Skijatos pripada ostrvskoj grupi severni Sporadi i nalazi se u zapadnim vodama Egejskog mora. Ostrvo je površine od samo 48km2 i ima 66 fantastičnih plaža. Skijatos je najpoznatije ostrvo severnih Sporada, a ovoj grupaciji pripadaju još i Skopelos i Alonisos. Sa tipičnom je sredozemnom klimom i najvećim brojem plaža po kvadratnom kilometru. Obala ostrva nije mnogo razuđena, brdovita je, naročito u severnom delu, dok je jug najpitomiji.

Glavni i jedini grad na ostrvu je Skijatos grad, udaljen od aerodroma samo 2km. Od grada ka zapadu prostiru se peščane plaže u dužini od oko 14km. Iznad grada je čuveni Kastro i manastir Evangelistrije, mesto gde su nekada živeli stanovnici Skijatosa, a danas je to mesto za celodnevni izlet odakle se pruža fantastičan pogled na severni deo ostrva i njegove šljunkovite plaže.

Iako lučka plaža glavnog grada Skiatos nije jedna od najboljih na ostrvu, mnogi se opredeljuju da budu stacionirani u glavnom gradu, zato što je najuređeniji i možemo reći - jedini pravi gradić na moru. Ostala naselja su tipično turistička i osim poneke taverne, kafića i prodavnica, ali i prelepih plaža, nema mnogo čega drugog.

Ljudi se za Skiatos uglavnom i opredeljuju zbog lepote raskošnih plaža, što onih lako dostupnih tako i onih zavučenih u uvalama, do kojih se može doći jedino autom i skuterom. Ako ne dođete svojim kolima, obavezno iznajmite neko prevozno sredstvo da biste mogli da istražujete ostrvo koje, iako malo, ima dosta toga da ponudi, od kulturnih znamenitosti, do interesantnih crkvica i manastira.
Jedna od najlepših plaža u Grčkoj, čuvena plaža Kukunaries, koja je proglašena i jednom od 5 najlepših plaža sveta, nalazi se upravo na Skijatosu. Ova peščana plaza sa bujnom borovom šumom jedinstvena je po svojoj lepoti. I ostale plaže, Megali Ammos, Kanapitsa, Trulos, Ahladia, Banana, Vromolimnos, Lalaria, jedinstvene su po svojoj lepoti i bujnoj vegetaciji.

Ostrvo je dostupno turistima iz Srbije, delom iz razloga što se do njega može doći i autobusom, što umanjuje troškove za cenu avionskog prevoza, ali i zato što cene nisu mnogo veće nego u kontinentalnom delu Grčke.
Prema nekim procenama, neće biti tako za nekoliko godina, zato što zbog izdašne prirode i lepota koje osvajaju, sve češće je meka bogatih posetilaca, što može uticati na to da Skiatos postane skupo, mondensko ostrvo.

Na ostrvu postoji mali aerodrom koji se nalazi dva kilometara od centra grada.
Prava turisticka atrakcija je gledati sletanje aviona na ovaj  aerodrom.
Pogledajte kako to izgleda.

Prilikom uzletanja aviona prelece se  plaza
Ksanemo. Pogledajte to smaragdno more.

Ovde je nastala prva velika evropska civilizacija, čiji nestanak izazvan erupcijom
 vulkana sa susednog Santorinija mnogi vezuju za mitsku Atlantidu. Minojska
 civilizacija je bila iznenađujuće napredna i razvijena za to doba
(2700 – 1500 godina pre Hrista), o čemu svedoče ostaci drevnog grada Knososa.


Na ovom mestu je pronađen čuveni lavirint u kom je, prema legendi, živeo Minotaur, biće
 sa glavom bika i telom čoveka. Svake godine su Atinjani morali da mu prinose
 žrtvu – po 7 mladića i devojaka. Nakon 3 godine, atinski junak Tezej je odlučio
 da tome stane na put i ubije čudovište. U tome mu je pomogla Arijadna,
 ćerka kritskog kralja Minosa, došavši na ideju da mu da klupko konca
 pomoću kog je uspeo da izađe iz lavirinta.

U narednim vremenima su se smenjivala grčka plamena, zatim Rimljani, Vizantinci,
Mlečani, Turci, a u 20. veku dolazi do konačnog pripajanja ostrva ostatku Grčke.
 Svako od njih je za sobom ostavio neki trag, pa glavni grad Heraklion,
 sa Venecijanskom lukom, uskim ulicama i karakterističnom arhitekturom
 podseća na italijanske primorske gradiće.




Takvi su i ostali veći gradovi - Hanja, Retimno i Agios Nikolaos. Ova prava
 mondenska letovališta, koncentrisana na severnoj strani ostrva, pružaju
 potpun ugođaj – počevši od niza hotela, peščanih plaža i usidrenih jahti,
 do brojnih kafića, skupih restorana i butika sa firmiranom garderobom.

Preporučljiva su za starije osobe ili porodice sa decom, s obzirom da u samim
 gradovima nema klubova niti barova na plaži, pa samim tim ni buke ni raskalašnih
 mladih turista sa severa Evrope.

Ali ako ste mladi i željni provoda i na odmoru više volite da zamenite noć
 za dan, Krit je pravo mesto i za vas. Hersonisos i Malja, susedna mesta
koja se nalaze na 20 km od aerodroma i glavnog grada Herakliona,
 centri su noćnog života na ostrvu.

Malja je „britansko“ letovalište. Ovde žurka traje 24h, a muzički letnji
hitovi vas prate na svakom koraku. Na ulasku u mesto ne stoji natpis
„zabranjeno za starije od 30“, ali ćete brzo shvatiti da je to interno
 pravilo. Ako niste navikli da ležite na plaži sa ogromnim zvučnikom
 iznad glave, mladim britankama u toplesu i zgodnim preplanulim
 frajerima oko sebe, ovo nije mesto za vas.





Hersonisos je rezervisan za Holanđane. Njih tokom sezone ima najviše,
 pa im je sve podređeno. U nekim lokalima se pušta holandska muzika,
 služe se njihova pića, meni je ispisan na engleskom i holandskom,
 brza hrana na ulici je isključivo njihova.

Ipak, nemojte se začuditi ako prođete pored kafića iz kog dopiru
zvuci Darkwood dub-a, ako vas u klubu usluži konobar iz Beograda
 ili ako platite piće jeftinije samo zato što ste iz Srbije. Nisu retki naši
ljudi koji ovde rade sezonske poslove ili oni koji su nekad davno,
 baš kao i vi, došli na desetodnevni odmor, pa odlučili da ostanu zauvek.



Za koju god varijantu se odlučili, nikako ne propustite priliku da iznajmite auto
 i obiđete makar deo ovog fascinantnog ostrva. Heraklion zaslužuje šetnju
 centralnim ulicama, a usput možete i posetiti Arheološki muzej koji
 predstavlja uvod u obilazak Knososa, smeštenog nedaleko od grada.

Na putu za Retimno nalazi se jedva primetno skretanje za Fodele,
 seoce zavučeno među brdima, rodno mesto slikara Domenikosa Teotokopulosa,
 poznatijeg kao El Greko. Mali maštovito napravljen muzej smešten je
 u, navodno, slikarevoj porodičnoj kući pored koje se nalazi i zanimljiva
 srednjevekovna crkvica sa sačuvanim fragmentima freskopisa.

S obzirom da glavni put uglavnom prati liniju obale, morsko plavetnilo
 će vas mamiti sve vreme, a nećete pogrešiti ako bilo gde skrenete kako
 biste se okupali. Ostrvo krase neke od najlepših plaža sveta.





Oblast Elafonisi, na jugozapadu ostrva predstavlja zaštićenu oblast,
 bez hotela, restorana ili bilo kakve druge naznake civilizacije – beli pesak
 i nestvarno tirkizno more dokle vam pogled seže.

Ovako nešto ste imali prilike da vidite samo na razglednicama i desktopima
 računara. U zavisnosti od toga gde ste smešteni, možda ćete morati
 da putujete nekoliko sati, ali vredi. Onog trenutka kada ugledate
 ovaj neverovatni prizor, zaboravićete na sve svoje probleme.



Obavezno se spustite do južne strane ostrva koja izlazi na Libijsko more .
 Okupajte se na Preveli plaži, gde se reka uliva u more, provozajte se
 pedalinom po toj istoj reci ili se prošetajte kroz šumu palmi.




Matala je mesto gde je Zevs doveo Europu pre nego što je obljubio, a često
 ju je posećivao i rimski vojskovođa Brut. Ovo ribarsko selo na jugu Krita
 60-ih su naselili hipici. Živeli su u stenama iznad plaže, a dane su provodili
 u lenčarenju na pesku. Proverite zašto je Matala oduvek bila magnet za hedoniste.

Uz sve ove prirodne lepote uživaćete i u dobroj hrani i sjajnom domaćem
 vinu. Nakon samo 10 dana odmora na ostrvu shvatićete zašto su Krićani
 jedan od najdugovečnijih naroda na svetu. Biće vam teško da se vratite
 kući, ali će vam zato biti mnogo lakše da dođete na Krit i sledeće godine.

Izvor: B92 | Sunčica Nešić

Heraklion

Solun: Istorija i miris Mediterana na svakom koraku

Kako doživeti Solun, osetiti ga, trajno zavoleti i kako mu se vraćati? Nema nebodera
i visokih zgrada, ali samo jedan pogled sa visine je dovoljan da se uverite
da ste gost jednog velikog grada

Vremešni Jorgos Spiropulos, nekada turistički vodič u Solunu, a sada jedan od hiljade
 grčkih penzionera, dan ne može da zamisli bez kafe i ćaskanja sa prijateljima
 na trgu Aristotelos.


-I leti i zimi, po suncu i po kiši, kafu na Aristotelosu ne propuštam – kaže opušteno,
duboko zavaljen u stolicu „svog kafića“.- Turisti najčešće greše, jer kafu piju oko
podneva, posle silne jurnjave po radnjama, muzejima, restoranima... Moj vam
je savet da ustanete rano, dođete na trg, naručite kafu, uz koju dobijete kolače
i flašicu vodu, i da dugo lutate pogledom po pučini. Dočekaće vas miris kolača,

đevreka, girosa; videćete užurbane Grke koji žure na posao. Osetićete, zapravo,
miris Grčke i miris Mediterana i videti Solun kad se budi.
Širok, a moćan
Naš sagovornik je stari poznanik autora ovih redova. Pre mnogo godina bio nam je

vodič do Meteora, a potom i do Hilandara. Sasvim solidno govori srpski. Tipičan Grk:

žustar, voli svoju zemlju, a posebno Solun, svađa se sa prijateljima koji je klub bolji:
PAOK ili AEK. Sudbina je, valjda, htela da se ovog maja opet vidimo u Solunu.



-Maj je, kao i drugde u Grčkoj, i ovde najlepši - kao da otvara letopis ovog grada.
- Na sve strane cveta limun. Da, baš kao u onoj vašoj pesmi „...Tamo gde cveta
limun žut...“ Cvetaju i masline i drugo raznovrsno mediteransko drveće.
Solun se naglo menja, postaje sve veći?
-Ne oslanjam se na brojke koliko je u njemu zaista stanovnika. Time neka se bave

statističari – odgovara odsečno.- Jeste, sve je veći. Nema, srećom, u njemu

nebodera i visokih zgrada, sav je nekako u širini. Kad ga pogledate sa
Panorame, videćete da je to moćan grad.






Na svakom koraku je ovde istorija. Graditelji budućeg metroa kad god bi počeli da kopaju
dublje, naišli bi na ostatke rimskih zidina. Glavni je to grad severne Grčke i cele regije
– egejske Makedonije. Kulturni, prosvetni, industrijski, finansijski i administrativni centar
ovog dela zemlje. Svi, naravno, znaju za ovdašnju najdužu ulicu Egnatia koja je vekovima
povezivala istok i zapad. „Na glasu“ je i uvek prestižna ulica Cimiski,
pa i ulice oko nje,
jer je roba u radnjama odličnog kvaliteta, ali su i cene visoke. Postoje, zapravo, dve velike
oblasti grada: Ano Poli - viši deo grada na strmom području, i Kato Poli - niži deo grada
koji se prostire ka istoku, sve do luke.

..........................

.......

Naši ljudi ovaj grad pamte i po vremenu kad se u njega putovalo u šoping ili kad se,

po povratku sa odmora, u njega obavezno svraćalo, naravno opet zbog kupovine.

Bila su to srećna vremena svih koji su živeli u nekadašnoj, velikoj Jugoslaviji. Silne

nemačke marke su tada Srbi ostavljali u Solunu, a veliki broj trgovaca se iz petnih

žila trudio da bar „natuca“ srpski. To vreme se odavno preselilo u spomenare.

-Onaj ko ima vremena, a pre svega nekog ko dobro poznaje Solun, trebalo bi da

zađe u deo grada Epano Poli, u njegove uske ulice, sa malim kućama i lepim baštama,

uređenim u istočnjačkom stilu koje vode do tvrđave Kastra - savetuje naš sagovornik.

- Tamo takođe ima ostataka rimskih zidina.Ako ćemo pošteno, pravi način da doživite

ovaj grad nije ni na trgovima, ni u radnjama ili u muzejima, već u nekoj od mnogobrojnih

taverni, u kafićima i restoranima duž obale, obojenim suncem Mediterana i mirisom mora

i ribe koji dolaze iz obližnje luke.

Trgovina, biznis, šoping, ali i uživanje. Grci vole kafane i kafiće, posebno one u nacionalnom

stilu. U njima je i starih i mladih. U svim kafićima duž obale, od trga Aristotelos pa do Bele kule,

veoma često se čeka na slobodno mesto! I dalje su ovde popularne čuvene uzerije (nalik na

naše kafane) u kojima se ispija grčka kafa (slična našoj, turskoj), jedu feta sir, masline,

paradajz i krastavci, zatim osvežavajuća salata “tzatziki“, ispija rakija ciporo (pije sa sa

ledom) i igraju tavli (nešto kao naša „mica“) ili karte.




Videćete i kako se, posle partije tavli ili partije karata Grci svađaju, ali ne brinite – to je klasičan
 njihov temperament, a svađa je drugarska. Taverni ima u starom delu grada, ali i u
modernim delovima istorijskog centra: u Nea Krini, Vilki, Ladadika u Milosu, pa na trgu Elefterias.


Prostran je Solun. Širok i moćan. Prepun istorije i gostoljubivih ljudi. Bio je svačiji i ničiji, ali
uvek svoj. Njegovi stanovnici su ponosni na bogatu prošlost, posebno na Aleksandra
Makedonskog koga ovde još nazivaju i Aleksandros Megalos, odnosno Aleksandar Veliki.
-Putevi ka jugu i Maloj Aziji odvajkada vode preko Soluna – podseća se Jorgos Spiropulos
vremena kad je o istoriji grada kazivao hiljadama turista iz celog sveta. - Govorio sam im
da imamo 25 muzeja, crkve, Rotondu, pa poznato srpsko groblje Zejtinlik. Ako ste u ulici
Egnatia i idete do njenog kraja, samo nastavite ulicom Monestri i doći ćete do velikih

šoping centara “Kosmosa“, „Džamba“, „Ikee“...
U „Kosmosu“, kao i u „Ikei“ brze hrane ima u izobilju. Što se hrane tiče, u Solunu možete
da birate: grčke nacionalne specijalitete ili pečenjare u kojima se prodaju piletina i krompirići,
ili pak male taverne gde se nude giros, suvlaki, male pljeskavice, plavi patlidžan na
roštilju... Oni sa dubljim novčanikom mogi i u neki od luksuznih restorana u kojima se,
uz plodove mora, roštilj ili nacionalne specijalitete, služi i dobro vino, vekovima
neodoljiv element grčke civilizacije.
U podnožju Bele kule su, gotovo celog dana, raznovrsna događanja. Ima uličnih svirača,

klovnova, šarenih balona, a najviše turista i meštana koji uživaju u šetnji obalom. Pozvaće
vas i na dva broda-restorana koja krstare solunskim zalivom. Ulaz je besplatan, ali je
piće na brodu obavezno. Vredi krstariti, posebno u predvečerje. Tek odatle, sa pučine,

Solun dobija svoj sjaj, lepotu, snagu.


.....................

tekst:Miroslav Stefanovic


novosti.rs