Međunarodni filmski festivali

A za Oskar 2013. su nominovani...



Glasanje gotovo, Oskari u nedelju


Glasanje za dobitnike prestižnih nagrada Oskar završeno je u noći između 19. i 20. februara nakon velike
kampanje koju su sproveli fimski studiji u Holivudu i prvog glasanja putem interneta.


Argo

Imena dobitnika biće saopštena na svečanosti u nedelju uveče, a zanimljivo je da je ove godine po prvi put
u osamdeset pet godina dugoj istoriji Oskara glasanje organizovani kompjuterskim putem. Kako je saopšteno
iz ove ustanove, bilo je određenih problema i žalbi u vezi sa onlajn glasanjem, najčešće od strane starijih
članova Akademije.

Skoro šet hiljada profesionalaca iz filmske industrije koji su članovi Američke filmske akademije pozvani
su da glasaju, počevši od 8. februara, za dobitnike Oskara u 24 kategorije, prenosi Rojters.


Dolbi teatar

Rezultati će biti prebrojani na tajnoj lokaciji računovodstvene firme “PricewaterhouseCoopers” (PwC) koja
će isporučiti zapečaćetne koverte sa imenima dobitnika 24. februara, na dan svečane ceremonije.

Fimski studiji su proteklih nedelja punili medije reklamama kako bi što bolje promovisali svoje kandidate.

“LA tajms” procenjuje da su “Vorner Bros”, koji stoji iza filma “Argo” Bena Afleka, i “Dizni”,koji je distributer
filma Linkoln, potrošili oko deset miliona dolara pojedinačno u kampanjama. Ova dva filma su nominovana
pored ostalih i u kategoriji za najbolji film.


Linkoln

Iz agencije PwC saopšteno je da u saradnji sa Američkom akademijom za film dugoj sedamdeset devet
godina, nikada nije bilo povrede privatnosti.

Ovogodišnja ceremonija dodele Oskara biće održana 85. put, 24. februara u Dolbi teatru u Los Anđelesu.
Najviše nominacija osvojila je predsednička drama Stivena Spilberga "Linkoln" koja je dobila 12 nominacija
za nagradu Oskar Američke filmske akademije, uključujući i onu za najbolji film.

Za njim je odmah film “Pijev život” Anga Lija sa 11 nominacija, zatim mjuzikl “Jadnici” i, komedija “U dobru
i u zlu” (po osam nominacija) i drama o taocima u Iranu Bena Afleka “Argo” (sedam nominacija).

b92.net

Priprema. Pozor. Počinje FEST!


Slavni američki glumac Majkl Medsen otvoriće večeras u "Sava centru" 41. Međunarodni filmski
festival FEST, na kojem će do 3. marta biti prikazano 75 filmova iz celog sveta.


Mihael Haneke sa Emanuel Rivom i Žan-Luj Trentinjanom na snimanju

Medsen na FEST stiže sa ulogom u filmu "Pored puta" (Along the roadside) reditelja Zorana i producenta
Vladimira Lisinca, braće iz Kruševca koji karijeru grade u Americi.

Oni će se takođe pokloniti publici Festa, kao i Lazar Ristovski koji u njihovom filmu igra Srbina koji je
krenuo preko okeana da ostvari "američki san".

Glavni program će, kao što je već tradicija, početi projekcijom filma koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu.
Ovoga puta to je "Ljubav" Mihaela Hanekea.

Taj film u koprodukciji Austrije, Francuske i Nemačke dobio je nagradu Evropske filmske akademije, a
nominovan je i za Oskara u više kategorija, uključujući i one za najbolji film i najbolji film van engleskog
govornog područja. Impresivne role u drami o starom bračnom paru ostvarili su Emanuela Riva i
Žan Luj Trentinjan.



Kasno večeras u “Sava centru" biće prikazan i film slavnog španskog reditelja Aleksa de la Iglesije
"Kako sreća hoće", koji je snimljen u koprodukciji Španije, Francuske i SAD.

Već od 23. februara počinju projekcije različitih programskih celina i to u Domu omladine, Dvorani
Kulturnog centra, bioskopu Fontana i Muzeju kinoteke u Kosovskoj ulici.

Glavni program nudi festivalske pobednike, oskarovce, velike autore, ciklus "Holivud" presek američkog
repertoarskog filma, a tu su i "Panorama svetskog filma" (daleke kinematografije), "Evropa u Evropi"
(produkcije i koprodukcije unutar EU), "U fokusu: Južna Amerika" i "Izabrani dokumentarci".

Jedini takmičarski program "Evropa van Evrope" (selekcija evropskih kinematografija izvan EU) obuhvata
devet filmova iz Turske, Rusije, Kazahstana, Ukrajine, Srbije, Hrvatske, Norveške, Izraela i Jermenije.

FEST će prikazati i više srpskih filmova, a na zatvaranju 3. marta biće premijera "Falsifikatora" u
režiji Gorana Markovića.



FEST je festival o kojem se nekada i pevalo. Milena Dravić i Dragan Nikolić prvi su u nekadašnjem
najgledanijem televizijskom šou programu pevali "Ah taj FEST...".

Za FEST 2013. već je prodato više od 60.000 karata, što je značajna stavka u budžetu, iako su ulaznice
po izuzetno povoljnim cenama (150-350 dinara). FEST je do sada imao ukupno oko četiri miliona gledalaca,
što znači i prosek od oko 100.000 po jednom izdanju.

Najveća poseta zabeležena je 1977. godine, kada je festivalske projekcije pratilo oko četvrt miliona ljubitelja
filma.

Na FEST-u je dosad prikazano oko 4.000 značajnih svetskih filmova, koji su na njemu imali često i
regionalnu premijeru.

Pamti se da su na ovoj filmskoj reviji gostovali Bernardo Bertoluči, Federiko Felini, Frensis Ford Kopola,
Miloš Forman, Piter Fonda i mnogi drugi svetski poznati filmski stvaraoci.



Osnovni koncept festivala je presek najboljih filmova sezone, a takva je bila i revija filmova koju je još i
pre prvog festivala, održanog 1971. godine, organizovao filmski kritičar "Politike'' Milutin Čolić.

Tadašnja revija najstarijeg jugoslovenskog lista održana je u Kulturnom centru Beograda, a neki od filmova
s te smotre bili su prikazani na tadašnjoj Jugoslovenskoj radio televiziji.

Na prvom FEST-u 1971. godine prikazani su "Odiseja u svemiru" Stenlija Kubrika, "Goli u sedlu"
Denisa Hopera, "Meš" Roberta Altmana, kao i filmovi Erika Romera, Luisa Bunjuela, Živojina Pavlovića,
pa ga mnogi smatraju neprevaziđenim.

Tužnim sticajem okolnosti, ove godine će na sam dan otvaranja Festa, 22. februara, biti sahrana jednog
od ranijih Festovih selektora i svojevremeno predsednika Saveta Festa Dinka Tucakovića (1960-2013).

FEST nije održavan dve godine, 1993. i 1994. zbog međunarodnih sankcija uvedenih tadašnjoj Jugoslaviji,
a 1997. godine, u vreme građanskih uličnih protesta, bio je prekinut, čime su pojedini članovi tadašnjeg
Saveta i distributerskih kuća pokazali kako imaju sluha za događanja na ulicama grada domaćina.



b92.net
22.02.2013.

Prva dodela Oskara trajala 15 minuta!


Svega petnaestak minuta trajala je prva ceremonija dodele Oskara u losanđeleskom
hotelu „Ruzvelt“, davne 1929. godine, a glumac Emil Janings, prvi čovek u istoriji filmske
umetnosti kome je čuvena zlatna statueta uručena, nije bio prisutan!



Svečanost 85. dodele Oskara, najprestižnijih priznanja filmske industrije, održaće se u nedelju
24. februara pred 3.300 zvanica okupljenih u „Dolbi teatru" u Los Anđelesu.

Tokom spektakla, čiji je domaćin glumac Set Mekferlan, biće uručene nagrade u 24 kategorije
na osnovu glasanja 5.800 članova Američke filmske akademije.

Evo i nekoliko interesantnih podataka o tome kako je dodela Oskara nekada izgledala.

U maju 1929. godine, kada je održana prva dodela zlatnih statueta, u balskoj dvorani hotela
„Ruzvelt" u Los Anđelesu bilo je prisutno svega 270 gostiju koji su platili ulaznice po ceni
od pet dolara.


Istorijska 15-minutna dodela u balskoj dvorani hotela „Ruzvelt“

Svečanost je trajala ne više od 15 minuta – dovoljno vremena da se podeli 15 trofeja.

Imena laureata su tada uveliko bila poznata, jer je glasanje obavljeno tri meseca ranije. Akademija je,
međutim, već naredne godine odlučila da se imena dobitnika drže u tajnosti sve do završne ceremonije.

Nagrada za najbolju glumicu otišla je u ruke Dženet Gejnor za uloge u filmovima Svanuće, Sedmo nebo,
oba snimljena 1927. i Ulični anđeo iz 1928.

U muškoj kategoriji, Oskara je osvojio glumac švajcarskog porekla Emil Janings za filmove Poslednja
zapovest i Put svega živog.



Budući da je morao da se vrati u Evropu pre ceremonije, svoju statuetu je dobio nekoliko dana ranije, tako
da je on prvi čovek u istoriji filmske umetnosti kome je Oskar uručen.

Mjuzikl Pevač džeza studija „Vorner bros" dobio je te godine specijalnu nagradu za zvučne efekte koji će
izvršiti revoluciju filmske industrije. Akademija nije dozvolila da se ovo ostvarenje takmiči za Oskara za
najbolji film, koji je pripao filmu Krila, jer je smatrala da nije pošteno da se zvučni filmovi takmiče sa nemima.


Scena iz filma „Prohujalo s vihorom“

Godina 1939. smatra se jednom od najuspešnijih u američkoj filmskoj industriji. Nominovano je 10 filmova
među kojima su bili Čarobnjak iz Oza, Poštanska kočija, Gospodin Smit ide u Vašington, Orkanski visovi
i Doviđenja gospodine Čips, a Oskara je osvojila legendarna melodrama Prohujalo sa vihorom.

Bio je to dotad najduži igrani film (projekcija je trajala četiri sata) i prvi film u boji koji je poneo Oskara.
Nominovan u 13 kategorija, završio je veče sa osam osvojenih trofeja, što je bio rekord koji je držao sve
do 1958. godine, kada je mjuzikl Gigi pobrao devet nagrada.

Godinu dana kasnije, istorijska drama Ben Hur postavila je novi rekord sa 11 osvojenih Oskara, podvig
koji je Titanik uspeo da izjednači tek 38 godina kasnije.

Isti broj Oskara osvojio je 2003. i film Gospodar prstenova: Povratak kralja.






Prvi televizijski prenos dodele Oskara emitovan je 1953. godine, a domaćin ceremonije bio je glumac Bob
Houp, a od 1969. godine čuveni holivudski spektakl se emituje i u svetu.

Prvo nagrađeno strano ostvarenje bio je italijanski film Čistači cipela, reditelja Vitorija De Sike, kojem je
1947. dodeljen specijalni Oskar.



Tek je 1956. godine Akademija ustanovila godišnju nagrada za najbolji strani film.

Oskar za najbolji animirani film počeo je da se dodeljuje od 2001, a njegov prvi laureat bio je crtać o simpatičnom
zelenom gorostasu Šreku.

rts.rs

Trijumf filma "Amour" - dobitnik pet Cezara

Naslovi u današnjim italijanskim novinama ističu veliki trijumf filma "Amour" (Ljubav)
sa Žan-Luj Trentinjanom koji je dobio pet Cezara na sinoćnoj ceremoniji u Parizu.



Ovaj film Majkla Hanekea je kandidat i za Oskara koji se dodeljuje sutra uveče.
Film "Argo" Bena Afleka, najveći favorit u Los Anđelesu, sinoć je u Parizu proglašen
najboljim stranim filmom.

Cezare za najbolju mušku i žensku ulogu dobili su Emanuel Riva (86), koja je nominovana
i za Oskara, i Trentinjan (82) kome je ovo veliki povratak na film posle desetak godina
odsustva.

Film "Amour" je dobio pet Cezara - za najbolji film, najbolju glumicu, najboljeg glumca,
najbolju režiju i najbolji scenario.

Američki glumac Kevin Kostner dobio je Cezara za životno delo.

Sutra uveče u Los Anđelesu se održava svečanost 85. dodele Oskara, najprestižnijih priznanja
filmske industrije, pred 3.300 zvanica okupljenih u Dolbi teatru.

Tokom spektakla, čiji je domaćin glumac Set Mekferlan, biće uručene nagrade u 24 kategorije
na osnovu glasanja 5.800 članova Američke filmske akademije.

blic.rs
23.02.2013.

And the Oscar goes to...

U Dolbi teatru u Los Anđelesu večeras će biti održana 85. svečana dodela Oskara, prestižnih nagrada koje Američka filmska akademija dodeljuje u 24 kategorije.



Televizija ABC, koja će uživo prenositi dodelu, javlja da je Holivudski bulevar spreman da dočeka najlepše i najtalentovanije umetnike industrije zabave.

Pošto su meteorolozi za večeras najavili kišu, organizatori su postavili više zaklona i angažovali dodatno osoblje koje će se pobrinuti da zvezde, koje će prošetati čuvenim crvenim tepihom, ne pokisnu.

Očekuje se dolazak velikog broja poznatih imena, među kojima će svakako najviše pažnje privuči ona koja su nominovana za neku od nagrada.



Domaćin večeri biće glumac Set Mekferlan, kome će u uručivanju zlatnih statueta pomoći brojne kolege, poput Majkla Daglasa, Meril Strip, Dženifer Aniston, Ričarda Gira, Rene Zelveger, Šarliz Teron i Džona Travolte.

Za zabavu gostiju biće zadužena grupa sjajnih pevačica - Adel, Širli Bejsi, Nora Džons i Barbra Strejsend kojoj će ovo biti prvi nastup na dodeli Oskara u poslednjih 36 godina.

Za glavnu nagradu večeri, Oskara za najbolji film, nadmeće se devet ostvarenja.



Iako je u trku ušao kao glavni favorit, šanse "Linkolna" Stivena Spilberga, koji inače ima ukupno 12 nominacija, ozbiljno ugrožava špijunski triler "Argo" koji je pokupio gro strukovnih nagrada kao i dva Zlatna globusa - za najbolju dramu i najbolju režiju.

Ukoliko pobedi, "Argo" će biti prvo ostvarenje koje će odneti Oskara za najbolji film, a da pritom njegov reditelj, Ben Aflek, čak nije ni nominovan, i to od 1990. godine kada se to isto desilo sa dramom "Vozeći mis Dejzi".

Aflek nije jedini reditelj ove godine čiji je film u trci za Oskara, a da je on sam izostavljen iz konkurencije. To se dogodilo i Tomu Huperu, Ketrin Bigelou i Kventinu Tarantinu čija se ostvarenja - "Jadnici", "00.30 Tajna operacija" i "Đangova osveta" takođe nalaze u užem izboru.


Džesika Čestejn | Foto: Reuters

To bi moglo da znači da je Spilberg na dobrom putu da osvoji svog trećeg Oskara nakon "Šindlerove liste" (1993) i "Spasavanja redova Rajana" (1998).

Ne bi trebalo, medjutim, olako otpisati Dejvida O. Rasela, reditelja veoma hvaljene komedije "U dobru i u zlu" kao ni Anga Lija koji je za veliko platno adaptirao mitološku priču Jana Martela "Pijev život".

Pored navedenih, u trci za Oskara za najbolji film su još dva ostvarenja: "Zveri južnih divljina" mladog američkog reditelja Bena Zejtlina i "Ljubav" Austrijanca Mihaela Hanekea, koji, doduše, prema svim dosadašnjim istraživanjima, imaju najslabije šanse da ponesu prestižni trofej.

U kategoriji najbolje glumice ove godine postavljena su dva nova rekorda - 85-godišnja Emanuel Riva (Ljubav) najstarija je glumica nominovana za glavnu ulogu, a Kuvendžane Valis (Zveri južnih divljina) je sa svega devet godina najmladja u toj kategoriji.



Bredli Kuper | Foto: AP

Pored dve pomenute glumice, za Oskara za glavnu žensku ulogu nadmeću se još Džesika Čestejn (00.30 Tajna operacija), Naomi Vots (Nemoguće) i Dženifer Lorens (U dobru i u zlu).


En Hatavej | Foto: Reuters

Za istu nagradu, ali u muškoj kategoriji nominovani su Bredli Kuper (U dobru i u zlu), Denzel Vošington (Let), Žoakin Finiks (Master), Hju Džekmen (Jadnici) i Danijel Dej-Luis (Linkoln) kojeg mnogi smatraju sigurnim osvajačem Oskara.

Ukoliko se to zaista i desi, 55-godišnji britanski glumac mogao bi da se upiše velikim slovima u holivudsku istoriju, jer bi to bio njegov treći u karijeri, što dosad nikom od njegovih muških kolega nije pošlo za rukom.


Rober De Niro | Foto: Reuters

Oskaru za sporednu žensku ulogu mogu se nadati Sali Fild (Linkoln), En Hatavej (Jadnici), Džeki Viver (U dobru i u zlu) Helen Hant (The Sešion) i Ejmi Adams (Master), a Oskaru za sporednu mušku rolu Kristofer Valc (Djangova osveta), Filip Simor Hofman (Master), Robert de Niro (U dobru i u zlu), Alan Arkin (Argo) i Tomi Li Džons (Linkoln).







tanjug

Dok jos uvek traje svecanost povodom dodele Oskara ,
da pogledamo malo fotografije sa ove svecanosti:


Charlize Theron


Reese Witherspoon


Jennifer Lavrence


Sandra Bullock


Jennifer Garner i Ben Afflek


Anne Hathaway


Halle Berry


yahoo.com

Helen Hunt


Steven Spilberg i Daniel Dey Luis


Nicole Kidman


Hugh Jackman



George Cloony i Stacy Keibler


Michael Douglas i Catherine Zeta Jonnes


Rene Zellwegger



Ben Affleck


Dastin Hoffman

Prva dama SAD-a proglasila: Argo najbolji film 2012. godine


Film Argo najbolji je film u 2012. godini. Tu je odluku pred 3300 ljudi u Kodak Theatreu priopćila prva dama SAD-a Michelle Obama koja se javila iz Bijele kuće



Spektakularan kraj imalo je 85. izdanje Oscara koje se u noći s nedjelje na ponedjeljak održalo u Kodak Theatreu u SAD-u. Najbolji film za 2012. godinu proglasila je izravno iz Bijele kuće prva dama SAD-a Michelle Obama.

Oscar za najbolji film kao što se i predviđalo dobio je 'Argo' koji je režirao Ben Affleck.

Iznenađenja nije bilo ni u izboru najboljeg glumca kao ni glumice. Daniel Day-Lewis je za ulogu Lincolna u istoimenom filmu proglašen najboljim glumcem, dok je Jennifer Lawrence za ulogu Tiffany u filmu 'Silver Linings Playbook' proglašena najboljom glumicom.

Anne Hathaway dobila je Oscara za najbolju sporednu žensku ulogu, dok je najbolji sporedni muški glumac proglašen Christoph Waltz.

Najbolji režiser je Ang Lee za film 'Life of Pi', a Oscar za najbolje scenarije dobili su za Quentin Tarantino za originalni te Chris Terrio za adaptirani scenarij.

Svi dobitnici Oscara:

Film: Argo
Glumac: Daniel Day-Lewis ('Lincoln')
Glumica: Jennifer Lawrence ('Silver Linings Playbook')
Ženska sporedna uloga: Anne Hathaway ('Les Miserables)
Muška sporedna uloga: Christoph Waltz ('Django Unchained')
Režiser: Ang Lee ('Life of Pi')
Animirani film : 'Brave'
Originalni scenarij: Quentin Tarantino ('Django Unchained' )
Adaptirani scenarij: Chris Terrio ('Argo')
Film na stranom jeziku: 'Amour'
Scenografija: 'Lincoln' (Rick Carter i Jim Erickson)
Montaža: 'Argo' (William Goldenberg)
Kamera: 'Life of Pie' (Claudio Miranda)
Kostimografija: 'Ana Karenjina' (Jacqueline Durran)
Šminka: 'Les Miserables' (Lisa Westcott i Julie Dartnell)
Originalna glazba: 'Life of Pi' (Mychael Danna)
Originalna pjesma: 'Skyfall' (glazba i tekst Adele Adkins i Paul Epworth)
Zvuk: 'Les Miserables' (Andy Nelson, Mark Paterson i Simon Hayes)
Montaža zvuka: 'Zero Dark Thirty' (Paul N.J. Ottosson) i 'Skyfall' (Per Hallberg i Karen Baker Landers)
Vizualni efekti: 'Life of Pie' (Bill Westenhofer, Guillaume Rocheron, Erik-Jan de Boer i Donald R. Elliott)
Dokumentarni film: 'Searching for Sugar Man'
Kratkometražni dokumentarni film: 'Inocente' (Sean Fine i Andrea Nix Fine)
Kratkometražni animirani film: 'Paperman' (John Kahrs)
Kratkometražni igrani film: 'Curfew' (Shawn Christensen)

LIVE:
Michelle Obama proglasila Argo najboljim filmom

Jack Nicholson došao je na pozornicu da predstavi najbolji film. On je riječ predao prvoj dami SAD-a Michelle Obami koja je izravno iz Bijele kuće proglasila najbolji film za 2012. godinu. Oscara je dobio 'Argo'.

- Znam što mislite. Mi smo tri najseksepilnija producenta na svijetu - rekao je Grant Heslov nakon čega je riječ preuzeo Ben Affleck koji se zahvalio svima na nagradi, a posebno svojoj ženi.

Day-Lewis najbolji glumac

>>> Meryl Streep imala je čast da proglasi najboljeg glumca. Oscara je dobio Daniel Day-Lewis za ulogu Lincolna u istoimenom filmu i tako postao prvi glumac koji je već treći put osvojio Oscara u toj kategoriji. Po prvi puta u povijesti glumac koji je glumio američkog predsjednika je osvojio nagradu Akademije.

- Prije tri godine trebao sam igrati drugu ulogu, onu Margaret Thatcher, ali Merly Streep i ja smo je zamijenili iako je baš ona bila Stevenov prvi izbor - našalio se Day Lewis.

Jennifer Lawrence najbolja glumica

>>> Prošlogodišnji dobitnik Oscara u kategoriji najboljeg glumca Jean Dujardin proglasio je ovogodišnju najbolju glumicu. Oscara je osvojila Jennifer Lawrence za film 'Silver Linings Playbook'.

- Hvala iako ste se digli na noge samo zato što sam pala - našalila se Lawrence koja se na pozornici zadržala vrlo kratko. Još je čestitala rođendan Emmanuelle Rivi i napustila pozornicu.

Ang Lee najbolji režiser

>>>Dvije filmske legende Jane Fonda i Michael Douglas uručile su Oscara najboljem režiseru. A to je za film 'Life of Pi' dobio Ang Lee.

- Želim zahvaliti svima koji su vjerovali u mene i u ovu nevjerojatnu priču - rekao je Ang Lee između ostalog u svom govoru.

Tarantino ima najbolji originalni scenarij

>>> Dustin Hoffman i Charlize Theron proglasili su dobitnike Oscara za najbolji adaptirani te najbolji originalni scenarij. Oscara za najbolji adaptirani scenarij dobio je Chris Terrio za film 'Argo'. Quentin Tarantino dobio je Oscara za najbolji originalni scenarij za film 'Django Unchained'.

- Ljudi će za 30 godina moje filmove pamtiti po mojim likovima koji su dobri koliko i glumci koji ih tumače - rekao je Tarantino.

Adele i 'Skyfall' osvojili Oscara

>>> Richard Gere, Rene Zellweger, Catherine Zeta-Jones i Queen Latifa proglasili su film s najoriginalnijom glazbom. Oscara je dobio Mychael Danna za film 'Life of Pi'. Ista četvorka proglasila je i najbolju originalnu pjesmu u filmu. U toj kategoriji nagrada je pripala filmu 'Skyfall' (Adele Adkins i Paul Epworth). To je prvi put da je film o Jamesu Bondu dobio Oscara za najbolju originalnu pjesmu.

>>> Na ceremoniji dodjela najprestižnije filmske nagrade odlučili su se prisjetiti i svih filmaša koji su preminuli u posljednjih 12 mjeseci. Barbra Streisand je u čast Marvina Hamlischa izvela pjesmu 'The Way We Were'.

Lincolnu Oscar za najbolju scenografiju

>>> Lincoln je tek iz četvrte nominacije dobio prvog Oscara. Rick Carter i Jim Erickson osvojili su ga za najbolju scenografiju.

>>> Jennifer Lawrence najavila je Adele koja je izvela pjesmu 'Skyfall'. To je po prvi put da je ova pjesma izvedena uživo.

>>> Argo je dobio prvi Oscar. Dobio ga je William Goldenberg za montažu.

Anne Hathaway Oscar za najbolju sporednu žensku ulogu

>>> Anne Hathaway dobila je Oscara za najbolju sporednu žensku ulogu. To joj je prvi Oscar u životu, a uručio joj ga je Christopher Plummer.

- Zahvaljujem cijeloj ekipi filma, prijateljima, mužu. Nadam se kako će u budućnosti priče kakva je ona o životu Fantine svoje mjesto pronaći samo u umjetnosti, a ne i u stvarnom životu - rekla je Hathaway

Izjednačeno, 'Skyfall' i 'Zero Dark Thirty' podijelili Oscara

>>> Wahlberg i Ted proglasili su dobitnika Oscara za montažu zvuka. Tu se dogodilo prvo izjednačenje, a zlatni kipić dobili su 'Zero Dark Thirty' i 'Skyfall'
>>> Mark Wahlberg s prijateljem, medvjedićem Tedom, proglasio je film koji je dobio Oscara za najbolji zvuk. Nagradu je dobio film 'Les Miserables' (Andy Nelson, Mark Paterson i Simon Hayes).

>>> John Travolta je najavio film 'Les Miserables čiji su se glumci u pravom 'reunionu' pojavili na pozornici izvevši skladbu iz filma. Djelovalo je to uistinu impresivno i sigurno je da je to jedan od trenutaka koji će se pamtiti s ovogodišnjeg Oscara.

Amour najbolji strani film

>>> Jennifer Garner i Jessica Chastain proglasile su pobjednika za najbolji strani film. U nominacijama su bili filmovi s čak tri kontinenta, a Oscara je dobio austrijski film 'Amour'. Ovo je drugi austrijski film koji je dobio Oscara.

>>> Nakon najboljeg kratkometražnog dokumentarnog filma proglašen je i najbolji dokumentarac. Oscara je dobio film 'Searching for Sugar Man'.

>>> Sean Fine i Andrea Nix Fine s filmom 'Inocente' dobili su Oscara za najbolji kratkometražni dokumentarni film. Pale su i prve suze na Oscaru, kod govora se rasplakala Andrea Nix Fine.

Shirley Bassey prisjetila je sve na proteklih 50 godina Bonda

>>> Osmi Oscar dijelio se za kratkometražni igrani film, a nagradu je dobio Shawn Christensen za film 'Curfew'. Treba istaknuti kako je sam režirao film te kako u njemu igra glavnu ulogu.

>>> Shirley Bassey prisjetila je sve na proteklih 50 godina Jamesa Bonda uz izvedbu pjesme 'Goldfinger'

>>> Oscara za najbolju kostimografiju dobio je film 'Ana Karenjina', a nagradu su Jacqueline Durran uručili Chaning Tatum i Jennifer Aniston. Zlatni kipić za najbolju šminku dobile su Lisa Westcott i Julie Dartnell za film 'Les Miserables'.
'Life of Pi' dobio Oscare za najbolju kameru i vizualne efekte

>>> 'Life of Pi' dobio je svog prvog Oscara, a to mu je priskrbila najbolja kamera. Odmah je uslijedio i drugi Oscar za 'Life of Pi' i to u kategoriji vizualnih efekata.
>>> Odmah nakon kratkometražnog animiranog filma proglašen je i najbolji animirani film, a Oscara je dobio 'Brave'.

>>> Drugi Oscar dijelio se za najbolji kratkometražni animirani film, a nagradu je dobio 'Paperman' Johna Kahrsa.

Waltzu Oscar za najbolju mušku sporednu ulogu

>>> Waltzu je ovo drugi Oscar za najbolju sporednu mušku ulogu, a u govoru se posebno zahvalio Quentinu Tarantinu, kao i cijeloj ekipi iz filma 'Django Unchained'. Upravo zbog Tarantina dobio je prvog Oscara 2010. godine.

>>> Prvi Oscar dijelit će se za najboljeg sporednog glumca.... Pobjednika je proglasila Octavia Spencer, a Oscara je dobio Christoph Waltz za ulogu u filmu 'Django Unchained'.

>>> William Shatner pojavio se kao kapetan Kirk i pomogao MacFarlaneu u vođenju Oscara. Dosta je glazbe bilo na početku dodjele u kojima su se prisjetili nekih od starih pjesama.

>>> S puno smijeha započela je ceremonija. Seth MacFarlane je zapjevao o grudima koje su gledatelji mogli vidjeti u filmovima ove godine, a to je kod nekih glumica izazvalo neugodu. Kamera je u tom trenutku ulovila Charlize Theron koja se primila za glavu.

>>> Najveće zvijezde završile su šetnju crvenim tepihom. Sve je spremno za početak ceremonije dodjele Oscara koju će voditi Seth MacFarlane. Cijela ceremonija trajat će tri sata.

Jennifer Lawrence oduševila na crvenom tepihu

>>> Najveće zvijezde na crveni tepih pristizat će do pola 3, kada počinje službena dodjela nagrada.

>>> Na crvenom tepihu najvažnije je dobro izgledati pa tako se glumice natječu koja će ostaviti najbolji dojam. Odlukom gledatelja najbolje odjevena je Jennifer Lawrence.
>>> Adele je na crveni tepih stigla u crnoj haljini. Nominirana je za originalnu pjesmu iz filma 'Skyfall'

>>> Stigla je Emmanuelle Riva. Danas joj je 86. rođendan, a ima priliku postati najstarija glumica koja je dobila Oscara za glavnu ulogu.

>>> Pojavio se i Bradley Cooper koji je nominiran kao najbolji glumac za film 'Silver Linings Playbook', kao i Hugh Jackman koji je nominiran u istoj kategoriji za film 'Les Miserables'.

>>> Na crveni tepih, između ostalih, pristigli su Charlize Theron, Catherine Zeta-Jones, Jennifer Aniston, Jane Fonda, Michael Douglas i Dustin Hoffman. Njihov styling pogledajte u galeriji.

>>> U bijeloj haljini Diora na crvenom tepihu zasjala je Jennifer Lawrence koja je nominirana za najbolju glumicu za film 'Silver Linings Playbook' i prema kladionicama veliki je favorit da osvoji Oscara.

>>> Jacki Weaver koja je nominirana za najbolju sporednu ulogu u filmu 'Silver Linings Playbook' stigla je na crveni tepih. Nakon nje pojavila se i Jessica Chastain koja je nominirana za najbolju glumicu za film 'Zero Dark Thirty'.
>>> Na crveni tepih stigla je Amy Adams koja je nominirana za najbolju sporednu žensku ulogu, kao i Suray Sharma koji je glumio u filmu 'Life of Pi'. Pojavila se i Quenzhane Wallis koja ima priliku postati najmlađa glumica koja je ikad dobila Oscara za glavnu žensku ulogu.

>>> Najveće zvijezde ovogodišnjeg Oscara tek se trebaju pojaviti na crvenom tepihu. Zasad su crvenim tepihom prošetale zvijezde kao što su Mario Lopez, Kelly Osbourne, Robin Roberts i Benh Zeitlin.

>>> Prije same dodjele Oscara, najveća imena iz svijeta filma prošetat će crvenim tepihom. Kakav su styling izabrali za ovu glamuroznu dodjelu pogledajte u galeriji.



24sata.hr

Jennifer Lawrence



Amy Adams



Charlize Theron



Zoe Saldana



Jennifer Aniston

Jessica Chastain



Anne Hathaway



Naomi Watts

Bertoluči sutra na FEST-u nakon 10 godina

Na ovogodišnjem FEST-u sutra će biti prikazan novi film Bernarda Bertolučija -
"Ja i Ti" koji je reditelj snimio posle deset godina pauze.



Iako u poznim godina, Bertoluči ostaje veran svojim interesovanjima. I dalje ga inspiriše burni unutrašnji život mladih čime se i ranije bavio u "Sanjarima", "Ukradenoj lepoti", pa čak i u filmovima kao što su "20. Vek", "Poslednji kineski car" ili "Mali Buda".

Ovaj film bavi se usamljenošću, razočaranjima, unutrašnjim borbama i snovima dvoje mladih. Ovo je prvi njegov film na italijanskom jeziku nakon trideset godina, navela je pres služba Festa.

Film je i snimljen u Italiji, sa italijanskim glumcima, što je nešto što je želeo već duže vreme.
- Iako imam 70 godina i dalje me intrigiraju mladi karakteri i izazov mi je da u filmu prikažem njihovu vitalnost i radoznalost. Zaista sam imao osećaj da vidim kako Jakopo Olmo (glavni lik) odrasta tokom deset nedelja snimanja ovog filma - kaže Bertoluči.
Film "Ja i Ti" biće na programu u sredu 27. februara u Sava centru i u četvrtak 28. februara u DKC-u.
Pauza u snimanju bila je prouzrokovana njegovom bolešću kičme koja ga je vezala za invalidska kolica. Kada je shvatio da je to njegovo stanje postalo normalnost, mislio je da je vreme snimanja filmova prošlo.
- Bila je velika lična borba prihvatiti da se bez kolica ne mogu kretati. Malo po malo, naučio sam umetnost prihvatanja svog stanja, i od tog momenta znao sam da je moguće ponovo snimiti film, samo sada iz druge pozicije - sedeće. I sada kada sam snimio film "Ja i Ti", osećam da sam se vratio i da sam spreman da što pre snimim sledeći".

Bertoluči kaže da je bio veoma uzbuđen da isproba i nove tehnologije koje su se razvile za deset godina njegovog odsustva. Čak je imao ideju da film "Ja i Ti" snimi u 3D tehnici, ali je od toga odustao kada je uvideo da je taj proces previše spor za njega. Razmišljao je i o snimanju filma digitalnom tehnikom, ali je i od toga odustao, shvativši koliko je nostalgičan prema 35mm traci.

Bertoluči je nagradu za životno delo nedavno dobio u Kanu i u Veneciji, a održana je i retrospektiva njegovih filmova u Londonu na BFI Festivalu (British Film Institute) i u Njujorku u Muzeju savremene umetnosti (MOMA).

blic.rs
26.02.2013.

Bertolučijev film "Ja i ti" danas na Festu

Film "Ja i ti" slavnog italijanskog reditelja Bernarda Bertolučija biće prikzan
danas (16.30) u Sava centru u okviru "Festa".




Bernardo Bertoluči, italijanski reditelj, nakon pauze od 9 godina vratio se filmom "Ja i ti", u kome
se bavi svojim stalnim temama – životom mladih, njihovim žudnjama, borbama i razočarenjima.

Ovo je njegov prvi film na italijanskom jeziku posle 30 godina, zasnovan na romanu poznatog
pisca Nikola Amanitija.



blic.rs
27.o2.2013.

Nagrada Festa za film “Orlovi“

Izraelski film "Orlovi" reditelja Drora Saba danas je proglašen za pobednika
takmičarskog programa Festa "Evropa van Evrope".



Žiri je saopštio da je odluku doneo jednoglasno, kako su naveli njegovi članovi, zbog hrabre i
provokativne viđenja opasnog fenomena konfilkta generacija u savremenom izraelskom društvu.

Predsednik žirija žan Roj rekao je na konferenciji za novinare da su svih devet filmova prikazanih
u takmičarskom delu bili dobri, ali da je žiri odlučio da blagu prednost da "Orlovima".

"Bili smo blagosloveni prikazanim filmovima. Ovo je savremena tema o sudaru generacija koji
hrabro prikazuje gotovo fašistički odnos prema mlađoj generaciji", kazao je Roj.

Jedan od članova žirija, reditelj Srđan Dragojević, rekao je da se žiri saglasio da film "Orlovi" dobije
distribuciju, tako da može i šira publika da ga vidi.

Ražiser Sabo se nakon dobijanja nagrade se u pisanoj izjavi zahvalio organizatorima :

“Zahvaljujem se beogradskom Festivalu. Vrlo sam uzbuđen i srećan zbog odluke Žirija. Nažalost,
nisam bio u mogućnosti da dođem u vaš divan grad. Srećom moj film “Orlovi” jeste.

"Namera mi je bila da što veći broj ljudi bude u prilici da vidi moj film. Kada smo Dafna Levin i ja
započeli rad na adaptaciji priče Jorama Kaniuija za scenario, mislili smo da je to lokalna izraelska
priča. Ali kako je film počeo da se prikazuje u svetu shvatio sam da je ovo univerzalna priča. To je
priča o starijoj generaciji u modernom kapitalizmu, zapadnom svetu. „“

"U svakom gradu, pa i Beogradu, postoje ljudi koji su nekada bili mladi i vođeni idealima, koji su
osećali da se bore za nešto veće i vrednije. A sada, oni su ostali sami . To nije samo njihov problem,
to je ono što Efrain i Miška (glavni likovi) pokušavaju da ispričaju, da društvo odbacuje stare, ne
gleda na njihovu prošlost sa dostojanstvom, i da stari gube pravo na postojanje.“

“Zahvaljujem se žiriju, gledaocima i izraelskom ambasadoru u Srbiji. Nadamo se da ćemo biti sa vama
sa nekim novim filmom" piše u izjavi nagrađenog režisera.

Na današnjoij konferenciji proglašene su i nagrade kritike "Fripresci" koji je nagradu "Dinko Tucaković"
dodelio filmu iz Hrvatske "Ljudožder vegetarijanac" Branka Šmita.

Specijalna nagrada dodeljena je dokumentarnom filmu "Albertov put" Predraga Bambića.

Ovogodišnji 41. Fest večeras zatvara domaći flim "Falsifikator" Gorana Markovića, a biće prikazana još
dva filma - danski "Lov" Tomasa Vintenberga i američki "Obećana zemlja" Gasa van Santa.



b92.net

Veliki Getsbi otvara Kan

Filmski festival u Kanu ove godine imaće američki "ukus", budući da će holivudska legenda
Stiven Spilberg biti predsedavajući žirija, a festival će otvoriti ekranizacija jednog od najboljih
američkih romana 20. veka - "Veliki Getsbi"

Organizatori su u utorak saopštili da će "Veliki Getsbi" Baza Lurmana sa Leonardom Dikapriom
u glavnoj ulozi otvoriti ovogodišnji festival u Kanu.

Lurman je u saopštenu naglasio da film ima i "francusku vezu" budući da je Skot Ficdžerald
napisao neke od "najupečatljivijih i najlepših delova 'Velikog Getsbija' u vili na francuskoj rivijeri
u blizini Kana". U filmskoj adaptaciji romana iz 1925. igraju i Tobi Megvajer i Keri Maligan, piše AP.

Filmski festival u Kanu ove godine biće organizovan od 15. do 26. maja.

e novine

Kan 2013: Otkrivene sve filmske tajne

Najglamuroznija i svakako najznačajnija revija filmova na svet, Filmski festival u Kanu,
ove godine počinje 15. maja, a organizatori su konačno predstavili takmičarski program festivala.


Reditelj Nikolas Vinding Refn i glumac Rajan Gosling sasvim sigurno će se prošetati Kroazetom
i ove godine. Nakon što su pre dve godine u kanu predstavili uspešni triler “Vozač”, ove godine
dvojac se vraća sa bokserskom pričom smeštenom na Tajland, pod nazivom “Only God Forgives”.

To je bez sumnje “najholivudskiji domet” ovogodišnjeg Kanskog festivala, iako su se mnogi bojali
da će Kanom zavladati Holivud s obzirom na to da je predsednik žirija Stiven Spilberg.

Kada je u pitanju takmičarska selekcija, Kan je odlučio da većim delom igra na sigurno i pozove
reditelje kao što su braća Koen, Aleksandar Pejn, Stiven Soderberg i Roman Polanski.

Džoel i Itan Koen predstaviće film “Inside Llewyn Davis”, smešten u folk scenu šezdesetih godina
prošlog veka. Pejn, koji se u filmskom svetu izdvojio filmovima “Stranputice” i “Potomci” vraća se
u Kan sa filmom “Nebraska” u kojem preisipituje odnos oca i sina.

Soderberg u trku za Zlatnu palmu ulazi sa filmom “Behind the Candelabra”, biografijom čuvenog
muzičara Liberačija, kojeg igra Majkl Daglas, dok njegovog životnog partnera tumači Met Dejmon.
Još jedan Amerikanac, reditelj Džejms Grej, predstaviće film u Kanu. On dolazi sa dugo očekivanim
ostvarenjem “The Immigrant” u kojem glavne uloge igraju Hoakin Finiks i Marijon Kotijar.

Grej potpisuje i scenario za film “Blood Ties” u kojem sa Kotijar igra Mila Kunis. U pitanju je
anglosaksonski debi reditelja Gijoma Kana, poznatog po trileru “Ne reci nikome” iz 2006.

Kontroverzni Roman Polanski na Kan stiže sa dva filma. Prvi, nazvan “La Venua a la Fourrure”
adaptacija je brodvejskog komada, dok je “Weekend of a Champion” dokumentarac o vozaču
Formule 1 Džekiju Stjuartu.

Ništa manje šanse za Zlatnu palmu nema Fransoa Ozon koji na festival donosi film “Jeune et jolie”.
Mnogo se očekuje i od reditelja Ašgara Farhadija, čija je drama “Razvod” oduševila svet pre dve
godine. On sada predstavlja film “Le Passe” u kojem glumi Berenis Bežo, zvezda nemog filmskog
hita “Glumac.

Za one sa istančanim ukusom vredi pomenuti nove filmove “La grande bellezza” Paola Sorentina,
zatim “Wara no tate” koji potpisuje Takaši Mike i “GrisGris” Mahamata Saleha Haruna.

Van takmičarske selekcije premijerno će biti prikazan i film “Rush” Rona Hauarda, smešten u svet
moto-trka, francuska rediteljka Kler Deni predstaviće film “The Bastards”, dok je Sofija Kopola
odlučila da baš na ovom festivalu prikaže svoj novi film “The Bling Ring” sa Emom Votson u glavnoj ulozi.

Britanska kinematografija ove godine takođe ima predstavnika u takmičarskoj selekciji. Stiven Frirs,
autor nagrađivane drame “Kraljica” opet se priklonio biografskim elementima. Ovoga puta režirao je
film o slavnom bokseru Mohamedu Aliju i njegovom iskustvu sa ratom u Vijetnamu, pod nazivom
“Muhammad Ali's Greatest Fight”.
Da sve prođe uz obaveznu dozu glamura pobrinuće se reditelj Baz Lurman čiji će 3D mjuzikl “Veliki
Getsbi” 15. maja otvoriti festival. Adaptacija književnog klasika, sa Leonardom di Kapriom, Tobijem
Mekgvajerom i Keri Maligan, smeštena u osvit dvadesetog veka i doba prohibicije, osim neverovatnim
filmskim slikama očarava i impresivnom muzikom. Pod palicom Džej Zija za film su numere snimili
Brajan Feri, Džek Vajt, Lana Del Rej, sastav Florence + The Machine, Bijonse...

Jedanaest dana i stotinak filmova u nekoliko festivalskih selekcija kasnije, zavesa će biti spuštena uz
triler “Zulu” Žeroma Sala sa Orlandom Blumom i Forestom Vitakerom u glavnim ulogama.





b92.net

Анг Ли и Никол Кидман у жирију Канског фестивала





ЛОНДОН – Редитељ и двоструки Оскаровац Анг Ли и аустралијска глумица Никол Кидман
прикључили су се жирију овогодишњег Међународног филмског фестивала у Кану,
саопштили су данас организатори.

Жири, којим председава редитељ Стивен Спилберг, одлучиваће ко ће ове године међу
19 филмова из такмичарског програма освојити главну награду - Златну пламу, пренеле
су агенције.

Ли (58) који је рођен на Тајвану ове године освојио је Оскара за најбољег редитеља за
филм „Пијев живот”, причу о индијском дечаку који је заробљен на чамцу са бенгалским
тигром. Он је освојио свог првог Оскара 2006. године за режију геј каубој драме
„Планина Броукбек”.

Још један члан жирија је глумац Кристоф Валц који је освојио Оскара за најбољу споредну
улогу у филму „Ђангова освета”, док је Кидманова (45) освојила награду америчке филмске
академије у категорији за најбољу глумицу у филму „Сати” 2002. године.

Међу остварењима који се налазе у трци за Златну палму су филм Стивена Содерберга „Бехинд
тхе Цанделабра”, Романа Поланског „Венус ин Фур” и „Онлy Год Форгивес” Николаса Виндинга
Рефна у коме игра Рајан Гослинг.

Прошле године главна награда је отишла у руке Михаилу Ханекеу за филм „Љубав”, причу о
старом брачном пару који се суочава са болешћу и смрћу.

Међународни филмски фестивал у Кану, 66. по реду отвориће 15. маја филм База Лурмана
„Велики Гетсби”, а затвориће га 26. маја остварење Жерома Сала „Зулу”.


Танјуг
објављено: 24.04.2013.
politika.rs

Počast Alenu Delonu na Kanskom festivalu



Francuskoj filmskoj legendi Alenu Delonu biće odata počast na ovogodišnjem Kanskom
festivalu projekcijom filma “U zenitu sunca” (Plein Soleil) Renea Klemana iz 1960, u kojem
je igrao prevaranta Toma Riplija, svoju prvu zapaženiju ulogu.




Specijalni omaž će 77-godišnjem glumcu, koji danas živi u Švajcarskoj, biti priređen u okviru
programa Kanskog festivala pod nazivom “Cannes Clašics”, koji je posvećen restauraciji
snimaka filmskih klasika.

Triler “U zenitu sunca” je označio prekretnicu u Delonovoj karijeri. Odmah potom dobio je
ulogu u filmu “Roko i njegova braća” s kojom će steći svetsku slavu.
Talentovan i svestran glumac, Delon je tokom 50-godišnje karijere glumio u blizu 100 filmova.


blic.rs

66. filmski festival u Kanu

Revija svetskih majstora

Iz Kana: Borjanka Milatović (London)





Ovogodišnju selekciju možda najbolje reprezentuje najnoviji film Amerikanca Džejmsa Greja, Imigrant. Radi se o drami, žanru koji je plebiscitarno pozdravljen u Kanu; delu koje tretira “ozbiljnu” temu – u ovom slučaju imigraciju, s prestižnom glumačkom ekipom koja istovremeno može da privuče i najširu publiku, a da ostane dovoljno u okvirima autorskog filma da bi bila po ukusu kanskog žirija. Konačno, ispunjava još jedan uslov - istovremeno dotiče senzibilitet i Amerikanaca i Francuza, jer ujedinjuje Joakima Feniksa i Marion Kotijar. Slavni duo zapravo savršeno odražava sliku ovogodišnje pretežno američko-francuske selekcije
Evo, budući da smo na samom startu 66. filmskog festivala u Kanu, sada je sasvim izvesno da se sledeće dve nedelje Nimfomanka neće prošetati Kroazetom! Naime, višemesečne spekulacije, hoće li Kan imati hrabrosti da u svoj program uvrsti poslednji film harizmatičnog i kontraverznog Danca, Larsa fon Trira, Nimfomanka, konačno su dobile svoj epilog saopštenjem da se film neće naći u selekciji jer navodno nije dovršen. Ne ulazeći u to da li se radi o stvarnom razlogu ili diplomatskom izgovoru - budući da je festival pre dve godine proglasio Trira personom non grata zbog neprimerenih i nespretnih šala na temu nacizma - vest je među novinarima u Kanu primljena sa žaljenjem, jer je festival ostao uskraćen za delo retko talentovanog, osobitog, smelog i provokativnog autora. I to za kakvo delo - ni manje ni više nego filmske orgije na Larsov način, što se svakako ne propušta.




Veliko razočarenje je izazvala i vest da se u selekciji neće naći ni poslednji film britanskog reditelja Stiva Mek Kvina, Dvanaest godina rob, koji se očekivao sa ogromnim interesovanjem. Slavni autor Gladi i srama nije uspeo da završi svoj poslednji film sa Majklom Fasbenderom i Bredom Pitom ali je najavljeno da će, najverovatnije, biti spreman za festival u Veneciji.


No, i pored izostanka Fon Trira i Mek Kvina, 66. edicija najslavnijeg filmskog festivala nam nudi najnovija ostvarenja čitave plejade velikih svetskih majstora sedme umetnosti.


Ovogodišnju selekciju možda najbolje reprezentuje najnoviji film Amerikanca Džejmsa Greja, Imigrant. Radi se o drami, žanru koji je plebiscitarno pozdravljen u Kanu; delu koje tretira “ozbiljnu” temu – u ovom slučaju imigraciju, s prestižnom glumačkom ekipom koja istovremeno može da privuče i najširu publiku, a da ostane dovoljno u okvirima autorskog filma da bi bila po ukusu kanskog žirija. Konačno, ispunjava još jedan uslov - istovremeno dotiče senzibilitet i Amerikanaca i Francuza, jer ujedinjuje Joakima Feniksa i Marion Kotijar. Slavni duo zapravo savršeno odražava sliku ovogodišnje pretežno američko-francuske selekcije.

Od 20 filmova u zvaničnoj selekciji američki sineasti su potpisali čak pet: braća Koen, Džim Džarmuš, Stiven Sodeberg, Aleksander Pejn i Džejms Grej. Francuski reditelji - Fransoa Ozon, Arno Deplesin, Arno de Palier i Abdelatif Kesise - učestvuju sa svojim delima. Afriku predstavlja reditelj iz Čada Mahmut Saleh Harun, a Južnu Ameriku Meksikanac Amat Eskalante. Japanska kinematografija zastupljena je sa dva autora – Takaši Mike i Kore-eda Hirokazu. Kinu reprezentuje Jia Zhangke, a Iran Asgar Farhadi. U zvaničnoj selekciji mesto su našli i Danac Nikolas Refn i Holanđanin Aleks Van Varmerdam, a Roman Polanski, koji se deklarisao kao Poljak, učestvuje sa čak dva filma. Italijanske boje brane Paolo Sorentino i Valeri Bruni Tedesi, jedina dama koja je uspela da uđe u ovaj muški klub slavnih.


Dakle, šta nam donose ovogodišnji konkurenti za Zlatnu palmu? Pođimo od Stivena Sodeberga. Proslavljeni reditelj dolazi u Kan sa, kako je izjavio, svojim poslednjim delom, budući da namerava da se povuče i posveti svom hobiju - slikarstvu. Inicijalno, Život sa Libertasom je, po želji Sodeberga trebalo da bude prikazan van konkurencije. Međutim, glavni selektor Tjeri Fremo je insistirao da film uže u zvaničnu selekciju, što se konačno i dogodilo. Da li će ova priča o životu gay pijaniste – u kojoj igraju Majkl Daglas i Met Dejmon, a za koju su producenti u Holivudu mislili da je “previše” gay pa su zato odbili da je finansiraju - biti i Sodebergova labudova pesma, videćemo. Ali nema sumnje da bi Kan bio oduševljen da autor koji je 1989. godine osvojio Zlatnu palmu za svoj prvi film, Seks, laži i video trake, ode krunisan sa festivala i za svoje poslednje ostvarenje.

Pored Sodeberga, nesumnjivo najveće interesovanje budi film Danca Nikolasa Refna, Samo Bog oprašta, sa Rajanom Goslingom i Kristin Skot Tomas u glavnim ulogama. Nakon Drive, koji je prošle godine bio veliki hit na festivalu, od tandema Refn–Gosling opet se očekuje delo koje će podići adrenalin. Po svemu sudeći, biće tako – smeo, šokantan, seksi triler, sa puno nasilja i krvi, usred tajlandske narko mafije… Kažu, ko preživi, pričaće!

Braća Koen su stari i omiljeni posetioci Kana, čija dela, s pravom, izazivaju posebnu pažnju. U svom novom filmu oni evociraju folk scenu 60-ih u Grinič Vilidžu. Glavna uloga je poverena Oskaru Isaku, a društvo mu prave Keri Maligan i Džon Gudman.





Ovo će, bez ikakve sumnje, biti i veliki festival za Japan, budući da ga predstavljaju dva prestižna a veoma različita autora. Polja od slame Takešija Mike je mračni krimi triler, dok je film Hirokazu Kore-eda Kakav otac takav sin, mučna porodična drama.


Kinez Jia Zhangke dolazi sa akcionim filmom Dodir greha, dok nas Salem Harun sa Grigris uvodi u svet jednog hendikepiranog mladića iz Čada.


Iranski reditelj Asgar Farhadi koji je stekao međunarodni ugled svojim filmovima O Eli i Razvod, stiže na festival sa delom Prošlost, prvim filmom koji je snimio van Irana. I u ovom, kao i u prethodnim, autor se bavi temom delikatnih porodićnih i ljudskih odnosa i emocija, a glavne uloge je poverio Berenis Bezo i Taharu Rahimu.


Sećanja jednog ostarelog pisca na svoje mladalačke dane provedene u Rimu, te na život u visokom italijanskom društvu, tema su najnovijeg dela vrsnog italijanskog sineaste Paola Sorentina – Velika lepota. Sa fascinantnim Tonijem Serviljom u glavnoj ulozi, možda će to biti Sorentinova verzija Dolce vita?!


Aleksanadar Pejn, stari znanac Kana, stiže sa road movie ostvarenjem Nebraska, o druženju oca i sina na proputovanju ovom američkom državom, dok je Džim Džarmuš, čije je delo Samo ljubavnici ostaju naknadno uvršteno u zvaničnu selekciju – sačinio ljubavnu priču sa vampirima, u kome igraju Tilda Svinton, Mia Vasikovska, Tom Hidlston i Džon Hart.

.........................

................

Roman Polanski je jedini sineasta koji ove godine ima dva filma na festivalu. Jedan je obnovljeni dokumentarac iz 1970. o Džekiju Stjuartu, slavnom vozaču formule 1, Vikend šampiona, a koji će biti prikazan u okviru specijalnih seansi. Drugi, u konkurenciji, Venera u krznu, zapravo je adaptacija istoimene novele Leopolda von Masocha, o erotskom potčinjavanju, sa Emanuel Senjer i Metjuom Amalrikom.


Boje Holandije će na festivalu zastupati Aleks van Varmezdram koji sa svojim Borgmanom, bizarnom pričom o marginalcu koji narušava miran i konvencionalni život buržoaskog para, uskače u veliku arenu kompeticije. Rat meksičkih narko klanova je, pak, tema filma Heli Amata Eskalantea, koji prvi put nastupa u zvaničnoj selekciji.


Dvojica Arnoa će se predstaviti sa dve veoma zanimljive storije. Prvi, Arno de Pelier će nam sa Majklom Kolhasom približiti lik i delo ovog trgovca iz XVI stoleća. Glavnu ulogu je poverio briljantnom Madsu Mikelsenu koji je prošle godine osvojio Zlatnu palmu za ulogu u filmu Lov. Drugi, Arno Deplesin, adaptirao je tekst antropologa Žorža Devera i na osnovu istinite priče sačinio psihološki portret jednog Indijanca koga igra slavni Benisio del Toro.



Preokupacija peostale dvojice Francuza u zvaničnoj selekciji – Ozona i Kesisea – jeste svet ljubavi. Fransoa Ozon se, kao što se već iz naziva naslućuje, Mlada i lepa, bavi emocionalnim životom devojke i to u”četiri sezone i četiri šansone”. Abdelatif Kesise nam, u svom filmu Život Adele, priča o ljubavi dve devojke. Za sada se zna da će to biti najduži film u selekciji – u trajanju od 3 sata i 7 minuta.


Sa komedijom Zamkom u Italiji Valeri Bruni Tedesi predstavlja Italiju – ali i sve žene, budući da je samo ona uspela da uđe u zvanično takmičenje. Za dve druge, priznate i slavne autorke – Kler Denis i Sofiju Kopola, kao i još četiri rediteljice, mesto se našlo u propratnoj šampionskoj smotri Izvestan pogled, čime je glavni selektor festivala želeo (a možda i uspeo) da ućutka kritičare koji mu zameraju zbog malog, takoreći simboličnog prisustva žena u zvaničnoj selekciji festivala poslednjih godina.


Žirijem 66. festivala predsedavaće Stiven Spilberg koji se okružio ne manje slavnim i zanimljivim ličnostima . Tako će mu društvo praviti glumci Nikol Kidman, Kristof Valc, Daniel Otej i Vidia Balan, te reditelji Kristian Munđi, Ang Li, Lin Remzi i Naomi Kavase. Sve upućuje na to da će njihova mišljenja, senzibilitet i iskustva biti pretočena u pravu odluku o dobitniku ovogodišnje Zlatne palme.


Što se tiče propratnih smotri - Izvestan pogled, 15 dana reditelja, Nedelja kritike, Cinefondacija i Kratki film - može se reći da se radi o kosmopolitskoj, širokoj i intrigantnoj panorami dela i autora, koja će verovatno otkriti i neko novo ime. Tim pre što čak 25 autora predstavlja svoje prvo delo. Pored maršrute svetom, budući da nastupaju autori iz više od dvadeset zemalja, prateći programi nude i neobične priče, metafizičke osvrte, poeziju, intimna svedočanstva. Na čelu žirija programa Izvestan pogled naći će se poznati danski reditelj Tomas Vintenberg; o Zlatnoj kameri - nagradi za najbolji prvi film, odlučiće žiri koji vodi 86-godišnja Anjes Varda, dok odluku Cinefondacije zastupa slavna autorka Klavira i jedina žena koja je do sada osvojila Zlatnu palmu – Džejn Kempion.

Čast da otvori celuloidni karneval pripala je maštovitom australijskom reditelju Bazu Lurmanu i to sa njegovom glamuroznom i spektakularnom adaptacijom romantične novele Frensisa Skota Ficdžeralda Veliki Getsbi, snimljenom u 3D tehnici, sa Leonardom di Kaprijom i Keri Maligan u glavnim ulogama. Što se tiče zatvaranja, ono neće biti ni tako romantično ni tako glamurozno, budući da će festival biti okončan političkim trilerom Zulu, u režiji Džeroma Sala, sa Orlandom Blumom i Forestom Vitekerom u naslovnim rolama. Oba dela će biti prikazana van konkurencije, kao i filmovi Sve je izgubljeno J.C. Šandora sa Robertom Redfordom kao jedinim glumcem u filmu; Krvne veze Gijoma Kanea, sa Klajvom Ovenom, Marion Kotijar, Milom Kunis i Matijasom Sonertsom, te dokumentarcem Poslednja nepravda Kloda Lanzmana.


Eto, na prvi pogled, može se reći da će na 66. kanskoj fešti biti, kao uostalom i uvek – prestižni autori, veliki broj filmskih zvezda, poneko otkriće i, izvesno, neko iznenađenje. Ukratko, recept za savršeni Kan.



e- novine.com

Kanski festival uz kišu, ples i Getsbija


Filmski spektakl Baza Lurmana "Veliki Getsbi", sa Leonardom Dikapriom u naslovnoj ulozi,
otvorio je večeras 66. festival u Kanu, naprestižniju filmsku smotru na svetu na kojoj se, kao
i svake godine, okupio veliki broj slavnih predstavnika sedme umetnosti.




Ekipa filma "Veliki Getsbi,, predvođena rediteljem Bazom Lurmanom i glumcima Leonardom Dikapriom i Keri Maligan, u pratnji Stivena Spilberga i Nikol Kidman prošetali su crvenim tepihom uz kišobrane i široke osmehe, prkoseći kiši koja je zadesila jug Francuske. Njih su pratile trupe plesača koje su igrom uz zvuke džeza i čarlstona, u kostimima nalik onih iz dvadesetih godina prošlog veka, u Kan donele raskošni duh Njujorka koji se vidi u "Velikom Getsbiju".

Otvaranje u Kanu počelo je u 19 sati, a domaćica ceremonije bila je francuska glumica Odri Totu, koja je AFP-u rekla da je saznala da će biti domaćica ceremonije preko SMS poruke.

"Ponuda me je potpuno izbacila iz koloseka. Bila sam dirnuta, ali istovremeno rastrzana između želje da prihvatim i pitanja da li to mogu da uradim", rekla je ona.


Ranije tokom dana novinarima su se obratili glavni glumci iz filma “Veliki Getsbi”, predvođeni Leonardom Dikapriom koji tumači naslovnu ulogu. Glumac, koji je sa Lurmanom sarađivao i na filmu “Romeo + Julija”, izjavio je da je kao tinejdžer voleo da čita čuveni Ficdžeraldov roman, ali da je tek nedavno počeo da ga shvata.

"Tek kada sam ga ponovo pročitao kao odrasla osoba, uvideo sam da to nije samo priča o tragičnoj romansi", naveo je Dikaprio. "To je priča o čoveku koji je težio da postane veliki Rokfeler, veliki Amerikanac, a usput je izgubio osećaj o tome ko je on zaista bio."

Međutim, Lurmanova 3D adaptacija romana F. Skota Ficdžeralda prilično je hladno primljena na projekciji za novinare, gde su dugu tišinu povremeno parali zvižduci negodovanja i poneko mlako tapšanje.







Novinare na Kroazeti je zanimalo i kako je Lurman reagovao na kritike kojim je dočekan njegov film, međutim, on je odgovorio da mu je mnogo važnija reakcija publike kojoj se "Veliki Getsbi" dopada, što potvrđuje i činjenica da je film dosad zaradio više od pedeset miliona dolara i da se odlično "drži" u konkurenciji blokbastera kakav je "Ajron Men".

"Jedino mi je važno da gledaoci žele vide film. To mi zaista mnogo znači", zaključio je Lurman.

On je rekao da je navikao da izaziva kritičare svojim ekstravagantnim spektaklima i da je filmove "Mulen Ruž", "Romeo i Julija" i "Ples do ljubavi" snimio upravo iz tog razloga.

U takmičarskom programu je ove godine 20 ostvarenja, a žiri na čelu sa američkim režiserom Stivenom Spilbergom, dodeliće Zlatnu palmu najboljem filmu poslednjeg dana festivala, 26. maja.

Srpska publika ove godine ime tu čast da ostvarenje koje je otvorilo Kanski festival pogleda samo pola sata nakon tamnošnje premijere, s obzirom na to da je "Veliki Getsbi" prikazan u Sava centru sa početkom u 20:30h.



b92.net
15.05.2013.

Bogovi opraštaju samo ljubavnicima

Iz Kana: Borjanka Milatović (London)




Soderberg je predstavio svoj - navodno poslednji film, intimnu storiju o dirljivoj ljubavi između slavnog pijaniste i zabavljača Liberasa (Majkl Daglas) i njegovog partnera i ljubavnika (Met Dejmon), u gorsko-slatkom odnosu u kome su trase ljubavnika skoro predvidljive: Liberasa, ekstravagantnog, “kalifornijskog Ludviga Bavarskog” - od moći do totalnog posustajanja, i njegovog ljubavnika, neostvarenog veterinara – od opijenosti do depresivne, nesrećne lateks lutke. Takođe, to je upečatljiv portret jednog usamljenog, retko talentovanog i izrazito velikodušnog čoveka koji je zbog društvene hipokrizije i lažnog morala bio prinuđen da čitavog života prikriva homoseksualnost od svoje publike

Kada je 1989. godine Stiven Soderberg osvojio Zlatnu palmu za svoj prvi film Seks ,laži i video trake, tadašnji predsednik festivalskog žirija Vim Venders je izjavio da mu je žao što Soderbergu nije mogao da da sve, a ne samo najveću nagradu.


Njegov novi film Život sa Liberasom (Behind The Candelabra), od svih ostvarenja u zvaničnoj selekciji, očekivan je sa najvećim nestrpljenjem i interesovanjem. Prvo, zbog samog Soderberga, jer je najavio da mu je to poslednje delo. Zatim zbog teme – života Liberasa, kičisimo figure američkog mjuzikhola, prerano preminulog zbog side; i treće, zato što je prikazivanje ovog filma zabranjeno u SAD, jer su ga svi distributeri ocenili kao “suviše gay”.


Gay nesumnjivo jeste. To je intimna storija o dirljivoj ljubavi između slavnog pijaniste i zabavljača Liberasa (Majkl Daglas) i njegovog partnera i ljubavnika (Met Dejmon), u gorsko-slatkom odnosu u kome su trase ljubavnika skoro predvidljive: Liberasa, ekstravagantnog, “kalifornijskog Ludviga Bavarskog” - od moći do totalnog posustajanja, i njegovog ljubavnika, neostvarenog veterinara – od opijenosti do depresivne, nesrećne lateks lutke.


Takođe, to je upečatljiv portret jednog usamljenog, retko talentovanog i izrazito velikodušnog čoveka koji je zbog društvene hipokrizije i lažnog morala bio prinuđen da čitavog života prikriva homoseksualnost od svoje publike.


Soderberg je napravio konvencionalnu ali vrlo efektnu, gledljivu, zabavnu šoubiznis filmsku biografiju koja ipak najviše počiva na performansama dva glavna aktera – Daglasa i Dejmona. Može se reći da su obojica uspela da ove delikatne uloge iznesu sa velikim stilom i umećem.




Nikolas Winding Refn, nakon svog popularnog Drivea, stigao je na Kroazetu sa filmom Samo Bog oprašta - praznom i pretencioznom stilskom vežbom o nasilju. To je film koji je definitivno podelio publiku, budući da neki u njemu – za razliku od mene – vide virtuozan, radikalan film noir.


I u ovom, kao i u Driveu, glavnu ulogu igra Rajan Gosling, ali ovoga puta u ulozi lošeg momka. On upravlja klubom thai-boksa koji mu zapravo služi samo da bi prikrio svoju glavnu aktivnost – trgovinu drogom. U trenutku kada saznaje da mu je stariji brat divljački ubijen, on kreće da se sveti. U egzekuciji te brutalne osvete u pomoć mu pristiže i majka (Kristin Skot Tomas) i tako kreće spirala nepojmljivog nasilja.


Refnov film je tanka, neuverljiva, artificijelna priča sastavljena od anegdota i oslobođena svake emocije. Sveden, hladan, krajnje stilizovan, na kraju još pokušava i da ispraznim intelektualisanjem doda dubinu ovoj neuverljivoj priči. Rajan Gosling je neurasteničan, takoreći nem, a Kristin Skot Tomas je mešavina lejdi Magbet i Donatele Versaće. Sve skupa, po meni, razočaravajuće delo, a svakako ne festivalsko. Ali, pogledaćete ga, pa ćete se sami opredeliti – za one koji su zviždali, ili one koji su mu aplaudirali u festivalskoj dvorani.



Sa 15 godina, Adel nema dilema i sebi ne postavlja pitanja – naravno, jedna devojka izlazi sa mladićima. Međutim, njen život se menja od trenutka kada sreće Emu, mladu ženu plave kose koja joj otkriva svet seksualnih želja i omogućava joj da se potvrdi kao žena i odraslo biće. Kroz pogled drugih vidi se Adel koja odrasta, koja se traži, gubi i ponovo nalazi…


To je ukratko sinopsis Života Adele, glava 1 i 2, Abdelatifa Kešišea, pasionantne ljubavne priče o buđenju seksualnosti i odrastanju devojke. Smeo, intiman portret odnosa dve mlade žene, sa eksplicitnim lezbejskim seksualnim scenama.


Kesise ovu uzbudljivu i strastvenu ljubavnu storiju vodi sa neverovatnom iskrenošću, poštenjem i velikodušnošću smeštajući je u širi društveni kontekst, što joj daje dodatnu snagu i uverljivost. To nije delo koje će pobuditi interesovanje iskljucivo gay populacije, budući da priča obuhvata sve aspekte društvenog života - hranu, seks, umetnost, literaturu, muziku, konverzaciju, posao, školu...


Život Adel je jednostavna, čak predvidljiva priča, ali maestralno ispričana i odglumljena. Zapanjujući, prelep film o ljubavi, sa sjajnom Leom Sejdu u ulozi Eme i neverovatnom Adel Eksarkopulos u glavnoju lozi. Tokom 175 minuta ova preslatka, mila devojka, sa svojim rapavim glasom i stidljivim osmehom, uspeva da na ekranu dočara sve, do najtananijih i najintimnijih emocija, i to na tako spontan i uverljiv način, da bukvalno ne možete odvojiti pogled sa njenog lica. Potresno, fascinantno ostvarenje!




Nakon Il Diva i To mora da je mesto, slavni italijanski reditelj Paolo Sorentino i ovoga puta - Velikom lepotom – nudi pravu intelektualnu i filmsku gozbu. To je pohvala i kritika gradu čiji su stanovnici zatečeni u rezidencijalnoj i egzistencijalnoj krizi, posmatrana kroz prizmu sredovečnog književnika probuđenog iz intelektualne paralize.


Glavni junak filma je Džep Gambardela. On je kralj mondenskog Rima, veliki zavodnik, sentimentalni cinik. Čovek koji je pre četiri decenije napisao jedan roman za koji je dobio nagradu i o kome njegovi prijatelji i dalje pričaju. No, nakon toga se ućutao, zbog lenjosti ili straha da ne može da prevaziđe sam sebe. Postaje novinar, ali kakav – numero uno! Pored toga što ponekad piše, on gro svog vremena provodi u posmatranju ljudi, pojava, događaja… i zabavlja se efemernostima, apsurdnostima. No, nakon jednog otkrića on se “budi” i iznova pronalazi značaj u ljudima, stvarima, u Rimu - i to u trenutku kada misli da se nad njim nadvila senka smrti.

Velika lepota je film koji preuzima lajtmotiv Felinijevog 8 ½ – život koji se polako urušava, sa velikim, prelepim gradom u pozadini. To je freska obojena teskobom sadašnjeg, ne samo italijanskog, već celog zapadnog društva. Verna slika jedne faze propasti.

Sorentinov film je opijum za um, dušu i oči. Satkan od briljantnih replika, duhovitih komentara, vrcavih opaski, fascinantnih zapažanja, hedonističkih izleta i uzleta te antologijskih kinematografskih scena zapanjujuće inventivnosti i lepote. Doista, La Grande Bellezza! Sa šarmantnim, nonšalantnim, elegantnim, neodoljivim Tonijem Serviljom u ulozi glavnog junaka, za koju nesumnjivo zaslužuje Palmu.




Tankog, neuhranjenog scenarija, s planinom klišea i bledim lokalnim bojama, novi film Saruha Haruna Grisgris nije baš neki kredit afričkom umetničkom filmu. Nakon što je 2010. osvojio nagradu za svog Čoveka koji urliče, izgleda da je ostao na lovorikama i prepustio glavnim junacima da vode priču koja doista nema mnogo smisla.


Valeri Bruni Tedesi ima jedan veliki kvalitet - ona ne priča ni o čemu drugom sem o stvarima koje odlično poznaje. Tako da kada god stane iza kamere, ona isključivo govori o svom životu – uspomenama iz svog detinjstva, mladosti, preokupacijama sredovečne žene. Zamkom u Italiji ona slika portret svoje familije tokom jedne godine. To je intiman, iskren, duhovit, simpatičan filmski zapis u kome Bruni Tedesi igra i glavnu ulogu. Dopadljiv, ali u malim dozama.


e novine.com
23.05.2013.

Zlatna palma za lezbijsku dramu


Reditelj i glumice pobedničkog filma “La Vie D’Adele”

Zlatnu palmu za najbolji film dobila je drama “La Vie D’Adele” - intimna ljubavna priča između dve mlade žene koju je režirao Abdelatif Kečiče, francuski reditelja poreklom iz Tunisa.

Dok su eksplicitne seksualne scene u filmu privukle najviše pažnje u medijima, filmski kritičari su imali samo reči hvale za priču o odrastanju, sazrevanju i ljubavnoj vezi dva glavna lika u filmu. Ostvarenje prati lezbijsku ljubavnu priču, prikazujući petnaestogodišnjakinju (Adel Eksarčopulos), koja se zaljubljuje u stariju studentkinju umetnosti (Lea Sejdu).Film je nagradu dobio dan posle velikih demonstracija u Parizu protiv novog zakona kojim je Francuska postala 14. zemlja u kojoj je legalizovan istopolni brak.

Spilberg je nagradu uručio Kečičeu ali i dvema zvezdama filma Adel Eksarčopulos i Lei Sejdu koje su mu se pridružile na pozornici uz povike oduševljenja iz publike. ''Želeo bih da posvetim ovaj film predivnoj mladeži Francuske koju sam upoznato dok sam snimao ovaj film“, rekao je on: ''Ti mladi ljudi su me naučili mnogo o duhu slobode i zajedničkog života“. Kečiče (52) takođe je pohvalio i duh arapskog proleća dok je preuzimao nagradu. ''Takođe bih želeo da posvetim ovaj film drugoj mladeži i nečemu što se dogodilo ne tako davno, revoluciji u Tunisu. Oni takođe žele da žive slobodno da se slobodno izražavaju i slobodno vole“.


Berenis Bežo, najbolja glumica 66. Filmskog festivala u Kanu

Grand pri je dobio "Inside Llewyn Davis" Džoela i Itana Koena u kome igraju Keri Maligan, Džastin Timberlejk i novajlija Oskar Ajsak - koji je oduševio publiku mešavinom folk muzike 1960-ih i britkog humora. Braća Koen su 1991. osvojila Zlatnu palmu filmom „Barton Fink“ a poslednji put su učestvovala u trci za nagradu 2007. sa „Nema zemlje za starce“.

Nagradu žirija dobio film je "Soshite Chichi Ni Naru" Kore-Eda Hirokazua. Nagradu za najbolji scenario dobio je Điu Cankeu za ostvarenje "Tian Zhu Ding" koji je ponudio šokantan uvid u korpuciju i eksploataciju u Kini, dok je najbolji reditelj, prema mišljenju žirija festivala u Kanu, Amat Eskalante za film "Heli".

Najbolja glumica je Berenis Bežo koja igra Mari, razočaranu suprugu, u filmu Ašgara Farhadijau "Le Passe" dok je za najboljeg glumca proglašen Brus Dirn za ulogu oca alkoholičara koji veruje da je osvojio veliku nagradu na lotou u filmu "Nebraska" Aleksandra Pejna.

Nagradu za kratki film dobio je film "Safe" korejskog reditelja Mun Bjon Gona. Zlatnu kameru dobio je film "Ilo Ilo" Antonija Čena a specijalne nagrade žirija osvojili su "Inside Llewyn Davis" i "Like Father, Like Son".



Abdelatif Kešiš je sinoć takođe osvojio Fipresci nagradu filmskih kritičara kada je dodeljena i nagrada u sekciji „Određeni pogled" (Un Certain Regard) iranskom reditelju Mohamedu Rasulofu za film "Les manuscrits de brulent pas".

Najveća smotra filma na svetu, otvorena je 15. maja na francuskoj rivijeri filmom australijskog reditelja Baza Lurmana "Veliki Getsbi".

Crvenim tepihom festivala prošetali su Met Dejmon, Ema Votson, Stiven Spilberg, Nikol Kidman, Roman Polanski, bolivudski veteran Amitab Bahčan i druge poznate ličnosti, a iza kulisa, oko 40.000 filmskih profesionalaca pokušalo je da otkupi i proda nove hitove na najvažnijem filmskom tržištu godine.

Žiri festivala činile su poznate ličnosti, na čelu sa režiserom Stivenom Spilbergom, Oskarovcem Angom Lijem i svetskim glumcima kao što su Nikol Kidman i Kristof Valc.

Odri Totu i Uma Turman bile su domaćice u grandioznom teatru "Limijer" a film "Zulu" sa Orlandom Blumom i Forestom Vitakerom, prikazan je finalne večeri festivala.




b92.net
26.05.2013.

Omaž Paskaljeviću u Sankt Peterburgu


Međunarodna nedelja balkanskog filma, u organizaciji filmskog festivala u Sankt Peterburgu,
počinje nagrađivanim ostvarenjem "Kad svane dan", Gorana Paskaljevića.



MEĐUNARODNA nedelja balkanskog filma, u organizaciji filmskog festivala u Sankt Peterburgu,
počinje u sredu uveče nagrađivanim ostvarenjem "Kad svane dan" (na slici), reditelja Gorana
Paskaljevića.
To je i jedini film koji će Srbiju predstavljati u ovom programu, navodi najtiražniji dnevni list
"Komsomolska pravda", ističući da je Paskaljević, kao najnagrađivaniji srpski reditelj u Rusiji,
i počasni gost ovogodišnjeg festivala.

Prvi film slavnog srpskog reditelja "Čuvar plaže u zimskom periodu" prikazivao se u sovjetskoj
Rusiji sa više od hiljadu kopija. Paskaljević je jedini reditelj koji je na međunarodnom festivalu
"Zlatni vitez" tri puta osvajao Gran pri - za filmove "Tango argentino", "San zimske noći",
"Medeni mesec", a pod pokroviteljstvom Vladimira Medvedeva, tadašnjeg predsednika Rusije,
2009. odlikovan je medaljom "Sergej Bondarčuk", najvišim ruskim priznanjem za stvaralaštvo
i doprinos filmskoj umetnosti".

Filmovi Gorana Paskaljevića, kako piše ruski dnevnik, predmet su izučavanja na postdiplomskim
studijama njihovih akademija, i srpski reditelj će u Sankt Peterburgu imati i brojne susreta sa
ruskim studentima.


novosti.rs
28.05.2013.

Mihalkov večeras otvara 20. Festival evropskog filma Palić



Festival evropskog filma Palić, jedan od najznačajnijih filmskih festivala evropskog
filma, danas će otvoriti ruski režiser i glumac Nikita Mihalkov.









Mihalkov i reditelj Emir Kusturica ovogodišnji su dobitnici prestižne nagrade "Aleksandar Lifka",
koju Festival dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Na otvaranju Festivala biće prikazan kratki film "Vrata večnosti" (The Gate of Eternity) snimljen
povodom 20 godina postojanja Festivala.

Film je režirao Šabolč Tolnai koji je napisao i scenario, autor muzike je Dragan Đurich, a montaže
i animacije DarkoMaletin.

Gradonačelnik Modest Dulić uručiće plakete za izuzetan doprinos razvoju i promociji Festivala
u prethodnih 20 godina koje dodeljuje Grad Subotica.

Na otvaranju će govoriti ministar kulture Srbije Bratislav Petković i pokrajinski sekretar za
kulturu i javno informisanje Vojvodine Slaviša Grujić.

Festivalski program čini 10 selekcija. Pored glavnog takmičarskog programa, to su "Paralele i
sudari", "Mladi duh Evrope", omaž-program za dobitnike nagrade "Aleksandar Lifka" i "Andergraund
Spirit", "Novi turski film", "Novi mađarski film", "Evropa i hriscanstvo", "Eko dox" i dečji i omladinski
program.
Povodom jubileja, u centru Subotice, u bioskopu na otvorenom biće prikazano deset filmova koji
su osvojili nagrade "Palićki toranj".

Najboljim filmovima u okviru Glavnog takmičarskog programa žiri Festivala, kojim presedava Srđan
Dragojević, dodeliće "Zlatni toranj" za najbolji film i "Palićki toranj" za najbolju rezziju, a biće
dodeljena i "Specijalna nagrada žirija".


Medjunarodni žiri kritike dodeliće Nagradu za najbolji film iz programa "Paralele i sudari".


Festival traje do petka, 19. jula.


blic.rs


Zvanicni sajt Festivala

Mihalkov večeras otvara 20. Festival evropskog filma Palić



Festival evropskog filma Palić, jedan od najznačajnijih filmskih festivala evropskog
filma, danas će otvoriti ruski režiser i glumac Nikita Mihalkov.









Mihalkov i reditelj Emir Kusturica ovogodišnji su dobitnici prestižne nagrade "Aleksandar Lifka",
koju Festival dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Na otvaranju Festivala biće prikazan kratki film "Vrata večnosti" (The Gate of Eternity) snimljen
povodom 20 godina postojanja Festivala.

Film je režirao Šabolč Tolnai koji je napisao i scenario, autor muzike je Dragan Đurich, a montaže
i animacije DarkoMaletin.

Gradonačelnik Modest Dulić uručiće plakete za izuzetan doprinos razvoju i promociji Festivala
u prethodnih 20 godina koje dodeljuje Grad Subotica.

Na otvaranju će govoriti ministar kulture Srbije Bratislav Petković i pokrajinski sekretar za
kulturu i javno informisanje Vojvodine Slaviša Grujić.

Festivalski program čini 10 selekcija. Pored glavnog takmičarskog programa, to su "Paralele i
sudari", "Mladi duh Evrope", omaž-program za dobitnike nagrade "Aleksandar Lifka" i "Andergraund
Spirit", "Novi turski film", "Novi mađarski film", "Evropa i hriscanstvo", "Eko dox" i dečji i omladinski
program.
Povodom jubileja, u centru Subotice, u bioskopu na otvorenom biće prikazano deset filmova koji
su osvojili nagrade "Palićki toranj".

Najboljim filmovima u okviru Glavnog takmičarskog programa žiri Festivala, kojim presedava Srđan
Dragojević, dodeliće "Zlatni toranj" za najbolji film i "Palićki toranj" za najbolju rezziju, a biće
dodeljena i "Specijalna nagrada žirija".


Medjunarodni žiri kritike dodeliće Nagradu za najbolji film iz programa "Paralele i sudari".


Festival traje do petka, 19. jula.


blic.rs


Zvanicni sajt Festivala