Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pozoriste sada i nekada

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 30 Sep - 19:28







Joakiminterfest u znaku tišine


Autor: Fonet

Kragujevac - U Kragujevcu će od 7. do 15. oktobra biti održan 10. Joakiminterfest,
na kome će nastupiti devet pozorišta iz zemlje iz inostranstva.

Joakiminterfest otvoriće predstava Šabačkog pozorišta "Kainov ožiljak", u režiji Juga Radivojevića,
 a potom slede predstave Narodnog pozorišta Republike Srpske "Mrešćenje šarana", u režiji Egona
 Savina, Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice "Pukotina" u režiji Lajla Kaikčija i Pozorišne grupe
 iz Berlina "Sećanje", u režiji Beno Lahmana i Meh Dehlemana. Biće izvedene i predstave Kazališta
 planet arti exit teatar "Plemena", rediteljke Slavice Knežević, Bitef teatra "Život stoji, život ide
dalje" u režiji Jelene Bogavac, Knjaževsko srpskog teatra "Princip superstar" u režiji Nebojše Bradića,
 Beogradskog dramskog pozorišta "Palilulski roman" Egona Savina i Kraljevačkog pozorišta i Knjaževsko
srpskog tetata "Pidžama za šestoro", Nenada Gvozdenovića. Selektor festivala, pozorišni kritičar i
umetnički direktor Pozorišta na Terazijama Željko Jovanović, rekao je da se ovogodišnji festival bavi
 tišinom "u kratkim prostorima mira u kome se svet povremeno nađe". Bavi se tom pauzom između dva
 sukoba, onoga koji je prošao i čiji eho i dalje odjekuje, i nakon sledećeg koji, nadajmo se, nikada neće
 doći, a koji, plašimo se, samo što nije počeo. Današnje vreme bi stoga trebalo da bude vreme
 prepuštanja miru, kreativnosti, rađanju novih ideja, novih formi koje traže svoje nove sadržaje, istakao
 je Jovanović. On je ocenio da je cilj ovogodšnjeg Joakiminterfesta sagledavanje i postavljanje pitanja
 da li postoje nove forme, da li su se pojavile u nekom scenskom čitanju klasičnih i već poznatih komada,
 kao i kako oni danas zvuče na ovoj našoj vetrometini. Stoga ovaj festival ima za cilj da u retkoj pozorišnoj
šumi, koja je iz sezone u sezonu sve ređa, potraži da li postoji neka nova grana, koja će možda jednog
 dana postati novo stablo iz koga će nići novi pravci. Da li postoje novi pogledi na svet koji će učiniti da
ovo vreme mira, koje se može nazvati i kao doba između dva sukoba, produži što više. I da li možemo da
 učinimo nešto po čemu će nas neko novo vreme pamtiti, naveo je Jovanović. Žiri čine reditelj Pjer Valter
 Polic iz Nemačke, glumica i rediteljka Dragana Varagić iz Srbije i dramaturg Trajče Kacarov iz Makedonije.

danas.rs











.........


Poslednji izmenio malalila dana Sre 30 Sep - 19:36, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 30 Sep - 19:33

..............







Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sub 17 Okt - 6:03


Nagrade na JoakimFestu 2015.


OBRAZLOŽENJE ODLUKA ŽIRIJA 10. JOAKIMINTERFESTA


Žiri Devetog JoakimInterFesta, u sastavu Isidora Rajković, Marko Sosič i predsednik Zlatko Paković, odlučio je jednoglasno i jednodušno da dodeli sledeće nagrade:

  1. Nagradu za najbolju predstavu dodeljuje predstavi Kainov ožiljak Šabačkog pozorišta po tekstu Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, a u dramatizaciji Spasoja Ž. Milovanovića i režiji Juga Radivojević. Kainov ožiljak kombinuje različite pozorišne elemenate u jaku scensku kompoziciju u predstavi koja preispituje ulogu pojedinca u teškim vremenima.


  1. Nagrada za režiju dodeljuje Egonu Savinu za predstavu Mrešćenje šarana Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke. Egon Savin majstorskom preciznošću postavlja kompleksnu dramaturgiju Ace Popovića i gradi jedinstvenu sliku različitih karaktera čije se sudbine iscrpljuju u međusobnim sukobima na fonu krupnih društvenih promena.


  1. Nagradu za najbolju glumicu na jubilarnom Joakiminterfestu điri dodeljuje Hani Selimović za u ulogu Jule u predstavi Palilulski roman Beogradskog dramskog pozorišta.Hana je modernim glumačkim sredstvima odigrala tragičnu stranu Julinog karaktera.


  1. Nagradu za najboljeg glumca dodeljuje Slavenu Španoviću za ulogu Bilija u predstavi „Plemena“ zagrebačkog Planet art i Exit teatra. U predstavi o problemima komunikacije u modernoj porodice Slaven Španović je odigrao drugost kao kvalitet a ne kao nedostatak.


  1. Nagrada za vizulenost dodeljuje se predstavi Knjaževsko-srpskog teatra Princip Superstar (Mesečari) za celokupni vizuelni identitet koji sjedinjuje i kombinuje različite scenske izraze scenografije Nebojše Bradića i kostimografije Ivanke Jeftović.


  1. Specijalna nagrada na Desetom Joakiminterfestu dodeljuje se predstavi Bitef teatra Život stoji, život ide dalje za inovativno i provokativno promišljanje naše stvarnosti.

Žiri je sve odluke doneo jednoglasno.

U Kragujevcu, 15. oktobra 2015. godine.

joakimvujic.com


Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Uto 24 Nov - 12:05

Premijera: „Marija Stjuart“ u Narodnom pozorištu
Premijera predstave „Marija Stjuart“ biće organizovana 2. decembra od 19.30 na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Predstava je rađena po tekstu Fridriha Šilera u režiji Miloša Lolića. Naslovnu ulogu u ovom klasičnom delu nemačkog romantizma – škotsku kraljicu Mariju Stjuart tumačiće Sena Đorović, dok je lik njene rođake – engleske kraljice Elizabete poveren Nadi Šargin.
U podeli su i Gojko Baletić (Ejmijes Polit, vitez, Marijin čuvar), Miloš Đurović k.g. (Mortimer, Politov nećak), Branko Vidaković (Vilijem Sesil, lord Berli, vrhovni rizničar), Ivan Bosiljčić (Robert Dadli, grof od Lestera), Nebojša Kundačina (Džordž Tolbot, grof od Šruzberija) i Zoran Ćosić (Vilijem Devison, državni sekretar).
„Marija Stjuart“, koju je Šiler napisao 1800. godine, do sada je u Narodnom pozorištu u Beogradu premijerno izvedena tri puta
Prvu postavku, 11. maja 1869. godine, uradio je Laza Popović, potom je komad režirao Miloš Cvetić (19. novembar 1882.) i naposletku Čiča Ilija Stanojević (1. jun 1906.).

O moći i nemoći

Govoreći o aktuelnosti ovoga komada, napisanog 1800. godine, Lolić u izjavi za „Pozorišne novine“ kaže da Šilerova „Marija Stjuart“ „zaslužuje da bude na repertoarima svuda i u svakom vremenu“.
– To je drska fantazija bazirana na istorijskim činjenicama, poetizovana poluistinita kobna priča o moći to jest nemoći, o manipulaciji i koristi, o ‘nadziranju i kažnjavanju’, a kada se zagledamo dublje u čoveka: priča o strahu, grču, bezizlazu, samoći. Tu se ljudsko rastače u političkom, pa otud toliko trilerskih obrta; sam naslov najavljuje i melodramsko, ali s obzirom na to da se bavimo tragedijom, nije reč samo o aktuelnim značenjima, već, možda, pre o iskonskim sferama i prizivanju mitološkog. Iako se ovde vispreno progovara o vlasti, nisam sklon tome da klasičnu dramsku književnost dodatno aktuelizujem, ili da bavljenje dramskim nasleđem računam u dnevnopolitički angažman.
Reditelj Lolić veruje da scensko stvaralaštvo nosi prevratničku snagu koja nadilazi pitanje novinske aktuelnosti. Scena je prostor političkog sama po sebi, a dramsko pozorište je mesto okupljanja i govorništva, mesto reuspostavljanja odnosa i redefinisanja komunikacije. „Čime scensko uopšte može da se bavi, osim ljudima i politikom?“, pita Lolić.
Šiler je u ovom komadu prikazao sukob Elizabete od Engleske i škotske kraljice Marije Stjuart nastao zbog diskriminacije dve vere – katoličanstva i protestantizma, kao i poslednje dane nesrećne kraljice, posle smrtne presude.
– Iako je ovo vrlo politički obojena priča, meni je u njoj, zapravo, inspirativnije sve ono što nije političko. Konkretno, mislim na individualne, izolovane i veoma komplikovane ljudske drame, kao i na susrete koji se istorijski nikada nisu dogodili. Na dva jaka i potpuno različita ženska principa koja ne mogu da budu u isto vreme, na istom mestu – objašnjava Sena Đorović kojoj je poveren lik naslovne junakinje Marije Stjuart koju je njena rođaka – engleska kraljica Elizabeta, osudila na smrt.
– Na opštem planu, Marija se hrabro bori do kraja za jednu prošlu stvar. Zemlja je, po njenom mišljenju, vezana za vladara, a ne vladar za zemlju. U Elizabetinom slučaju, situacija je sasvim obrnuta i zato ona pobeđuje u istoriji. Marija vlastitoj zemlji ostavlja samo legendu svog života i nastavlja da živi u pesmi i legendi. Na ličnom planu imamo sasvim drugačiju situaciju. Stjuartova živi svoju ženstvenost do kraja i ostavlja naslednika koji će konačno spojiti Škotsku i Englesku pod jednu krunu, nasleđenu od same Elizabete koja, pak, s druge strane, u potpunosti kastrira svoju ženstvenost zarad krune i ne ostavlja naslednike za sobom – kaže Đorović.
Elizabeta je osoba koja ne samo da ne podnosi rivalstvo, nego ni bilo kakvu pomisao da je neko može ugroziti, Zbog toga je gruba, ohola i surova. Sa tom konstatacijom slaže se i Nada Šargin.
– Ona je, kao lik, veoma kompleksna i, naravno, inspirativna za istraživanje. Nadam se da će takva biti i za igru, kada završimo probe i stignemo do premijere. U svakom slučaju, mene veoma zanima Elizabetina duboka bol i usamljenost“, otkriva Šargin i dodaje da joj se komad posebno dopada zato što je Šiler u njemu otvorio mnoge teme pišući „o svemu i svačemu“ – o ambiciji i želji za vlašću i pozicijom moći, o smrtonosnoj ženskoj sujeti, o tragičnim detinjstvima i životima, o strahu, usudu, nužnosti, snazi, slabosti…
Šiler na maestralan način razotkriva mehanizme političkih igara u neprekidnoj borbi za osvajanje i očuvanje vlasti, kako pojedinca tako i interesnih grupa. (Mikojan Bezbradica)








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Uto 24 Nov - 12:07

Noć pozorišta 2015 od 20. do 22. novembra
Od 20. do 22. novembra, biće organizovana peta Noć pozorišta u desetak gradova i opština Srbije.
U okviru međunarodne mreže European Theatre Night, Novi Sad, Beograd, Niš, Zrenjanin, Novi Pazar, Vranje, Kragujevac, Knjaževac, Ćićevac, Zemun-Batajnica, Barajevo i Rekovac promovisaće pozorišno stvaralaštvo.
U 25 ustanova kulture, navedenih gradova, učesnica manifestacije (pozorišta, kulturni centri, studentski kulturni centri, muzeji, biblioteke i dr.) biće održano više od 30 predstava i 20 propratnih sadržaja (performansi, muzički događaji, muzejske postavke, radionice, izložbe, i sl.) koji su besplatni ili sa popustom do 50% u pojedinim institucijama.
Ove godine Noć pozorišta je posvećena deci i mladima, pa su i predstave posvećene edukaciji, lepom ponašanju ali i vršnjačkom nasilju. Publika će videti dve premijere i nekoliko novijih predstava i po prvi put će uživati u ambijentalnom teatru – internet kabareu, u opuštenoj atmosferi uz smeh i muziku, kafu ili sok.

Revitalizacija ustanova kulture

Specijalan program priprema Tangram Centar uz pomoć i podršku KC Čukarica, Latino bara, Studija BIS, Teatra 011 i KPGT-a, a uz podršku Gradske opštine Čukarica.
Lutkarsko pozorište Niš je sa svojim partnerima pripremilo predstavu koja će se prvi put odigrati na temu vršnjačkog nasilja sa temom „Dete, nemoj da se predaš“, istoimenog realizovanog projekta.
Od ostalog programa izdvaja se program Narodnog pozorišta Zrenjanin a dve lokacije, u Pozorišnom muzeju Srbije kroz izložbu i u samom pozorištu koja je ove godine za svoje sugrađane otvorila vrata za dve predstave.
Ustanove kulture i organizacije za Novosađane kao i svake pripremaju bogat program za najmlađe sugrađane. Ovog puta na pet lokacija u gradu, a ekskluziva je svakako interaktivna radionica i performans „Lavirint“ koji će se realizovati u SPENS-u u organicaciji Novog kulturnog naselja i timu od 20 glumaca.
U ovoj godini Fondacija Noć pozorišta pokrenula je projekat „Revitalizacija ustanova kulture“. Ustanove su pored lošeg finansijskog stanja namenjenih programu i u sve težim tehničkim uslovima za održavanje programa.
„Apelujemo na sve ljude dobre volje da se uključe u našu akciju i da se obrate našoj fondaciji za više informacija u vezi sa obnovom ustanova, a donosioce odluka od resornog ministarstva do lokalnih samouprava, da odvoje veća sredstva za kulturu i finansijski podrže programe ove namene“, piše u saopštenju fondacije povodom manifestacije Noć pozorišta

Noć pozorišta u Beogradu

Petak, 20. novembar
16.30… Romeo i Julija – Studio Bis u KC Čukarica
18.00… Razdeljak, internet kabare – Latino bar
20.00… Policajci – Pab Sklonište u teatru u Batajnici
20.00… Fajront – Teatar 011 u KC Čukarica








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Ned 6 Dec - 13:42

JDP: Ibzenova junakinja pobegla u svet

 
Premijerno izvođenje "Nore!" u subotu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
DRAMSKI prvenac austrijske nobelovke Elfride Jelinek pod dugim i neobičnim naslovom "Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društva", inspirisan poznatim Ibzenovim delom - 5.decembra će premijerno biti izveden u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Predstava "Nora!" (režija Snežana Trišić) nastala je na tekstu Jenikove iz 1977, napisanom povodom stogodišnjice Ibzenove "Nore", odnosno "Lutkine kuće".
- Priča o Nori Helmer i nesalomivim "stubovima", razotkriva lice i naličje kapitala kao mehanizma razvoja i uništenja društva i pojedinca - objašnjava Trišićeva. - Čovek je beznadežno mala, tužna i smešna figura u takvom svetskom poretku. Nora je iz Lutkine kuće pobegla u svet, da bi tamo kao da je u pozorištu ili "kući lutaka", odigrala sve uloge koje su joj namenjene. Ovo je tragična farsa o dostignućima i mogućnostima socijalne pravde, feminizma, emancipacije i kapitalizma.
Dramaturg predstave Periša Perišić podseća da je cinična ironija jedna od osobenosti stvaralaštva austrijske književnice. I Nataša Tapušković (koju ćemo gledati u ulozi glavne junakinje) ističe da Jelinekova ima potrebu da izvrne, dekomponuje svet i da njen specifičan jezik nameće i određeni stil glumačke igre. Da će publici sve u ovoj predtavi biti prepoznatljivo, uzbudljivo, duhovito, sugeriše i Branislav Lečić:
- Analiza liberalnog kapitalizma toliko je živa da će gledalac u svakom trenutku moći da prepozna situacije iz sopstvenog života. Na ovakvim predstavama, teatar najbolje pokazuje svoju edukativnu funkciju.
U predstavi igraju i Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Anđelika Simić, Goran Daničić, Branko Cvejić, Vesna Stanković, Andrijana Oliverić i Marko Janketić.


ANTIDRAMA
U AUTORSKOM timu su kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović, koreograf Sonja Vukićević i scenograf Darko Nedeljković, koji kaže:

Moj prvi susret s Jelinekovom bio je u filmu "Profesorka klavira", za koji je pisala scenario. Reč je o inspirativnoj, duhovitoj spisateljici, čije delo me podseća na antidramu, na Joneska ili na našeg Boru Ćosića...








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 28 Mar - 21:49

Juce je bio Dan pozorista, izvinjavam se kasnim!

size=18]Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) od 1961. godine[/size]
 širom sveta obeležava se Svetski dan pozorišta, 27. mart.





Prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na devetom ITI kongresu, juna 1961. godine, tadašnji predsednik Arvi Kivimaa iz Finske, predložio je da se proslavlja Svetski dan pozorišta. 

Njegov predlog je prihvaćen sa oduševljenjem i od tada se svakog 27. marta (dan otvaranja Teatra nacija 1962. u Parizu) na različite načine obeležava Svetski dan pozorišta. 

Na taj dan pozorišta u svetu, nacionalni centri Međunarodnog pozorišnog instituta i čitava međunarodna pozorišna zajednica organizuje razne pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija tradicionalna međunarodna poruka koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. 

Poruka se prevodi na više od 20 jezika, čita pred desetinama hiljada gledalaca u pozorištima, štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svim kontinentima .

Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962, a ove godine poruku je napisao pozorišni reditelj, profesor i osnivač Moskovske škole dramskih umetnosti Anatolij Vasiljev iz Rusije. 

U svojoj poruci Vasiljev postavlja pitanje zašto nam je potrebno pozorište u godinama kada je "scena toliko beznačajna u poređenju sa trgovima gradova i državama gde se odigravaju prave tragedije stvarnog života", ali i 

primetio da je poslednjih pedeset ili sedamdeset godina pozorište naročito potrebno, zbog toga što od svih drugih umetnosti samo pozorište ide iz usta u usta, od oka do oka, iz ruku u ruke i od tela ka telu. 

"Njemu ne treba posrednik između čoveka i čoveka. Svetla strana sveta nije jug, ni sever, nije istok, ni zapad, pozorište je svetlo samo po sebi, svetli na sve četiri strane, odmah prepoznatljivo svakom neprijateljskom ili prijateljskom čoveku", ocenio je Vasiljev. 

On poziva ljude da idu u pozorište: "Dođavola sa gadžetima i kompjuterima, idite u pozorište, zauzimajte redove u parteru i na balkonima, slušajte reči i gledajte u žive slike. Pozorište je pred vama, nemojte ga zanemariti i ne propuštajte ga u svojim užurbanim životima". 

Vasiljev naglašava da je pozorište potrebno svima. 

"Samo jedno pozorište nije nam potrebno - to je pozorište političkih igara, političko pozorište mišolovki, pozorište političara, pozorište politike. Pozorište dnevnog terora - pojedinačnog i kolektivnog, pozorište leševa i pozorište krvi na trgovima i ulicama u glavnim gradovima i u unutrašnjosti, između religija i etničkih grupa", napisao je Vasiljev u poruci za Svetski dan pozorišta. 

Beogradska pozorišta će sutra uz podršku Grada Beograda otvoriti svoja vrata za najstarije sugrađane, penzionere, koji će imati priliku da besplatno posmatraju neke od predstava sa repertoara gradskih teatara, najavljeno je na sajtu gradske uprave. 


Atelje 212, povodom Svetskog dana pozorišta i 60 godina tog pozorišta, danas i sutra organizuje veliku promotivnu akciju u okviru koje publiku očekuju popusti, akcije i pokloni iznenađenja. 

Beogradsko dramsko pozorište odabralo je Svetski dan pozorišta za premijeru svoje nove predstave - "Moje dete" Stojana Srdića u režiji Ane Đorđević i skrene pažnju na položaj marginalizovanih grupa i pojedinaca. 

Komad, koji je dobio nagradu "Branislav Nušić" Udruženja dramskih pisaca za 2014. godinu, bavi se položajem i uslovima u kojima žive Romi, nasiljem u porodici, seksualnim zlostavljanjem dece, pubertetskom trudnoćom, dok članovi autorske i glumačke ekipe naglašavaju da je to priča o Srbiji i svima onima koji se osećaju marginalizovano, o svoj deci žrtvama nasilja.


b92.net
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 28 Mar - 21:59

Pre 240 godina je osnovan Бољшој театар.

"Гугл“ посветио своју насловну страну јубилеју Бољшој театра



Бољшој театар (рус. Большой театр, у преводу Велики театар) је историјски театар у МосквиРусија, који је изградио архитекта Осип Бове, у коме се одржавају представе балета и опереБољшој балет и Бољшој опера се налазе међу најстаријим и најбољим балетским и оперским позориштима на свету. Театар је зачетник компаније Бољшојске балетске Академије, водеће светске школе балета.
Бољшој театар је био затворен у периоду од 2005. до 2011. када је извршена детаљна реконструкција. Згради је враћен изглед пре совјетских интервенција, повраћена је акустика сале и дуплиран је расположив простор подземном доградњом. Реконструкција је коштала око 700 милиона долара.



Slika teatra iz XIX veka.


Pозориште је 1776. основао кнез Петар Урусов и Михаил Мадокс. Представе
 су одржаване у приватним домовима, али 1780. су почеле да се приказују
 и представе и опере.



Данас постојећа зграда је саграђена на Плочнику театра 1824 да би заменила Петровка театар, који је изгорео у пожару 1805. Изградио га је архитекта Андреј Михаилов, који је у близини саградио Мали театар 1824.
У то време сви руски театри су били под царским власништвом. Москва и Санкт Петербург су имали по два театра, један намењен за оперу и балет (они су били познати као „Бољшој“ театри, и један за драмске представе (трагедије и комедије). Како су опера и балет сматрани отменијим него драма, оперске куће су назване „Велики Театри“ („Бољшој“ је руска реч која значи „велико“ ) а драмски театри су названи „Мали театри“.
Оригинални назив Бољшој театра био је Царски Бољшој театар Москве, док је Сент Петерсбуршки Бољшој театар (уништен 1886), био назван Царски Бољшој камени театар.
Московски театар је свечано почео са радом 18. јануара 1825. са балетском представом Фердинанда Сора. До тада су извођена само дела руских стваралаца, а страни композитори су уведени у репертоар око 1840. Пожар који је избио 1853. изазвао је велику штету. Реконструкцију је урадио Алберто Кавос, син Катарине Кавос, оперске певачице. Театар се поново отворен 1856. У току Другог светског рата театар је оштетила бомба, али је убрзо поправљен.


wikipedija


[/size]
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 28 Mar - 22:02



Слика  представља цара Александара током извођења представе 1856. године.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 28 Mar - 22:04



Театар је отворен 18. јануара 1825. године.
У почетку, Бољшој театар је представљао само руске позоришне радове, али су 1840. године
 и страни уметници уврштени у његово деловање.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 28 Mar - 22:05



Сцена из балета „Лабудово језеро“.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 28 Mar - 22:07



Сцена из балета „Успавана лепотица“.




Hаступ оргуљашког оркестра Бољшог театра.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Ned 24 Apr - 11:09

U JDP-u obeležavanje 400 godina od smrti Šekspira


Jugoslovensko dramsko pozorište i British Council obeležiće večeras 400 godina
 od smrti Vilijama Šekspira, čije je delo i danas živo, inspirativno i veličanstveno
 kao što je bilo i pre četiri veka.





Obeležavanju godišnjice prisustvovaće predstavnici Ambasade Velike Britanije u Srbiji, Skupštine grada Beograda i Sekretarijata za kulturu grada Beograda. 

Pre izvođenja predstave "Otelo" Vilijama Šekspira u režiji Miloša Lolića, publici će se u JDP-a obratiti ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif, sekretar za kulturu grada Beograda Vladan Vukosavljević, direktorka British Council-a za Zapadni Balkan Kler Sirs i direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković-Manojlović. 

U ime Skupštine grada Beograda, događaju će prisustvovati gradski menadžer Goran Vesić. 

Na sceni JDP-a, od njegovog osnivanja do danas, postavljeno je 18 predstava po Šekspirovim delima: Kralj Lir, Romeo i Julija, Magbet, Ričard Treći, Vesele žene vindzorske, Troil i Kresida, Oluja, Kako vam drago, Bogojavljenska noć… 

U ovom trenutku, na repertoaru pozorišta se uz "Otela", nalazi i "Mletački trgovac", a u maju će početi rad na "Hamletu" u režiji Aleksandra Popovskog, petom u istoriji Jugoslovenskog dramskog pozorišta. 

"British Council" povodom velikog jubileja sprovodi "Shakespeare Lives", globalni program aktivnosti tokom cele 2016. godine. 

Taj program obuhvata veliki broj različitih dogadjaja u preko 110 zemalja, uključujući inovativne pozorišne i plesne komade, filmske projekcije, umetničke izložbe radova iz celog sveta kao i obrazovne materijale za učenje engleskog jezika.

b92,net
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48520

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Čet 2 Jun - 20:03

Pobednik Sterijinog pozorja predstava "Pijani"


Predstava "Pijani" Ivana Aleksandroviča Viripajeva, u režiji
 Borisa Liješevića i izvedbi Ateljea 212, najbolja je predstava 
ovogodišnjeg Međunarodnog pozorišnog festivala Sterijino 
pozorje u selekciji nacionalne drame i pozorišta.






Odluku je jednoglasno doneo žiri u kojem je radio književnik i direktor BITEF-a Miloš Latinović, pozorišna kritičarka Ana Tasić, glumac Saša Torlaković, profesor Radivoje Dinulović i umetnički direktor Pozorišta na Terazijama Željko Jovanović. 

Sterijina nagrada za tekst savremene drame pripala je Tanji Šljivar za tekst "Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali", a Sterijinu nagradu za režiju osvojio jeAndraš Urban za predstavu "Rodoljupci" Jovana Sterije Popovića. 

Najbolji glumci festivala su Aron Balaž za ulogu Tejvjea mlekadžije u predstavi"Violinista na krovu", Bojan Žirović za ulogu Lorensa u predstavi "Pijani",Branislav Trifunović za ulogu Matijasa u predstavi "Pijani" i Hermina G. Erdelji za ulogu Ane Edeš u predstavi "Ana Edeš" u režiji Jožefa Cajlika. 

Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje otišla je u ruke Andraša Urbana za predstavu "Rodoljupci", za kostim Mirjani Stojanović Maurič za kostime u predstavi "Violinista na krovu", a za originalnu scensku muziku Ireni Popović Dragović za "Rodoljupce". 

Za najbolju koreografiju nagrađen je Đerđ Kramer za predstavu "Violinista na krovu", a specijalna Sterijina nagrada dodeljena je Narodnom pozorištu Užice za "repertoarsko opredeljenje, izuzetan tretman domaće književnosti, posvećenu igru ansambla i zahtevnu produkciju" predstave "Hromi ideali". 

Nagradu publike 61. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu dobilo je, s prosečnomocenom 4,93, ostvarenje "Violinista na krovu". 

Jednoglasnom odlukom žirija dnevnog lista Dnevnik nagrada za umetničko ostvarenje dodeljena je takođe Aronu Balažu za ulogu Tejvjea mlekadžije u predstavi "Violinista na krovu". 

Sterijino pozorje održano je u Novom Sadu od 26. maja do 2. juna 2016. godine.



b92.net
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 12 Okt - 21:29

Pozorište je nekada bilo hrabrije i otvaralo zabranjene teme

Kada vidim da se pozorište ne bavi ničim, bude mi teško, jer onda žonglira samo sa sobom, samo se ispituje i propušta šansu da govori o bitnim temama - istakao je jedan od najeminentnijih regionalnih režisera Slobodan Unkovski iz Makedonije, dodajući da teatar treba da uđe u nešto što nije izgovoreno do tada i da u predstavu "prevede" kolektivno osjećanje o nečemu.

Unkovski je govorio o teatru danas, temama koje postavlja na scenu, dosadašnjoj bogatoj karijeri te budućnosti tog hrama kulture. Komentarišući razliku u teatru otprije nekoliko decenija i sada, kazao je da tu postoji značajna razlika te da je nekad pozorište bilo hrabrije, imalo jači uticaj na društvo i otvaralo zabranjene teme.

- Pozorište je nekada imalo razloga da bude ponosno na sebe jer je bilo avangarda u kulturi, kao i literature nekada - smatra Unkovski.

Međutim, kaže da sada sva pozorišta u regionu prolaze kroz komplikovan proces suštinske ili kvazitransformacije, o čemu se tačno radi - još se ne može vidjeti.

Također, dodao je, postoje pozorišta u regionu koja su se "dobro zahuktala", nalaze finansijska sredstva iz nekih izvora, bore se i "koprcaju", i ona su na neki način svjetionici koji ostalima pomažu da vide gdje su.

Makedonski režiser mišljenja je da u nekoj novoj politici pozorište nije toliko važno i "masovno", te da je televizija atraktivnija.

- Pozorište nije dovoljno atraktivno za sponzore ili politiku, i to ga ugrožava. Zadnjih 2000 - 3000 godina pokazalo se da pozorište uvijek pronađe način da preživi, ali i da je imalo i teške krize, i možda se upravo to sada dešava - upozorava Unkovski.

Na pitanje da li teatar treba da se bavi važnim društvenim temama, odgovorio je da nema ništa protiv mjuzikla ili zabavnog teatra, odnosno formi koje zabavljaju gledaoca, ali da je uvijek smatrao da pozorište mora otvoriti bitne teme i srušiti neke tabue.

Unkovski napominje da se uvijek radije bavio angažiranim predstavama. Tako su se, podsjetio je, njegove tri-četiri predstave u Beogradu, koje se naslanjaju na neke bitne probleme, izvodile po 15 godina, jer su uspijevale da uhvate nešto što se ne može vidjeti na drugim mjestima…

Naravno, dodao je, da bi neko govorio o bitnim temama, mora ih prvo prepoznati.

- Tako kada me pitaju šta bih uradio o Sarajevu - nemam odgovor na to pitanje, jer ne znam dovoljno ovaj grad - pojašnjava.

Makedonski režiser se prisjetio zemalja u kojima je boravio i radio, a neke od njih su Amerika, Rusija, Švedska, Italija, Njemačka, Grčka, te zemlje bivše Jugoslavije…

Za reakcije publike na njegove predstave kaže da se razlikuju od zemlje do zemlje, te da svaka civilizacija ima specifičnosti karaktera ljudi i da postoji uticaj različitih religija na ponašanje pojedinaca.

Ispričao je da je nekada imao veliku želju da radi u Njemačkoj, što mu se i ostvarilo, te da je kada je živio u Americi bio na pragu toga da uradi predstavu na Brodveju, ali da do toga nije došlo. Međutim, kaže da zbog toga ne žali mnogo, jer mu je ipak najveća želja bila da publici u Njemačkoj predstavi svoj rad.

Ovaj poznati makedonski režiser nema omiljene žanrove već voli da radi ne nečemu što on prepoznaje, ili kako je rekao, na nekoj mučnini s kojom ima problem da je prevede tačno u riječi, ali zna o čemu se radi.

- Tada pokušavam da pronađem tekst koji je vezan za taj problem, i koji može da se na neki način prevede u predstavu. Nemam gotovih tekstova i neke dugoročnije planove - pojašnjava.

U pogledu regionalne saradnje teatara mišljenja je da je to potreba, a festivali kao što su "Sarajevska zima", MESS i MOT to na neki način upotpunjuju, jer tu se mogu vidjeti značajne predstave iz regiona, te se tako može pratiti šta se događa u susjednim zemljama.

- Dobro je razmjenjivati iskustva jer je to značajno za zdravlje svake kulture. Ako se zatvorimo, onda smo sami sebi dovoljni i izgubi se smisao pozorišta - smatra Unkovski.

Trenutno radi na predstavi "Lerin". To je, pojašnjava, grad u Grčkoj, a predstava "Lerin" je zapravo drugi dio predstave "Solun, grad duhova" koja je nedavno izvedena pred sarajevskom publikom. Završio je knjigu "Ajnštajnovi snovi", a trenutno sprema igranu seriju od šest-sedam epizoda za televiziju.

Slobodan Unkovski rođen je u Skoplju 1948. godine. Diplomirao je režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi prof. Vjekoslava Afrića. Režirao je brojne predstave po svijetu, a u Jugoslovenskom dramskom pozorištu "Hrvatskog Fausta" Slobodana Šnajdera 1982., "Pozorišne iluzije" Pjera Korneja 1991., "Bure baruta" Dejana Dukovskog 1995., "Šine" Milene Marković 2002., "Galeba" A.P. Čehova 2003., "Brod za lutke" Milene Marković 2006. godine, i "Kako vam drago" Vilijama Šekspira 2009. godine. Dobitnik je brojnih nagrada na raznim festivalima.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pozoriste sada i nekada
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pozoriste sada i nekada
» Istorija Novog Sada
» Venčanice nekad i sad
» Kosa - nekada davno
» Znamenitosti Novog Sada
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura :: Pozorište-