|
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:07 | |
| Apoteka Na ti ovaj pogled s tri baterije sna i uzmi još krišku anarhije želja namazanih puterom i medom. I na ti još krišku ljubavi i krišku veselja.
Čekaj. Uzmi još tu krišku zazubice s pljuvačkom bumbara, dugim postom gatke, kap budućnosti s nenašminkanim licem i krišku smrti, njene ruke glatke.
Još čekaj. Na ti krišku jedne teške tačke u kojoj se ne sekući se već seku snovi i dela krvi ubilačke.
Pomešaj to u sluhu, popij u mleku i baci sve u reku. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:07 | |
| Ćelija Ćelija smradna, ćelija gadna. Majko, majčice draga, tvoja draganja, nežnog majkanja željan sam. Izdaje snaga.
O, majko, muke. Ako me ruke tvoje mrtvoga prime, Hoće li suze, pasti na uze, Hoćeš li reći: Sine?
- Sine, kuni me. Skote živote, uze mi sve moje drago. Možda je krao, možda je klao, ipak, moje je blago.
Ne, nisam krao, ja nisam klao, za slobodu ja sam bio, za slobodu veću, za ljudsku sreću za život o kom sam snio.
Za život mio o kom sam snio u borbi ja sam pao, za bolji život crni se život, za život, život sam dao. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:07 | |
| Žeđ Žeđ sam, daj mi gutljaj oticanja reka. Drhtaj sam, daj, srno, svoj pogled nečujni. O, vetre što jedriš prazninom oseka, glad sam što te s tisuć prstiju obujmi.
Ja sam sliv vrućina u sneg. Ne! U inja pod plavim kapcima; Ja - romor riđilom brega, o jeseni, pijana od kominja, o strasti što prskaš s mog boka vedrilom.
Otud praviš ti, cvat iza krajnjih međa, ko kriška ostva pod saćem ljubavi? Peno žara što me, peteljkama veđa, u krila leptira daždom zvezda zavi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:08 | |
| U Sumrak Reci mi smeh koji ne zna grč gorčine? — O ja sam muk i dubok vrč tišine.
Kaži mi noć što bolu zna broj stuba? — O ja sam san koji nema dna ni ruba. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:08 | |
| Mesec I Mraz Mesec i mraz na rešetkama. Smrt i robijaš na istoj stazi. Pred njima Srbija, ko tama, između dva žandara gazi.
Smrt otkida sate sa obraza. Robija šamar za svakoga. Sam protiv knjaza. Sam protiv Boga.
Volovska kola u daljini. Škripi, Srbijo, a sela piju. Za rešetkom, na mesečini, sam protiv sviju.
Kola spora, sve tanji snovi, a dugi dani u gustoj vlazi. Nikoga nema, ej, pustolovi... - Stisni zube i smelo gazi! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:08 | |
| Kažem Smrt Al Ljubim Kažem — smrt, a ljubim usnom kao predeo. Smrt ćuti, ja zvonim od starosti buduće. Pod tobom ja vidim grad mlad, uzavreo i naše smejanje s okna svake kuće.
O, nikada takve strasti bilo nije ko poljem te noći na ivici groba. Ja nisam ljubio nikada silnije tu rosu i tebe no u ono doba
kad su nam svrdlali meci i vrtlozi, bol što je iz rana loptio na sve, kad je brat prohodo na drvenoj nozi, kad su nam vezali i oči i sne.
Tišinom? Ne. Pesmom srce moje vrije. Ljubav je kćer čiji je sin imao sina da odagna stravu iz zemlje Srbije i ljubi devojke u kucaj malina.
Dim za žar, mir za bol, muk za reč — ja neću. Ja pucam da ljubim tvoja vita rebra. I ranjen ja tražim, ko sloboda - sreću, ko dan — taj smeh pod prokislim krovom neba.
Raduj se, o raduj, radujte se svi |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:09 | |
| Prošlost S danima nije bilo lako. Bilo je crnih suza mnogo i bilo srcu naopako, a što si hteo, nisi mogo.
Ej, kako biti i ne biti kad za sve što si započeo tvoj brat je morao tugu piti, a što si morao nisi hteo.
O, krv na lišću mesto soka, a mesto pesme i mesto trave, i mesto dva vesela oka - u lancima ruke krvave.
Mesto slobode smrt do glave. Reč svaka svoju dušu laže. Ej, grki dani, noći strave, nad živim bdiju mrtve straže. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 24 Nov - 16:10 | |
| KRITIČKA POHVALA OTICANJU VREMENA
Iako roditeljska dvojina utraja svaku jedinku na svetu, ja nisam od onih koji će bez roptanja dojiti budući bol, iako se izdaje za sreću utvrđenog i priznatog pedigrea. Mužjači se zato i moj duh, sin vanvremenlja, nepoznate majke samo. Otud mi sitniš sekundi zvecka u džepovima skupa s nedžeparcem probušenim na razne načine; otud se i ne smeškam dvosmisleno pocrneo kao škriljci na ohrapavelom krovu; otud i, pritisnut nevremenima previranja, ne sklanjam rado glavu poda nj; otud su i lake glave ukućana što me čine, često preužasnute nerazumevanjem; otud sam se, brže no što sam očekivao, i vratio s trga; otud sam tamo, na tren samo uspravan, i bio razdrljio prvo košulju, pa grudi pred trocevnim oružjem vremena; otud sam se i tako hitro vratio međ sustanare; otud sam najednom osetio gnev protiv onih međ njima koji spremno hvataju bačene pojaseve za nespasavanje budućnosti od grčeva još nerođene smrti; otud i nisam ostao onako prav kako sam hteo pred cevima od čije se buke kada: (otkud mi vremena za akanje s vanremenljem?); otud sam i postao protivnik palijativnih kolekvi kojima se ne rešava nijedan problem kiseonika razblaženog azotom i vodonikom; otud i palim na tihoj vatri dane za danima, mesto da planem sav odjednom, raznesen rodnim vanvremenljem: otud i sažižem, vežbajući se, most nad kanjonom u kom sam ispuštao stravične uzdahe ljubavnog zadovoljstva što uživa u patnji; otud sam se i činio nekim ljubavnicama presurov za nužne kapi nežnosti; otud su mi potpazusi ostajali nedezinfikovani a namirisani samo vonjem svežih jaja; otud sam tako odbijao da išta posedujem; i roditelje; otud i nisam imao vremena da se hvatam u kosti s tropoljnim vremenom: otud je i njega i mene činilo to nemanje vremena ni za neveru što je krvožedno rotirala oko moje osovine; mada me je zahvatala svojim zupcima; naslepo; otud mi je i bivalo tako često zlo pred njihovim izviksanim pogledom s tri polarne kape na zauške, kojima mi je mahalo ginući; otud mi je, u polarnoj tropolnosti, i ostajalo fiksno pričvršćeno za sećanje; otud je ono i bilo tako pritisnuto uprkos brojnijim dimenzijama; otud sam se i osećao tako slab kad bih, zaplivavši s rekom, prsnim perajima samo, ugledao te slepe oči, nizvodno iscurele, skupa sa strašću i ikrama; otud sam i bivao u stalnoj zavadi sa leđima voljene žene, izrezbarene radom duboko pritisnutih opruga na nekim površnim posteljama, što bi dugo drhtale dahćući pod dvojinom iz koje se utrajala jedinka, nedeljiva kao prst na svoja tri članka; otud sam se i dizao bezbroj puta pobunjen; ali otud, u strahu od smrtnih zaraza, i nisam naduže ostajao dosledan sebi: predugo me zadržavalo pranje svih tačaka mog tela koje su kontaktnule telesnost protivnice: otud su mi sirene i najavljivale opasnost tek pošto bi prošla potreba da se sačuva neizbežna glava; otud i nisam uspevao, ugrožen, da valjano izbrojim damaranja metronoma ugrađenog u dvojnice; otud sam, prkosu uprkos, neponosan na nj, prodirao, kao i smrt, bez kucanja na vrata, pod onaj krov; otud bi mu tad i cvokotnuli škriljci truneći se; otud su me i prepoznavali postepeno; otud se za mnom i otvarala neprestana rupa mojeg oblika i veličine; otud je, u mislima, ona i pristala da, prestajući, traje u nastalom gutljaju zraka; otud nijedna nije ostajala za mnom da bi obeležila moje ili čije bilo odsustvo.
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Oskar Davičo Čet 23 Maj - 21:30 | |
| Da li si sestro, rasla na livadi s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće pa ti je lice kao da ga gladi krilom senke leptir sto usnu proleće.
Da li si sestro rasla kraj žala pa su ti oči šumne kao more, pa su ti dojke kao dva vala što igranja ne umore.
Ili si došla iz topih ruda iz bakarnih žica, iz tamne lave pa ti je glas tunel pun čuda a suza tela, nemir poplave.
Ili si rasla međ peskom zlata, na dnu reke, u korenju vode pa su ti ruke oko mog vrata, dva mala izvora žedna slobode.
Oskar Davičo |
| | | Maza Član
Poruka : 239
Učlanjen : 31.05.2019
| Naslov: Re: Oskar Davičo Uto 4 Jun - 16:02 | |
| O, Što Volim Rosu
O, što volim rosu, njene prste fine, puckavice providne još ne videh take, kapi rose na obrazu deteline, šumne ko zvečarke, ali lake, lake.
O, što volim vidik, dubok kao čelo, velik ko čuđenje što širi zenicu kroz jutro kom rezi gledanje veselo dok sunce u skoku grli oranicu
A sjaj iščašuje magli rub doline i senke s mašica humova podiže, da otud ko stabla dohuknu stotine pijanih obzorja niz sve čulne riže.
Volim, volim čuda vida zahuktala, vidika života ko zraka sam željan, ko da sam sad vešan stoput, i s vešala još sto puta svakog časa opet streljan. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Oskar Davičo | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 4 od 4 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 15 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 15 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|