Od malena sam vatreni navijač Zvezde i reprezentacije ..u našoj kući je svaka fudbalska utakmica bila mala proslava i imala svoj mali ritual ..napakovali bi grickalice i piće oko nas a onda bi krenulo komentarisanje svakog poteza u igri ..tata , sestra i ja (mama bi dobacivala ponešto u prolazu baš kada bi se mi zaustavili što bi nam dalo gas za dalje komentare
)
Znala sam imena svih fudbalera kako Zvezde tako i reprezentacije i da me je neko probudio u pola noći ..izgovorila bih Siniša Mihajlović ili Piksi (bila sam jako mala kad je igrao Dule Savić
)
Bili smo glasni a znala sam i da zviždim ili vrištim u nekim situacijama ..a penali su mi omiljeni doživljaj , taj naboj i adrenalin ..ta tišina pa salva tuge ili radosti nevidjena je ..
Znala sam zbog izgubljene utakmice i da zaplačem ..
Sada mi još samo Nole istanji živce ali bez obzira navijam za njega , psujem ga i grdim ali i radost kad pobedi je ogromna ..
Opet imam isti ritual u svom gnezdu a prasići su vatreni navijači poput mene ..tako da ..istorija se nastavlja..