McLaren's

Ferrari je sa modelom 458 Italia u Spider izdanju napravio pravi bum na tržištu, a isto to se očekuje i od britanskog predstavnika, naročito ako se ima u vidu da su performanse ova dva konkurentska modela skoro identične.

Otvoreni model nije samo „osakaćena“ verzija kupea, nego temeljno razvijeni model izrađen na osnovi kupe verzije. Jedinstveni RHT sistem preklapanja krova je pažljivo izrađen kako ne bi smanjio uživanje u vožnji pri velikim putnim brzinama. U isto vreme, ovaj sistem pruža i visok stepen iskorišćenosti prostora u zadnjem delu karoserije. Tvrdi sklopivi krov se pritiskom na dugme sklapa u predviđeni prostor iza vozača za samo 17 sekundi. Cela operacija može da se izvrši dok se vozilo kreće maksimalnom brzinom od 30 km/h. Dodatna pogodnost za vozača i suvozača je mogućnost spuštanja i podizanja zadnjeg prozora (koji služi i kao deflektor za vetar), čime se obezbeđuje nesmetano uživanje u čistom zvuku V8 Twin Turbo agregata. Kada je krov podignut, putnicima je na raspolaganju dodatni prostor za smeštaj prtljaga, zapremine od 52 litre. Imajući u vidu da se radi o zaista jedinstvenom automobilu, za MP4-12C Spider su specijalno izrađeni odgovarajući koferi, koji se standardno isporučuju uz svaki automobil.




Kao pionir na polju primene ugljeničnih vlakana, McLaren je u poslednjih 30 godina usavršio izradu automobila od ovog materijala, što se najbolje vidi na jednodelnoj šasiji za model MP4-12C. Originalna zamisao konstruktora je bila da se javnosti prvo predstavi verzija u otvorenoj formi, zbog čega se cela transformacija u zatvoreni, pa u otvoreni model izvršena veoma brzo. Dodatna ojačanja karoserije nisu zahtevana, ali je zbog same konstrukcije pokretnog krova Spider teži u odnosu na kupe verziju za nekih 40 kg. Ukupna masa Spidera iznosi 1.474 kg.




Pasivni Roll Over Protection sistem, odnosno čelična struktura smeštena iza glava putnika, štiti vozača i suvozača u kriznim situacijama. Svaki od dva podupirača je dizajniran da maksimalno apsorbuje udarnu silu prilikom prevrtanja.

Kada je personalizacija automobila u pitanju, potencijalnim kupcima je na raspolaganju 17 boja karoserije, zajedno sa dve posebne svrstane u elitnu klasu – Volcano crvena i žuta. Za Spider su izrađene „ekstra“ lake kovane felne, dostupne u Diamond Cut verziji, uz standardne Silver ili Stealth opcije. Kontakt sa podlogom je poveren Pirelli PZero pneumaticima dimenzija 235/35 R19 napred i 305/30 R20 pozadi.


Sistem pod nazivom Vehicle Lift omogućava podizanje prednjeg i zadnjeg dela karoserije za 40, odnosno 25 mm, da bi se osigurao nesmetan prelazak preko prepreka i zaštitilo vozilo od posledica vožnje po lošim putevima. Ceo sklop drži Spider podignut do brzine od 60 km/h.

Perforirana koža kombinovana sa Alcantarom se i dalje nalazi u većem delu enterijera, a ukoliko kupac ima posebne zahteve putem online konfiguratora je moguće definisati stavke do zadnjeg detalja.




Za pogon Spidera je zadužen centralno smešteni 3.8-litarski V8 Twin Turbo agregat, od sredine godine „pojačan“ na 625 KS. Prenos snage na zadnje točkove se vrši preko sedmostepenog SSG menjača sa duplim kvačilom, a sigurnosna oprema u Spideru uključuje sistem upravljanja kočenjem (Brake Steer), ProActive Chassis Control, kao i jedinstvenu McLarenovu vazdušnu kočnicu. Spider ubrzava od 0 do 100 km/h za 3,1 sekundu (kao i kupe verzija), dok je za ubrzanje od 0 do 200 km/h potrebno 9 sekundi. Maksimalna brzina je 329 km/h, samo 4 km/h manje od kupeovih 333 km/h. Prosečna potrošnja goriva, ukoliko je budućim vlasnicima važna, iznosi 11,7 l/100 km.

Prve isporuke su planirane za novembar, a početna cena na tržištu Velike Britanije iznosi 243.500 €. Porudžbine možete izvršiti u 38 prodajnih salona u 22 zemlje širom sveta.





vrelegume

Početak takmičenja u kojem će se trkati vozila na električni pogon zakazan je za 2014. godinu, a McLaren je potpisao ugovor na osnovu kojeg će ovaj proizvođač snabdevati trkačke bolide svojom tehnologijom.

"Verujem u promociju tehnologija budućnosti kroz auto-moto takmičenja i smatram Formulu E Racing uzbudljivom inovacijom u svetu auto-moto sporta", izjavio je tim povodom šef McLaren grupe, Martin Vitmarš (Whitmarsh).

U okviru takmičenja Formule E na startu če učestvovati 10 timova sa 20 vozača, a predviđeno je da se trke odvijaju na uličnim stazama velikih svetskih gradova.

Za sada je izvesna trka u Rio de Žaneiru, a predviđeno je da jedan od domaćina ovog takmičenja bude i Majami ili Njujork.


B92

Iako je dizajniran pod uticajem McLarena MP4-12C, novi britanski superautomobil deluje agresivnije zahvaljujući ventilacionim otvorima na haubi, izvajanim bočnim stranama, masivnim difuzorima i velikoj, centralno postavljenoj izduvnoj cevi.

U Mclarenu ističu da im cilj nije bio da P1 po svaku cenu bude dominantan kada je reč o maksimalnoj brzini koju automobil može da postigne, već da bude najbrži serijski automobil na trkačkoj stazi.

“Mislimo da je to mnogo značajnije za jedan vrhunski superautomobil, od rekordne maksimalne brzine”, objašnjava šef McLarenovog odeljenja za serijske automobile, Entoni Šerif (Antony Sheriff).




“Drugim rečima, želeli smo da P1 bude najuzbudljiviji i tehnološki najnapredniji, odnosno najpotpuniji automobil današnjice”, dodao je Šerif.

Šef McLarena, Ron Denis (Ron Dennis) kazao je da je P1 rezultat pedesetogodišnjeg nasleđa u oblasti prozvodnje trkačkih, ali i serijskih automobila te kompanije.

“Pre 20 godina podigli smo lestvicu visoko sa modelom McLaren F1. Nameravamo da sa P1 ponovimo to još jednom”, dodao je Denis.




U McLarenu su i dalje tajanstveni kada je reč o motoru koji treba da doprinese da P1 opravda sve ono što se od njega očekuje. Govori se da je u pitanju unapređeni 3.8 litarski V8, poznat iz modela McLaren MP4-12C.

Ovaj motor trebalo bi da na McLarenu P1, uz pomoć sistema za regeneraciju kinetičke energije (KERS), proizvede čak 962 ks.

Ono štu su zvaničnici britanskog proizvođača bili spremni da otkriju u Parizu jeste da će serijska verzija zadržati preko 95 % dizajna eksterijera koji je prikazan na konceptu.




U McLarenu su istakli i da P1 ima najveću silu prijanjanja (tzv. “downforce”), u odnosu na bilo koji serijski model na svetu, i da ona iznosi 600 kg. Koeficijent otpora vazduha je 0,34, a u izradi karoserije i konstrukcije obilato su korišćeni materijali od ugljeničnih vlakana.

Zadnji spojler će se automatski podešavati u zavisnosti od brzine i moda vožnje. Njegova visina u odnosu na karoseriju iznosiće od 120 mm kada se automobil vozi po standardnim putevima, pa do 300 mm na trkačkoj stazi.

Na serijskom modelu volan će se nalaziti na uobičajenom mestu, sa leve strane, za razliku od McLarena F1 gde je bio na sredini kokopita.

McLaren P1 pojaviće se u prodaji krajem 2013. godine, a očekuje se da će njegova cena u Velikoj Britaniji biti oko 800.000 funti (oko milion evra).


B92

Predstavljeni model je definisan kao dizajnerska studija koju će 2013. ispratiti serijski model. Iz McLarena ističu da je ovaj model plod 50 godina iskustva u automobilskom sportu, i da je naglasak na aerodinamici, zbog čega je P1 proveo veliki broj sati u vazdušnom tunelu i simulacijama na računaru – slično bolidima Formule 1.

Aerodinamički pritisak je zato na nivou koji je za stepenik viši u odnosu na konkurenciju – 600 kg pritiska na brzinama osetno ispod maksimalne. To su šest puta veće vrednosti od McLarena MP4-12C, i na nivou sa trkačkom izvedbom istog modela - MP4-12C GT3. Uprkos tome P1 neće biti neudoban za svakodnevnu upotrebu.





Odnos snage i mase će biti viši od 600 KS po toni, ali je kod P1 ipak naglasak na aerodinamici koja utiče na stabilnost, upravljivost i kočenje pri visokim brzinama. Cilj inženjera McLarena je bio da se aerodinamički benefiti osećaju već na nižim brzinama i doprinose uživanju u vožnji i osećaju sigurnosti. Kod McLarena je vozač u fokusu i auto se konstruiše oko njega kao centralne figure, ali da bi se uživalo u performansama nije potrebno imati veštinu profesionalca, već je namenjen i entuzijastima. Cilj je bio napraviti putnički automobil koji će imati performanse trkača, kojeg vlasnik može koristiti za uživanje na pisti, a zatim se u udobnosti odvesti kući bez problema.

Frontalna površina je dodatno smanjena u odnosu na MP4-12C, i manja je u odnosu na bilo koji serijski sportski automobil. Vrednost Cd je 0,34, što je odlična vrednost imajući na umu ogromnu količinu aerodinamičkog pritiska koji se na ovom modelu generiše u vožnji.

P1 postavlja funkcionalnost ispred forme, što je deo McLarenove filozofije. U njemu su integrisane sve bitne vrednosti za marku: aerodinamika, mala masa, efikasnost inženjeringa i inovacije. Maksimalna brzina nije bila u fokusu, jer je mnogo smislenije i tehnički izazovnije proizvesti vozilo koje je brže na pisti od bilo kojeg serijskog automobila. Ideja je bila da se stvori vozilo koje će i pri visokim brzinama biti predvidljivo i lako upravljivo.

Kabina ima zaobljenje koje povećava aerodinamičku efikasnost i preglednost i daje izgled koji liči na pokrivač kabine borbenog aviona. Inženjeri su želeli da kabina bude postavljena najniže moguće. Aerodinamičan oblik kabine poput kapljice je omogućio veći dotok vazduha ka zadnjem delu vozila.






Duh Formule 1

Iskustvo iz Formule 1 je preneseno pri razvoju i na P1. Svaki panel, usisni i izduvni vazdušni vod su napravljeni sa ciljem što veće aerodinamičke efikasnosti i što boljeg hlađenja, što je jedan od razloga kompaktnosti celog vozila. Zadnji deo je neobično nizak, poput takmičarskih bolida.

Veliki zadnji spojler se automatski podešava da bi se dobile što bolje vrednosti aerodinamičkog pritiska i optimizovala celokupna aerodinamika. Zadnji spojler je pomerljiv unazad za 300 mm na pisti i 120 mm na putu, i moguće ga je zakretati u rasponu od 29 stepeni. Spojler je sastavljen od dva elementa i razvijen je potpuno istim metodima i programima koji se koriste za razvoj bolida Formule 1.

McLaren P1 poseduje i DRS sistem za smanjenje aerodinamičkog otpora i povećanje maksimalne brzine koji je preuzet iz Formule 1, a efekat se postiže podešavanjem ugla zadnjeg spojlera.

Uz podešavajući zadnji spojler, ispred prednjih točkova se nalaze i dva manja krilca koja su aktivno kontrolisana i menjaju ugao da bi se postigla što veća efikasnost i performanse, a pomeraju se u rasponu od 0-60 stepeni. Prednji i zadnji aerodinamički elementi funkcionišu zajedno u cilju optimizacije aerodinamičkih karakteristika, a zadnje krilo po potrebi može da se koristi i kao vazdušna kočnica. Potpuno ravan pod omogućava privlačenje karoserije ka tlu.

Kao i na prethodnoj perjanici, McLarenu F1, P1 je takođe izveden sa motorom postavljenim u sredini koji je smešten u monokok od karbonskih vlakana koji u McLarenu nazivaju MonoCage, a nastao je razvojem MonoCella korišćenog na modelu MP4-12C, ali je kod MonoCagea dodata i ojačana struktura koja se ponaša kao sigurnosni kavez.

Kod P1 je u odnosu na MP4-12C i uvodnik za vazduh motora integrisan u monokok. Svi spoljni elementi karoserije su izvedeni od ugljeničnih vlakana. Inače, broj karoserijskih panela je sveden na što manji mogući. Postoji po jedan veliki prednji i zadnji panel koji su spojeni sa MonoCageom, vrata, prednja hauba i još dva mala panela...i to je to.

Treba imati na umu da ovog puta ipak neće u toj meri biti izražene tehnološke vratolomije kao na modelu F1, a sa tim bi i komercijalni uspeh u ovim ekonomski tmurnim vremenima trebao da bude koliko toliko sigurniji. Prošlo je 20 godina od predstavljanja McLarena F1 koji je mnogim entuzijastima i dan danas ultimativni super automobil. McLaren ima težak zadatak da ponovi pažnju izazvanu na tržištu koje je danas možda najzasićenije automobilima iz najrazličitijih kategorija u istoriji. Zadatak je težak, ali ne i neostvariv...






vrelegume.com