Nepoznati autori

Moja tajna...


Najlepša si misao,duboka tajna
Sve što mi srcu bilo je drago
Nestvarna,predivna ti zvezdo sjajna
Bila si moje najveće blago.


Oči su tvoje dva jezera bistra
A usne tako meke rumene
Kosa ti predivno na suncu blista
Najlepša žena ti si za mene.


I nigde nema lepote takve
Ti svojom pojavom mene osvajaš
Dobrotom svojom srce dotakneš
Od svih se drugih tako izdvajaš.


Magična ženo šta u sebi imaš
Kada me bez muke pokoriš tako
Možda si andjeo,mozda si vila
Pred tobom srce je moje ko staklo.


Svaka mi misao na tebe miriše
I nosi tpolinu tvoje nežne kože
Kad bi samo znala da zbog tebe dišem
Da srce bez tebe više ne može.


Koliko te volim ja ne umem reći
Svaka reč o tome suvišna bi bila
Srce voli tišinu a ne glasne reči
U očima vidi se ono što se skriva.
    
                                                           S.F.

Čekanje

Željno je čekam,sporo prolaze dani
Opet se nadam da će doći
Ma hajde samo na minut stani
Da smirim srce makar ću moći.


I eto želje moje,prolazi al s druge strane
Ona je verujte ljudi najlepša žena za me.
Žurno korača dalje i skriva poglede svoje
Plava joj kosa leprša,ukrala suncu boje.


Te kose talasi dugi kojima nema kraja
Oči prelepe volim,njen pogled mene osvaja
Opet o njoj maštam,šta ću kad volim druže
Usne meke,rumene ko latice najlepše ruže .


Te usne tako slatke,i osmeh me taj veseli
Za nju je osmeh sitnica,za mene svet je celi
Ne mogu bez nje više,pogled je stalno prati
Da prava je ona za mene možda će nekad da shvati.
                
                                                                                        S.F.

Čudna noć, Pamir planinama,
kao salomljena na vrhu cigarete
kojom te dozivam
nepomenutog.
 
Čudno zvoni ovo svetlo
ovo nebo
kojima se noćas pokrivam
nedorođen.
 
Ćutiš, brate
a pamtiš znam onu zemlju onaj grad onaj vetar
s kojih smo se poslednji put napojili
neumireni.
 
Ćutiš, znam
one reči onaj pogled onu bol
s kojima si onda ,,Pet minuta da prisniš samo’’
otišao.
 
Ćutiš onu jesen
onaj put one korake onaj novčić ono blato one zvezde
kojima sam ti oči
zatvorio.
 
Ćutiš, rođeni
ćutiš onu vatru
kojom si onaj zavet
u mene satopio.
 
Kao što si i onda odćutao.
 
I čudne su noći na ovoj zemlji.
Nigde valjda sećanje tako lako ne probija.
 
,, Tako mi ove jeseni,
pa u ovoj vukojebini ne verujem da je kap kiše
ikad pala, ni travke nigde da se čovek prikloni.
I satovi ne rade.
Zona sumraka, kad ti kažem, matori.’’
 
Tako mi ove jeseni?
Bože, što si umeo gluposti da se nalaprdaš.
To nigde nisam video.
A satovi im i dalje ne rade.
Da ne poveruješ. Je.em ti zemlju.
Je.em ti pustaru.
Jeb.m ti krv onu.
Što si im umesto kiše valjda poklonio.
Tako mi ove jeseni!? Balavče balavi.
 
Probijaju i prva svetla. Visoke su ovde noći.
Kao da ne pripadaju zemlji.
 
Gledam onaj papir.
Gledam tvoje ime ispisano.
 
Onda opet odlutam.
Takve su noći ovde, znaš, meko se luta njima.
Samo pratiš dim cigarete umesto zvezda.
Jedino što se teško vrati, jednom kad tako
korake za vazduh vežeš.
 
I onaj Vetar se vratio.
Baš onaj, isti, u hiljadama bih ga doslutio.
Miriše na benzin prašinu i mleko.
Dolazi po svoje.
 
A zbilja si mislio da ne znam da me iza leđa zovete ,,Mister Poeta’’?
I da si odatle ono ,,Tako mi ove jeseni’’ izmajmunisao?
Mene našao da zajebava.
Benavče.
Ja sam onu noć, istu, živeo u stotinama.
Dok si ti još komšiji zapišavao ograde u onim tvojim Matarugama.
Uh ti.
 
I ona Tišina se vratila.
Ista, tvrda.
Zvoni kao sa Svetog Tripuna.
Dolazi po svoje.
 
Ni da padaš bre nikad nisi naučio.
Tri godine, leđa si mi izlomio.
 Nisam te naučio.
Lepo sam video i onda da si oštro sleteo u onu prašinčinu.
Mulac.
Stvarno ni da padaš nisi naučio.
Ruku da sjebeš.
Da nisi pao u valjda jedini pedalj trave u onom njihovom bestragu.
 
I ona Pesma se vratila.
Ista, škrta, opora.
Šamilova.
Dolazi po svoje.
 
,,Vrati mi.’’
Ni da ćutiš nikad bre nisi naučio.
Uvek si nešto imao da sviraš.
Kad je trebalo govoriti, lajao si.
Kad je trebalo šaputati, iz guzice si vikao.
Balavac.
Kad je trebalo živeti, na šta si bre dah pustio.
,,Vrati mi.’’
Uh.
 
I ona se Noć vratila.
Ista ona, jasna, jedna, prepoznao bih je među večnostima.
Miriše na pepeo prokletost i ruzmarin.
Dolazi po svoje.
 
Ni da se smeješ nisi naučio.
Možda nisi ni imao kada.
Druge si lepo nasmejavao.
Stalno.
Čak si i mene umeo da obestežaš.
Takva ti se valjda zvezda dala.
 
Beskrajna mi je noćas ova cigareta.
 
I ja sam se, rođeni, vratio.
Nikad više isti.
Ruku daj.
Mulac neozreli. Dva puta si mi poslednju suzu otkinuo.
Po svoje sam došao.
 
Idemo kući.



 
 
... na noć između nekog pradavnog prvog i drugog septembra, bile su velike suše, i jesen je te godine sasvim zaranila...
 
Pesma pokupljena negde sa neta, više se i ne sećam gde. Ova beleška ispod je valjda i jedini naziv koji ima.

U srcu i dalje...


I opet duša sanja tebe isto
U mislima leprša tvoja kosa plava
Još te srce voli neizmerno,čisto
Kao kad si usne prvi put mi dala.


Znam da si tudja i sad već daleka
 Ali ne kajem se što sve sam ti dao
S' uzaludnom nadom srce tebe čeka
Možda da te volim ipak nisam znao.


Cije li te usne ljube do zore
Da li te voli kao sto sam ja
Ljubav u meni nemirno je more
Ti bila si deo mog najlepšeg sna.


Osvajaš mene od orvog trena
Tajno moja opet samo tebe tražim
Jer ti si žena prelepa,zrela
Al istinu ne vidiš ti od tudjih laži...


Što mi sada ne veruješ to me kida,boli
I te teške rane razdiru mi grudi
Posle svega ipak sve jače te volim
Makar i bez mene samo srećna budi.

                                                                     S.F.

Ćutanjem te volim...


Dozivam te nemo u dubini noći
Rečima nečujnim, tiho ko bez glasa 
Osvojiše mene tvoje braon oči
I seme ljubavi sad u srcu klasa.


Ćutanjem te volim,pogledima vrelim
Jer drukčije ne smem,otkriće se tajna
Jer tudja si žena a tako te želim
Prema tebi ljubav moja je beskrajna.


Očima ti pricam dok pred tobom stojim
U pogledu ne može ljubav da se skrije
Krv u meni ključa,sav od želje girim
Da opet te zagrlim moje najmilije.


Kad bi samo znala koliko me boli
Što ti kaplje meda on s usana skida
Da li znaš da više od njega te volim
To što si njegova,to mi srce kida.


Ja sada sam veruj od očaja korak
Jer uvojke plave neko drugi dira
Zbog toga moj život prazan je i gorak
U noćima besanim srce nema mira.

                                                                S.F.

Još te ima u meni...


Poželim te jutrom kada zora sviće
I prvi zrak sunca tada nadu budi
Da jednom sve isto kao nekad biće
Da grejem ti ruke promrzle od studi.


Nisam te zaboravio,znaj da to ne mogu
Jer tako bih samo naneo bol sebi
Nadraža si uspomena i večita tajna
Bez tebe u srcu preživeo ne bih.


Ponekad zamišljam da ti šapćem tiho
I sklanjam ti nežno pahulje sa kose
Dok te čvrsto grlim sneg po nama sipa 
Leprša ti kosa vetrovi je nose...


Eh da mogu vreme unazad da vratim
Da još jednom samo stanem ispred nje
Da na minut makar držim je za ruke
U mojim bi očima pročitala sve...


Dugo tajnu ovu u grudima skrivam
Da sve se promenilo sad već evo slutim
Više nećeš znati šta u meni biva
Zato samo pustam neka srce ćuti...


Nekazane reči ono su sto boli
I razbija moje srce u komade
Teško je kad gubiš onog koga voliš
I kada ti zadnje poruše se nade.


Kad ljubavni plamen zgasne i utiša,
Tinja tek po malo u srcu što boli
Znam da ću da patim jer ne vredi ništa
Kad umreš u srcu onog koga voliš.


                                                                  S.F.

Živiš još u meni


Šta je to samoća zna li mi ko reći
Za voljenom čežnja ili nešto drugo
Da' l su to sve one prećutane reči
Što za tebe čuvam čekajuć te dugo...


Sad ne moze nista  popunit prazninu
I znam da ne mogu više da te vratim
Nikad neću moći ja da te prebolim
Večno ću za tvojim usnama da patim.


Kad se tebe setim srce ko da stane
Tada mi ka tebi odlutaju misli
Još uvek te čuvam tu sa leve strane
U mom srcu živiš,još iščezla nisi.


Znam da je greh poželeti tudje
I zato ne želim život da ti kvarim
Teško je kad neko pod kožu ti udje
A znaš da moraš da ga zaboraviš.


Nije bol kad umireš,kad život se gasi
Već kad nekog voliš a znaš da ga gubiš
Sve u tebi utihne,bez razloga dišeš
Jer znaš da te usne ne možeš da ljubiš.


                                                            S.F.

Još me ne prolazi...


Duša je moja kao krpa stara
Pokidana zbog nje na delove sitne
I svaki dah vetra sve je više para
Sve su druge sada za mene nebitne.


Pomislim ja na nju dnevno bezbroj puta
Srce za tom ženom još uvek mi plamti
I sve više svakog časa i minuta
Njene nežne poljupce i dodire pamtim...


Još mi čežnja za njom obavija grudi
I nadam se da joj sunce sreće sija
Zelim joj da uvek s osmehom se budi
Kad je srećna ona tad srećan sam i ja...


                                                             S.F.

Boli što me zaboravjaš...


U vrtlogu osećanja burnih
Srce moje s olujom se bori
Sve više je dana loših,tmurnih
Kad slomljeno srce progovori.


Minut po minut svaki tren me boli
Ali ti to ne znas moj cvetiću plavi
Još uvek se nadam,potajno te volim
Nikad neću moći da te zaboravim...


Pišem o tebi jer tako moram
Sad reči moje više ne vrede
Jer kada srce pukne na pola
Tada na mržnju ljubav se svede.


Nevidljivi lanci što spajaju duše
Pokidani u prašini leže razbacani
Pokusavam sam da nastavim dalje
Bez tebe su teški i sumorni dani.


Još mi srcu značiš al to nečeš znati
To je moja tajna skrivena ,duboka
I ne smem to sada ni sebi priznati
Da i dalje volim te više od zivota.


A ljubav će moja i dalje da teče
Peva pesmu bolnu napaćena duša
Pomuti mi razum ta tvoja lepota
I tu pesmu više nema ko da sluša.


 
                                                          S.F.

Zarobljenik uspomena...


Ne smem više da mislim o tebi
A to što si tudja to me mnogo boli
Da me neko pita ja priznao ne bih
Da željno te čekam i da još te volim.


Sećaju na tebe svi zalasci sunca
A srce te moje doziva sve tiše
Taman da zaboravim sećanja mi vrate
Ti snegovi prvi i jesenje kiše...


Dok te grlim nežno sneg sve jače veje
Osmehe mi daruješ i poljupce vrele
U sećanju mome živeće trenutak
Kada su nam usne prvi put se srele.


Teški su mi dani od kada je nema
Žena kose plave u mom srcu spava
Ta će tajna večno ostati u meni
Ne dam joj da postane deo zaborava...


Još je srce ponekad poželi
Ali za nas više nade nema
Bezbroj sada prepreka nas deli
I zbog nje ja postao sam zarobljenik uspomena...

                                                                         S.F.m

Kad bi bila tu...


Ne osećam više da srce mi kuca
Kao onda kad je samo za te znalo
Ono kao kamen od studeni puca
Kad kraj mene prodješ ko da se ne znamo.


Lažnu nadu gajim,a od drugih skrivam
Da još uvek tvoje slatke usne želim
I dok noću tiho ime ti dozivam
U samoći zaspim pod carsavom belim.


Prolaze bez tebe zime i proleća
A slike stare mi sećanja vrate
Miris kose tvoje još uvek osećam
Moje te usne još uvek pamte.


A jedan pogled bi dovoljan bio 
Da opet sve se na staro vrati
Al život eto od mene te skrio
Za tobom srce još uvek pati.
                                                   S.F.

Srce slomljeno


Boli što te nema,što bez tebe starim
Svakoga mi dana nedostaješ  više
Pesmama na tebe uspomenu čuvam
Zato ih s toliko ljubavi i pišem...


Šta su pesme moje ,tek gomila reči
U koje se sliju sve suze i nade
I pred svima ćutim a hteo bih reći
Kolika u srcu praznina ostade.


Ne može se sećanje da izbriše lako
Jer nije to crtež na listu papira
Pa da ga obrišeš kada god poželiš
I da tako svoga rešiš se nemira.


Iznova me nešto uvek tebi vraća
Posle svega ja te istovetno volim
Kako da se rešim bola i nedaća 
Dva života trebaće tebe da prebolim.


Rane moje još dugo boleće
Tvoja kosa zlatna sada sija drugom
Ovo malo srca zauvek voleće
Onu što je život moj ispunila tugom.


                                                              S.F.

U tišini volim te...


Ne pričaj me nikom,pusti sve će proći
I nemoj mi ime spominjati samo
Čuvaj me za one čase u samoći
Jer ljubavi nesudjene utihnu prerano...


Ćiti,ne govori .Pogledaj me krišom
Neka niko ne zna da smo se mi sreli
Odlaziš sa prvom novembarskom kišom
Ti moje si sunce i moj si svet celi.


Što u srcu biva u pogled će stati
Volim te u sebi potajno i tiho
Ispisane pesme ja ti neću slati
Na samoću  sam se odavno naviko...


 Voljet ću te, dok srce mi kuca
Do neba ,nestvarno ko u nekoj priči
Čekaću strpljivo ženu kose zlatne
Što iz neke bajke na princezu liči...


Odavno već ja ne tražim sreću
Tražim samo malo manje bola
Zauvek potajno ja tebe voleću
Živim ja i dalje al sa srca pola...


                                                           S.F.

Ko te sad voli 


Ko te sad voli dok ja te sanjam ?
Ko tvoje medene usne ljubi ?
Ko ti sa kose pahulje sklanja
Dok čežnja razdire moje grudi  ?

Da li se setiš imena moga
Kad kiša jesenja nebo pomuti ?
Mene i dalje na tebe seća
Drveće kićeno lišćem žutim...

U suton tihi na tebe mislim
Dok u daljini pogled se gubi....
U mome srcu još uvek ti si
A  drugi neko usne ti ljubi...

Uskoro pašće pahulje prve
Oživeće ponovo uspomene stare
Pred očima biće tvoj osmeh prelepi
Sećanja u duši nikada ne stare...

Usnule nade u srcu stoje
Čekaju neko bolje vreme
Jednoj  ženi  kose zlatne
Još uvek pišem pesme i poeme...
     
                                                          S.F.