Anegdote o Branislavu Nusicu:
Jедном је Нушић на коњу покушао да уђе у Министарство иностраних дела, када се одигравала демонстрација због окупације Босне и Херцеговине. Скупштински портир молио га је да то не чини, а Нушић му је у свом стилу одговорио: Море пусти, Јово, није ово први ни последњи коњ који улази у министарство.
Бранислав Нушић је, као млад момак, био заљубљен у Милицу Терзибашић, лепу Београђанку с Топчидерског брда. Kада се Милица разболела, Нушић је одмах замолио свог доброг друга лекара да је прегледа и лечи. А овај не само да ју је излечио него ју је и завео. Милица и млади лекар убрзо су се венчали, а Нушић је страшно патио. Међутим, ускоро је добио прилику за слатку освету. Позван је да у „Градској касини“ одржи предавање о љубави. У првом реду седели су Милица и њен супруг, бивши Нушићев друг. Био је то први пишчев сусрет с њима након венчања.
Предавање је започео конастатацијом: – Шта је то љубав? То је трагична прича у којој извесна госпођица воли једног, а уда се за другог. – рекао је Нушић, а ово двоје су нагло напустили гледалиште.
Занимљива је и следећа анегдота: Kада је просио Даринку Ђорђевић, конзулову ћерку, Нушић јој је поставио услов. Жениће се, али да му дозволи да задржи макар један свој порок – коцку, пиће или жене. Па нек бира. Мудра је тада била млада Даринка. Ако би изабрала коцку, отишла би кућа. Да изабере пиће, уз кућу оде и здравље. Најбоље је, мислила је она, да га пусти да јури жене. Чим је потписала да је сагласна с тим, венчали су се у манастиру код Битоља. Ипак, своју Аутобиографију Нушић је завршио речима да после женидбе човек и нема аутобиографије.
Sre 10 Jul - 19:55
