Narodne zagonetke, pitalice, poslovice..

S t i h o v a n e   p o s l o v i c e:

— Lasno ti je sjetovati mudra,
   A još lakše prevariti luda.
— Teško vuku koga tice hrane,
   I junaku koga žene brane.
— Bolje ti je jednom poginuti,
   Nego uvijek tuđina dvoriti.
— Bolje ti je izgubiti glavu,
   Nego svoju ogriješiti dušu.
— Da zna čovjek đe će poginuti
   Ne bi nikad tamo ni hodio.
— Žari, pali, udbinski dizdaru,
   Dok i tvojoj kuli reda dođe!
— Prije ćeš se odužiti duga
   Neg' rđava razdružiti druga.
— Nije blago ni srebro ni zlato,
   Već je blago što je srcu drago.

P o s l o v i c e p r i č i c e:

Bolan zdrava nosi. — Kazala lisica kad se pretvorila bolesna, pa ju zaista bolestan vuk morao nositi.
Sad se ova poslovica reče kad se ko prenemaže da je bolan, a jači je i zdraviji od onoga koji ga poslužuje.

Ubio ti bog tu moju hitnju! — rekao puž kad se dvadeseti dan pripeo na granu, pa se okliznuo i pao!

D i j a l o š k e p o s l o v i c e:

— Šta čine djeca?
— Što vide od oca.

— Igra mečka pred čičinom kućom,
— Doći će i pred našu.

PITALICE

Po sadržaju, svojim misaonim i etičkim kvalitetima, kao i po svom osobenom književnom karakteru, pitalice su vrlo bliske anegdotama. Pitalica je u stvari samo jezgro anegdote izraženo u kratkom dijalogu. Uočavajući ljudske mane i slabosti, narodni pripovedač je svoja zapažanja, koja su se mogla i anegdotski da obrade, sažimao u nekoliko kratkih pitanja i odgovora. Prema tome, pitalice su kratke, nerazvijene pričice svedene na "pitanje-odgovor". Pitalicalica obično počinje rečju "pitao, pitala, pitali, pitale", pa pošto se kaže pitanje, iskaže se i odgovor. Nekad pitalica može da sadrži po dva i više pitanja, a isto toliko i odgovora.

Pitalica ima sa raznim motivima: o sreći, nesreći, junaštvu, kukavičluku, o bratstvu, očinstvu, siromaštvu, bogatstvu, o ropstvu i slobodi, o Turcima, Ciganima, popovima, kaluđerima, a najviše ih je o raji i Turcima i one su misaono najzanimljivije, a sem toga i verno odražavaju težinu života raje pod Turcima.

Pitali Turčina:

— Bojiš li se svete Trojice?
— Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti.

Pitao hodža popa:

— Može li se ikad desiti da u jedan dan dođe Bajram i Božić?
— Moglo bi, ali nećemo ja i ti.

Pitali kaluđera:

— Kakvo ti je breme najteže?
— Prazna torbica.

Pitali Marka:

— Koji je junak najbolji na svetu?
— Onaj koji prezire smrt, a voli život.

ZAGONETKE

Zagonetka je posebna govorna tvorevina u kojoj se misao, predmet, radnja ili slika ne kazuje direktno već skriveno i to upotrebom reči u njihovom prenosnom značenju, najčešće u obliku metafore. Zbog toga je potrebno zagonetku veoma pažljivo slušati ili čitati, jer se u izvesnim sličnostima između upotrebljenih reči i njihovog prenesenog značenja može i odgonetnuti njena skrivena misao. Ponekad zagonetka, kao i brzalica, ume da se posluži lakom igrom reči, ali najbolje su one zagonetke koje su iskazane u prerušenom, alegorijskom jezičkom ruhu.

Zagonetke su sredstvo narodne zabave i one su se upotrebljavale po selima i prelima, najčešće uz mesojeđe ili "uz belu nedelju". Svaka zagonetka traži svoj odgonetljaj, i u tome je njena draž.

Prema sklopu i sadržaju dele se na prave zagonetke, zagonetke pitalice, zagonetke skrivalice, a mogu biti i u stihu i u prozi.

— Biser se momi (niz lišce roni) znaš li mi kazat' šta momu boli? (Suze)
— Šiče ko guska, ide ko guska, a guska nije? (Gusan)
— Mala baščica sitnim trnjem obrađena? (Oči i trepavice)
— Pružih zlatnu žicu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku? (Očni vid)
— Sablja bez gvožđa, a junak bez kostiju? (Jezik)
— Druge zove, sebe ne čuje? (Zvono)
— Zbori bez grla, čuje bez uva, živi bez duše? (Gusle)
— Iznutra šuplje, izvan jamasto? (Naprstak)
— Najviše zna, najmanje govori? (Knjiga)
— Ne jede, a pije? (Sunđer)
— Ni u sobi ni napolju? (Prozor)
— Sve ima, a govora nema? (Slika)
— Makaze imam, krojač nisam; u vodi živim — riba nisam; oklop imam — vojnik nisam? (Rak)
— Ore kao orač, crno kao kovač? (Krtica)
— Celog veka prede a žicu mu ne vidiš? (Mačka)
— Puna škola đaka, niotkuda vrata? (Lubenica i semenke)
— Svi carići u crvenu, a sam car u zelenu? (Dren i drenjine)
— Od života je: otiđe i dođe, a živo nije? (Odjek)
— Puno ga je polje, a ne mogu njim ni kotaricu napuniti? (Magla)
— Sve polje čavlima prikovano? (Nebo i zvezde)
— Vidi se, a ne da se rezati, (Senka)
— Oca nema, majke nema, a svako jutro se rađa? (Sunce)
— Zvono, a ne zvoni? (Cvet u visibabi)

Ceo dan ide, a nikud ne odmiče.

SAT

Crno maleno, kuću čuva.

KATANAC

Crven jarac po košari skače.

JEZIK

Četiri uha, dva trbuha.

JASTUK

Šta može da padne u vodu, a da se ne pokvasi?

SENKA

Oca nema, majku nema, a svako jutro se rađa.

SUNCE

O klinu visi, o zlu misli.

PUŠKA

Pola hleba na planini stoji.

MESEC

Prste ima, a nokte nema.

RUKAVICE

Puna tepsija zlatnih kolačića.

ZVEZDE NA NEBU

Poslovice

Ako koza laže, rog ne laže!

Bez muke nema nauke!

Bez alata nema ni zanata!

Vrana vrani oko ne vadi!

Gvožđe se kuje dok je vruće!

Gde ima veka, ima i leka!

Gde zlato govori, usta ćute!

Dobro se dobrim vraća!

Inat je loš zanat!

Klin se klinom izbija!

Kad se mora nije teško!

Krivac se i senke boji!

Ko se hvali, taj se kvari!

Ko pre devojci, njemu devojka!

Ko se sam čuva i Bog ga čuva!

Ko peva, zlo ne misli!

Ko je lud, ne budi mu drug!

Ko radi ne boji se gladi!

Ko rano rani, dve sreće grabi

Ko čeka, taj dočeka!

Koliko ljudi toliko ćudi!

Na muci se poznaju junaci!

Na mladima svet ostaje!

Neće grom u koprive!

Nema hleba bez motike!

Oči su ogledalo duše!

Pravda je spora, ali dostižna!

Prav se smeje, a kriv se krije!

Prvo skoči, pa onda reci "HOP"!

Pas koji laje ne ujeda!

Po jutru se dan poznaje!

Svako je kovač svoje sreće!

S kim si, takav si!

Svakog gosta tri dana dosta!

Sve se može kad se hoće!

Što na umu to na drumu!

Tiha voda breg roni!

Ćutanje zlata vredi!

U laži su kratke noge!

Um caruje, snaga klade valja!

U zdravom telu, zdrav duh!

Čija sila, toga i pravda!

Izreke:

☼ Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu.

☼ Ako govoriš, neka tvoje reči budu vrednije od tvoje ćutnje.

☼ Bolje slep očima, nego slep pameću.

☼ Bolje je u kolibi pevati nego u dvoru plakati.

☼ Bolje je dobroga služiti, nego rđavom zapovedati.

☼ Bolje je s mudrim plakati nego s ludim pevati.

☼ Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.

☼ Bolan se pita, a zdravom se daje.

☼ Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.

☼ Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.

☼ Voda svašta opere do crna obraza.

☼ Gde je mnogo babica, kilava su deca!

☼ Gde brat brata ne voli, tu nema sreće.

☼ Dok se dvoje svađaju, treći koristi!

☼ Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati, a
prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

☼ Dok se jednome ne smrkne, drugome ne osvane.

☼ I ćorava koka zdravo zrno nađe.

☼ Iver ne pada daleko od klade.

☼ Jezik kosti nema, ali kosti lomi.

☼ Kad mačke nema, miševi kolo vode.

☼ Kad čeljad nije besna, ni kuća nije tesna!

☼ Knjiga je čovekov najbolji prijatelj!

☼ Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.

☼ Ko drugome jamu kopa sam u nju upada.

☼ Ko u nebo pljuje, na obraz mu pada!

☼ Ko dvaput slaže, treći put mu se ne veruje.

☼ Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreje.

☼ Ko tebe kamenom, ti njega pogačom!

☼ Ko nema u glavi, ima u nogama!

☼ Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.

☼ Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.

☼ Lepa reč i gvozdena vrata otvara.

☼ Nije kome je rečeno, već kome je suđeno.

☼ Nije siromah ko malo ima, vec ko mnogo želi.

☼ Ne veruj nikome, do samome sebi.

☼ Poštuj ako hoćeš da te poštuju.

☼ Sve je dobro što se dobro svrši.

☼ Svaka maca dođe na vratanca!

☼ Sve što činiš drugima i tebi će neko učiniti.

☼ Čega se pametan stidi, time se lud ponosi.

☼ Što je čovek mudriji i bolji, više zapaža dobro u ljudima.


boske

Ako želiš jezgro, slomi ljusku.
Ako hoćeš da napakostiš čoveku, poželi da mu žena umre.
Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.
Ako komšijska kuća gori, gledaj u svoju.
Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Ako nekome nešto nije dalo majčino mleko, kravlje nije nadoknadilo.
Ako pijemo kao stoka - biće dosta, ako pijemo kao ljudi - biće malo.
Ako sreću ne sretneš, nećeš je ni stići.
Ako zima ustima ne ujede, ona repom ošine.
Ako zlo neće na tebe, a ti beži od njega.
Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.

Baci dobro niz vodu, voda će opet tebi da donese.
Badava je dobro seme, kada je rdjavo oranje.
Batina ima dva kraja.
Bez muke nema nauke.
Bez starog vola nema duboke brazde.
Bez zdravlja nema bogatstva.
Biser ne valja pred svinje bacati.
Bogat jede kad hoće,a siromah kad može.
Boj se Boga, ali i onoga koji se Boga ne boji.
Bolest i planinu obori, a kamoli čoveka.
Bolje je biti malo lud, nego malo pametan.
Bolje je imati pametnog neprijatelja, nego ludog prijatelja.
Bolje je jedanput zaplakati, no sto puta uzdahnuti.
Bolje je ne obećati, no reč ne održati.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Bolje je svoje jaje nego tudja kokoška.
Bolje kad kaplje nego kad teče.
Bolje manastir da rasturiš nego dvoje mladih da razdvojiš.
Bolje poštena smrt nego sramotan život.
Bolje svašta jesti nego svašta govoriti.
Bolje vrabac u ruci, nego soko na grani.
Budalu ne ruži, već mu savet pruži.

Da je dobro, i djavo bi se ženio.
Da je maćeha dobra u bašti bi se sejala.
Da nema vetra pauci bi nebo pomrežili.
Da se reči kupuju, manje bi se govorile.
Daleko od očiju - daleko od srca.
Davljenik se i za slamku hvata.
Dete mnogo milovano - nikad dobro vaspitano.
Dobar glas daleko ide, a loš još dalje.
Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
Dobra devojka sama se udaje.
Dobro je teško videti, a lako se pozna.
Dok imaš - svačiji si, kad nemaš - ničiji si.
Dok jednom ne smrkne drugom ne svane.
Dok ne iskopaš nov bunar, ne pljuj u stari.
Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.
Državi ne duguj, sa žandarima ne druguj, a ženi tajne ne kazuj.
Državu čuvaj od neprijatelja, a ženu od prijatelja.
Drži reč ko rešeto vodu.
Drži se novog puta i starog prijatelja.
Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka.
Drvo se savija dok je mlado.
Dva puta meri, a jednom seci.

Gde nevolja ruča tu i tuga večera.
Gde se stariji ne čuju, tu Bog ne pomaže.
Gde velika zvona zvone tu se mala ne čuju.
Gledaj napred, al se osvrni i nazad.
Gledaj vola jel debela vrata, a devojci kakva joj je majka.
Gori je ženski jezik no turska sablja.
Govori da bih te video.
Gvoždje se kuje dok je vruće.
Gvoždje se kuje dok je vruće.

I iz krivog odžaka dim pravo izlazi.
I kad kune, majka blagosilja.
Ispeci pa reci!
Iz prazne kuće i miševi beže.
Iza Mire tri đavola vire.

Jabuka koja dockan sazri, dugo stoji.
Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.
Jezik bode u srce.
Jezik je više glava posekao nego sablja.

Kad oči govore, usta ćute.
Kad se perje prospe teško ga je sakupiti.
Kad stari pas laje, treba videti šta je.
Kad čovek nema svoga dobra, tudje zlo premeće.
Kajanje je lek za svaki greh.
Kašalj, šuga i ljubav ne mogu se sakriti.
Ko do dvadesete ne zna, do tridesete nema, teško kući koja ga ima.
Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada.
Ko je lud ne budi mu drug.
Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
Ko lomi veru, njega će vera.
Ko ne plati rukom, taj će dušom.
Ko se ljudi ne stidi ni Boga se ne boji.
Ko se na tudjim kolima vozi neće daleko stići.
Ko se vatre ne nagrije, taj se dima ne nadimi.
Ko se zadnji smije, najslade se smije.
Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.
Ko visoko leti, nisko pada.
Koji se pas silom u lov vodi, taj zeca ne hvata.
Koju vodu moraš piti, nemoj je mutiti.
Koliko je od zemlje do neba, toliko je od čoveka do nečoveka.
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
Konju, ženi i pušci ne treba verovati.
Krpi rupu dok je manja.

Lako je iza šest volova plug držati.
Lako je ljubav steći, ali je teško zadržati.
Lako je tudjim rukama vrelo gvoždje hvatati.
Lavica jedno okoti, ali lava.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Ljubav je puna i meda i jeda.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.

Mi o vuku, a vuk na vrata.
Mlado se drvo savija.
Mnogo dobija onaj koji svašta ne kupuje.
Mnogo vremena treba da od deteta postane čovek.