Pizza je tanko pečeno testo, sa koricom sličnoj hlebu, pripremljeno sa pasiranim ili zdrobljenim paradajzom, sirom, pečurkama, šunkom itd.

Danas je ponuda pizza i njihovih varijacija tolika da par strana ne bi bile dovoljne ih opisat, praktično, sve šta jedemo možemo staviti i na testo namazano paradajzom, našu pizzu.

Osnov pizze je testo a gore stavljamo šta imamo i volimo.

Testo za pizzu

Za veliku pizzu 30-32cm:
• 180g glatkog brašna
• 90 ml toplog mleka
• 70 ml tople vode
• ¼ kocke (10g) taze kvasca
• malo ulja
• malo šećera
• malo soli

Za malu pizzu 23-25 cm:
• 140 g glatkog brašna
• 70 ml toplog mljeka
• 55 ml tople vode
• ¼ kocke (10g) taze kvasca
• malo ulja
• malo šećera
• malo soli
U brašno dodajte rastopljeni kvasac, so, ulje.
Zamesite glatko testo uz dodavanje mlake vode.
Nemojte dodati odmah svu vodu, jer različita brašna piju različitu količinu vode.

Od testa napravite kuglu i ostavite je na toplom, u nabrašnjenoj posudi, da se diže oko 45 min.
Još jednom skroz lagano premesite i ostavite još 20.-ak min.
Testo izvadite na nabrašnjenu površinu.

Pritisnite ga dlanom, da postane oko 3cm debelo.
Pritiščući i dlanovima vrteći u krug razvlačite testo i istovremeno ga povlačeći od i prema sebi.

Uz malo vežbe dobićete testo ravnomerne debljine i kružnog oblika.
Kod razvlačenja povremeno preokrenite.
Nikako ne razvlačite oklagijom, jer se onda testo više ne digne.

Razvucite do debljine oko.1cm.
Preostaje vam samo ubaciti ovako razvučeneo testo u posudu za pečenje.
Razvicite da prekrije celu posudu.
Ivice slobodno ostavite malo deblje, tako vam neće kečap kliziti sa pizze.

Pizza sa šunkom

500 g brašna,
kvasac, 100 g šunke,
100 g mortadele,
80 g topljenog sira,
2 jaja,
malo mleka,
ulje.

U brašno sipati 4 kašike ulja, malo soli, kvasac i mlaku vodu. Zamesiti glatko testo i dobro ga izraditi pa ostaviti u frižideru najmanje pola sata.

Za to vreme iseckati suhomesnato i sir. Posebno umutiti jaja sa malo mleka, dodati biber i so. Testo premeseti, razvući prema kalupu, malo podići ivice uz kalup. Zatim rasporediti šunku, mortadelu i sir, pa preliti umućenim jajima posuti origanom, poprskati uljem i ispeći.

Meksička pizza

Recept za meksičku picu sa slaninom, pasuljom, kukuruzom i topljenim sirom.








Sastojci:

• Belo pšenično brašno ... 250g
  
• Svež kvasac ... 20g
  
• Beli šećer ... 1 kafena kašičica
  
• So
  
• Maslinovo ulje ... 2 kašike
  
• Paradajz sos
  
• Origano
  
• Kukuruz u konzervi ... 150g
  
• Pasulj u konzervi ... 150g
  
• Paprika ... 1 komad
  
• Sir gauda
  
• Slanina
  
• Topljeni sir
  

Priprema:

• Stavite brašno u činiju i napravite rupu u sredini.
  
• Umrvite kvasac i pomešajte ga sa dve kašike mlake vode i malo šećera. Sipajte ovo u rupu i pokrite sa malo brašna.
  
• Pokrijte činiju i ostavite je nekoliko minuta da se kvasac digne.
  
• Zatim dodajte maslinovo ulje i so. Sipajte onoliko mlake vode koliko je potrebno da dobijete lepo testo.
  
• Ostavite testo da se digne oko sat vremena.
  
• Razvucite i oblikujte testo.
  
• Pokrite ga sa paradajz sosom i pospite origanom.
  
• Dodajte pasulj, kukuruz i komadice paprike.
  
• Pospite narendani sir na picu.
  
• Dodajte iseckanu slaninu.
  
• Pecite picu oko 15 minuta, dok ne dobije lepu zlatno-braon boju.
  
• Kad ***** bude pečena, dodajte topljeni sir na nju i poslužite je.
  

Pizza Margarita




Za testo:

3 solje brasna
1/2 suvog kvasca
1/2 solje mlake vode
1 kasikica soli

Za nadev:

3 sveza i vrlo zrela paradajza
1 lopta svezeg mozzarella sira
maslinovo ulje
malo soli
svez bosiljak (jedna vezica)

Priprema:

Od pripremljenih sastojaka umesiti testo srednje mekoce, uviti ga u plasticnu foliju i ostaviti da odsoji u frizideru nekoliko sati a moze i preko cele noci. Pre upotrebe testo jos jednom lagano premesiti na stolu (pri tom ruke i sto posuti brasnom da se ne bi lepilo). Sada napraviti lopticu, malo je uvaljati u brasno i razvuci oklagijom. Testo odmah poloziti u podmazan pleh.

Da bi se paradajz lakse oljustio stavite ga u dublju posudu, u drugoj posudi dobro zagrejte vodu i njome prelijte paradajz. Sacekajte 10-tak minuta, odlijte vodu, sacekajte jos neki minut da se paradajz prohladi pa ga oljustite. Sada ga iseckajte na sitne komade i propasirajte viljuskom. Ako mislite da bi bilo idealno da ga izmiksate u blenderu, nemojte to raditi. Prvo zato sto kraljica Margarita i njen glavni kuvar nisu imali blender a drugo, zato sto tako mozete razbiti seme paradajza sto bi pizzi moglo dati malo gorak ukus.

Nakon toga u odgovarajucu posudu naliti malo maslinovog ulja, dodati paradajz, posoliti i prodinstati dok se malo ne zgusne (da dobije gustinu sosa). Ovim sosom od paradajza premazati pizzu, od gore poloziti kriske mozzarela sira i pizzu peci u jako zagrejanoj rerni (20-25 minuta).

Cim je pizza pecena i jos vrela posuti je svezim listovima bosiljka.

Pizza Capricciosa




Za pripremu Capricciosa pizze potrebno je:

Za testo:

1/2 kg ostrog brasna
1/2 soljice od kafe ulja
1/2 kesice suvog kvasca
malo soli
malo secera
mlake vode po potrebi

Za pelat:

pizza kecap ili gusti paradajz sos iz konzerve
malo soli
malo secera
malo ulja
origano

Za nadev:

300 gr kackavalja
200 gr seckane sunke
200 gr svezih pecuraka
origano po ukusu

Priprema:

Testo za pizzu priprema se tako sto se svi sastojci pomesaju a voda dodaje po potrebi da bi se umesilo testo kao za hleb, ni previse mekano a ni previse tvrdo. Testo se moze cuvati u frizideru nekoliko dana. U uljem podmazan pleh testo zatim razvuci na sirinu pleha i na krajevima napraviti malo zadebljanje.


Za pelat pomesati sve potrebne sastojke i njime premazati testo.

Nakon toga prvo posuti 150 grama rendanog kackavalja, preko njega ide sunka pa na listice seckane pecurke.

Pizzu peci u maksimalno zagrejanoj rerni. Svega nekoliko minuta pred kraj
pecenja preko pizze posuti ostatak kackavalja koji treba samo da se istopi.

Kada je pizza gotova posuti je od gore origanom po zelji. Ovaj recept mozete upotpuniti i maslinama.

Pizza Napolitana




Za Pizzu Napolitanu potrebno je:

Za testo:

400 grama brasna
1/2 kesice suvog kvasca
malo soli
nekoliko kasika mlake vode

Za nadev:

2 sveza paradajza
1 konzerva sardina
2 cena belog luka
6 maslinki
malo soli
1 kasika maslinovog ulja
origano
bosiljak

Priprema:

Pomesati sve sastojke za testo, rukom dobro izraditi i ostaviti na toplom mestu, da se "odmori" 15-tak minuta.

Nakon toga testo rastanjiti i ravnomerno rasporediti u vec podmazan i odgovarajuci pleh. Od gore ga ovlas premazati maslinovim uljem.

Sada paradajz oljustiti i iseci na kolutove pa ga poredjati preko testa. Sitno naseckati beli luk pa ga zajedno sa ostalim zacinima posuti preko paradajza. Zatim proizvoljno naredjati sardine i maslinke.

Dobro zagrejati rernu i pizzu peci 20-30 minuta.

Pizza Vegetarijana



Za Pizzu Vegetarijanu potrebno je:

Za koru:

400 gr brasna
1/2 kesice suvog kvasca
2 – 2,5 dl mlake vode
malo soli
1 kasikica maslinovog ulja

Za nadev:

200 gr sira kackavalja (lepo topivog za pizzu)
1 sveza paprika
100 gr sampinjona
nekoliko maslina
kecap po ukusu
origano
bosiljak
so

Priprema:

Kvasac i so umesati u brasno, zatim dodati ulje i mlaku vodu pa testo dobro izraditi dok ne postane glatko. Kada je gotovo ruke malo namazati uljem i razvuci testo u podmazan pleh za pizzu. Ostaviti da se odmori 20-tak minuta a za to vreme pripremiti nadev.

Narendati kackavalj, a papriku i sampinjone iseckati na listice. Nakon toga testo premazati kecapom, posuti zacinima, pa preko toga posuti 1/2 kolicine kackavalja, zatim poredjati papriku i sampinjone, na kraju staviti preostalu kolicinu kackavalja i ukrasiti maslinama.

Peci u zagrejanoj rerni a kada je pizza gotova posuti je sa jos malo origana.

Pizza Havai



Za
Havaji Pizzu potrebno je:
Za testo:

400 grama brasna
2 kesice suvog kvasca
malo secera
malo soli
mlake vode po potrebi

Za nadev:

pizza kecap
250 grama kackavalja
200 grama sunke
3 koluta ananasa

Priprema:

Testo umesiti po receptu za Pizzu Napolitanu i poloziti ga u odgovarajuci
uljem podmazan pleh. Na ivicama napraviti malo zadebljanje.

Preko testa premazati pizza kecap, (ivice ne mazati). Zatim narendati kackavalj,
moze direktno na pizzu pa poredjati na kockice seckanu sunku.

Pizzu peci u jako zagrejanoj rerni dok malo ne porumeni po ivicama a cim
je pecena i jos vrela, dodati ananas i aranzirati ga po svojoj masti.

Pizza Chicago - duplex



Ako ste ljubitelj pizze, onda morate probati ovu mega pizzu. Ovo je recept za Chicago duplex pizzu u Chicago Deep Dish stilu, a na kraju ovu zadivljujucu punjenu pizzu moracete jesti sa obe ruke.

Za Chicago duplex pizzu potrebno je:

Za testo:

600 grama brasna
1/2 kockice svezeg kvasca
1 kasikica soli
mlaka voda

Za nadev:

2 sveza i vrlo zrela paradajza
500 grama kackavalja
100 grama svezeg spanaca
150 grama sunkarice
maslinovo ulje
origano
1 cen belog luka

Priprema:

Od pripremljenih sastojaka umesiti testo kao za hleb, prekriti ga krpom i ostaviti na toplom mestu da naraste (30-50 minuta). Nakon toga testo blago premesiti i podeliti na dve loptice. Sada oklagijom razvuci testo u velicini posude za pecenje i poloziti ga na maslinovim uljem podmazano dno.

Na ovu prvu podlogu direktno narendati 300 grama kackavalja, zatim poredjati listice sunkarice pa sitno naseckan spanac. Od gore posuti beli luk, takodje sitno naseckan. Ivice ne prekrivati nadevom. Zatim kao i prvu, oklagijom razvuci i drugu lopticu testa pa prekriti pizzu a ivice testa prstima blago sastaviti (slepiti). Sada cackalicom na nekoliko mesta izbusiti rupice na testu da bi vlaga mogla da isparava pa testo malo po sredini premazati maslinovim uljem. Preko toga poredjati na kolutove naseckan paradajz a od gore narendati preostalih 200 grama kackavalja. Posuti origanom i peci u rerni 30-tak minuta.

Chicago pizzu peci u nesto dubljoj, okrugloj i vatrostalnoj posudi. Ova kolicina pizze namenjena je za 4 osobe.

Pizza Meksikana



Za one koji vole ljuto evo recepta za Pizzu Meksikanu a potrebno je:

Za testo:

1/2 kg ostrog brasna
1/2 soljice od kafe ulja
1/2 kesice suvog kvasca
malo soli
mlake vode po potrebi

Za pelat:

ljuti kecap
cili zacin
origano
malo soli

Za nadev:

300 gr mocarela sira
150 gr sunke na listice
150 gr ljute kobasice
nekoliko malih crvenih ljutih papricica

Priprema:

Sve sastojke za testo pomesati, dodati vode po potrebi da se umesi testo kao za hleb. Razvuci oklagijom i poloziti u podmazan okrugli pleh za pizzu.

Za pelat pomesati sve potrebne sastojke i premazati testo (ivice ne mazati), da se ne bi lepilo za pleh.

Sada narendati sir i posuti ga odmah preko pelata, zatim preko njega naredjati sunku, kolutove ljute kobasice i na kraju ukrasiti ljutim papricicama.

Pizzu kao i uvek peci u maksimalno zagrejanoj rerni

Grčka pizza



Za Grcku Pizzu potrebno je:

Za testo:

1/2 kg brasna
3 kasike maslinovog ulja
1/2 kockice pekarskog kvasca
malo soli
malo mlakog mleka
mlake vode po potrebi

Za nadev:

200 grama feta sira
2 slatke paprike
1 svez paradajz
1 crni luk
nekoliko crnih maslina
kecap po ukusu
origano
tzatziki (grcki zacin)

Priprema:

Kvasac potopiti u malo mlakog mleka i ostaviti na toplom mestu oko pola sata, da pocne da "radi". U odgovarajucu posudu staviti brasno pa na sredini napraviti rupicu u koju se sipa kvasac, ulje i so. Od ovoga umesiti testo kao za hleb uz dolivanje mlake vode onoliko koliko je potrebno da se napravi odgovarajuca gustina testa.

Napraviti lopticu pa oklagijom razvuci na dimenzije pleha i poloziti u prethodno podmazan pleh.

Sada pre svega, testo po sredini blago premazati maslinovim uljem preko kojeg ide kecap (ljuti ili blagi - odaberite sami). Zatim posuti zacine pa narendan feta sir i onda luk, paradajz i paprika seckani na kolutove.

Na kraju pizzu ukrasiti maslinama i peci u jako zagrejanoj rerni 20-30 minuta.

Ovaj recept za pizzu mozete modifikovati uportebom ljutih papricica umesto slatkih a u zimskom periodu moze se praviti i bez svezeg paradajza, sa malo vise kecapa.

U nedostatku tzatziki zacina ukus ce nadoknaditi jedan cen belog luka, sitno naseckan.

Srpska pizza



Za Srpsku Pizzu potrebno je:

Za testo:

3 solje brasna
1/2 kesice suvog kvasca
oko 1/2 solje mlakog piva
1 kasikica soli
1/2 kasike secera
1 kasika ulja

Za nadev:

3 sveza paradajza ili gusti paradajz sos iz konzerve
200 grama mladog sira
200 grama kobasice (kulen, backa...)
100 grama domace, mesnate i dimljene slanine
nekoliko ljutih feferona
jedno jaje
origano
biber

Priprema:

Pomesati sve sastojke koji su potrebni za pripremu testa (pivo dodavati na kraju i to postepeno), pa rukama umesiti testo. Testo treba da je srednje mekoce. Sa malo ulja podmazati pleh i testo razvuci na celu povrsinu pleha. Pleh prekriti krpom i ostaviti da odstoji dok se pripremaju sastojci za nadev.

Kobasicu iseci na kolutove. Dimljenu slaninu iseci na tanke listice ili vrlo sitne kockice. Sir malo propasirati viljuskom. Jaje, takodje viljuskom, malo umutiti, da se sjedini zumanse i belance pa ga pomesati sa sirom. Ukoliko se pizza pravi sa svezim paradajzom, paradajz iseci na kolutove.

Sada preko testa (koje je pocelo da raste), naredjati sastojke za nadev, sledecim redosledom: paradajz ili sos od paradajza, sir, kobasica, slanina. Na kraju, ovu neodoljivu Srpsku Pizzu ukrasiti feferonama, posuti biberom i origanom po zelji i ukusu.

Peci u vec zagrejanoj rerni, 20-30 minuta.

Testo za pizzu


Sastojci 400 gbrašna 25 gsvežeg kvasca 1 kasika soli 350 ml mlake vode (otprilike) 2-3 kasike maslinovog ulja
Priprema
1
Prosijte brašno u vanglu.
2
Napravite jamicu u sredini i u nju namrvite kvasac.
3
Dodajte malo mlake vode (ja ovu količinu vode zagrijem 30 sekundi u mikrovalnoj pećnici) i miješajte viljuskom ili drvenom varjacom da se kvasac rastopi.
4
Dodajte ulje, pa nastavite dodavati vodu, malo po malo, miješajući i dodajući brašno.
5
Kad ste umiješali otprilike polovinu brašna, dodajte i soli. Nastavite dodavati vodu dok ne umiješate svo brašno.
6
Pobrašnite radnu površinu, istresite testo i mijesite dugo i čvrsto, dodajući brašno po potrebi, dok ne dobijete glatko ali ne prečvrsto tijesto (kao za hleb, otprilike).
7
Ja ga obično odmah podijelim na tri jednaka dijela (za tri pizze visoke otprilike 4-5 mm).
8
Tijesto dobro pobrašnite i pokrijte čistom kuhinjskom krpom.
9
Stavite u hladnu, zatvorenu pećnicu i ostavite da se diže 2 sata (na ovaj način testo će se dizati bez problema, a površina neće zasušiti).
10
Testo rastanjite rukama u malo nauljenu tepsiju željene veličine, dodajte omiljeni nadev i pecite u dobro zagrijanoj pećnici na najvišoj temperaturi koju vam vaša pećnica dopušta (moja dostiže 250, a idealna temperatura je 400°C)
11
Ako volite da pizza više naraste, jednostavno ostavite da se diže još pola sata nakon što ste je rastanjili.

heljdiza


Sastojci:

Testo:
250 g heljdinog brašna
250 g mekog pšeničnog brašna od punog zrna
3-5 g suvog kvasca
1-2 kašike maslinovog ulja
soli prema potrebi

Nadev:
300-350 g vrganja
1 manja glavica luka
malo maslinovog ulja
malo majorana
soli prema potrebi
malo sveže mlevenog bibera (zelenog)
2 režnja belog luka
malo peršunovog lista
150 g gaude
1-2 kašike kuvanog kukuruza šećerca
nekoliko zrna zelenog bibera iz salamure
125 g mocarele

Priprema:

Izmešajte obe vrste brašna s kvascem i solju, dodajte ulje i toliko tople vode da umesite srednje meko testo. Počnite sa 150 grama pšeničnog, a ostatak dodajte postepeno dok ne budete zadovoljni teksturom. Testo ostavite u posudi koju ćete prekriti folijom, da udvostruči efetak narastanja. U zavisnosti od toga koliko vam se žuri, stavite manje ili više kvasca. Testo premesite, pa ponovo ostavite pokriveno da opet naraste.

Za to vreme pripremite nadev. Očistite crni i beli luk. Crni sitno naseckajte, a beli ispasirajte. List peršuna naseckajte. Ukoliko koristite sveže pečurke, očistite ih i narežite na listiće.
Na malo zagrejanom ulju kratko propržite luk. Dodajte majoran i vrganje pa ih dinstajte u vlastitom soku dok ne omekšaju, a višak tečnosti ne ispari (nekoliko minuta). Neka vam ne budu sasvih suve, jer ih čeka i pečenje. Sklonite s vatre, posolite, pobiberite, dodajte ispasiran beli luk, deo peršunovog lista i izmešajte i ohladite.
Premesite testo i razvucite ga u nauljen pleh. Ostavite ga pokrivenog krpom, da se još malo digne. Za to vreme narežite gaudu na što tanje listiće, a mocarelu na kockice. Operite i ocedite biber iz salamure.
Rub testa malo premažite uljem. Po testu rasporedite listiće gaude, tako da (osim ruba) prekriju svu površinu. Po siru ravnomerno rasporedite pečurke, kukuruz i zrna bibera.

Pecite 15-ak minuta na 190°C. Vreme i način pečenja prilagodite svojoj pećnici.
Picu izvadite, pospite kockicama mocarele pa vratite u pećnicu da se mocarela rastopi (do 5 minuta).

Pizza na palenti
pizza palent :
oko 500 mlmleko
po potrebipalenta
1/2 ravne kasikiceso
po potrebijogur
2 komjaja
1/2 kafene kasikiceorigano
oko 200 grpraske sunke
3-4komsampinjon
4-5 kolutovaparadajz
1/2 komsveza zelena roga
5-6komcrne masline
100grtrapist
origano za posipanje
domaci kecap za premazivanje
Postupak pripreme:

1
U pola litre mleka skuvamo palentu sa pola ravne kašikice soli da bude jako gusta.U gotovu palentu umešamo oko pola kašikice origana par kašika jogurta i dva jaja ( sa jogurtom obazrivo samo dok palenta upija da je ne razredite).Kalup za pečenje ( jas sam koristila kalup od 30R) premažemo maslacem i u njega uspamo palentu i rukama raširimo u glatku koru sa malo povišenim ivicama.
2
Šta će te staviti je stvar ličnog ukusa ja sam stavila stišnjenu šunku, šampinjone, domaći kečap, crne masline, svežu zelenu papriku i kriške paradajza.Sve sam posolila i zapekla na 250 stepeni nekih 15 minuta.Kada je sve lepo dobilo bojicu pizzu sam posula trappistom i ostavila da se zapeče još koji minut.
3
Jako ukusno, jako brzo i savršeno za ručak.

melitakeller

pizza-s-pestom


Za pesto:
1 cup = 250 ml
12 stabljika cvetova od belog luka
125 ml napakovanog bosiljka
125 ml oraha ili oljuštenog badema ili pinjola
125 ml sveže narendanog Parmigiano-Reggiano
80 ml dobrog maslinovog ulja
Za testo:
375 ml mlake vode
3 g suvog kvasca
1/2 kašičice šećera
300 g svenamenskog brašna
300 g brašna od celog pšeničnog zrna (whole wheat)
1 kašičica soli
80 ml maslinovog ulja
Nadev za pizza:
250 ml pesto (ako nemate ove stabljike od belog luka, koristite obični pesto od bosiljka)
125 g rendane mocarele
60 g rendanog Parmigiano-Reggiano ili grana padana
5 većih šampinjona, isečenih na listiće
po želji pileća šunka, sitno seckana slaninica

1U mlaku vodu staviti suvi kvasac i šećer i pustiti da kvasac nadođe.2U jednu zdelu staviti oba brašna, soli, sve dobro promešati, dodati nadošli kvasac i ulje i zamesiti glatko testo.3Vratiti ga nazad u zdelu, premazati sa malo maslinovog ulja, pokriti providnom folijom i ostaviti na stranu da raste oko sat vremena.4Količina ovog testa je dovoljna za dve osrednje veličine ili jednu ogromnu.5Ja sam pravila celu količinu testa, pola sam ostavila u frižider za još jednu upotrebu6Testo razvući u prečnik oko 28 cm.7Ako imate kamen za pečenje pice, stavite ga u rernu, koju ste uključili na 185°C, da se greje, zagrejan kamen posuti sa kukuruznim brašnom, staviti testo na kamen premazati ga bogato sa pestom.8Ako nemate kamen za pečenje staviti razvučeno testo u tepsiju.9/slika/650879/10Preko pesta staviti obe vrste sira, preko sira naređati narezane šampinjone.11Ja sam stavila i malo sušene slaninice i jednu ljutu papričicu narezanu na kolutove.12Peći oko 25 do 30 min. ili dok vam se sir fino ne otopi i malo porumeni.13Ićeći na komade i služiti toplu.14Pesto možete napraviti i ranije prekriti preko pesta sa providnom folijom15Stabljike od belog luka, bosiljak i orahe staviti u multipraktik i samleti, dodati narendani sir i dodavati polako ulje, smrviti po vašem ukusu16Recept sa neta17Prijatno!!!

Recept za picu
Zbog ovog recepta će se ugasiti italijanski restorani, na vama je samo da ga isprobate!



Stvarno biste voleli da napravite picu kod kuće? Ali ne onu sa gomilom groznog parizera i testom koje ste kupili u prodavnici, već pravu picu kao iz skupih italijanskih restorana.

Konsultovali smo najbolje ***** majstore u gladu, špijunirali kuvare po restoranima, isprobavali mesecima razne ideje i pronašli najbolji i najjednostavniji recept za picu! I toliko smo dobri da ćemo ga podeliti sa vama. Sve što bi trebalo da uradite je da uplaite sveće, kupite neko lepo belo vino i pozovete tu vašu simpatiju na večeru. Da se kladimo da ne može da omane?


Potrebno:

1. pola kg brašna tip 500,

2. jedan kvasac iz kesice (suvi),

3. malo šećera, malo soli,

4. malo ulja,

5. mocarela sir,

6. paradajz pelat,

7. maslinovo ulje,

8. crne masline,

9. bosiljak

Po želji: praška šunka, praziluk, crveni luk, kačkavalj, pršuta, rukola...

Priprema:

- U pola čaše mlake vode umutiti kvasac, dodati malo šećera i brašna i ostaviti deset minuta.

- Kvasac pomešati sa preostalim brašnom, doliti još mlake vode i napraviti gusto testo. Ostaviti deset minuta pokriveno vlažnom krpom.

- Ponovo zamesiti i onda podeliti na tri loptice. Na drvenoj dasci koju ste posuli brašnom dlanovima pritiskajući oblikujte okruglo testo, picu. Što tanje to bolje.

- Testo premazati maslinovim uljem, a onda preko njega razmazati paradajz pelat.

- Ubaciti u vrelu rernu na tri minuta.

- Izvaditi picu iz rerne, dodati na sitne komade izdrobljen mocarela sir. Po želji možete dodati prašku šunku (ispod mocarela sira), ili kačkavalj, luk, praziluk (preko mocarela sira). Na kraju dodati masline. Ako pravite picu sa rukolom i pršutom njih dodati na kraju pečenja, a pre toga staviti samo paradajz i mocarela sir.

- Peći dok testo ne porumeni.

- Kada izvadite picu iz rerne pospite bosiljak.
dominomagazin

Da li biste probali ovu picu?

Lanac restorana Pizza Hut na Bliskom istoku svojim mušterijama ponudio je koricu za picu koja može biti punjena pilećim medaljonima i hamburgerima.



Nazvana „Crown crust pizza“, zbog oblika koji korica poprimi kada se napuni hamburgerima ili medaljonima, ova ***** veoma je bliska prethodnoj opciji koju je ovaj lanac nudio, a koja je podrazumevala koricu punjenu hot dogovim i koja je lansirana u Velikoj Britaniji.

Pizza hut je novu picu na svojoj Facebook stranici nazvao „draguljem svih *****“, uz propratni tekst: „Ne možete da se odlučite između hamburgera i pice, verovali ili ne, sada možete imati oboje“.

Istorija pice na izvestan način stara je koliko i pronalazak peći, dakle seže u drevni Egipat 6.000 godina unazad. Postoje dokazi da su se prve peći koristele baš za pečenje hleba, a osnova svake pice je hlebno testo, do dana današnjeg. Da se neko dosetio da nešto na to hlebno testo stavi pre pečenja imamo potvrdu takođe u staroj egipatskoj civilizaciji, iz doline Nila i Eufrata, oko hiljadite godine pre naše ere.

No, nas će ovde zanimati, da tako kažemo, moderna istorija pice. Ono što čini osnovu današnje pice, a to su njeni osnovni sastojci - testo, maslinovo ulje, paradajz i sir, vodi nas na kraj osamnaestog veka. Puno ranije nije ni moglo jer je paradajz doputovao iz Amerike. Napulj je prestonica pice i danas, a tamo je moderna ***** i rođena, bolje reći - tamo je stasala, a stasavala je nekoliko vekova, paralelno sa tradicijom kombinovanja raznih sastojaka koje su Napolitanci tokom čitavog Srednjeg veka stavljali na okrugle pogače. I sama reč ***** (pizza) razvila se u Napulju, transformacijama imenice pezzo (komad, od komada testa). U to vreme, tačnije 1764. godine, pojavila se i prva picerija, što je godina koja se smatra početkom komercijalne upotrebe pice.

Kod nas se to uglavnom ne zna, ali mnogi sastojci se na picu stavljaju posle pečenja. Tako je bolje, jer gube ukus, a često i formu, pečenjem. Na primer, pršut se uvek stavlja posle. Jaje na oko, ko voli, bolje da se isprži u tiganju pa se tek onda stavlja na picu, kad je već gotova. Šunka po volji, može i pre i posle - ko kako voli. Za slaninu isto važi, a dobra je i kad se odvojeno isprži pa na kraju doda na picu. Italijani vole da stave različite vrste sveže salate, rukolu (rikulu), endiviju, radič... sve se one stavljaju sveže i posle pečenja. Kisele krastavce, kao i ostalo ukiseljeno povrće, bolje je staviti posle pečenja. Isto važi čak i za masline, ali to nije obavezno jer one mogu biti dobre i ako se ispeku zajedno s picom ukoliko su vrlo sveže. Iskustvo nam govori istu stvar za feferone. Izrendani tvrdi masni sir, kao što je parmezan, takođe je bolje staviti posle pečenja. Ako stavljamo sveže zelene začine (bosiljak, peršun, origano...), bolje je dodati posle, a osušene je bolje staviti pre, umešane s paradajzom.

Mnoge vrste povrća, kao što su paprike, artičoke, karfiol, prokelj, brokoli, grašak, boranija itd. neće stići da se dobro ispeku na pici ukoliko se stavljaju u sirovom stanju na pečenje. Zbog toga ih je bolje pripremiti odvojeno, bilo prženjem na ulju, bilo dinstanjem ili barenjem, po želji i zavisno od vrste.

Plodovi mora (kuvane dagnje, razni rakovi, tunjevina, sardine, riba, ringlice...) najbolje da se dodaju sveži, odvojeno pripremljeni, na picu kad je već gotova. Na takvu picu po pravilu se ne stavlja sir.

Maslinovim uljem, najbolje sveže ceđenim (extra vergine, devičansko) preliti sve vrste ***** pre pečenja (neki stavljaju i posle).

Sastojke treba stavljati u dobro procenjenoj razmeri budući da mnogo nije uvek sinonim za dobro. Umerene i dobro raspoređene količine sastojaka vrlo su važne.

Treba voditi računa da na picu ne stavljamo sastojke čiji se ukusi međusobno ne slažu ili ne podnose. To može upropastiti čitav projekat.

Saveti za pizza-majstore i pizze kod kuće

Sad smo već na klizavom terenu. Ovde se stvari relativizuju jer se pizza ne sprema svuda u svetu na isti način. Najveća razlika postoji između shvatanja pizze u Americi i u Italiji.

Ako pitate jednog Amerikanca čije je pizza tradicionalno, nacionalno jelo - on će vam iz topa odgovoriti da je američko. To u nekom smislu nije netačno, jer Napolitanci su jedni od prvih američkih doseljenika, Italijani iz tih krajeva veoma su brojni i već dugo asimilirani u američko društvo, paradajz kao jedan od osnovnih sastojaka jeste poreklom iz Amerike, a i današnje američke pizze nisu iste kao one italijanske i takođe su manje ili više normirane. Razlikuju se u načinu pripreme, naročito u debljini i vrsti testa (američke su deblje i sadrže i prašak za pecivo i neke hemijske supstance koje italijani ne koriste), vrsti paradajza, a imaju i potpuno drugačija polazišta po pitanju ostalih sastojaka čim se maknemo od paradajza. Uostalom, svuda u Evropi ova dva gledanja na picu se sukobljavaju, prožimaju i kombinuju. Uticaj obeju škola vidljiv je i primetan i kod nas.



Međutim, ovde je reč o originalnoj italijanskoj, napolitanskoj pici.

Dve trećine mudrosti, a oko toga uglavnom postoji i konsenzus, leži u testu, iako se radi o nečem vrlo jednostavnom:

TESTO:

Italijani koriste obično hlebno testo od klasičnog brašna. Kod nas analogno najčešće korišćenom brašnu koje se koristi u Italiji za pizze (tip doppio zero, 00) je pšenično belo brašno tip 500.

Kvasac može biti prirodan, industrijski i hemijski. Uobičajeno je ipak da se za pizze u modernoj kuhinji koristi industrijski kvasac. Suprotno od raširenog mišljenja kod nas - potpuno je svejedno da li svež ili u prahu. Važno je, međutim, da se u testo stavi optimalna količina tog kvasca, koja je obično navedena na samoj ambalaži proizvoda.

Svežeg oko 10 mg na kilogram brašna, a u prahu oko 8 mg i da se ostavi da dugo odstoji. Najbolje 6 do 8 sati, ali svakako ne manje od 3-4 sata. U tome je veliki deo tajne dobrog testa za picu. Najčešća greška naših pizza-majstora je što ovo testo ne ostavljaju dovoljno dugo da se diže i što mu dodaju prašak za pecivo. Testo treba da bude relativno prhko da ne bi upijalo mnogo tečnosti.

Druga česta greška koja se kod nas pravi je kad se paradajz i ostali sastojci stavljaju na picu dugo pre pečenja, pa onda to testo upije taj paradajz i tako postaje vlažno i sunđerasto, te se ne može ispeći tako da ostane suvo i hruskavo, što predstavlja ideal dobrog testa u Italiji.

Preporučuje se da voda ne bude baš ona iz česme (mada može, nije to presudno), ali je važno da bude na oko 35 stepeni u trenutku kad se meša s brašnom i kvascem, te da otprilike ide oko pola litre vode na kilogram brašna, ali to zaista zavisi od vrste do vrste brašna i nemoguće je izvesti preciznu meru. Mora se odmeriti odoka postepenim dodavanjem vode i stalnim mešenjem. U testo obavezno ide maslinovo ulje (oko dve supene kašike na kilo brašna), soli (oko dve kafene kašičice na kilogram brašna) i malo šećera (manje od jedne kašičice).

Takođe, nije neophodno baš jako dugo mesiti testo za pizzu. Dovoljno je nekoliko desetina minuta snažnih ruku, ali dobro bi došla i neka mašina za testo koja može umešati testo za pizzu za svega nekoliko minuta.

Testo se izvalja oklagijom (ne mora u obliku kruga, nije to toliko važno, može i u obliku pleha koji nam je na raspolaganju), do debljine ne veće od jednog centimetra, optimalno oko pola centimetra (ono će u pečenju još malo porasti). Sastojke na picu stavljati neposredno pred pečenje. Osnovni sastojci su paradajz, sir (najbolje mocarela, ali može i neki masni žuti sir tipa kačkavalja, samo je važno da se dobro topi) i sve ostalo što vam padne na pamet.

Vrlo je važno picu staviti da se peče u već zagrejanu pećnicu na veoma visoku temperaturu. Najčešće naše kućne rerne ni nemaju mogućnost da se zagreju do potrebne temperature od 350 do 400 stepeni, ali ugrejte na koliko može. Na 300 će biti u redu. Važno je da testo ne krene previše da upija vlagu sa sastojaka. ***** će se na toj temperaturi ispeći veoma brzo, za svega nekoliko minuta, zato budite oprezni i motrite na nju. Čim se sir rastopi i testo promeni boju ***** je gotova.

Postoji nebrojeno mnogo vrsti *****. Neki su *****-majstori isuviše maštoviti, naročito u Italiji, pa je moguće naići i na pice koje dosta gube od svoje suštine, u filozofskom smislu te reči, te prestaju da budu pice jer se čak više za njih ne koristi ni testo, ali zapravo se zna koje su četiri osnovne, tradicionalne napolitanske pice, od kojih su proistekle sve ostale.

Margheritta - ***** nazvana po kraljici Margeriti, ženi kralja Umberta I, koja sadrži sastojke koji ujedno tvore italijasku trobojku. crveno - paradajz, belo - sir mocarela i zeleno - bosiljak (i, obavezno, maslinovo ulje).

Napoletana - paradajz, luk, ulje, origano.

Marinara - paradajz, ringlice (inćuni, usoljena sitna riba), kaperi (kapare), masline.

Quattro stagioni (Četiri godišnja doba) - ***** podeljena u četiri dela, svaki od njih sa različitim sastojcima (kombinacija prethodnih triju vrsti i ostalih sastojaka, najčešće artičoka, šunke i pršuta i jaja na oko).

Ostale vrste ***** su izvedene iz ove četiri. Pored njih, danas su najpopularnije Capricciosa (sa šunkom, sirom i šampinjonima) i Funghi (sa šampinjonima i sirom, bez šunke). Ostale nisu dovoljno standardizovane da bi se bar približno mogle vezivati za sastojke koje asociraju na njihove nazive i ima ih veoma mnogo. Prosečna picerija kod nas i u Italiji nudi između 15 i 20 vrsta.

Budući da je pizza vrlo jednostavno i logično jelo, ne zahteva naročitu mudrost, mogao je da je izmisli bilo ko i bilo kad u bilo kojoj prilici, jednostavno stavivši na testo neke sastojke kad je bio gladniji i maštovitiji nego juče, korene pizze nalazimo i u srpskoj kuhinji i šire na Balkanu u mnogim jelima, u raznim varijantama pitâ, pogača, proje, palačinki i sl. Ipak, ovde nas sad interesuje ono što nam je stiglo direktno iz Italije, zajedno sa nazivom pizza.

Iako pizza nije bila nepoznata kod nas ni u devetnaestom veku, imamo naravno puno potvrda da se za nju znalo u Beogradu i između dva rata, ovo veoma popularno jelo, simbol XX veka, postalo je poznato kod nas tek sedamdesetih godina prošlog veka. Tada su se pojavile i prve picerije.

Bila je to picerija restorana "Pod lipom", u Makedosnkoj ulici, a to je i dan-danas picerija i nije to prestajala da bude odonda, s tim da se u nju ne tako davno uselio američki lanac picerija - Pizza Hut. Vrlo ubrzo otvorila se i prva privatna picerija "MB" u tadašnjoj ulici Borisa Kidriča, današnjoj Beogradskoj (i taj restoran još uvek postoji). Usledilo je otvaranje velikog broja privatnih picerija i razvoj prvog lanca fast food picerija u Srbiji pod okriljem restorana brze hrane PKB. Toga više nema, što je šteta, jer su, paradoksalno, te pizze bile u mnogo čemu kvalitetnije od onih koje se danas smatraju ekskluzivnim.

Odnosno, kad je pizza u pitanju, reč ekskluzivnost je vrlo problematična jer je ona oduvek bila hrana siromašnih, ali to joj, kao uostalom i mnogim drugim jelima koja su nastala iz siromaštva, nije smetalo da u izvesnim krugovima, kontekstima i varijantama bude tretirana kao delikatesa. U krajnjem, i prve naše picerije zapravo su bile ekskluzivna, fancy mesta. Ta tradicija takvog gledanja na pizzu i dalje negde živi kod nas, iako se pre svega vezuje za junk, fast food, brzu hranu.

Iako je pizza kod nas prilično odocnila u odnosu na zapadnu Evropu, što je zasigurno bio rezultat izolacije našeg društva u doba socijalizma, interesantno je da je kad je došla, došla u svom izvornom obliku, u punom sjaju, ugledajući se na najdublju i najčvršću italijansku tradiciju, kroz četiri elementarne i još uvek najpriznatije vrste pizze na svetu. Bila je ujedno i vrlo dobra, bez zakidanja na sastojcima. Danas se takva pizza, s tako kvalitetnim sastojcima, ne računajući privatna domaćinstva, nigde kod nas više ne pravi.

Naravno, pizza je kod nas posle ovoliko godina prošla kroz proces prilagođavanja, koji je u nekim segmentima bio progresivan, čak revolucionaran, ali je mnogo češće išao u smeru negativnog prilagođavanja, u nekim varijantama i komičnog, zajedno sa opštim merama štednje osamdesetih i, naročito, devedesetih godina.

Najpre je nestao lep običaj da se na pizzu stavlja pelat, ljušteni domaći paradajz, koji je najpre zamenjen razblaženim sokom od paradajza, zatim pasterizovanim paradajzom, pa koncentratom paradajza pomešanim s vodom, a u novije vreme i industrijskim kečapom, opet pomešanim s vodom. Sir nikad nije ni bio jača strana pizza kod nas, ali je ranije bar korišćena optimalna moguća varijanta - najkvalitetniji domaći kačkavalj koji se najbolje topi, a kasnije je zamenjen svim i svačim, ponekad i lošim kajmakom, da bi se tek posle dvehiljadite pojavile neke retke picerije koje nude pizzu sa mocarelom (mozzarela), originalnim italijanskim sirom za pizzu, a neke domaće fabrike otkupile su licencu za proizvodnju ovog dosta jednostavnog i ne tako skupog sira, pa je moguće naći i domaću industrijsku mocarelu koja nije loša. Ostali sastojci su takođe krenuli da variraju, ali je zanimljivo da se polako ustalio model pizze kod nas, koji se još uvek prenosi od usta do usta i čiji bi recept ukratko glasio otprilike ovako:

"Nema tu nikakve umetnosti: uzmeš brašno, prašak za pecivo, kvasac, to pomešaš i malo umesiš, pustiš da se malo digne, izvaljaš oklagijom u oblik kruga, sipaš koncentrat paradajza razblažen vodom i solju i pokriješ testo da se u tankom sloju što više oboji u crveno, dodaš malo jeftinog izrendanog kačkavalja, iseckanih šampinjona kojima je skoro istekao rok trajanja, najjeftinijih! Staviš neku lošu šunku, pospeš malo origana i nabodeš jednu maslinu u sredinu. Eto pizze! Po želji stavljaš razne sastojke i svaki naplaćuješ oko pet puta više nego što košta. Pizzu sa svim sastojcima koje imaš nazoveš isto kao i piceriju - to je najskuplja pizza, da bude tačno dva puta skuplja od najjeftinije - margerite.

Ostale vrste pizza prepišeš iz menija neke druge picerije. Nemoj voditi previše računa o tome kako se šta piše, ali stavljaj dupla slova ponegde da bi izgledalo kao da su nazivi na italijanskom."

U negativna prilagođavanja spada skoro potpuno odsustvo inače elementarnih, ali kod nas nesvakidašnjih sastojaka - bosiljka, ringlica (inćuna), artičoka pa čak i maslinovog ulja, ali tu su i pozitivna, npr. uvođenje novih sastojaka, naročito feferona, što su i mnoge picerije u Italiji, naročito na severu, rado prihvatile vremenom i takve pice stavile u svoju ponudu. One se u tim picerijama često i zovu pizza serba.

Danas je gotovo nemoguće prebrojati picerije koje postoje na teritoriji cele Srbije, ali se računa da ih samo u Beogradu ima oko 1000 (računajući tu i kioske brze hrane), od kojih se njih pedesetak bavi dostavom na kuću.

Pizze i piroške kakve još niste probali

Tajna vrhunske italijanske kuhinje počiva na neponovljivom ukusu paradajza. Da biste napravili neverovatnu pizzu ili pirošku dovoljno je da umesite testo, namažete ga ukusnim paradajzom, a ostale sastojke ređajte po ukusu. Svi će sigurno uživati



PEPERONI

POTREBNO JE

Za testo: 800 g brašna tip 500, 10 g svežeg kvasca, 0,5 l vode, 2 kašike soli, 2 kašike maslinovog ulja, kašika šećera
Za fil: 6 kašika Dijamantovog „pizza kečapa“, 300 g trapista, 60 g kulena, prstohvat origana

PRIPREMA

Izmrvite kvasac u toploj vodi, pa ga umešajte u prosejano brašno. Zamesite testo, pa dodajte maslinovo ulje, so i šećer. Mesite energično još desetak minuta, sve dok testo ne počne da se odvaja od posude, pa ga ostavite da odstoji tri-četiri sata, da naraste. Testo rastanjite u plehu do željene debljine, premažite ga Dijamantovim „***** kečapom“, pospite origanom i izrendanim trapistom, a po siru rasporedite kulen isečen na tanke kružiće. Stavite picu u zagrejanu rernu i pecite 20 minuta na 200 stepeni.

TUNA PIZZA



POTREBNO JE

Za testo: 300 g brašna, 200 ml jogurta, suvi kvasac iz kesice, malo maslinovog ulja, malo soli

Za fil: 6 kašika „Dijamantovog“ „***** kečapa“, pola glavice crnog luka, 300 g kačkavalja, 250 g tunjevine, 50 g gorgonzole, 50 g crnih maslina, maslinovo ulje, prstohvat origana, kašičica maslinovog ulja.

PRIPREMA

Umesite testo od neophodnih sastojaka, razvucite ga do željene debljine i stavite u podmazan pleh. Testo premažite „Dijamantovim“ „pizza kečapom“, pospite origanom i po njemu rasporedite 150 g rendanog kačkavalja i seckani luk. Pecite 10 minuta na 220 stepeni, izvadite iz rerne, stavite tunjevinu, grogonzolu isečenu na kockice, ostatak rendanog kačkavalja, masline i pecite još 10 minuta. Pre služenja, pizzu prelijte uljem i pospite iseckanim bosiljkom.

ŠPANSKA KALCONA



POTREBNO JE

Za testo: 500 g brašna, kesica suvog kvasca, 2 kašike ulja, 3 dl mlake vode, kašičica soli, kašičica šećera

Za fil: 250 g mlevenog mesa, 100 g „Dijamantovog“ „piza kečapa“, manja glavica crnog luka, crvena paprika, malo čilija, origano, maslinovo ulje

PRIPREMA

Zamesite glatko testo od brašno, kvasca, soli, ulja i šećera. Ostavite ga da stoji sat vremena, pa kada mu se zapremina udvostruči, premesite ga i podelite na dva dela.

Na maslinovom ulju propržite luk, dodajte meso i papriku isečenu na tanje štapiće. Podlijte vodom i dinstajte dok sva tečnost ne ispari. Sklonite sa šporeta i ostavite da se hladi.Testo rastanjite oklagijom, premažite „Dijamantovim“ „pizza kečapom“, nafilujte nadevom od melevenog mesa, pospite kačkavaljem i origanom, pa dobro preklopite krajeve testa kako vam fil ne bi iscurio. Kalcone pecite 20 minuta na 200 stepeni.

Pizza sa rikotom



Pizza sa mladim sirom, gorgonzolom i ćurećom šunkom
Sastojci:

Belo pšenično brašno ... 250g
Svež kvasac ... 20g
Beli šećer ... 1 kafena kašičica
So
Maslinovo ulje
Paradajz sos
Origano
Ćureće dimljene grudi (šunka)
Sir gauda
Sir gorgonzola
Sir rikota

Priprema:

Stavite brašno u činiju i napravite rupu u sredini. Umrvite kvasac u nju, dodajte malo mlake vode i šećera. Potom testo posepete sa malo brašna.
Pokrijte činiju i ostavite je nekoliko minuta da kvasac pomogne testu da se digne.
Dodajte maslinovo ulje i so. Sipajte onoliko mlake vode koliko je potrebno da dobijete testo dovoljno da se razvuče, a ne previše tvrdo. Ostavite ga da se digne sat vremena.
Razvucite testo.
Pokrite ga sa paradajz sosom, pospite origanom i rasporedite ćureće odreske. Narendajte gaudu, i dodajte kockice gorgonzole. Stavite i nekoliko kašika mladog sira na picu.
Pecite oko 20 minuta na 180° C.