Batat – slatki krumpir

Batat (Ipomoea batatas) mnogima poznat kao slatki krumpir, ustvari je višegodišnja suptropska povrtna kultura porijeklom iz Južne Amerike, Afrike i Azije. Za jelo se koriste sekundarna zadebljanja korijena (koja se često pogrešno nazivaju gomoljima), te mladi listovi. I korijen i vriježe se mogu koristiti kao životinjska hrana. Nazivaju ga riznicom antioksidanata, u prvom redu beta-karotena, ali i vitamina C i E. Od sveg povrća batat sadrži najviše ključnih nutrijenata. Tako npr. 150 g pečenog batata sadrži pet puta više vitamina A od preporučene dnevne količine. Smatra se namirnicom br. 1 u prehrani dijabetičara jer ima nizak glikemijski indeks, dakle, uzrokuje mali i spori porast glukoze u krvi i smanjuje otpornost organizma na inzulin. Osim svega navedenog ima nisku kalorijsku vrijednost. Dakle, možete uživati u njemu u neograničenim količinama! Može se koristiti sirov, kuhan, pržen, pečen, na žaru, kao pire ili čips.

Batat je višegodišnja povrtna kultura, koja se u Hrvatskoj u komercijalnom uzgoju rabi kao jednogodišnja kultura. Za jelo se koriste sekundarna zadebljanja korijena i mlado zeleno lišće.


Korijen i mlado lišće koriste se u prehrani. Može se kuhati, peći i pržiti. Dobra je hrana i za dijabetičare. Potječe iz tropskih područja Južne Amerike. Ljudi ga upotrebljavaju već najmanje 5000 godina i danas je široka raširena kultura u tropskim krajevima svijeta. Najveći svjetski proizvođači su Kina (80% svjetske proizvodnje), Indonezija i Uganda. Najviše se jede po stanovniku na Solomonskim otocima (160 kg po osobi godišnje) i u Burundiju (130 kg po osobi godišnje).

Batat krompir potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja skoro 5.000 godina. Važi za jednu od osnovnih namirnica u ishrani tamošnjeg stanovništva. Danas se, zbog izvanrednog ukusa i lekovitih svojstava, sadi sve masovnije.
Zbog izuzetnih hranljivih i lekovitih svojstava koje ovaj krompir ima, preporučuje se u ishrani bar dva puta nedeljno.

Nutritivne vrednosti i lekovitost
Batat krompir je vrlo prijatan, najviše nalik slatkoj bundevi. Njegov duguljasti mesnati koren bele, narandžaste ili ljubičaste boje sadrži ogromnu količinu antioksidansa i vrednih nutrijenata. Izuzetno je hranljiv i zdrav.
Nadaleko je poznat pod imenom „slatki krompir“, što batat svakako nije. On ne pripada tom popularnom povrću, nisu čak ni u rodu. Zajednički im je samo krtolast koren i to što se slično pripremaju. Sve ostalo, a tu spadaju nutritivni sastav i lekovitost, ide u prilog batatu. U našim krajevima, na žalost, batat je poznatiji kao dekorativna puzavica nego kao hrana.

Prednosti i dobrobiti po zdravlje
Malo je povrtarskih kultura koje se po sastavu mogu meriti s batatom, zbog čega bi ga trebalo jesti bar dvaput nedeljno. Blagodeti po zdravlje, kao i lista oboljenja koja prevenira ili pak pomaže u njihovom lečenju zaista su veliki.

Pospešuje varenje, sprečava zatvor
Zbog obilja vlakana, batat krompir je idealan za poboljšanje varenja i prevenciju opstipacije. Redovan unos vlakana prevenira i druga, teža oboljenja. Na prvom mestu kardiovaskularne poremećaje i neke vrste malignih tumora.

Ublažava upale
Ljubičasti batat sadrži visoke koncentracije antocijana. Ovaj antioksidans (naučno je dokazano), ima snažna antiupalna svojstva. To važi i za holin, još jedan sastojak ovog povrća. On takođe pomaže apsorpciju masti, doprinosi kvalitetu sna i poboljšava pamćenje.

Prevenira karcinom
Narandžasti koren odličan je izvor beta-karotena (u organizmu se pretvara u vitamin A). On smanjuje rizik od nastanka karcinoma debelog creva, prostate i raka dojke, što potvrđuju brojna istaživanja. Uz to, podstiče plodnost, pomaže sintezu hormona tokom trudnoće i dojenja, pozitivno utiče na vid i usporava proces starenja.

Batat i dijabetes
Izuzetno nizak glikemijski indeks preporučuje batat slatki krompir za ishranu oboleiih od dijabetesa. Glukoza se sporije apsorbuje i njen nivo u krvi uravnotežen je i približniji normalnim vrednostima.

Čuva srce
Slatki krompir je prava riznica kalijuma, minerala koji ima važnu ulogu u kontroli srčanih funkcija. On je značajan u održavanju optimalnog krvnog pritiska. Koren batata srednje veličine obezbeđuje 10 odsto ukupnih dnevnih potreba za kalijumom. Batat je bogat i vitaminom B6, koji utiče na snižavanje homocisteina. Ta amino-kiselina iz krvne plazme ubrzava zakrečenje krvnih sudova.

Poboljšava krvnu sliku
Bogat je gvožđem, mineralom koji igra ključnu ulogu u proizvodnji crvenih i belih krvnih zrnaca. Pomaže i u metabolizmu proteina.

Osnažuje imunitet
Pošto je izvanredan izvor vitamina C, batat jača imunitet i odličan je za prevenciju gripa i prehlade.

Smanjuje stres
Magnezijum je još jedan veoma značajan mineral koji batat krompir sadrži u velikim količinama. Smanjuje nivo stresa, deluje opuštajuće na ceo organizam.