Ingrid Bergman

Suptilna i prirodna plavuša



Bila je nežna, lepo odevena plavuša, sa lepo manikiranim noktima, kao da izlazi iz nekog bridž kluba ili šik salona. Razlikovala se od drugih holivudskih zvezda svoga doba - insistirala je na prirodnom izgledu bez šminke, bila je dosta visoka i nije promenila svoje ime. Govorila je pet jezika i imala tri braka



Trostruka dobitnica Oskara, Ingrid Bergman, razlikovala se od drugih holivudskih zvezda svoga doba - insistirala je na prirodnom izgledu bez šminke, bila je dosta visoka i nije promenila svoje ime. Govorila je pet jezika i imala tri braka. Posle uloge u čuvenoj "Kazablanci", "Njujork tajms" je pisao da Bergmanova nije lepa u holivudskom smislu reči.

Glamur koji je okružuje, sjaj je mladosti i zdravlja pisao je ovaj američki list. "Ne smete zaboraviti da ja dolazim iz Švedske i da se mi Šveđani dosta razlikujemo od Amerikanaca. Ozbiljni smo, nismo frivolni. Mi čak i zadovoljstvo shvatamo ozbiljno", rekla je tom prilikom Bergmanova.




Ingid Bergman je rođena 29. avgusta 1915. godine u Stokholmu, od oca Šveđanina i majke Nemice. Imala je teško detinjstvo. Veoma rano je ostala bez roditelja, majka joj je umrla kada je imala tri godine a otac kada joj je bilo 13 godina. Odgajale su je tetke, prvo jedna pa druga. Rođaci su bili protiv njene namere da postane glumica, no ona je ipak u svojoj 17. godini primljena u Kraljevsko dramsko pozorište u Stokholmu. U ovom pozorištu je, međutim, ostala samo godinu dana jer je ubrzo stigla ponuda za film. Kreće ubrzano da gradi svoju filmsku karijeru. Nakon desetak filmova u Švedskoj i jednog u Nemačkoj, Bergmanovu angažuje holivudski producent Dejvid O. Selznik kako bi nastupila u "remakeu" njenog švedskog filma iz 1936. godine - "Intermeco". Film je ostvario veliki uspeh u Americi, a Ingrid je postala zvezda za ceo svet.
Nastupilo je njeno holivudsko razdoblje koje traje od 1938. do 1949. godine.



U tom periodu joj cvetaju ruže i na profesionalnom i na privatnom polju. Sa suprugom, švedskim neurohirurgom Peterom Lindstromom, 1938. rađa kćer Friedel Piu, otelovljujući vrednosti ostvarene supruge i majke koje dosta dobro korespondiraju sa njenim glamuroznim imidžom na filmskom platnu i sa moralnim očekivanjima toga vremena. Nakon što je završila poslednji film u Švedskoj i nastupila u tri srednje uspešna američka filma, Ingid se pridružila Hemfriju Bogartu u klasičnom filmu iz 1942. "Kazablanka", u kome će ostvariti svoju najpoznatiju ulogu, mada ne i najbolju, govorila je ona. "Igrala sam u toliko značajnih filmova, a svi pričaju samo o onom sa Bogartom", negodovala je Ingrid. Pojašnjavajući ovako svoje mišljenje o "Kazablanci", rekla je: "Mada me izgleda mnogi ljudi vole baš u ovom filmu, ja više volim sebe u nekim drugim ozbiljnijim ulogama. Ovo kažem zato što sam bila oduševljena kada je gospodin Hemingvej, nakon što me je video, želeo da ja igram Mariju u ekranizaciji njegovog romana "Za kim zvona zvone".


Izvor:Paunpress

Filmografija Ingrid Bergman

Film "Jesenja sonata " - 1978.



Јесења соната (шве. Höstsonaten) је филм Ингмара Бергмана снимљен
1978. године у Норвешкој. Номинован је за Оскара у категоријама за
најбољи оригинални сценарио и најбољу главну глумицу. Такође је
освојио Златни глобус за најбољи страни филм.
Ово је последњи филм Ингрид Бергман.

Fotografija Ingrid Bergman iz filma Stromboli

Dok su trajali ovi uzaludni pregovori sa Selznikom, primio sam jednog dana pismo od glumice koja je za mene u to vreme bila skoro nepoznata. Bila je to Ingrid Bergman od koje sam video samo film Intermeco. Rekla mi je da je prisustvovala projekciji filma Rim, otvoren grad i da je bila potresena njime, ali da je mudro sačekala drugi film da bi o tome stekla potpuniju predstavu. "Sad pošto sam videla Paisu, zaključila je ona, spremna sam da dođem da radim sa vama".

Kod žene kao što je bila Ingrid Bergman, tako nevine i tako izuzetnih kvaliteta, ova želja da izađe iz ustaljenih navika predstavljala je izuzetan napor. Već na vrhuncu slave, ona je simbolizovala star-sistem u onome u čemu je on bio najsjajniji. I evo, ona se obratila meni, koji sam bio antipod tog filma tamo. Mada je bila pri kraju ugovora sa Dejvidom Selznikom, bila je obasuta sjajnim ponudama.

To pismo je napravilo skandal u filmskom svetu.

Prvi put smo se videli u Londonu gde je ona upravo snimala film U znaku jarca sa Hičkokom. A onda smo se sastali jedne subote i nedelje u hotelu Žorž V u Parizu i dugo razgovarali.

Rekao sam joj ukratko: "Veoma sam počastvovan što ste mi napisali ovakvo pismo. Video sam samo jedan vaš film, ali smatram da ste savršeni. Moram, ipak, da vam kažem da je moj način rada sasvim specifičan. Neću nikad prihvatiti da napišem scenario da bih vam ga ponudio, uostalom ni bilo kome drugom. Ako prihvatite da igrate pod ovim uslovima, spremam sam da pokušamo".

U to vreme imao sam u glavi projekat iz kojeg je nastao film Stromboli, priču o ženi koja, pošto je preživela rat sa svim prljavštinama koje je trebalo prihvatiti da bi se preživelo, pokušava da se ponovo uključi u život. Ispričao sam joj ukratko sadržaj. Rekla mi je:

- Potpuno se slažem...

Iz autobiografije
" Fragmenti sećanja",
Roberto Roselini

artnit