Ragbi spada u ekipne sportove, u programu Olimpijskih igara bio je 1900, 1908, 1920. i 1924. godine. Do 1987.godine, održavala su se takmičenja za Veb Elis kup (po imenu rodonačelnika ovog sporta), a od te godine naziv je promenjen u Svetski ragbi kup. Ragbi se igra na terenu dimenzija: 100m dužine i 70m širine. Gol u ragbiju je oblika slova "H". Lopta je jajastog oblika, slična onoj kakvom se igra Američki fudbal, malo je ovalnija i veća.
Postoje dve glavne verzije ragbija: ragbi 13 i ragbi 15 (Rugby League i Rugby Union). Pored broja igrača razlikuju se i po pravilima. Dve struje razlikuju se među sobom kao dva različita sporta, sa različitim savezima. U poslednje vreme postaje jako popularan i beach rugby - ragbi na pesku.
Najosnovnije pravilo svih ragbija je da se lopta ne sme bacati unapred, osim kada se šutira. Cilj igre je preneti loptu u protivnički gol prostor - esej. Za to se dobija određen broj poena, a zatim se šutira pretvaranje za manji broj poena. Tačan broj poena zavisi od ragbija do ragbija. Osnovna razlika između ove dve verzije sporta je u tome što kada igrač bude oboren u ragbiju 13 igra se play the ball, a u ragbiju 15 formira se rak.
Kod ragbija 13 prilikom play the ball-a 2 igrača napadačkog tima staju jedan iza drugog, a još 2 odbrambena igrača isto tako staju naspram njih. Odbrambeni tim se povlači 10 metara unazad. Samo izvođenje se vrši tako što prvi napadčki igrač (onaj koji je oboren) lagano šutne loptu igraču iza njega, a ovaj dalje može sam da igra ili da dodaje dalje.
Kod ragbija 15 oboreni igrač je dužan da pusti loptu, i formira se rak. Cilj i jedne i druge ekipe je da preguraju protivnika i da lopta ostane iza njihovih nogu.
U ragbiju 13 u jednom napadu igrači napadačke ekipe mogu biti oboreni najviše 5 puta, posle čega moraju da predaju loptu protivničkom timu, a u ragbiju 15 mogu biti obarani neograničen broj puta