Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Pet vekova Rafaelove "Madone"

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97442

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Pet vekova Rafaelove "Madone" Empty
PočaljiNaslov: Pet vekova Rafaelove "Madone"   Pet vekova Rafaelove "Madone" Sat610Sub 28 Jul - 23:40

Pet vekova Rafaelove "Madone"

Pet stotina godina od nastanka čuvenog renesansnog dela, „Sikstinske Madone“, Rafaela Sancija (1483-1520) biće obeleženo velikom izložbom u Drezdenu. Divili su joj se i pesnici i slikari, o njoj je pisao Puškin, a Tolstoj i Dostojevski imali su njenu reprodukciju u svojim sobama.

Pet vekova Rafaelove "Madone" 11319832415013ef125ca92692521829_orig

Fridrih Niče ju je zvao „vizijom idealne supruge“, Gete ju je poštovao kao „kraljicu celog čovečanstva“, za Tomasa Mana je predstavljala „najveličanstvenije iskustvo u slikarstvu“, a za Hajdegera „sliku suštine“.

„U Rafaelovoj Madoni nema više ničeg telesnog. Ona je sva daljina, sva prostor... najuzvišenija slika majke...“, napisao je Osvald Špengler u „Propasti Zapada“.

Poslednja slika koju je renesansni majstor naslikao svojom rukom, „Sikstinska Madona“ (1513) i posle pet vekova oduševljava publiku. To potvrđuje svakodnevna „opsada“ posetilaca Umetničke galerije u Drezdenu, grada u kome je ova slika „provela polovinu svog života“.

Tamo se održava izložba „Sikstinska Madona: Ikona Rafaelovog slikarstva“, upriličena povodom 500 godina od nastanka ovog čuvenog dela. Među eksponatima su dokumenti, reprodukcije, slikarska dela na kojima su predstavljeni momenti iz istorije slike...

- Naša ideja je bila da ovo ne bude Rafaelova izložba, već da ispričamo priču. Odakle je slika došla? Kako je dospela ovde? Šta se događalo sa njom kada je stigla u Drezden? Kako je postala slavna zahvaljujući kopijama u 19. veku? I, kako se proslavila u ovoj galeriji - objasnio je Bernard Mac, direktor drezdenskog muzeja.

Da bi koncipirali izložbu, mesecima su kustosi drezdenske galerije tragali za poreklom slike. Izložba prvi put pokazuje celu njenu istoriju, od nastanka u doba renesanse do toga da je postala globalni mit sadašnjice.

Pet vekova Rafaelove "Madone" 19612937515013ef1269b58772444694_orig

Priča o „Sikstinskoj Madoni“ počinje u leto 1512. godine. Rafael je od pape Julija II dobio nalog da naslika nekoliko dela za kapelu manastira Svetog Siksta u gradu Pjaćenci. Rafael je, između ostalih, tada stvorio i Madonu. Više od dva veka slika je stajala skoro neprimećena, sve dok je saksonski Avgust Treći nije kupio za, u to doba, basnoslovnu sumu - 25.000 eskuda. I pored velike cene, lokalne vlasti nisu bile za to da se Rafaelovo delo iznese iz Italije. Tek posle intervencije tadašnjeg pape, koji je i odobrio kupovinu, Rafaelova „Madona“ je stigla u Drezden.

Prema legendi, saksonski monarh ne samo da je izašao da dočeka čuvenu sliku, nego je svojom rukom pomerio carski tron i uzviknuo: „Oslobodite sobu za velikog Rafaela“. Na izložbi je pastel slikara Adolfa fon Mencela iz 19. veka na kome je prikazan upravo trenutak pojave Rafaelovog dela u rezidenciji Avgusta Trećeg.

„Sikstinska Madona“ postala je mit polovinom 19. veka, pre čuvene Leonardove „Mona Lize“ koja je postala popularna tek 1911. godine. U to doba vladalo je veliko interesovanje za njenim kopijama. Divili su joj se i pesnici i slikari, o njoj je pisao i Aleksandar Puškin, a poznato je da su i Tolstoj i Dostojevski imali njenu reprodukciju u svojim kabinetima.

Negde u isto vreme i dva anđelčića sa slike pošla su svojim putem. Njihovo predstavljanje kreće se od kiča do umetnosti, a u Americi i Aziji danas su omiljeniji od Madone. Kustos Henin ukazuje na to da izložba u Drezdenu upravo pokazuje da su anđelčići i Madona deo jedne slike.

Pet vekova Rafaelove "Madone" 8662992555013ef1271d74349834725_orig

Na izložbi je prikazano još jedno putovanje čuvene slike. Tokom Drugog svetskog rata nacisti su je sklonili na sigurno zajedno sa mnogim drugim remek-delima iz drezdenskog muzeja. Sklonište su po završetku rata otkrili ruski vojnici - drezdenska riznica bila je u zabačenom kamenolomu. „Sikstinska Madona“ čuvana je u drvenom sanduku, a sve ostale slike - Rubensa, Đorđonea, Veronezea, bile su bačene na zemlju. Stajale su jedna uz drugu ili su bile prislonjene uz zidove okna.

Zajedno sa hiljadama drugih dela, „Sikstinska Madona“ prebačena je u Moskvu, gde je čuvana narednih deset godina. Za to vreme samo je jednom pokazana javnosti - u Puškinovom muzeju. Na izložbi u Drezdenu je članak objavljen u „Pravdi“ 1955. koji govori o tom događaju.

- Kada sam bio u Moskvi pre dve godine, upoznao sam starije ljude koji još pamte tu izložbu - kaže Mac. - Bilo je veoma dirljivo kada sam sreo jednu staricu koja mi je sa neskrivenim žarom ispričala kako je bilo čudesno videti te 1955. Rafaelovo delo u Moskvi.

U Drezdenu su predstavljeni dokumenti koji, po mišljenju organizatora izložbe, raskrinkavaju priču o tome da su ruski konzervatori spasili sliku, jer su nacisti loše brinuli o umetničkom blagu. Među eksponatima je pasoš sa kojim je slika iz Moskve vraćena u Drezden, u kome piše da je delo u dobrom stanju. Nemački istoričari smatraju da je upravo to svedočanstvo da je priča oko spasavanja slike izmišljena, mada postoje podaci o intervencijama ruskih konzervatora. Na izložbi u Drezdenu nalazi se čak i slika Mihaila Korneckog „Spas Sikstinske Madone“ iz 1984, gde je prikazan rad konzervatora. Ali, priređivači izložbe su uz nju napisali da je to jedna od legendi sovjetske propagande.

- Istočni Nemci nisu govorili o tome, ali mi sada znamo da je priča o konzervaciji preterana - izjavio je Mac, za magazin „Volstrit“.

Madona, sa malim Isusom u naručju, koja stoji na oblaku okružena svecima, prikazana je u Umetničkoj galeriji u novom ruhu. Izložena je u novom drvenom ramu, napravljenom po uzoru na italijanske i ukrašenom sa mnogo zlata. Smešteno na neobičnom mestu, staro delo, kažu posetioci, blista novim sjajem, možda onako kako je svojevremeno rekao italijanski slikar i arhitekt Karlo Marati: „Kada bi mi pokazali Rafaelovu sliku a ja da ne znam ništa o njoj i kada bi mi pri tom rekli da je to delo anđela, ja bih tome poverovao“.


novosti










Pet vekova Rafaelove "Madone" Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
 
Pet vekova Rafaelove "Madone"
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura-