Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiLatest imagesRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Nadezda Petrovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 12 Okt - 6:21

[You must be registered and logged in to see this image.]

Predeo (1905)

Nazvana Predeo u popisu prilikom osnivanja Spomen-zbirke 1957, Nadeždin poklon Rihardu Jakopiču, slika predstavlja akviziciju Pavla Beljanskog od dr Jože Ilca 1956. godine. Pažnju privlači motiv drveta s plodovima, koji se javlja na više Nadeždinih slika iz 1905, s Prve jugoslovenske umetničke kolonije koja se odvijala u Sićevu i okolini, kao i drvena zgrada, što navodi na zaključak o mestu nastanka slike i okolnostima kada je poklonjena. (U radu Kolonije učestvovali su i Ivan Grohar, Paško Vučetić, Ferdo Vesel, Ivan Meštrović i Emanuel Vidović; na izložbi u prostoru Narodnog muzeja u Beogradu od 29. februara do 14. marta 1907. učestvovalo je jedanaest slikara i jedan vajar). Na poleđini ove slike (preko predela Srbija) nalazila se nalepnica Riharda Jakopiča na kojoj je upisan naziv Pokrajina, iz vremena kada je izlagana na Drugoj samostalnoj izložbi u Ljubljani 1910. godine. Takođe je izlagana na Nadeždinim retrospektivama (1959 – Beograd, Ljubljana; 1965, 1973 – Beograd); ovom slikom kao hronološkim početkom kolekcije, prema zamisli Beljanskog, započinje postavka Spomen-zbirke. Slikana gustom pastom, dugim potezima koji prate oblik i konfiguraciju terena, ne zadržavajući se na detaljima, ova slika se, više od većine Nadeždinih slika, karakteriše kompozicionom čvrstinom. Tri horizontalna plana (crveni tla i zgrade, zeleni vegetacije i bledo plavi neba) presečeni su jednostavnim vertikalama triju stabala na kojima se, kao kontrapunkt celokupnog aranžmana, ističu sitni ovali zrelog voća. Krajnja nezainteresovanost za perspektivu i insistiranje na kontrastu jarko crvenog i zagasito zelenog govore o potpunoj artikulisanosti Nadeždinog stava prema kolorističkim odnosima, koji ovde definitivno preuzimaju ulogu graditeljskog faktora slike.










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 12 Okt - 6:25

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nadežda Petrović, Anđa pod jabukom, 1907 - 1908
Fotografije njene sestre Anđe koje su kompozicijski aranžirane, osmišljene i zalaze
u sferu umetničke fotografije.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 9 Nov - 18:19



Izložba u čast velike Nadežde Petrović


Narodni muzej u Beogradu i Medija centar „Odbrana“ odaju počast Nadeždi Petrović
povodom 100 godina od njene smrti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba ove značajne umetnice, čiji je autor Ljubica Miljković, otvara se u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, 19. novembra u 13 sati.

Sedamdeset tri slike iz Narodnog muzeja u Beogradu, što je četvrtina opusa rodonačelnice moderne u Srbiji, odlično upućuju u sva njena stvaralačka razdoblja od 1898. do 1913, istovremeno i u tokove secesije, simbolizma, ekspresionizma, impresionizma i fovizma kod nas i u svetu.

Nadežda Petrović nije samo slikala, izlagala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni nego se trudila da svestranom delatnošću doprinese napretku čovečanstva. Bila je slikar, učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi, pokretač likovnih manifestacija, likovni kritičar, autor pozorišne drame, jedna od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara (1903), član Društva srpskih umetnika Lada (1904-1906) i Srpskog umetničkog udruženja (1907).

Organizovala je rad (1905) i izložbu (1907) Jugoslovenske umetničke kolonije – prve te vrste kod nas. Kao sekretar Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva (1913), učestvovala je u osmišljavanju programa zahvaljujući kojem su osnovani Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete (1919), Muzej savremene umetnosti i Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić (1928), Akademija likovnih umetnosti (1937) i Galerija fresaka (1952). Bavila se likovnom kritikom i, prva među Srpkinjama, fotografijom.

Burni istorijski događaji sprečili su je da otvori svoju školu slikanja. Redovno je pratila preglede savremene umetnosti u Nemačkoj, Austriji i Bijenale u Veneciji. Posetila je više puta Italiju i boravila u Rimu (1907) i Parizu (1910-1912). Izlagala je samostalno u Beogradu (1900) i Ljubljani (1910).

Učestvovala je na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi (1904), Prvoj izložbi Lade (1906) i Prvoj izložbi Srpskog umetničkog udruženja u Beogradu (1908), Izložbi Društva Medulić "Nejunačkom vremenu uprkos" u Zagrebu (1910), Jesenjem salonu (1910. i 1912), izložbi u Ruskom umetničkom i književnom društvu (1910) i Salonu Internacionalne unije (1911) u Parizu, izložbama u Šantijiu (1911) i Lionu (1911), Svetskoj izložbi u Rimu (1911) i Četvrtoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi u Beogradu (1912).

Pored svestranih obaveza povezanih sa umetnošću, Nadežda se posvetila i aktivnostima humaniste. Nosila je pomoć narodima pod turskom okupacijom i predvodila proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine (1908). O pravima Srba i ostalih porobljenih slovenskih naroda govorila je na skupovima kod nas i, zahvaljujući znanju francuskog, nemačkog i ruskog, u inostranstvu.
Umrla je od tifusa u vojnoj bolnici u Valjevu, 3. aprila 1915. godine. Dostigla je vrhove u svemu čemu se iskreno i strastveno predavala. Zaista je, kao što su ocenile *Niške novine*, „stekla pravo na večan pomen među nama i [...] dala primer za ugledanje.“

Izložba će biti ootvorena od 19. novembra do 24. decembra 2015. godine.

b92.net










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 21 Dec - 9:30

Nadežda Petrović - Srpkinja koja je pripadala kosmosu

Miljana Kralj | 20. decembar 2015. 14:36
Izložba posvećena našoj slikarki sa rekordnih 13.000 posetilaca, nudi odgovore na i danas aktuelne teme. Ljubica Miljković: Mnogi kvazievropejci ne vole svoj narod
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 21 Dec - 9:31

NADEŽDA je bila svoja, a pripada svima. Nije se odrekla vrednosti tradicije, odredila je svoje vreme i najavila ono koje dolazi. Uspešno je spojila naizgled suprotnosti i to potvrdila ne samo delom nego i uverenjem iznetim u prikazu Prve jugoslovenske umetničke izložbe: “Umetnost prava i istinska mora biti nacionalna umetnost i pored svih internacionalnih osnova, koje joj se postavljaju pri njenom stvaranju.”
Na ovaj način, Ljubica Miljković, autor izložbe “Nadežda Petrović. Povodom 100 godina od prava na večni pomen”, koju je u Domu vojske za mesec dana videlo više od 13.000 posetilaca, opisuje neumornu slikarku, koja nas je zadužila velikim nasleđem. Prema mišljenju ovog višeg savetnika Narodnog muzeja, iz čije zbirke je izloženo 73 dela rodonačelnice naše moderne, rekordna poseta je i dokaz da ljubitelji umetnosti vrlo dobro znaju prave vrednosti, ali i osećaju obavezu da odaju počast Nadeždi za ono što je činila za južnoslovenske narode i čovečanstvo u celini.
I novi susret sa Nadeždinim delom, nažalost godinama nedostupnim zbog višegodišnje rekonstrukcije Narodnog muzeja, otvorio je pitanja koja su i vek posle njene smrti prisutna na našoj likovoj sceni. Jaz između tradicionalista i onih koji se priklanjaju svetskim tendencijama, dubok je i danas, iako ga je ona sa lakoćom prevazilazila, istovremeno bila i patriota i kosmopolita.
- Da bi neko bio dobar Evropejac mora prvo da bude rodoljub - objašnjava Ljubica Miljković. - Zamislite da Kinez, Japanac, Francuz, Nemac, Englez, Italijan ili pripadnik bilo koje nacije ne voli svoj narod. Zdrava ljubav prema sebi ne isključuje ljubav prema drugima, ali bolesna mržnja prema svom narodu ne obećava ljubav prema drugim nacijama. Mnogi kvazievropejci ne vole svoj narod nesvesni da tako dokazuju da su daleko od evropskog duha. Taj problem je uvek tinjao, a razrešila bih ga parafrazirajući Marka Aurelija: Nadežda je imenom bila Srpkinja, a kao čovek pripadala je kosmosu.
VIŠE OD ĐOKONDE ZA Narodni muzej Nadeždin “Autoportret” jeste isto što i Leonardova “Mona Liza” za Luvr - smatra naša sagovornica. - Pritom, Nadežda je kao umetnik, pokretač Jugoslovenske umetničke kolonije i organizator njene izložbe u Narodnom muzeju, jedna od osnivača Kola srpskih sestara, sekretar Odbora za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva, član Društva srpskih umetnika Lada, likovni pedagog, likovni kritičar i borac za prava potlačenih nacija učinila više od Đokonde koju znamo samo po zagonetnom osmehu. Sve ostalo pripada njenom tvorcu, genijalnom italijanskom slikaru.
Istovremeno sa umetnicima u svetu (1905), ona je uradila ekspresionističke slike koje bi mogle da se nađu u svim svetskim muzejima i antologijskim pregledima ovog pravca, podeseća naša sagovornica. Odlično je bila obaveštena o svemu što se dešava u umetničkim centrima Evrope, pisala o aktuelnim tendencijama svoga doba i iznela stav da srpski umetnici nisu završili “traženja u impresinizmu”.
- Zato se prva u Srbiji priklonila slikanju svetlosti - kaže Miljkovićeva. - Njene “Dereglije na Savi” (1907), po pikturalnosti, odblescima sa vode, atmosferi i svežini postupka, mogla bih jedino da uporedim sa Moneovom “Impresijom rađanja sunca” (1872). Ova starija je odredila naziv ovom pokretu u svetskoj umetnosti, a mlađa svedoči o njegovoj rasprostranjenosti i trajanju, odnosno neslućenim mogućnostima. Odlaskom u Pariz, Nadežda je svojim pikturalno raskošnim i koloristički zvonkim predelima i portretima obogatila tada aktuelni fovizam.
Ljubica Miljković je uz Nataliju Cerović, autor i nedavno objavljene knjige-kataloga posvećena 110-godišnjici Lade, umetničkog udruženja u čijem je osnivanju učestvovala i Nadežda Petrović:
- Konzervativniji članovi Lade odbili su Nadeždine dve slike, a primili dve studije za Drugu jugoslovensku umetničku izložbu u Sofiji. Uvređena, ona je povukla sva dela i napisala: “Izveštavam odbor srpske Lade da od danas prestajem biti član toga odbora zbog nepravilnog postupka žirija prema meni kao članu Umetničkog saveza. U isto vreme javljam, da neću učestvovati sa srpskom grupom Lade na drugoj Jugo-Slovenskoj izložbi u Sofiji.” Isto je učinio i Paško Vučetić, smatrajući da je naneta nepravda “najoriginalnijem slikaru na Balkanu.” Po svemu sudeći, Nadežda nije istupila iz članstva nego samo iz uprave Lade.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nadežda je, priča sagovornica, učestvovala u svim burnim istorijskim događajima koji su usledili, a Društvo više skoro da nije ni priređivalo izložbe. Nastavilo je sa izlagačkom delatnošću kada nje više nije bilo. Ipak, ni iz jednog antologijskog pregleda vrhunskih dometa Lade nisu izostavljene njene slike.

- Smatram da su svi članovi Lade odlično razumeli Nadeždine poruke. I umetničke i političke. Sve su i dalje aktuelne, odnosno svevremene kao i njeno stvaralaštvo - kaže Miljkovićeva, navodeći samo jednu: “Zar se mi smemo nadati da će nam prosvećena Evropa dati pomoć [...]Zar je njoj stalo do nekoliko miliona Srba i drugih Slovena[...] Otresimo se starog nemara, rastresimo lance nehata, priberimo se [...]Na zajednički posao, prigrlimo opštu stvar kao svoju rođenu.”
Udruženje Lada, po njenim rečima, ne neguje samo umetnost nego i najviše moralne vrednosti. Njeni članovi bili su dobrovoljci u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a tokom Drugog svetskog rata nisu izlagali:
- Uvek su osećali obavezu da ne prekinu nit trajanja i zato održavaju redovne i jubilarne smotre širom Srbije. U čast sto deset godina Lade želeli smo da katalogom objedinimo izložbe osnivača u Narodnom muzeju, akademika u Galeriji SANU i savremenika u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”. Pošto je druga odložena za sledeću godinu, rešili smo da domete osamnaestoro akademika povežemo sa uzletima članova čija dela, kao i njihova, brižno čuva Narodni muzej i odredili im zajedničko ime svevremenici. Knjiga pokazuje najlepše lice Lade, odnosno vrhunske domete srpske umetnosti preko osnivača, svevremenika i savremenika od kojih su mnogi već zaslužili večnost - zaključuje Ljubica Miljković.
[You must be registered and logged in to see this image.]
“ŽENA SA SUNCOBRANOM” U SVETSKOJ ANTOLOGIJI
NA pitanje da li smo uspeli da delo Nadežde Petrović na pravi način predstavimo svetu, Ljubica Miljković odgovara:
- Umetnici koji potiču iz finansijski nemoćnih država po pravilu nisu dobro zastupljeni u inostranstvu. Međutim, mi ne zaboravljamo svoje velikane. Nadeždina dela bila su u svim antologijskim izborima koje smo predstavljali u svetu, poslednji put u Hagu i Bukureštu. Uvek su nailazila na dobar prijem. Narodni muzej je njenu retrospektivu priredio u Novoj pinakoteci u Minhenu, što jeste veliko priznanje. Ugledni nemački likovni kritičari imali su samo reči hvale. Zato nije čudo da su njenu sliku “Žena sa suncobranom” (1907) odabrali za istoriju impresionizma u svetu.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35951

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Neshvaćena heroina revolucionarnih ideja   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 25 Jan - 9:53

Prvi koraci na stazi zvanoj umetnost

Potekla iz ugledne građanske porodice Nadežda je ljubav prema umetnosti ispoljavala još u detinjstvu, a uz podršku roditelja upustila se u otkrivanje tajni slikarstva. Nakon završene Više ženske škole položila je ispit za nastavnicu crtanja 1892. godine, a talenat i darovitost nastavila je da razvija u ateljeu slikara Đorđa Krstića. O Krstićevom uticaju na umetničko formiranje mlade slikarke ne može se precizno govoriti. Ipak, pretpostavlja se da je jedan od najznačajnijih slikara nacionalnog realizma idejama koje se nenametljivo pojavljuju na njegovim delima, podstakao novu generaciju umetnika da otvore vrata srpske Moderne. Nešto kasnije, Nadežda svoja interesovanja usmerava u pravcu evropskih prestonica slikarstva.


Minhenska avantura

Prestonica Bavarske, Minhen, bio je jedan od glavnih umetničkih centara u kojima su se školovali slikari iz Srbije. Nazadovoljan radom minhenske Akademije, slovenački slikar Anton Ažbe osnovao je školu poznatu po liberalizmu, prihvatanju ženskih članova i novim idejama koje su uticale na razvoj slikarstva. Mogućnosti koje je ovaj grad pružao zainteresovale su Nadeždu Petrović. Plan da u njemu provede jednu godinu, rezultirao je četvorogodišnjim iskustvom. Slikanje van ateljea, na dnevnoj svetlosti, probudili su spontanost i naglasili slikarkin karakter. Boja nanesena dinamičnim, nemirnim potezima postala je najznačajniji vid Nadeždinog izražavanja. Motive bavarskih predela slikala je intenzivnim nijansama komplementarnih boja crvene i zelene. Žustar potez četkice vidljiv na slikama Breze, Stablo u šumi, Predeo sa borovom šumom, postaće glavno obeležje slikarkinog stila koji će se odlikovati ekspresionističkim i fovističkim nadahnućima. Školski raspust 1900. godine provodi u Beogradu i tada organizuje izložbu kojom prvi put beogradskoj publici i kritici predstavlja svoj rad.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Stablo u šumi (1902), Narodni muzej u Beogradu

Umetničko obrazovanje unapređuje u Minhenu sve do 1903. godine nakon čega se vraća u Srbiju koju potresaju burna politička zbivanja. Nadeždina ljubav prema narodu, duboka osećanja koja je gajila prema domovini i snažan temperament usmerili su je ka političkom aktivizmu. Iste godine slikarka je, na jednom od najvećih ženskih mitinga do tada, održala jednoipočasovni govor pred više hiljada žena. Tada je osnovana patriotska i humanitarna organizacija „Kolo srpskih sestara“ čiji je Nadežda bila sekretar.


Težnja ka nacionalnom preporodu i ideja ujedinjenja slovenskih naroda snažno se manifestovala u kulturi i umetnosti na ovim prostorima početkom dvadesetog veka. Nadežda Petrović bila je veliki pobornik tog stava i inicijator Prve jugoslovenske umetničke izložbe koja je realizovana 1904. godine. Izložba je okupila srpske, hrvatske, slovenačke i bugarske umetnike i predstavljala je sastavni deo proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka i krunisanja kralja Petra I. Kralj ju je lično otvorio, a za svoju kolekciju otkupio je 41 delo. Ove slike predstavljaju začetak Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka Narodnog muzeja u Beogradu. Zadovoljna rezultatom postignutog Nadežda sa još više entuzijazma i poleta učestvuje u realizaciji Jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu 1905. godine.
Uporedo sa političko-ideološkim stavovima za koje se aktivno zauzimala, Nadežda je kroz rodoljubiva osećanja oblikovala nove slikarske teme. Sve češće putuje po Srbiji, naročito u južne predele, posmatrajući krajolik otadžbine i život ljudi. Odevena u grubu seljačku tkaninu sa slamnatim šeširom na glavi i slikarskim priborom na ledjima, Nadežda je poput umetnika misionara beležila aktivnosti seljaka u polju i njihovo obavljanje svakodnevnih kućnih poslova, o čemu svedoče dela Seljanka iz Šumadije, Pletilja, Guslar. Na ovim delima ništa nije ulepšano, a snažnim potezima četkice u ekspresivnim izrazima likova, slikarka je predstavila iskrene emocije prema svom narodu.
Likovna kritika dočekala je dela Nadežde Petrović oštrim rečima poput „bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova.“ Njen slikarski izraz u konzervativnoj sredini kakva je bila Srbija nije naišao na razumevanje i odobravanje. Za poštovaoce akademskog slikarstva, velikih istorijskih kompozicija ili pak elegantnih, dostojanstvenih građanskih tema, predstava seljaka neidealizovanih fizionomija kroz modernistički izraz, predstavljala pravi šok! Negativne reakcije nisu pokolebale veru slikarke da približi umetnost običnim ljudima, da jednostavnog čoveka, seljaka i seljanku, učini dostojnom temom umetničkog dela. Shvatanje Nadeždine inovativnosti naslućeno je i ponekom usamljenom lepom rečju, kakvu je imao Antun Gustav Matoš, hrvatski pesnik i novelista, koji povodom izložbe 1907 godine
Dve godine provedene u Parizu predstavljale su za Nadeždu Petrović period posebnog nadahnuća. Slikarkini smeli vidici još više su prošireni kroz direktan kontakt sa delima impresionizma, fovizma, kubizma, futurizma, kojima je bila okružena. Pariska kulturna scena predstavljala je za Nadeždu tle na kojem je mogla slobodno da eksperimentiše i da se u potpunosti posveti razvijanju modernističkih ideja, koje akademska javnost u Srbiji još uvek nije shvatala. Umetničku zrelost pokazuje u slikama gotičke katedrale Notr Dam, mostova na Seni, predela Bulonjske šume i obale Bretanje. Iako su je gradski kvartovi i priroda Francuske inspirisali, Nadežda je vezanost za domovinu iskazivala kroz posebne slikarske teme. Tokom boravka u ateljeu skulptora Ivana Meštrovića slikala je ciklus patriotskih dela poput Marka Kraljevića i Kosovke devojke.
Uspomena doneta iz Pariza – crni šešir sa velikom mašnom – upotpunio je portret šesnaestogodišnje Ksenije Atanasijević, koju Nadežda slika u zimu 1912. godine neposredno po povratku u Srbiju. Ovo delo malih dimenzija veličanstveno je po poruci koju nosi. Slika stoji kao simbol ženske emancipacije ujedinjujući dve posebne osobe: autorku Nadeždu Petrović – začetnicu srpske moderne umetnosti i modela Kseniju Atanasijević – prvu ženu, doktora nauke u Srbiji, koja je na Univerzitetu u Beogradu studirala filozofiju.

Heroina rata

U vihoru balkanskih ratova 1912. i 1913. godine Nadežda Petrović se angažovala kao dobrovoljna bolničarka i u potpunosti se posvetila brizi ranjenih i obolelih. Sačuvana pisma koje je iz borbenih područja slala porodici ujedno su dokumentarno-istorijska svedočanstva i zabeleške o intenzivnim osećanjima i duševnim stanjima kroz koje je slikarka prolazila gledajući posledice rata. Polovinom oktobra 1912. godine piše iz Raške:

"Mi ovde živimo u neprekidnom jauku ranjenika, studiranju rana i previjanju, pokliču naše junačke vojske, marševima njihovim, dočeku i ispraćanju njihovom na bojno polje, da ih otuda ranjene primimo i negujemo. Pa ipak, sve ide sa oduševljenjem i zadovoljstvom. Svi mi doista izgledaju da su mi braća, i njihovi uzvici: sestro, sestro! – istinski su i čine me ponositom što im mogu pomoći."

Prisustvuje vojnim operacijama u okolini Prizrena i tom prilikom nastaje čuvena fotografija Nadežde zagledane u daljinu, odevene u tamnu odeždu sa bolničkim mantilom pod rukom i buketom ljubičica zadenutim o pojas. Predahe između saniranja povreda provodila je slikajući. Kroz jezik modernizma, u okviru ciklusa ratnih dela, Nadežda slika simbole srpske istorije i kulture poput manastira Gračanice, Dečana, grada Prizrena, Vezirovog most. Piše:
Citat :
Svi možemo izginuti, ali naše spomenike moramo sačuvati.


Nacionalne teme svedoče o Nadeždinom zalaganju za slobodu i očuvanje identiteta srpskog naroda.

Pored slikanja, fotografskim aparatom je beležila prizore i događaje oko sebe, iako je malo poznato da je i fotografija strasno privlačila umetnicu. Za doprinos koji je bezuslovno dala domovini tokom Prvog i Drugog balkanskog rata, odlikovana je Ordenom za hrabrost i Ordenom Crvenog krsta.
Vest o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatiče Nadeždu u Veneciji, a objava Prvog svetskog rata je navodi da se vrati u domovinu kako bi još jednom služila voljenom narodu. Vrhovna komanda dodeljuje joj zaduženje bolničarke pri Vrhovnom štabu poljske bolnice Dunavske divizije. Razmišljanja i osećanja iznela je u pismima upućenim porodici, koja svedoče o borbi kod Mačkovog kamena:
Citat :
Borbe vođene na ovom položaju bile su više nego ogorčene i očajne, borbe za istrebljenje. Svi komandiri četa, komandiri bataljona, vodnici….64 oficira izginulo je i smrtno ranjeno, a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju pukova. Ranjenika kao što rekoh, imali smo na 4 000 i ja mišljah poludeću od jada i čuda.


Početkom 1915. godine boravi u Skoplju sa porodicom. Predah od ratnih zbivanja i praćenja srpske vojske kratko je trajao. Nadežda je silno želela da se vrati u službu uprkos preklinjanju najbližih da ostane sa njima. Iako joj je Vrhovna komanda ponudila zaduženje da predstavlja Srbiju na konferenciji u Rimu, ili pak bolnički angažman u Beogradu ili Nišu, Nadežda hrabro odlazi u Valjevo u Prvu rezervnu bolnicu. Nakon kolubarske bitke ovaj grad je zahvatila epidemije pegavog tifusa koja je odnela mnoge živote, vojnika, lekara, civila. Tada je Valjevo bilo „…velika kužnica, u kojoj se jedva zna ko je živ, ko je mrtav…“
Šatori valjevske bolnice poslednji su motivi koje Nadežda slika neposredno pred smrt. U valjevskoj bolnici posećuje je prijatelj i slikar Branko Popović, i beleži: „Pretresli smo tada po poslednji put važna pitanja našeg mladog slikarstva. To je bio razgovor dostojan umetnika i junaka – Nadežde Petrović“. Nekoliko dana kasnije, 3. aprila 1915. godine, preminula je velika heroina i umetnica čije su ideje donele revolucionarni duh srpskoj umetnosti.

Za života, poštovana je prvenstveno kao rodoljub, politički aktivista i predani borac za bolju budućnost srpskog naroda. Vrednost umetničkog doprinosa Nadežde Petrović prihvaćena je posthumno, kada su shvaćeni težina i važnost njenog rada koji je srpsku umetnost izveo na put modernizma.

Autor; Gordana Milanović
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 28 Nov - 1:20

Nadeždine strasti i prkosi


Roman “Jedan mogući život” Ivanke Kosanić, prva romasirana biografija 
najveće srpske slikarke 20. veka.


[You must be registered and logged in to see this image.]



Autoportret Branka Popovića / Autoportret Nadežde Petrović / "Valjevska bolnica"

I DOK je sa zanosom unosila jaku crvenu i žutu boju na nebo iznad dva velika, već naslikana šatora, u sjaju poslednjih vatrenih umirućih zraka sunca, u nejasnoj silueti čoveka koji se kretao prema njoj, prepoznala je Branka Popovića!

Ovim susretom Nadežde Petrović, dok stvara svoje poslednje delo, sa bliskim prijateljem, srodnom dušom i umetničkim saborcem, nadomak Prve rezervne bolnice pored Valjeva, u jeku Kolubarske bitke i epidemije tifusa, otpočinje Ivanka Kosanić roman “Jedan mogući život” (“Agora”), prvi u našoj književnosti čija je glavna junakinja žena koja je obeležila srpsko slikarstvo 20. veka.
- Pokušala sam da između redova te ogromne dokumenarne građe o njenom životu i stvaralaštvu, činjenica zabeleženih u biografijama, studijama, novinskim tekstovima, pismima, zapisima i likovnim kritikama, nagovestim kakva je zapravo bila Nadežda - kaže za “Novosti” niška književnica koja je svoj prethodni roman posvetila Jeleni Dimitrijević, svetskoj putnici, putopiscu, dobrotvorki, prvoj ženi u našoj književnosti kojoj je objavljeno jedno prozno delo (“Pisma iz Niša o haremima”).

Autorka je svoje aluzije i slutnje o Nadeždinoj mogućoj intimi, uplela u fikciju, koju je isprepletala oko poznatih i manje znanih činjenica iz burnog, bogatog, kratkog i tragičnog života slikarke i rodoljuba.

 Vodila je neku vrstu “povišenog života”, u svoj posao i poduhvate unosila je tu povišenu energiju, a sa velikom srčanošću zalagala se i za ideale u koje je verovala, sporila se sa zlom - objašnjava Kosanićeva, dodajući da je Nadežda sva bila između strasti i prkosa.
Bez obzira na to što se čini da se, posle jednog veka od njene smrti, sve zna o slikarki koja je promenila čitavo shvatanje umetnosti kod nas i patriotkinji koja je položila život na oltar otadžbine, najzagonetniji je ostao upravo njen intimni život. U tom delu, autorka Nadeždine romansirane biografije, kaže da je u pomoć prizvala fikciju, posebno opisujući odnose sa muškarcima iz njenog okruženja, od kojih je, tvrdi, ključni i najdublji bio upravo sa Brankom Popovićem.

 Nigde se doslovno ne navodi, ali može da se između redova pročita, kako je njihova biliskost bila specifična - priča Ivana Kosanić. - Zajedno su putovali po Evropi, bili su dva srodna bića, ona je pisala kritike o njegovom slikarstvu, a on o njenom. Pišući o tome kako je Nadežda prvi umetnik koji je kod nas izašao u prirodu, Popović je naziva i našim Kurbeom.

Ivanka Kosanić navodi i jedno svedočenje po kome je Branko Popović navraćao u Sićevačku koloniju upravo da bi se video sa Nadeždom. I njihov poslednji susret uoči slikarkine smrti u Valjevskoj bolnici bio je autentičan, kao i to da je uz veliko Popovićevo angažovanje, prvi put posthumno, u punom sjaju predstavljen opus Nadežde Petrović, na izložbi u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić” 1938. godine (tragično će život okončati i ovaj slikar i arhitekta - naći će se na spisku 105 intelektualaca i uglednih građana, koji su bez presude streljani, posle oslobođenja Beograda, ali se time Kosanićeva ne bavi u ovoj knjizi).

- Verovala je da nju bolest ne može potpuno da slomi - piše, između ostalog, u poslednjem poglavlju “Jednog mogućeg života”. - Ali, kada je mahnula Branku, a zatim, gledala kako njegov kamion nestaje kao senka u daljini, ona je osetila neko neraspoloženje, psihičku malaksalost koja se prostire na noge i ruke...

BUNTOVNI MEŠTROVIĆ

NEIZBEŽNO, jedan od likova je Ivan Meštrović, sa kojim je Nadežda, kaže Ivanka Kosanić, bila bliska na drugačiji način, nego sa Brankom Popovićem: - Oboje su bili prkosni, pružali otpor i protivili se stvarima sa kojima se u svom vremenu nisu slagali - opisuje sagovornica. - Taj prkos je išao iz dubine talenta, a takvih buntovnika sa razlogom, kao što su bili Meštrović i Nadežda, nažalost, danas više nema.


novosti.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sub 31 Dec - 21:03

[You must be registered and logged in to see this image.]










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sub 31 Dec - 21:04

[You must be registered and logged in to see this image.]










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Uto 4 Apr - 9:48

Obeležena 102. godišnjica smrti Nadežde Petrović


U Čačku je obeležena 102. godišnjica smrti slavne slikarke Nadežde Petrović. Predstavnici grada, 
Umetničke galerije "Nadežda Petrović", Kola srpskih sestara i Udruženja poslovnih žena položili 
su vence kraj njenog spomenika.


[You must be registered and logged in to see this image.]



"Cilj nam je da ovim okupljanjem prenesemo sećanje na Nadeždu i unesemo ga
 u naše najmlađe. Okupili su se predstavnici ustanova i udruženja, koji nose njeno 
ime. To je još jedan način da se čuva sećanje na jednu značajnu ličnost ne samo 
umetnosti, već i srpske istorije", rekla je direktorka Umetničke galerije "Nadežda
 Petrović" Milica Petronijević. 

Predsednica Kola srpskih sestara u Čačku Bojana Jakšić podsetila je da je Nadežda
 Petrović idejni tvorac i prvi sekretar tog udruženja. 

"Ponosni smo što u Čačku, Kolo srpskih sestara nosi njeno ime. Uvek se setimo 
njenih reči, 'Drage sestre održite kolo sa njegovim patriotskim duhom dok poslednja
 srpkinja postoji', rekla je Jakšićeva, dodajući da "Nadežda Petrović bdi nad nama i
 kad god bi zastale, sećanje na nju daje nam novu snagu da krenemo napred". 

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je naglasio da o svojim velikanima grad Čačak 
mora i ubuduće da vodi računa, kao što je to činio do sada. 

"Dugujemo veliku zahvalnost našim velikanima, poput Nadežde i Disa, ali i drugih. 
Ovo je jedan skroman način da se obeleži i da se setimo Nadežde Petrović", rekao je 
Todorović. 

Spomenik slavnoj slikarki u centru Čačka izradio je njen veliki prijatelj Ivan Meštrović. 

Nadežda Petrović je bila žena koja je slikala, držala govore, maštala, pisala kritike i 
previjala borce. U tri rata je bila bolničarka. Sačuvano je više od 200 njenih dela, a 
neka su joj osigurala najistaknutije mesto u modernoj srpskoj umetnosti.


blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Uto 4 Apr - 9:50

[You must be registered and logged in to see this image.]


Sa vojnim lekarima 1915.










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sub 21 Okt - 9:11

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret Jovana Skeclica










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sub 21 Okt - 9:12

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret Branka Popovića, 1907.










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sub 21 Okt - 9:13

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ostrvo ljubavi, 1907-8, ulje na platnnu, Narodni muzej, Beograd










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

malalila

Ženski
Poruka : 52047

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sub 21 Okt - 9:14

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ivan Grohar, Portert Nadežde Petrović










"Treba otimati radost danima koji beze "
 Majakovski
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Master
Master

Salome

Ženski
Poruka : 11052

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 3 Sep - 21:07

Nazad na vrh Ići dole
Salome

Master
Master

Salome

Ženski
Poruka : 11052

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Pon 3 Sep - 21:07

Nazad na vrh Ići dole
Salome

Master
Master

Salome

Ženski
Poruka : 11052

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Čet 6 Sep - 13:02

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenik Nadezdi Petrovic u Cacku, poklon- rad Ivana Mestrovica

Nazad na vrh Ići dole
Salome

Master
Master

Salome

Ženski
Poruka : 11052

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Čet 6 Sep - 13:07



[You must be registered and logged in to see this image.]

Ostrvo ljubavi, 1907/1908.

Nazad na vrh Ići dole
Poly

Master
Master

Poly

Ženski
Poruka : 15503

Lokacija : Beograd

Učlanjen : 04.03.2017

Raspoloženje : hm...


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sre 3 Okt - 12:34

[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]

Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Master
Master

Salome

Ženski
Poruka : 11052

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Sre 6 Okt - 13:10

Изложба етнографских предмета из париског 
атељеа Надежде Петровић


[You must be registered and logged in to see this image.]



Уметничка галерија „Надежда Петровић” у Чачку седмог октобра приређујe изложбу 
етнографских предмета из париског атељеа Надежде Петровић, из збирки Етнографског
 музеја у Београду.
Изложба представља централни догађај којим се обележава 60 година оснивања и рада
 Уметничке галерије „Надежда Петровић”, и којом се уједно најављује почетак активности 
на обележавању великог јубилеја који нас очекује 2023. године – 150. година од рођења
 сликарке Надежде Петровић (1873-1915).


Ceo tekst


politika.rs
Nazad na vrh Ići dole
Salome

Master
Master

Salome

Ženski
Poruka : 11052

Lokacija : tamo daleko

Učlanjen : 11.05.2018

Raspoloženje : podnosljivo


Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610Uto 11 Okt - 17:18

Ispred svog vremena: 149 godina od rođenja Nadežde Petrović


 Autor:Ljubica Sokić


[You must be registered and logged in to see this image.]


Delo Nadežde Petrović zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove

 jedinstvene žene, koja je rođena na današnji dan pre 149 godina u Čačku.


Nadežda Petrović je najznačajniji srpski slikar s početka veka. 
Iako je tematski ostala verna 
nacionalnom, stilski se potpuno okrenula savremenim tokovima 
evropske umetnosti. 
U odnosu na ostale naše umetnike išla je znatno ispred svog 
vremena – sigurno da je i to jedan od razloga što od svojih 
savremenika nije bila dobro shvaćena u jednoj tradicionalno-
patrijarhalnoj srpskoj sredini.


[You must be registered and logged in to see this image.]





Ceo tekst



nova.rs
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Nadezda Petrovic - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nadezda Petrovic   Nadezda Petrovic - Page 3 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Nadezda Petrovic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Rastko Petrović
» Branislav Petrović
» Snežana Petrović
» Ratko Petrović
» Zora Petrovic
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-