Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 15 Mar - 10:58 | |
| Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?
Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože? Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer; ja sam tvoj krčag pun do vrha (pa da se prospem? da se skrham?); ja sam ti smisao i svrha, ti sa mnom gubiš razlog svoj. Imati nećeš posle mene nijednu kuću gde ti mogu šaptati reči zanesene topao pozdrav, prisno hvala. Ja ću sa umornih ti nogu spasti ko somotna sandala. Spašće ogrtač golem tvoj. Tvoj pogled, što ga vazda čeka moj obraz kao jastuk mekan, doći će tada iz daleka da mene traži i ne nađe i klone kada Sunce zađe kraj stranog stenja, tuđih smreka. U meni zebnjom zvoni jeka: šta ćeš da činiš, Bože moj?
Rainer Maria Rilke |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 15 Mar - 10:59 | |
| Uberi dan, jer taj dan si ti!
Jedni, s očima uprtim u prošlost Vide ono što ne vide; drugi, uperivši Iste oči u budučnost, vide Ono što se ne može videti. Zašto postavljati tako daleko ono što je blizu -- Pouzdanje naše? Ovo je dan, Ovo je sat, ovo je tren, to je to Što jesmo, a to je sve. Večito protiče beskrajni sat Što nas proglašava za ništavne. U istom dahu I živimo i mremo. Uberi dan, Jer taj dan si ti. Fernando Pesoa |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 15 Mar - 10:59 | |
| Dodirne dušu skoro svaka stvar... - Rilke Dodirne dušu skoro svaka stvar, odasvud bruji spominjanja glas. Poneki dan što prođe stran za nas u budućnosti stigne tek k’o dar. Ko mjeri naš doprinos? Da li ko od prošlih, starih ljeta nas raspreda? Šta od postanja saznasmo, sem to: da sve se jedno u drugom ogleda? Da se na nama ravnodušnost grije? O, dome, travo, o, večernja sjeni, dok se gledamo tako, obrgljeni, najednom sve to kroz vas k nama vije. Kroz sva se bića pruža prostor jedan: suštinski svjetski prostor. Kroz nas laste prolijeću tiho. Ja, rašćenja žedan, pogledah, i: u meni drvo raste. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 15 Mar - 11:20 | |
| WALS ZA JELENU J. Ona pamti tipove koji umeju da je nasmeju i uvek navija za protivnicki tim samo da me nervira sta se to desava sa Jelenom? pa odlazi bez krivice i vraca se isto tako nikad se ne zaustavlja njeni koraci su bili svud po svetu i pre nastanka sveta stalno se susrecemo a nikad se ne sretnemo oprasta mi sto je cuvam od poezije sto su reci kojima je oslovljavam ipak obicne mada u vezi sa njom nema niceg obicnog i nista nije onako kako izgleda a izgleda kao da zvezde ni sa kim ne deli samo dok ona spava i moji snovi mogu ostati budni.. Ona ne voli da je slikaju ne mora bas svako da bude vlasnik kolekcije njenog osmeha sta se to dogadja sa Jelenom? pa je jedino mesto na kom je ocekujem ono gde nikada nije bila nikad vise prostora u Kragujevcu nego kad otvori vrata svoje kuce ta devojka bez koje pesnici nemaju prava da napisu i jednu rec u kratkoj pauzi poslednjeg radnog dana, stihovi Crnjanskog ,koga tada nista nisam razumeo ali koji su pomogli da joj pogled udobno smestim u misli predmeti na stolu ,bole,ako ih ne dodirne to je nacin na koji se ona voli... Ona ima kosu koja pada po ramenima moje tuge nekad smo davali vise jer nam je bilo potrebno manje, sta se to dogadja sa Jelenom? i kad imam sasvim dovoljno vremena uvek mi fali njenih pet minuta dok smislja sta ce da obuce za posao treba malo da se odmakne od pesme da shvati da nista ne postoji za nju vec zbog nje, da pozuri malo, nece ti pobeci samo onaj ko te ceka, niz grad se vuku momci sa gitarom, otpevace svoju savrsenu devojku i njihovu nesavrsenu ljubav, jedan poljubac ce uskociti u krvotok ovih ulica, sad je vreme kada spava tek ces da spavas kad shvate da postojis i pocnu da posmatraju prolece sa drugog prozora kad se odmoris od Jelene nicije i moje Jelene.. Ona ne razume bas uvek, sta pokusavam da joj kazem ali spremna je da veruje da su nasi susreti ipak nekom donosili srecu kako bih bez te Jelene? bez grada koji je tako dobro izgledao na njenom licu bez police sa knjigama sa leve strane kreveta na kome sam pronalazio hiljade razloga da ne mogu tek tako odustati a samo jedan da ce ljubav ipak gledati svoju najbolju predstavu iz zadnjeg reda jer su glavni glumci preumorni da bi odgigrali uloge do kraja.. mada, sve sto ona sanja ima neku posebnu pricu koja mi nedostaje i dok traje i kad se zavrsava cudo u patikama i farmerkama koju su zeleli i kad su mislili na druge zbog cijeg „laku noc” bi spavali ostatak svog zivota.. Ona uvek kaze "Ako me volis..." nista ne vidi i nista ne razume u istoriji covecanstva neki su se mozda i vise voleli ali niko nikada nije voleo vise da voli nju postoje mozda i lepse ulice i trgovi ali samo na jednom sam imao dovoljno vremena i strpljenja da cekam da njen osmeh dodje po mene , verovatno i sada,u nekom parku,devojke nazivaju i porede sa andjelima ali postoji samo jedna zbog koje andjele porede sa njom a ona i dalje govori"Ako", ta Jelena ,koja uporno dokazuje da se i van snova moze sanjati da je ljubav cudo,za one koji u cuda ne veruju kao sto i ljubavna pisma najduze cuvaju oni koji na njih nikada nisu odgovorili.. Ona ima nadimke kao sto i ja imam imena koja se odazivaju na njene ruke sta se to dogadja sa Jelenom? samo dok se krece i ja mogu nekuda stici postoje ljudi koji bi ucinili sve za tebe osim da te vole ponekad je ljubav poslednja cigareta u veceri kad ti bas ne ide da te vole devojko! da nauce sve o sebi ,voleci tebe jos samo toliko i da konacno zavrsim stih da se pritajim u secanju koje me ne ostavlja na miru i na kraju sta to ima Jelena ? kad sam ja uvek taj koji bira a ona ta koja izabere.. Ivan Dodic.. |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sre 18 Mar - 10:21 | |
| NIŠTA DVAPUT
Dvaput se ništa ne događa niti će se dogoditi. Zbog toga neuvežbani smo se rodili i nerutinski pomrećemo.
Makar učenici najgluplji u školi sveta bili, nijednu zimu ni leto nećemo ponavljati.
Nijedan dan se neće ponoviti, dve slične noći ne postoje, ni dva ista poljupca, ni dva jednaka pogleda u oči.
Juče, kada ime tvoje neko kraj mene glasno izgovori, bi mi kao da ruža kroz otvoren prozor pade.
Danas, kada smo zajedno, okrenula sam lice ka zidu. Ruža? Kako izgleda ruža? Da li je to cvet? A možda je kamen?
Zbog čega se, trenu crni, s nepotrebnom zebnjom mešaš? Postojiš - prema tome moraš proći. Proći - prema tome to je lepo.
Nasmejani, zagrljeni, pokušavamo sklad da nađemo, iako se kao dve kapi čiste vode razlikujemo.
V.Šimborska Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sre 18 Mar - 18:33 | |
| Kamo si krenuo kad je otkucalo četiri i pre, ko si bio, ako jesi? Prijatelju ili neprijatelju, mogu li te sad osloviti kad mi sedis nasuprot ramena pognutih pod težinom pera? Pričam ti iznad spuštene glave i vidim preko tebe, na obzorju, tvoje tragove, tvoje korake; no ne znam kamo si krenuo niti jesi li bio. Gledam te tamo dole, u suncu i kiši, kako praviš široke kretnje ili samo lako naznake pričaš starostavne reči od pre četiri i ništa ne znam o tebi, sve što mi kažeš o ovoj gluvoj glavi. Ne pitam te za istinu, šta misliš o sutrašnjem danu ili jesi li već čitao Goethea; niti jesi li voleo ili voliš tajanstvenu ženu, ribu, mak. Neću te nemuštosti sažaljenja radi mene, tebe ili pak zemlje koju ti i ja gazimo - i jedemo. Pitam samo jesi li bio, ko si bio i kamo si krenuo kada je otkucalo četiri. Nemaš oči? Ja ih ne vidim. Tu i tamo pokreneš glavu ili je pak sve lažno. Časna reč, ne shvatam te. Prijatelju, zašto si samo dolazio. Pedro Tamen |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Čet 16 Apr - 8:45 | |
| Ja sam od onih bezbroj ali - Jelena Stojković-Mirić
Ja sam od onih što najviše ćute kad najviše pričaju; od onih, koje nećeš shvatiti misleći da ih shvataš. Od onih ljubitelja snova o dalekim, najdražim gradovima i obalama reka.
Ja sam od onih bezbroj ali… Ja sam od onih prefinjenih što vole mnogo da psuju; od onih predobrih koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane. Od onih, što po njihovom biću lebde i beli i tamni oblaci.
Ja sam davljenik što se, samo za svoju ruku hvata. Ja sam od onih što otćute svoje najdublje istine da im ne bi narušili mir ili ukrali dušu, ali ja sam i ono dete izgubljeno na putu što vapi mnogo ljubavi. Ja sam od onih što ti nikada neće otvoreno reći kuda plovi odjek njihovih misli a biće tužni, ako ih ne shvatiš. Od onih, što vole osetiti one prelepe treptaje u vazduhu i sebi; od onih ružnih spolja sa unutrašnjim biserima. Ja sam od onih što dodiruju horizont i onih što dišu pod vodom i zemljom. Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa, ali ih suza ubiti može. Ja sam od onih što se ceo život igraju jer znaju da bez igre ne postoji ništa. Od onih, što misle da je reč ljubav predugo u upotrebi i prazna a nisu otkrili drugu reč.
Ja sam neuspeli, mladi lingvističar. Ja sam od onih što izvesne stvari prećutkuju da ih ne bi pokrali a ipak vole da ih “kradu”.
Od onih što su čvrsto nogama na zemlji i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore, negde između sumraka i svitanja; od onih što čeznu za vašim očima a uplaše se sebe kad ih u njima vide. Ja sam od onih, nisam od ovih i nisam ovde, jer ne volim crne krugove koji postaju sve crnji. Ja sam od onih što jecaju uz trubače i zvuke akustične gitare i groze se računarski sažvakanih nota.
Od onih, što vole čudnom jednostavnošću koja doseže do iznenađujuće složenosti. Od onih, što vole slobodu duha, daha, pokreta, mira. Od onih što ljube bez obzira da li su ljubljenoj osobi smešne sa svim svojim licima ljubavi. Ja sam od onih veselih pajaca što glume darujući radost drugima ne želeći da se otkrije njihov jad. Ja sam od onih bezbroj ali… Od onih što vole da ih neko oseća kao tajnu i koji druge vole zato što jesu večna tajna; od onih, što će te udisati kao da te prvi i poslednji put udišu. Od onih životinjica što vas prepoznaju po mirisu i znaju da krijete zver u sebi, ali ja sam i upijač svega plemenitog u vama. Ja sam od onih blesavih što razmišljaju kome zaveštati pertle, cipele, kosu usne, dah i obraz? Kome zaveštati knjige, reči i boje? Kome zaveštati glinu opipanu samo mojim rukama? Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela i omiljenu šoljicu iz koje sam prvu jutarnju kafu pila? Kome zaveštati olovku kojom sam najlepše ludosti svoje glave zapisivala i četkice kojima sam, najlepše boje svojih snova naslikala? Kome zaveštati kriglu iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila kome zaveštati uzdahe i suze, kretnje, slutnje, bludnje i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća? I oči! Da bi sve ovo isto opet sagledale, možda lepše proživele? Ja sam od onih što ponekad svoja bulažnjenja gluposti zapisuju kao najveće istine i vrednosti; od onih što daruju sitnice verujući da su one vezice i kopče. Ja sam propali hirurg. Ja sam od onih što vole bez razloga, povoda i racionalnosti; od onih što ih boli uvo za sve ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu. Od onih, što teške rane otćute a one najteže rečima, bojom i glinom ispiraju. Ja sam ono dete izgubljeno na ulici što vapi da ga uzmete, ali ja sam i davljenik što se samo za svoju ruku hvata. Ja sam od onih što prave tamne oluje i najveselije vatromete tonući u razmišljanja. Od onih što im moraš puniti baterije. Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina a ipak će o tebi misliti kao o najbližem i voleti te bez uslova. Ja sam od onih, što ne vole logiku. Od onih konfuznih, smotanih smušenih i neorjentisanih i baš u tome najlepših. Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih i pomalo prevelikih za ovo ovde i ovo sada. Ja sam od onih što nelogično lude za možda nepotrebnim a ipak preko potrebnim. Od onih što su dovoljni sami sebi a ipak, uvek računaju na tebe kao na svoju ruku, ali ja sam i ono dete izgubljeno na ulici što vapi mnogo ljubavi. Ja sam od onih što ljude dele na sve ili ništa i najsrećniji su i najtužniji kad im se to sve, podvoji. Ja sam od onih uzdržanih i krutih, bez razloga; od onih, što im gradovi mirišu samo na jednu personu; od onih, što pokušavaju da determinišu vrstu, rod i poreklo ljubavi. Ja sam propali istraživač biolog. Ja sam od onih što im usne, oči i suze klize na dole; od onih prepunih Ahilovih peta. Od onih podzemnih prolaza što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš jer znaju da si istovremeno voda na izvoru i ponornica i uvek ploviš dalje. Ja sam od onih darovitih što vide svo crnilo ovog sveta, a uzimaju najsvetlije od njega; od onih što vole svoju tajnu, sreću i bol oslikati, ispisati, izvajati. Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika zarobljenih svetom u sebi. Ja sam od onih filtera što prima i pročišćava; od onih što guše i kiseonik daju. Ja sam ono dete izgubljeno na ulici što vapi da ga uzmete. Ja sam od onih bezbroj ali… Ja sam davljenik što se, samo za svoju ruku hvata. Ja sam od ovih, nisam od onih i nisam ovde i nisam sada jer ne volim crne krugove što postaju sve crnji. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Čet 16 Apr - 12:01 | |
| Moja lokacija je zbog nje...msm. pesme
Plodovi tihe usamljenosti - Zal Kopp
Čula si za mene dok još nisi spavala u spavačici mjesečine, ali dalek bijah snom, nisam imao božansku narav disanja, već sam srcu tvom samo nagovijestio mirise svoga dolaska, i nekim čudom doletjeh na tvoje lice hrabrošću maštanja, pa osmislih kako usred rijeke sna probuditi u tebi čežnju.
Sad sam tu, mila, zeleni lipanj u tvojim godinama čekanja, iskren i tih, preko tvojih probdjevenih noći ispuštam uzdah, a one iste noći u kojima si sanjala obrise ovog našeg lipnja kao vjetar slažem na ramena i ne dopuštam im postojanje, jer plodovi tihe usamljenosti ne uživaju razigranost leptira.
Zaputi se vrhom očiju slobodno u beskraj vječnih zvijezda, niz nevidljivu putanju gdje počiva slava izgubljenog sunca, prepusti nježnost usana jasnom drhtanju prisutnog ljeta, i svoju osamljenu dušu prisloni uz mene u melem oblaka, preći ću u tebe svim svojim nadanjima, tijelo tvoje postati.
Imaju trave pravo kad u pogledu rose ispijaju suncokrete, jer dodirnuta mekoćom vlati, tišina svjetlosni biser postaje, i zato u zagrljaju neba kao dvije nerazdvojne sunčeve kapi zatvorimo izvore sjećanja, zaputimo se na sanjive ravnice, tamo će naši obrazi postati rumeni od bezbrojnih poljubaca. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sre 5 Avg - 9:19 | |
| SRETNEŠ JE - Vasko Popa
Sretneš je na jednom sunčevom zraku Na jedinom putu koji nekuda vodi
Opasnost poigrava pred njom Pokazuje joj karte sve teže i teže I svetove ljulja
Ona ide sve lepša i lepša Smeje se I osmehom ravnotežu održava
Sretneš je i ne veruješ I nikada nećeš verovati Da si je sreo |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Uto 17 Nov - 18:45 | |
| NE ŽELIM Ne želim noćas da me budite, Da mi u snove dirate, Jer ja znam šta cu sanjati, Jer ja znam o čemu cu maštati... Ne želim ni da mi smetate, Ni da me ista pitate, Samo me pustite, Da sanjam i maštam o njoj... Dopustite da uživam, Moja duša opet o njoj sniva, Moje srce opet se probudilo, Da je bar u snovima imam... Gorki |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 29 Nov - 11:52 | |
| Kad si otišla od mene nebo je plakalo pticama koje su u tišini nestajale sa horizonta. Samo je ostala plava reka uspomena koja je koračala ćutke kraj mene i toplina ruku tvoga zagrljaja. Ostao sam sam verujući da mi se to ne može desiti, u stvari, veroavao sam u tebe, u neka osećanja koja samo ponekad izviru iz srca, i to baš onda kada su najpotrebnija, kad potiru sve što nije dobro i lepo, kad čovek lako uz njih zaboravlja i kreće siguran u ljubav nekome kome je jako potreban. Često se budim, a oko mene sve je prazno, tišina i tama plešu uz ritam mojih jecaja. Voleo sam de te gledam dok spavaš, dok čuvaš našu ljubav zatvorenih očiju za još jedno srećno sutra. Uz tebe, ona su svitala lako. I sunce je pokušavalo da pre mene dođe na tvoju trepavicu. Uzalud. Umeo sam beskonačno do tvog osmeha da hodam na prstima samo da te ne probudim. Voleo sam te jednako i kad sam ćutao, kad si sumnjala da mislim na neku drugu i kad sam ti govorio da bez tebe ne mogu biti srećan. Lepša si mi bila od anđela za koje sam čuo da postoje i verovao da su oni samo tvoje kopije na nebu. A sad se bojim vremena koje ne ume da zastane i koje ne razume moje molitve. Osećam, doći će kad najmanje budem želeo i uzeti mi trenutke kad bih tebi krenuo ponovo i možda drugačije gradio most do tvog srca. A ovako, samo me sećanja ne ostavljaju i plava reka što u daljini traje i podseća na tebe jer nestaje ispod neba bez ptica u vremenu koje uzalud pokušava da me otrgne od tebe. Ljubenko Zvizdić |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 29 Nov - 19:23 | |
| Dulse Marija Lojnaz FATAMORGANA Ti si iluzija na mome putu. Ti si lažna voda i senka u pustinji. Moje oči te gledaju i ne veruju ti. Nisi na mom horizontu, ne svetliš, iako to činiš svetlošću vode. Ne gorčiš, iako zagorčavaš život. Ne stižeš, iako si tu. Refleks u tvojim očima lažna je voda. Kroz njih stvaraš iluziju o srebrnom gradu, zelenilu koje ne postoji, svežini bez vetra, vatrenoj reči koju niko i nikada nije napisao na zidu. I sama sam bila projekcija noći u mome snu. Ne zračiš, iako se to čini. Tvoj poljubac ne ljubi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Uto 1 Dec - 17:26 | |
| Insistiram i kazem nemam kljuceve ni od violine ni od meseca i padam u otudjenost jednu za drugom koje zabrojene cini citav ponor. Rec je udaljena kao vetrenjaca od vetra koliko ram od slike. Ali znam da je ovde, mada mozda ne sada kada kasne laste i ne moze se pouzdati u improvizovani trenutak. Vraticu se ako bude cas, svojoj senci koja se izgubljena ogleda u vodama gde urlaju sirene da bi prisvojile glas talasa. Ili mozda sutra. "Mozda sutra", Monika Oznato |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 4 Dec - 11:00 | |
| Na mahovini je tada bilo snijega, na nj se opustila- usne njene vlazne otvorene, oci njene vlazne otvorene. ruka joj zemlju dodirnula, spora bjelina prsta, ramena su njena kruzila, u plavom na bjelini snijega. Oci ispod mene ovalne perle- Bila je tada dio mene mene izgubljenog. H. Gorter |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 4 Dec - 11:03 | |
| Alfonso Gatto Možda će me od tvog lijepog lica, ljubavi, ostaviti dah i plavo veče isčeznut će kao muk unaokolo. Bio je mekan snijeg tvojih koraka a grad bijednih stovarišta gasio je na dimnom nebu modri odraz zidova. Govorila si mi razgaljena do pojasa poput djevojčice i daleko kao u snu , vidio sam gdje silaziš mekanom stazom večeri i kako otvaraš sjenu. Jedna riječ dovoljna je tvome srcu i niko za tebe sada, kada vazduh lista bademima, neće znati da izrazi muk što bijeli od tvog daha. Samo noć, koje mjesec jednako plovi i mojim snima, zaustavljajući nebom stabla, brežuljke i vjetar u čempresima. U mlakom zaboravu, što ga istok topi s dragim daljinama i hladovinom, ja znam da ti pomaže dan, živiš i zaboravljaš snove i moj glas. Od tvoje sreće ostaje mi tek dim, prošlost ništavila, jedna riječ. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sre 9 Dec - 19:23 | |
| "Kada se otvorimo ti sebe meni, ja sebe tebi, kada potonemo u mene ti, u tebe ja, kada prelazimo u mene ti, u tebe ja, onda ja jesam ja i ti jesi ti." Bernhard Šlink |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sre 9 Dec - 20:12 | |
|
Kada te ugledam
Kada te ugledam, pogledom odvezujem nevidljivi čvor na pertli, obraze stisnem ramenima i dugme na košulji pokušam da smestim pod nokte, kao dete, postidjeno pred razredom, zbog nepostojeće krivice. Strepim da ćeš prestati da glumiš da me ne primećuješ, da ću morati da kažem da sam dobro, prećutkujući da zgužvam većinu dana, po kojima pišem sebe.
Dva meseca ne videh mesec, da ga pitam vidi li kroz roletne da ti neko cipelu izuva i tvoje malo stopalo prima na dlan, pa ga čuva, kao malo vode i celiva, kao sluga. Postoji li neko ko će ti dahom uvračati trepavicu, stisnutu prstima, dok želju zamišljaš? Ako postoji, šta on to ima što nemam ja? Ima tebe i mora umeti da te ima. Jedino tako ću osetiti krivicu što umem da mi nedostaješ i prestaću da prepoznajem tvoj lik u talogu kafe, u kom otisak prsta obećava ostvarenje želje, samo ako je ne kažem. Bojim se da ćeš prestati da glumiš da me ne primećuješ, a onda neću izdržati da ne izgovorim koliko želim da te poljubim ispod lančića.
Kada te ugledam, poželim da te zamolim da na Miholjdan, kad budeš slavila sebe, prospeš čašu kupinovog vina preko ramena, da imam čime, na Lazarevu subotu, kad budeš dovoljno daleko, ispucale usne da pokvasim, dok budem ljubio tragove tvojih stopa.
Goran Tadic
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sre 16 Dec - 19:46 | |
| Volim vek nagosti, kada se sa neba na zemne kipove lilo zlato Feba*. Kad čovek i žena, bez straha, bez laži uživahu plotske radosti i draži, a sunce što kičmu ljubljaše im danju pribor im držaše u ispraznom stanju. Plodorodna Rea, boginja prinove, bez muke je na svet rađala sinove, ta nežna vučica kraj opšteg pojila tamnim je sisama ceo svet dojila. Otmen i jak mužjak dičio se s pravom ženama, što carskom smatrahu ga glavom; Bestidno i glatko bilo je to voće ko napeta koža koja ugriz hoće! Kada se pesnik, danas, okrene izvoru da u prvobitnom uživa prizoru, u obnaženosti žene i muškarca - oseti u duši iglu lednog žmarca; Svuda crne slike po tom svetu belom: Te nakaze prosto plaču za odelom! Obrazine smešne, i trupovi kusi, zgrčena telesa, buljavi trbusi! Bog Korisnosti* ih mlade i zelene uvi u surove, bronzane pelene! A vi, žene, avaj! Blede kao sveće, gojne od razvrata, vi, deve noseće, što vučete teret majčinske utrobe, dužnost oplođenja i druge rugobe! Mi, kvarne nacije, danas znamo stvari za koje narodi ne znadoše stari: Rak-rane, čije je u srcu poreklo, i draži nemoći, kako bi se reklo; Al izumi Muza modernih vremena da uzdižu mladost - ah, to čisto vrelo! - Njen lik jednostavan i milosno čelo, svetle oči što su bistre kao voda koja se, bezbrižno, sa plavoga svoda izliva na ptice i cveće, širi se zračeći toplinu i blage mirise. Šarl Bodler |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 3 Jan - 18:19 | |
| TA SITNICA Izgleda nikad se neće naći. Kao da je neka žena izgubila biser, tu na ulici, pa vas saletela da pomognete u traženju. Može čak biti da je sve izmislila ilije lažne suze, mislite vi dok prebirate pod nogama, znajući da nema šanse ... U ovo doba dana, leti čoveku zaista treba razlog da ga pomeri iz hladovine, a žena, gde zaboga nesta? Zašto vam onda i posle toliko godina oči na zemlji katkad traže nešto baš kad žurite na neki sastanak, na koji ćete tada sigurno zakasniti? Čarls Simić |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 3 Jan - 18:20 | |
| STARAC ZVANI OSTRVO Na pusto, Dunavo, Odbačen, ko gaće: ribar riđe brade zadoji me pivom! Taj svet što se rađa, jednog dana, znaće rane koje otkrih na tom starcu živom. Riba avanturu završi na žaru. Ko čovek. Ko čovek. Slavan po svojoj gladi. Bela Ruska lađa uz tugu prastaru, tegli iz Mađarske benzinske buradi. Miriše starac na konja, na cvet. Kutlačom pomaže vatri da čorbu skuva. Tu se skrasio da okonča let. O, starče, neka te šakal iz Kenije cuva! A bog nek ti kupuje cigare i brašno. I sapun. I tamjan. I mrtvački veš. Genijalni starče! – biće, proričem, strašno, kad isus s neba siđe da uzme tvoj leš. Neka ti sunce besplatno pere i kuva. Slavuj nek ti peva umesto gramofona. Vetar sa severa kroz oči nam duva, kroz lobanju ko kroz vagon iz Londona. Koristi nesreću ko čaj, ko energiju. Prohujali život kao ribarsku mrežu Tugu kao duvan, voće i rakiju. Smrt iskoristi kao ravnotežu. Branislav Petrović |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 3 Jan - 18:20 | |
| Ne usni me s nemirima, Ne zeli sa zeljama, Ne voli sa ljudima, Ne trazi me sa svetom. Ako me nadjes Pusti da sanjam, Pusti me da oteram nemire I uspavam zelje, Pomirim se sa svetom Priblizim se ljudima. Ako me zaista nadjes, Ne usni me s nemirima I ne voli Kao sto volis ostatak sveta... "Izvan svega", Ivana Stojić |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 3 Jan - 18:21 | |
| Pjesma za tebe Sve svoje pjesme ja pišem o Tebi U njima srce cijelo Ti dajem Svakoga dana na novo se kajem Što nisam vjerovao samome sebi Makar neki stihovi puni su sreće Duša mi pati zato što te voli Moje jadno srce puno je boli Tebe više ništa vratiti neće Zar stvarno ne vidiš koliko Te volim Ne postoji ništa što Ti ne bih dao Za tvoju ljubav i pred smrti bih pao Daj se jednom sjeti da postojim Iskra Tanodi |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 3 Jan - 18:21 | |
| MED I SO Mađioničarski šešir, je li? Igra za fine ljude? Misliš, tu ti pomaže ako si vješt sa kartama ili sa kockicama? Misliš, pomaže i to što umiješ da sipaš pošalice, da budeš drugarčina, da ostavljaš utisak? Uopšte, kada se sreću mladić i djevojka – šta tu pomaže? Sve to pomaže. Budi opušten, ali ne pretjerano; budi uzdržan i tajanstven, ali samo donekle; a onda zaboravi sve što si ikada čuo o ljubavi, jer to je samo preplanulost od ljetnjeg sunca ili rumenilo od zimskog vjetra, a to dolazi kao promjena vremena, i ti tu ne možeš ništa, dolazi kao što ti je došlo to tvoje lice, kao što su ti došle noge, ili to kako hodaš, kako govoriš, kako držiš glavu i ruke – tu se ništa ne može učiniti – samo se moliš, i čekaš. Ima li načina da se izmjeri ljubav? Ima, ali tek mnogo kasnije, kad otkucaji tvog srca odu miljama daleko, čak u velike brojke. Da li je ključ za ljubav – strast, mudrost, ili tananost? Sve troje – uz mjesečinu, ruže, i sitne kupovine, uz ono što se daje i ono što se prašta, uz ono što se dobija i što se zaboravlja, uz uspomene i račune za sobu, uz biserje sjećanja i uz jaja sa šunkom. Može li ljubav da se zaključa i čuva sakrivena? Može, a onda skuplja prašinu i plijesan, pa se smežurava u polumraku, osim ako shvati da joj mogu pomoći sunce i kiša i oluje, ptice u svojim jednosobnim porodičnim gnijezdima šibanim surovim, mahnitim vjetrovima. Sve to pomaže, i zato ne zaključavaj svoju ljubav, ne skrivaj je. Kako se javlja prvi znak ljubavi? U drhtaju, u grašci znoja, u onom ti-i-ja, mi, nas dvoje, u paru odgovora, u ljubičastoj sumaglici na vidiku, u nizu rezervisanih plesova, u isprepletenim urezanim inicijalima, u pet svježih ljubičica izgubljenih u morskoj soli, u pticama što u velikim, jedinstvenim trenucima ulijeću u hiljade prozora i izlijeću iz njih, u srebrnom prstenu, u bronzanom odjeku, u zlatnom gongu gonnngu onngggu, u ružičastim dverima što se zatvaraju jedna po jedna pred sumračnim pjesmama duž zapada, u rakunicama i ručkama zvijezda, u prijevojima zavjesa mjesečine, u klupčanju i raspetljavanju magle. Koliko ljubav traje? Koliko i stakleni mjehuri ako se na njih pazi, ili dvije orhideje iz staklene bašte na mećavi, ili jedan čvrsti i nepokretni čelični nakovanj neumoljivo zavaren – a opet, ljubav može da traje kao šest pahuljica, šest šestougaonih pahulja, šest šestouganih ljuspi snijega što lebde, ili kao zakletve kiseonika i vodonika u čaši izvorske vode, ili kao pogled jelena ili srne, ili kao dvije želje što jašu na leđima jutarnjeg zimskog vjetra, ili kao kutak drevnog oltara što se kao svetinja čuva za prisne molitve, ili kao prah, da, kao dostojanstvena hrpa prašine kojom se poigrava nepostojani lahor. Ima tih svetohranilišta gdje se čuvaju med i so. A ima i onih koji sve to prosipaju i traće. Ima i onih koji to traže i štede. Ljubav može da bude i potraga šutnjom i smirenošću. Možeš li kupovati ljubav? Naravno. Svakog dana – novcem, odjećom, šećerlemom, obećanjima, cvijećem, krupnim riječima, smijehom, tepanjem, i lažima svakoga dana ljudi i žene kupuju ljubav i odnose je, pa se nešto dešava, o njoj se razmišlja, ali što se više u nju gleda, to je sve manje ona ljubav koja je bila kupljena: takva je ljubav samo krivotvorina pod garancijom. Možeš li prodavati ljubav? Da, možeš je prodati po svakoj cijeni, pa ćeš da porazmisliš, da opet zaviriš u cijenu, pa da zaplačeš, da zaplačeš u sebi, i da se upitaš ko je i šta je to prodavao, i zašto. Odsjaji vešernjih popjevki što lebde nad tamnim vodama, plitak morski rukavac gdje se zvijezde brčkaju u kadifenim prisjencima, veliki olujni rzaj bijelih vodenih konja – za te trenutke nema cijene. Nezvana ili zvana? Kako dolazi ljubav? I zvana i nezvana, kao uljez i sjena, zora što zasjenjuje prag, kao traka svjetlosti u plavičastoj magli, polagano žmirkanje dviju crvenih svjetiljki u riječnoj izmaglici, ili kao gusti dim što se vije nad grbom neke planine, a onda se taj dim uvlači u nabore tvoje odjeće, pa ti se upliće i u hod, u tvoje šake, u tvoje lice i oči. Carl Sandburg |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 431 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 430 Gosta :: 3 Provajderi Emelie Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 0:52 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Misli nas "malih" ...
Pon 28 Okt - 1:59 od Emelie
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN