Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Anna Ahmatova

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:18

Priče o Ani Ahmatovoj, Anatolij Najman

Anna Ahmatova - Page 7 Ana

Ahmatova je revoluciju dočekala kao potpuno formirana ličnost sa načelima i kriterijumima koje kasnije nije menjala. Ne samo zbog toga, već i zbog strogog i uravnoteženog ponašanja, moglo bi se objasniti, da su i nju i Mandeljštama – tridesetogodišnjake u to vreme, smatrali za starce i tako govorili o njima. Nju je vaspitala dvestogodišnja peterburška, i šire – ruska, viševekovna kultura! Vrednosti koje je prihvatila posedovale su sadržaje ogromnog istorijskog perioda, moralna ocena onoga što se dešavalo bila je ista kao recimo, u kneginje Ane Kašinske, ili kneginje Ane, žene Jaroslava Mudrog, ili kod proročice Ane. Ona je za svoju prijateljicu ispričala: nekoliko godina posle revolucije prala je veš u lavoru, u kuhinji gusto naseljenog stana. Ćerka je dotrčala iz škole i, prolazeći pored majke, jednostavno je i pomalo izazovno izustila: „Mama, Boga nema". Majka je umorno, ne prekidajući da pere veš, odgovorila: „Pa gde je nestao?" Ahmatova nije pristajala da sa „broda savremenosti" baci nepotrebni kulturni balast, nije odbacivala provereno i staro radi reklamiranog novog. Zato, kad se odazivala na tvoje „ej", zvuk svake njene reči odzvanjao je kao eho u perspektivi epoha koje odlaze neznano gde, i ne udara u obližnji zid novog vremena.


Nije cenila estradnu poeziju 50-ih i početka 60-ih. Pritom sam primetio, kvalitet stihova nije igrao glavnu ulogu, mogla je da oprosti lažno otkriće, ako je u njemu videla pošteno traganje. U prvom redu bili su neprihvatljivi duhovno stanje autora, moralni principi vezani samo za dati trenutak stvarnosti, loš ukus.
Moj poznanik, mladi moskovski pesnik, zamolio me je da mu dogovorim sastanak. Rekao sam joj to, preporučio ga, ona me je zapitala, sećam li se nekih njegovih stihova. Rekao sam joj dva reda iz mladićeve pesme:
„Svakom različito stiže jesen – stihovima, ženama, vinom". – „Isuviše mnogo žena" –reče.
Prihvatila je da ga primi.
Ili o Robertu Roždestvenskom koji je tada ulazio u modu: „Kako neko ko nastupa sa takvim imenom može biti pesnik? On ne čuje da je rusko popovsko prezime nespojivo sa prekomorskim operetskim imenom?" I kad sam pokušao da ga branim, velim, roditelji su odgovorni, usledilo je: „Zato si pesnik, da bi mogao da izmisliš pristojan pseudonim".




Jednom su joj doneli poštu, ona je počela da čita pismo od Hane Gorenko, njene snahe, a ja da pregledam „Novi svet”. Posle nekog vremena digla je glavu i zapitala, šta sam u njemu pronašao. „Jevtušenka". Zamolila me je da pročitam pesmu po svom izboru: „Ja ga grdim, a skoro da ga nisam ni čitala". Stihovi su bili o tome, kako čovek gubi pamćenje, i još drugo sećanje, drugo (čini mi se srca), preostaje mu treće: „Neka se ruke sete ovog, ovog i ovog, neka se koža seti, neka se noge sete prašine puteva, neka usne..." U pesmi je bilo desetak strofa, primetio sam da je posle treće slušala manje pažljivo i pogledala u nedočitano pismo. Kad sam završio, rekla je: „U neku ruku Hanino pismo je popravilo utisak... Ima osetljive noge!" U drugim stihovima koje sam pročitao u električnoj željeznici na putu za Komarovo, u ono vreme pomodni lenjingradski pesnik izveštačeno je i ne mnogo maštovito varirao temu: veli, u dolazećem veku će se pojaviti mogućnost veštačkog stvaranja ljudi koji su ranije živeli. I onda će rđavi, tako reći reakcionari, biti reprodukovani u mnogo primeraka, kako bi poslužili kao očigledan primer u školama; a dobre, progresivne – moći će samo u jednom. Zapamtio sam da je bilo desetak Muhameda, a Majakovski je eto jedan.
– Dozvolite – rekla je Ahmatova – to nije samo banalno, to je i unosno.




Uskoro posle revolucije pred njenim očima se desilo ono, što su ponosno i dubokomisleno počeli da zovu preorijentacijom poetskih interesa. Međutim, spoljnja ubedljivost formule, samopouzdanje sa kojim se izgovarala, bili su u prvom redu sračunati da prevare čitaoca, da mu sugerišu zakonitost, izdaju onoga, odbacivanje i odbijanje onoga, što stihove čini poezijom. Lično mišljenje, poseban pogled, jednom reči ličan pesnikov odnos prema svemu na svetu, čini jedinu garanciju autentičnosti svakog njegovog rada. Kada je pesnik svečovečan, kao što je Puškin, njegovi lični stihovi stižu pravo da predstavljaju „sve", da govore „u ime svih" – tačnije, u ime svakog. To jest: i ja se sećam čudesnog trenutka, i ja sam proveo veče s Lejlom, i uopšte sve je to „o meni rekao".


Ali i kad je pesnik individualista, čak i egoista, kao što su Baljmont ili Igor Severjanin, on nema izbor: on govori u svoje ime i za sebe, a čitaocu predlažu da se divi njegovoj izuzetnosti ili da je prenebregne.




Ne sme se zaboraviti” – insistira ona u Listićima iz dnevnika, sećajući se Mandeljštamovog izlaganja o akmeizmu u Voronježu – „Šta je on rekao 1937. godine: ,Ne odričem se ni živih, ni mrtvih’. Ona je disala novim vazduhom, ali njena pluća su bila ispunjena pređašnjim, što ga je udahnula za svojih
mladih godina. Pričala je kako se marta 1935. godine našla na železničkoj stanici – pratila je nekog – bilo je to onog dana kad su iz Lenjingrada iseljavali plemiće, oni su se okupili na peronu i svi su je pozdravljali dok je prolazila:


„Nikad nisam mislila da poznajem toliko plemića". Preko nje sam se upoznao sa nekoliko njenih prijateljica, „mlađim savremenicama". Tada sam smatrao, da su te šezdesetogodišnjakinje i sedamdesetogodišnjakinje – prirodna konstanta svakog društva, da takve vremešne dame i takve starice, izmučene, ali ne i ogorčene, napaćene, ali ne i očajne, bledih lica, tužnih očiju , ali samopžrtvovane, one praštaju i izlaze u susret, njih je uvek bilo I uvek će biti. A ispostavilo se da su to bili poslednji primerci izumirućeg plemena. Današnje sedamdesetogodišnjakinje mogle bi da budu njihove pitomice, ali one od rođenja žive u atmosferi kvalitativno drukčijeg sklopa, to nije prošlo bez traga samo za njihovu psihosomatiku, što bi rekli savremeni lekari, već i za krvnu formulu. Ljubav Davidovna Stenić–Boljšincova rekla mi je kad je umro Čaplin: „Bila sam redov armije, čiji je on bio general". Koja starica može danas da kaže i za koju armiju i za sebe nešto slično?


Ahmatova je istraživala carsku reč, Danteovu muzu, labudove iz Carskog Sela, Rusiju Dostojevskog, majčinu dobrotu. Ona je od toga, po svoj prilici, učinila sve što se može, preuredivši na svoj način dom poezije od kamenja kuće što joj je pripala i ostavivši je u nasleđe budućnosti. Ovo kamenje
je večito i kao i uvek, kao što je od pamtiveka, valjalo je i za sledeću gradnju. Valjalo je, ali zasad nepotrebno, neupotrebivo. Novo življenje, nove funkcije arhitekture, novi materijali, popularna je plastika – „večita šperploča", kako je govorila Ahmatova.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:21

Najbolji stihovi Ane Ahmatove. Kolika je u njima dubina i mudrost!
Anna Ahmatova - Page 7 ElYkmRO

Ana Ahmatova je napisala divne stihove. Prodorne, duboke koji se urezuju u dušu ... Ona je sama sebe zvala pjesnikom, a ne pjesnikinjom, jer biti pjesnik je - predodređenje, i ne zavisi od pola.

​Mnogo toga je morala da preživi u životu - rat, progon, užasne godine represije ... Ali ova krhka i talentovana žena je bila u stanju da sačuva unutrašnju snagu i podari svijetu prelijepe stihove.

Izabrali smo najbolje od njih, stihovi koji su zauvijek ostavili sjajan trag u istoriji:

* * *

Da mudro živim već sam naučila,
Gledajuć' u nebo i moleć' se bogu
I da dugo skitam da bih izmučila
I nemir duše i dušu ubogu.

A kada u dolji vetar prene čičke,
Grozdovi rjabine sviju se po plotu,—
Ja veselo slažem mozaik-kamičke
U pesme o divnom prolaznom životu.

Vraćam se. Tople dlanove mi liže
Baršunasti mačak, preduć natenane,
I jarki se oganj razgoreva, striže
Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane.

Samo tišinu cepne iznenada
Krik rode koja već sleće na krov.
Ako na vrata pokucaš sada —
Neću čuti tvoj zov.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:22

* * *

Dvadesetprvi. Noć je. Ponedeljak.
Prestonica u magli se davi.
Kakav je to stvoritelj smetenjak
Koji ljubav na zemlji ostavi?

Od dosade il' lenjosti svoje
Svi u život poveruju pravi:
Susreta se i rastanka boje
I pevaju samo o ljubavi.

Nekima se i otkrije tajno,
I tišina svije im svoj hlad.
Mene ona zavede beskrajno
I od tada bolujem svoj jad.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:23

Anna Ahmatova - Page 7 8hmMCsR










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:24

* * * 




Pod tamnim je velom ruke svila... 

„Zašto si ti danas tako bleda?" 

„Zato što sam njega napojila 

Pićem tuge i oporog jeda".




Pamtiću to: hodom je pijanim, 

Iskrivljenih usana do grča 

Niz stubište sišao. Ja za njim, 

Krilca se ne dotičući, strčah.




A pred kućom kriknuh: „Sve je šala! 

Ako odeš, umreću naprasno". 

Nasmej'o se sav zelen od žala: 

„Hladno ti je, idi, već je kasno".










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:24

*** 
I tvrda, hladna riječ je pala
Na žive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to već znala
I smirit’ ću se, bar se nadam.

Još mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi, 
Treba, da duša okameni,
Učiti opet kako da živim.

Svejedno, vrelo šumi ljeto,
Kao da praznik neko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuću i dan plavi.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:26

Studen mi je pakla grudi takla.
Korak se u laku dao drhtavicu
i ja na desnu ruku sam namakla
s leve rukavicu.

O,koliko ovde stepenica ima
a ja sam verovala-tri.
Sapat jesenji medju klenovima
prosumi:"Umri sa mnom ti".

Varljivost zivota srecu mi zakrili,
prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom.
Ja mu odgovorih tiho:"Mili,
meni takodje.Umrecu sa tobom".

O poslednjem pesma to bese susretu
i ja pogledah na sumorni dom.
U spavacoj sobi,ko na drugom svetu,
gorele su svece ravnodusno za mnom.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:30

Novogodišnja balada



Mesec kroz oblake što se roje

baci u sobu svoj mukli pogled

Šest pribira na stolu stoje

I samo jedan prazan, proklet

To moj muž, i ja, i prijatelji

Dočekujemo Novu godinu

Zašto su mi prsti krvavi i crveni

I zašto osećam otrov u vinu?

Domaćin, podigav punu cašu - 

Bio je važan i tvrd ko zid - :

'Pijem za zemlju rođenu našu

U kojoj ležimo svi!'

A moj drug pogleda u mene

I, setivši se nečega živo

Uzviknu: 'A ja - za pesme njene

U kojima svi živimo!'

A treći, ne znajući ništa od toga

Ni koga nema, ni ko ode

Uz istu misao uhvati mi pogled

I prošapta: 'Moramo i za onoga

Koji bi, da je živ, bio ovde!'










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:33

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se

Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja

Niti pastirka, niti kraljica,

Čak ni monahinja-bogomoljka

U ovoj sivoj sam haljini od tralja

U cipelama izlizanih potpetica ...

Ali, kao pre, dajem vreo zagrljaj

I strah nosim sred velikih zenica

Pismo moje ne cepaj, mili

Ne plači zbog laži istinske

I dobro ga, na samo dno, sakrij

Na dno svoje torbe sirotinjske










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:38

Nema u životu spokojnog sata 
za koji bih rekla da sam ga zaslužila; 
meni je dosta malo zvezdanog zlata, 
da ne bih roptala i tužila. 

Kad mi pošlješ bol sagnem se smerno; 
kad koraknem bojim se da nisam što skrivila. 
Nema dela tvog kom se ne bih divila, 
pa ma kao crv malo neizmerno. 

Ako ti želiš, zlikovci me vređati mogu, 
Nezaslužene ću grehe da ispaštam. 
Meni je slatko da patim i da praštam, 
ako je to milo pravednom Bogu










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:38

Ljubav u Carskom Selu





1.



Čas zmijski svita u klupko,

čara na samom dnu srca,

čas cijele dane s gukom

na bijelom oknu - golubica.



Čas blista u inju sjajnom,

u snu zumbula se skova...

Odvodi sigurno, tajno

od radosti i od snova.



Umije slatko zaplakati

u molitvi tužne violine,

i strašno ju je opaziti

kad u tuđem smiješku sine.



2.



A mramorni mi se dvojnik

svalio ispod starog klena,

jezerskoj vodi dao je lik

i sluša šuštanja zelena.



I miju mu pljuskovi svijetli

okorjele njegove rane.

Pričekaj ti ledeni, bijeli,

dok i ja mramorna stanem.



3.



Tamni je dječak lutao alejom,

uz jezero on bješe tužan,

mi slušamo stoljeće cijelo

šum koraka mu jedva čujan.

Gusto i oštro igle borove

pokrivaju taj niski panj.

Njegov trokut ležaše ovdje,

i Parnija tom razderan.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:40

Zemlja ne mora biti rođena 



Zemlja ne mora biti rođena 

Ali se uvijek voli 

Makar u moru nježno - ledena 

Bila voda i to bez soli 

Na dnu pjesak kao kreda 

A zrak pijan kao od vina 

I borova četa blijeda 

O zalasku gola, nevina 

Zalazak u valu etera 

Takav je da ne shvatiš 

Je li kraj dana ili svijeta 

Ili o novoj tajni razmišljaš.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:45

Susret jedan jos neopevani,

bez pesme pada tuge veo.

Nastupaju hladnog leta dani,

a zivot nov tek je zapoceo.



Bese kao od kamena rusnog

svod nebeski u oguju sinjemu.

Neznija od hleba nasusnog

meni treba jedna rec o njemu.



Ti sto rosom prenu svelu travu,

blagom vescu dusu mi ozraci,

ne rad strasti,niti za zabavu,

vec za ljubav koja zivot znaci










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:46

I tvrda, hladna riječ je pala

I tvrda, hladna riječ je pala
Na žive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to već znala
I smirit' ću se, bar se nadam.

Još mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi,
Treba, da duša okameni,
Učiti opet kako da živim.

Svejedno, vrelo šumi ljeto,
Kao da praznik neko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuću i dan plavi.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:46

Luna u zenitu

Usnut rastužena,
ustat zaljubljena,
ljepotu vidjet u maku.
nekakva je sila
danas ulazila
u tvoje svetište, mraku!
S mangalom dvorak,
tvoj dim je gorak
i jablan ti je visok…
Šeherezada
iz vrta sada
ide… Takav je Istok!


S groznih trgova u Lenjingradu.
ili s blaženih Letinih polja,
jesi li ti poslao zahladu,
okitio jablanom ogradu,
i azijskih luči milijardu
razlio iznad mojih bolja?


Kad bi mi se opet vratilo:
ta užarena noć i mučenje
(kao Azije u snu bunilo),
Halimino slavujsko pjevanje,
i biblijskih narcisa cvjetanje,
i nevidljivo blagoslivljanje
kao vjetrić bi zemljom šumilo.


I u sjećanju, dnu kovčega išarana:
sveznajućih usta sijeda smješkanja,
plemeniti nabor nadgrobnog turbana
i carski patuljak – bokor mogranja.


Treće proljeće čekam daleko
od Lenjingrada.
Treće? I ono, čini mi se,
bit će posljednje.
Al’ nikad neću zaboraviti
do časa smrti,
kako zvuk vode bje utješan
u sjeni granja.
Breskva procvala, a dim ljubica
sve mirisniji.
Tko smije reći da sam ovdje
ja u tuđini?!



Sedamsto ne bjeh tu godina
ovdje, a sve je kao prije…
Ista se božja milost lije
s tih neporecivih visina.
Sve istih zvijezda kor će sjati,
sve isto nebo svoda crna,
i vjetar isto nosi zrna,
i istu pjesmu pjeva mati.
Moj azijski je dom još trajan,
potrebe nema strahovati…
Još ću doći. Ogrado, cvati,
neka je prepun bazen sjajan.


Pojava lune
A. K.
Od sedefa i ahata,
od zadimljenoga stakla,
ukoso lebdjeti nagnata,
tako je čudnom postala -
kao da “Mjesečeva sonata”
ispred nas je na put stala.



Kao u trpezariji – klupe, sto, prozor
s ogromnom srebrnastom lunom.
Kavu pijemo i crno vino,
muzikom smo zaneseni…
Svejedno…
I procvala je grančica nad zidom.
I u tome je bilo oštre slasti,
neponovljiva neka slatkoća.
Besmrtnih ruža, i suhoga grožđa
domovina nam utočište dala.










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 120794

Učlanjen : 06.12.2012


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Ned 23 Jun - 13:47

Ljubomoran, nemiran, ali ne od grubih
Voleo me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne bi pevala o prošlosti
O zalasku uđe u moju sobicu:
''Voli me, smej se, piši stihove!''
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenje
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ptice ubijene










Anna Ahmatova - Page 7 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610Pon 15 Jul - 9:36

За разорен дом подижем ову чашу,
за горко живљење моје,
за судбину нашу
- усамљеност удвоје.
Пијем за тебе и за лаж,
за издају твојих усана,
за мртву хладноћу ока твог,
за то што је груб
и без милости овај свет наш
и што нас није спасао Бог.

27. јуни 1914.
• С руског превела Љубица Несторов
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Anna Ahmatova - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Anna Ahmatova   Anna Ahmatova - Page 7 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Anna Ahmatova
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 7 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-