Bukowski Charles

" Poslednji dan "

' Pisanje je kad letim, kad krene vatromet.Pisanje je kad izvadim 
smrt iz levog dzepa , bacim je u zid i uhvatim kad se odbije. "

Što čovek postaje jači to biva sve usamljeniji, to je čista matematika.

Da sam te upoznao, znam da bih te povredio ili ti mene, najbolje je ovako.

Smrt je ništa, brate, život je ono što je teško.

Ljudi koje svi vole ne menjaju svet

Postoje gore stvari od samoće.

Intelektualac kaže jednostavnu stvar na komplikovan način, umetnik kaže komplikovanu stvar na jednostavan način.

Ono što je najvažnije je koliko dobro hodaš kroz vatru.

Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.

Novogodišnja noć me uvek zastrašuje. Život ne zna ništa o godinama.

Moraš umreti nekoliko puta pre nego što zaista počneš živeti.

Svet se počinje spašavati spašavajući jednog čoveka, sve ostalo je ili grandiozna romantika ili politika.

Kad ljubav postane zapoved, mržnja može postati užitak

Čovek se rodi kao genije, a umre kao idiot.

Što si manje verovao u život, to si manje mogao izgubiti

Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

Mislim, ako recimo zaključite kako je sve besmisleno, onda to ne može biti sasvim besmisleno, jer ste već svjesni da je besmisleno i ta svijest o besmislenosti samim tim daje neki smisao. Znate na šta mislim? Kao neki optimistički pesimizam.

Zaljubljeni ljudi često odlaze u krajnost, postaju opasni. Gube osećaj za perspektivu. Gube smisao za humor. Postaju nervozni, patološki gnjavatori. Postaju čak i ubice.

Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima. Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju. Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.

Lezi, odspavaj 3-4 dana dok ne povratiš svoje životne sokove, a onda ustani, pogledaj oko sebe i radi to što treba da radiš.

86-A
Najmučniji posao je
truditi se da živiš
pod posvećenim barjakom.

Sličnost namera sa ostalim ljudima
odvaja budalu od istraživača.
To se lepo vidi u svakom baru,
bilijar-sali, na fakultetu, hipodromu,
ili u zatvoru.

Ljudi beže od kiše ali sede
u kadama punim vode.
Prilično je gadno znati
da milioni ljudi strepe od atomske bombe
mada su odavno mrtvi.

I pored toga
trude se da pribave žene, novac, smisao.

A najzad će se Veliki barmen nagnuti
beo, istinit, jak i mističan
da ti kaže bilo je dosta
baš kad ti se čini da tek počinješ.