Ivan Meštrović

The bronze statue of Svetozar Miletić (1826-1901)

КРАЉЕВИЋ МАРКО НА КОЊУ, 1910.

Spomenik Mile Gojsalić nad kanjonom rijeke Cetine djelo Ivana Meštrovića

Meštrovićeva “Kosovka devojka”

Dragocena umetnička dela posedovalo je Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete, koje ih je ustupilo Narodnom muzeju 1923. i 1924. Među njima su i gipsana (danas u depou Narodnog muzeja) i mermerna sfinga (u aranđelovačkom parku skulptura). Upravo je sa te gipsane „skinuta“ forma leve sfingine dojke, koju je sa mermerne u Aranđelovcu, svojevremeno odvalio nepoznati „ljubitelj umetnosti“. Depo Narodnog muzeja krije i jednu enigmu - glave Turaka Tome Rosandića. Od rimske izložbe 1911. one nisu videle „dnevnu svetlost“ i za publiku su tek legenda. Ako restauracija makete Vidovdanskog hrama bude delimično otvorena za javnost, bila bi to prava prilika da i Rosandićeve glave Turaka privremeno napuste beogradsku riznicu nacionalnog blaga.

Prilaz kupoli - centralnom delu Vidovdanskog hrama - trebalo je da krase karijatide „udovice, majke, sestre...“. Da bi svedočio o njihovoj jedinstvenosti, današnji posetilac može da dopre jedino do Atrijuma Narodnog muzeja, koji je, čakajući rekonstrukciju, zatvoren celu deceniju. Na ulazu iz Vasine ulice, prolazi se upravo kroz kolonadu Meštrovićevih karijatida koje su svojevremeno zadivile svet. U holu muzeja su monumentalni bronzani torzo Srđe Zlopogleđe iz „Kosovskog ciklusa“, mermerna udovica i majka s detetom. „Velika udovica“ je zbog veličine i težine mermera, iako u vlasništvu Narodnog muzeja, bila eksponat Muzeja savremene umetnosti.U Beogradu je i Kraljević Marko na konju...



Da bi slika bila potpuna treba podsetiti, da je pre formiranja Kraljevine SHS, koja je za nekoliko godina postala Kraljevina Jugoslavije - Ivan Meštrović bio zagovornik jugoslovenske ideje. Deo svojih visokih honorara uplaćivao je u poseban fond posvećen tom cilju. Ideja o ujedinjenju južnih Slovena bila je pokretač i umetničke kolonije u Sićevu 1904. koju su inicirali Nadežda Petrović i Ivan Meštrović, a početkom 20. veka organizovane su i „jugoslovenske izložbe“.

Takav angažman Meštrovića čini državnim umetnikom - ljubimcem potonjeg kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je njegova dela plaćao zlatnicima.



novosti.rs

Udovica, 1908.

Secanje, 1908.