Hari Hudini - najveći madjioničar u istoriji

[You must be registered and logged in to see this image.]


31. oktobra 1926. godine umro je mađioničar Hari Hudini, od iznenadne upale slepog creva.

Rođen je kao Erih Vajs, ali je ime promenio u čast francuskog mađioničara Robera Hudina. Hari Hudini je poreklom bio mađarski Jevrejin. Rođen je 1874. godine u Budimpešti. Kružile su priče da je Hudini bio špijun Skotland jarda, i da je koristeći zabavljačku karijeru kao paravan, putovao širom Sjedinjenih Američkih Država i po svetu, kako bi skupljao informacije za policiju i tajne službe.

Hudini je na audiciji u Londonu demonstrirao oslobađanje iz lisica. Bio je velika zvezda početkom 20. veka. Mogao je da se izvuče iz lanaca, zatvorenih kutija, ludačkih košulja, ubačen u vodu ili okrenut naglavačke. Verovalo se u priču da je Hudini špijun zbog toga što je on bio neko ko je nesmetano mogao da putuje i da sa sobom nosi razne stvarčice. Imao je dozvolu da nosi kalauze, razumeo je šifre, a imao je pristup čak i zatvorima.

Prvi nastup imao je sa devet godina. Njegova smrt je šokirala ceo svet i dan danas predstavlja veliku misteriju. A tek nakon autopsije na videlo je izašla jedna veoma neobična činjenica. Naime Hari Hudini je imao slepo crevo sa leve strane, umesto sa desne kao što je uobičajeno…



Izvor:navidiku.rs

Hudini - mađioničar, opsenar i - špijun?

[You must be registered and logged in to see this image.]


Da li je najčuveniji svetski mađioničar i iluzionista Hari Hudini bio britanski i američki špijun koji je ovim zemljama učinio neke ključne usluge? Pisac Vilijam Kaluš misli da jeste. To je teza njegove knjige "Hudinijev tajni život" u kojoj tvrdi da je Hudini, za račun britanske i američke vlade, držao na oku prilike u Nemačkoj i Rusiji.

Hari Hudini (1874-1926) je početkom 20. veka bio zabavljačka superzvezda sa obe strane Atlantika. Njegovi mađioničarski i iluzionistički trikovi, a pre svega sposobnost da se izvuče iz lanaca, zatvorenih sanduka i ludačkih košulja, porinut u vodu ili okačen naglavačke, oduševljavali su publiku širom Evrope i Amerike.

Ako je verovati novoj biografiji, Hudini je između nastupa nalazio vremena i za - špijuniranje! A šta je to Hudini učinio za britansku obaveštajnu službu? Vilijam Kaluš je svoja saznanja izneo za nekoliko britanskih tabloida. "Pomagao je kao dobrovoljac, na amaterskoj osnovi, specijalnom ogranku Skotland jarda koji je, pre nastanka obaveštajne službe MI5, bio telo koje se bavilo špijunažom.

Čim je 1900. prvi put došao u Britaniju vrbovao ga je Vilijam Melvil koji je posle postao prvi šef MI5. Hudini je tada, posle svega nekoliko nastupa u londonskom pozorištu Alhambra, smesta otišao u Nemačku odakle je Melvilu povremeno javljao šta se tamo dešava", tvrdi Kaluš.

On takođe tvrdi da je Hudini bio višestruko zanimljiv britanskim obaveštajcima. "Osoba poput Hudinija mogla je nesmetano da putuje u kontinentalnu Evropu i da sa sobom nosi raznorazne čudne stvarčice. Imao je, na primer, dozvolu da nosi kalauze i za Rusiju i za Nemacku. Razumeo je šifre, znao je kako da čuva tajnu, imao je pristup čak i zatvorima. Sve je to bilo vrlo zanimljivo čoveku kakav je bio Vilijam Melvil."

Svoje zaključke o Hudinijevim špijunskim aktivnostima Vilijam Kaluš je izvukao iz nagoveštaja koje je našao u Hudinijevim dnevnicima ali i u beleškama Vilijama Melvila. Hudinijevi dnevnici i pojedini istorijski dokumenti takođe su ga naveli na zaključak da je slavni opsenar sarađivao i sa američkim obaveštajnim establišmentom.

Brajan Vord, scenarista filma o Hudinijevom životu, ne dovodi u pitanje ozbiljnost istraživačkog rada Vilijama Kaluša ali ističe da je Hudini bio majstor iluzije. "Mislim da bi se sam Hudini slatko nasmejao kada bi čuo za ovo novo akademsko delo koje mu je posvećeno, jer daje doprinos mitu koji je sam izgradio.

Hudini je za života umeo fantastično da se reklamira. Menjao je životne činjenice da bi ih uklopio u legendu koju je stvorio i siguran sam da bi bio presrećan kada bi saznao da je razotkriven kao špijun ne jedne, nego dve vlade", kaže Brajan Vord.

Izvor: FoNet

My brain is the key that sets my mind free.”
Svi smo ponekad poželeli da imamo čarobni štapić i svima nam je magija okrenula leđa. Da smo ikada bili u prilici da gledamo njegove predstave, možda bismo još jednom okušali sreću, ako ništa drugo, bar u situacijama kada smo poželeli da pobegnemo glavom bez obzira.
Erik Vajs (Ehrik Weisz) rođen je 24. marta 1874. godine u Budimpešti, a nekoliko godina kasnije njegov otac je odlučio da potragu za boljim životom nastavi u SAD-u. Ubrzo mu se pridružio i ostatak porodice.
Uobičajene dečačke dane u Epltonu, Viskonsin, promenio je dolazak cirkusa u grad. Zadivljen čudnovatim svetom koji je video, Erih (u useljeničkim knjigama zapisan je kao Erih Vajs) je poželeo da bude njegov deo. Sa devet godina, tačkom na trapezu, prvi put se predstavio publici kao “Princ vazduha”.
Iako su se Vajsovi preselili u Njujork, siromaštvo ih je pratilo. Budući “kralj lisica” pokušavao je da pomogne porodici baveći se raznim sitnim poslovima, ali, zahvaljujući jednom od njih, nailazi na posve drugačije rešenje. Mesto bravarskog šegrta i prve otključane lisice odvele su ga do aplauza i želje da se priča ponovi.
Zajedno sa bratom Teom (Theo), pod imenom Houdini Brothers, započinje skromne nastupe po njujorškim kafanama. Prezime je smislio po ugledu na čuvenog francuskog mađioničara Udena (Houdin), a kasnije je prilagodio i ime prihvativši američku verziju svog nadimka Eri (Ehrie). Hari Hudini je rođen.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Dok su za nekoga značile zatvor, za Hudinija su lisice značile slavu
Da bi priča zaličila na bajku, potrebno je princu naći princezu. Po završetku jednog nastupa Hari upoznaje lepu Vilheminu Beatris Rejner (Wilhelmina Beatrice Rahner) i ubrzo njihova veza postaje najstvarnija čarolija Hudinijevog života. Bes (Bess) zamenjuje Tea u nastupima i pokazuje se kao odličan asistent.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Hari sa majkom i suprugom. Svakoga dana posvećivao je Bes jednu ljubavnu poruku
Uspeh je bio sve bliži. Pored brojnih manjih trikova koje je uvežbavao, ideja da razvije “umetnost bežanja” najviše mu je zadržala pažnju. Skupljajući sve vrste lisica koje su se tada proizvodile i izučavajući njihov mehanizam, Hudini je pronašao način da se za najviše nekoliko minuta oslobodi bilo kakvih okova. I bio je rešen da izazove sve neverne Tome.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Hudini se nije plašio razotkrivanja. Jeftine trikove je prepustio drugima
Nakon turneje po Americi, na red je došla i Evropa. Posle poduhvata u Skotland Jardu, poput požara, njegova slava proširila se najstarijim kontinentom. Ni teški lanci pričvršćeni za stub nisu bili prepreka. Ipak, želeo je više.
Bio je svestan da je “najlakši način da se privuče gomila ljudi jeste da im se kaže da će u zakazano vreme, na određenom mestu, neko pokušati nešto što će, u slučaju  njegovog neuspeha, dovesti do smrti”, pa su izazovi postajali sve opasniji. Sputanog lancima ubacivali su ga u hladnu vodu dok je rulja otvorenih usta iščekivala ishod, podjednako spremna na apalauz i suze.
Minuti su prolazili, ali se Hudini uspešno izvlačio, uz čuvenu rečenicu: “Dame i gospodo… Nisam mrtav! ”
Dramatičnost njegovih predstava privlačila je neverovatnu pažnju i uskoro se nije dovodilo u pitanje ko je najcenjeniji i najveći mađioničar. Mnogi su pokušali da ga kopiraju, ali je “Veliki Hudini” neprekidno davao nove, drugima nerešive zadatke. Beg iz zaključanog rezervoara načinjenog od čelika i stakla, dok je iznad njega zavezan visio glavom nadole, donela mu je reputaciju čarobnjaka. Da bi se odbranio od glasina o posedovanju natprirodnih moći, tajnu o “skrivenom adutu” otkrio je u jednoj od svojih knjiga.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedna od Hudinijevijh najslavnijih tačaka
Da svet iluzija nije bio njegovo utočište pokazuje i interesovanje za avijatiku. Dobivši priliku da nauči da pilotira, obara još jedan rekord i postaje prvi čovek koji je iz Amerike sigurno doleteo do Australije.
Među sferama koje je istraživao, našao se i film. Glumio je u više ostvarenja, čak je i sam osnovao produkcijsku kuću, ali uspeh nije bio očekivan. Dok je  Hudini krivio druge, kritika se obrušila na njegovu glumu i nemogućnost da se opusti pred kamerama. Pričalo se i da mu je bilo skoro neprihvatljivo da poljubi neku drugu ženu osim Bes, pa joj je, kad god bi scenario nalagao takvu situaciju, davao pet dolara.
Preminuo je 31. oktobra 1926. Upala slepog creva se navodi kao zvanični uzrok, ali se i dalje nagađa u kojoj meri  je događaj sa mladim bokserom doprineo nestanku najvećeg mađioničara 20. veka. Nekoliko dana ranije, pred početak predstave posetio ga je student Gordon Vajthed (Gordon Whitehead), rešen da proveri može li zaista veliki iluzionista da izdrži najjači udarac u stomak. Pre nego što je bio spreman, Hudini je primio 3 snažna udarca i srušio se na kauč. Iako povređen, nije želeo da se obrati lekaru, nego je nastavio sa predstavom. Tek kada je uvideo da je savladan, potražio je pomoć. Pre nego što je izdahnuo, supruzi je poklonio poslednju misteriju, šifru kojom će joj se javiti sa druge strane. Punih deset godina Bes je gajila nadu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ser Artur Konan Dojl je za njega rekao: "Posedovao je osnovnu mušku crtu hrabrosti, razvijenu do vrhovnog stepena. Niko pre, a verovatno ni u budućnosti niko neće biti spreman za tako smele i nesmotrene podvige. Ceo njegov život bio je jedan dugačak niz takvih poduhvata."

---

Veliki mađioničar Hari Hudini privukao je pažnju javnosti za to doba neverovatnim trikom – uspeo je da se izvuče iz ludačke košulje viseći naglavačke na visini od 12 metara.
[You must be registered and logged in to see this image.]
I odatle i počinjemo priču o njegovim tajnama, znajući unapred da će mnoge ostati neotkrivene.

Hari Hudini (1874-1926) je početkom 20. veka bio zabavljačka superzvezda sa obe strane Atlantika. Njegovi mađioničarski i iluzionistički trikovi, a pre svega sposobnost da se izvuče iz lanaca, zatvorenih sanduka i ludačkih košulja, porinut u vodu ili okačen naglavačke, oduševljavali su publiku širom Evrope i Amerike. 
Pravo ime mu je bilo Erik Vajs (Erik Weisz). Najpoznatiji po svojim trikovima oslobađanja iz nemogućih situacija poput zatvorenih rezervoara ispunjenih vodom dok su mu ruke i noge bile zavezane lancima.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedan je od najpoznatijih iluzionista u istoriji čiji su život i smrt i danas ostali na neki način misterija.
Hari je bio jedan od sedmoro dece rabina Majera Samuela Vajsa i Sesilije Štajner.
Hari je kao tinejdžer radio kao električar, krojač i fotograf, a prvi nastup, koji je najavio po čemu će se proslaviti, održao je kao devetogodišnjak.
Sa prijateljima iz komšiluka osnovao je dečji cirkus, u kojem je, sa crvenim čarapama na nogama nastupao na improvizovanom trapezu, pod umetničkim imenom „Leteći princ“.

Za vreme šegrtovanja kod jednog bravara naučio je mnogo toga što će mu pomoći u kasnijoj karijeri.
Ta je bravarska radnja bila smeštena uz policijsku stanicu, a kako jednom prilikom policajci nikako nisu mogli otključati lisice nekom zatvoreniku, jer se ključ zaglavio u bravi, otišli su najbližem bravaru. Budući da je vlasnik otišao na ručak u radnji je bio samo Hari koji da bi im izašao u susret komadom žice je za samo nekoliko minuta otključao lisice, što mu je bio prvi mađioničarski uspeh.
Policajci, a i oslobođeni zatvorenik, aplaudirali su dečaku, a on se posle često prisećao tog aplauza i lepog osećaja koji je taj aplauz pobudio u njemu.
Ovaj događaj ga je podstakao da nauči neke trikove i da se oproba se kao iluzionista, smatrajući da je takav posao mnogo bolji od rada u fabrici ili nekoj zanatskoj radnji. Kod kuće je vežbao trikove sa kartama i otključavanje raznih brava, pa se potom udružio sa tada poznatim mađioničarem Džekom Hajmanom. Kad je njegovom partneru dosadilo da nastupa u kafanama i malim pozorištima, zamenio ga je Harijev brat Teodor, kasnije poznat kao Hardin, pa su braća počela da nastupaju pod imenom Hudini Braders. Tada 20-godišnji Hari je uz amerikanizovani nadimak dodao i prezime po svom uzoru, Žan Ežen Rober Udenu, francuskom iluzionisti iz 19. veka. Mnogo godina kasnije i zvanično je promenio prezime.
Hudiniju je bilo samo 19 godina kad se oženio, još je stvarao karijeru, a supruga Bes mu je pomagala i kao partnerka na pozornici. Njihov brak bio je neraskidiv, iako nisu imali dece.
Hudini je kao 20-godišnjak bio oženjen, imao je posao i zarađivao je sve bolje jer je stalno smišljao nove atraktivne trikove. 
Igrom slučaja je dobio priliku da nauči da vozi avion, a kako je bio veoma spretan i sve mu je polazilo za rukom, zaposlio se kao pilot i postao prvi čovek koji je uspeo da doleti iz Amerike u Australiju.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Oduševljenje avijacijom je Hudinija ostavilo isto tako brzo kao što ga je i osvojilo. Vratio sa svojoj prvoj ljubavi, magiji.
U jednoj pivnici u Minesoti je izveo tačku u kojoj bi ga neko – u tom slučaju je bio vlasnik pivnice Martin Bek – zavezao u lance, i Hudini be se za nekoliko minuta oslobodio. Vlasnik pivnice Bek se oduševio ovom tačkom. Bek je osim pivnice imao i Putujući cirkus Orfeum i ponudio je Hudiniju posao uz platu od 60 dolara nedeljno, što su tada bile velike pare. Njegov cirkus bio je poznat u Americi pa je u njemu Hudini privukao veliku pažnju. Posle turneje po velikim gradovima, cela Amerika je brujala o čoveku kojeg „nikakvi lanci ne mogu zadržati“.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zvali su ga i „kraljem lisica“, svoj zvezdani status potvrdio je godinu kasnije kad je prvi put otišao na evropsku turneju. U Evropi je u svakom gradu izazivao lokalnu policiju da ga zaveže i stavi u ćeliju iz koje bi potom na uspešno pobegao.
Na prelazu veka, tada 26 godišnji Hudini, postao je najuspešniji svetski mađioničar koji je zarađivao mnogo pa je posle smrti njegova udovica nasledila pola miliona dolara. Zvali su ga umetnikom među iluzionistima, publika je hrlila na njegove spektakularne nastupe na kojime se oslobađao od lisica, ludačkih košulja, užadi, pa čak i iz zloglasnog vašingtonskog zatvora u kome je robijao Čarls Gitau, ubica američkog predsednika Džejmsa Garfilda. Tamo ga je pozvao upravnik zatvora, da proveri sigurnost smeštaja najokorelijih zločinaca. Hudini je i odatle pobegao bez problema.
Početkom 1908. godine Hudinija su svi pokušavali da imitiraju. Hudini je tada smislio novu atraktivnu tačku: beg iz zaključanog rezervoara, napunjenog vodom. Najslavniji trik iz te serije izveo je 1913. godine kada je zaključan u rezervoar koji je bio napravljen od čelika i stakla, ispunjen vodom, iznad koga je on zavezan visio glavom na dole. Trebalo mu je samo tri minuta da otključa brave i lisice i da se oslobodi.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U to vreme mnogi su tvrdili da „niko živ ne može izvesti takve trikove“, pa su mu pripisivali natprirodne moći. Hudini je, u želji da demantuje takve glasine, objavio knjigu Tajne Lisice (Handcuff Secrets) u kojoj je objasnio svoje trikove. U njoj je otkrio da je uvek imao „skriveni adut“.
Tačke su mu postajale sve teže i opasnije. Bacali bi ga u hladnu reku zavezanog lisicama i u zaključanoj kutiji, publika bi strepila nad njegovim životom, a on bi se slavodobitno oslobađao i izranjao na površinu.
Iako se trudio da objasni neke svoje trikove, Hudini je imao više tajni nego šta je priznavao. Amerikanci Vilijam Kaluš i Leri Sloman 2006. godine su objavili njegovu novu biografiju „Houdinijev tajni život: Kako je nastao prvi Američki superheroj“ (Secret Life Of Houdini: The Making Of America’s First Superhero), i tvrdili su da je slavni mađionilar bio tajni agent. Uoči Prvog svetskog rata je, navodno, tokom turneja po Nemačkoj skupljao vojne informacije i prenosio ih američkim i britanskim vojnim krugovima. Navodno je imao i dobre veze sa najvišim američkim policijskim zvaničnicima, kao i sa Londonskim Skotland Jardom.
Hudini je, kaže zvanična verzija, umro na nastupu 24. oktobra 1926. u pozorištu Garik u Detroitu. Smrt je navodno izazvao kanadski student J. Gordon Vajthed koji je na prethodnoj predstavi na Hudinijievoj turniji, u Montrealu tvrdio da iluzionista, koji je tada bio na vrhuncu slave, ne može da izdrži njegov udarac u stomak i da su sve priče o Hudinijevom neverovatnom pragu bola čista izmišljotina. Samouvereni Hudini, koji se bavio sportom i uvek rado pokazivao „pločice“ na stomaku, još se nije pripremio na udarac kad ga je izazivač iznenadio i svom snagom udario više puta. Veliki Hudini se zgrčio od bola i pao, a nedelju dan posle toga je i umro.
[You must be registered and logged in to see this image.]
-Umoran sam od borbe- bile su njegove poslednje reči. Sahranjen je na jevrejskom groblju Makpelah u Njujorku a da nikada nije otkriveno koliko je na njegovu smrt uticao udarac, a koliko činjenica što nije otišao lekaru kako mu ne bi zabranili završetak turneje, iako je već nekoliko meseci patio od bolova u stomaku i neuobičajenog umora. Mnogi su sumnjali u to da je banalna povreda dokrajčila čoveka koji je ceo život prkosio smrti i bio u sjajnoj telesnoj kondiciji, pa je to odmah raspirilo maštu javnosti. Već nekoliko dana nakon njegove smrti osvanuli su naslovi u mnogim novinama – da li je Hudini ubijen?
Predstavljamo vam jednu od priča koje u detalje objašnjavaju smrt velikog mađioničara. Na vama je da odlučite u koju verziju verujete.

Hari je rođen Kao Erik Vajs, u Budimpešti, 1874. godine. Njegova porodica je nekoliko dana po njegovom rođenju emigrirala u Ameriku. Još kao dete je umeo da zabavlja svoju majku skrivajući novčiće po džepovima i kosi, rečima “Protresi me, ja sam magičan.”
Kao tinejdžer se zapolio u jednoj od fabrika odeće, gde je razvio svoju sposobnost obijanja brava,
koja će mu, kako će se isposvatiti, promeniti život. Pročitavši memoare mađioničara Roberta Hudana, mladi Erik napušta posao i priključuje se putujućem cirkusu gde nastupa pod scenskim imenom Hari Hudini.
1895. godine Hudini je došao na ideju koja mu je donela svetsku slavu. Umesto bekstva iz lisica koje je on osmilio, izazvao je lokalne policajce da ga vežu njihovim, iz kojih je jednako lako pobegao. To mu je donelo publicitet, a svetsku slavu stekao je nastupom u Londonu 1900. godine.


Za vreme svoje karijere je uspevao da pobegne iz neverovatnih situacija, bivao je živ zakopan, bacan u reku u kovčegu, skakao je u ludačkoj košulji u ledeno jezero i ubacivan je naglavačke u rezervoar sa vodom.
Hudini je predstavio sebe kao velikog protivnika lažnih madjioničaRA,ubeđujući sve da njegova bekstva nisu prethodno nameštena. Isto tako nije tolerisao bilo kakvo kopiranje njehovih trikova, reagujući odmah tužbom.
Bio je i glumac, producent, istoričar, ali i pilot, ušavši u istoriju kao prvi čovek koji je pilotirao avionom do Australije. Umro je 1926. godine od naprslog slepog creva, jer ga je u garderobi pozorišta u Montrealu udario u abdomen mladić koga je prethodno izazvao da to uradi.


Njegova čelična volja učinila ga je slavnim, a njegova genijalnost legendarnim, i bez obzira da li je varao na svojim trikovima ili ne, jedno je sigurno – Hari Hudini bio je i jeste najveći mađioničar koga je ovaj svet video.

(Telegraf.rs)