Umetnost duboreza


Izučavanje izvesnih oblika zanata poslednjih godina je postalo važan elemenat u umetnosti.

Ukoliko je početnik do izvesne mere savladao početne teškoće crtača i poseduje prilično široko znanje o zakonima dizajna ali nema znanja o njegovoj primeni u umetnosti duboreza, onda su dva faktora koja direktno utiču na njegov napredak (mimo prirodnog dara) njegova prilika za vežbu. Niko ne može postati dobar duborezac bez zavidne prakse - neprestane vezbe, ako se traže najbolji rezultati. Niko se ne može nadati da će izbeći opasnost da postane, s jedne strane, dosadni imitator veštačkih svojstava starog rada; ili sa druge strane, sledbenik svake novotarije koja ne predstavlja ništa osim mode.

Ako su alat i poznavanje materijala bile jedine stvari koje su duborezcu trebale da bi postao majstor, onda nema ničeg što bi se izjednačilo sa staromodnim šegrtstvom da bi se postalo dobar zanatlija. Dnevni rad sa alatima obezbeđuje spretnost ruku sa kojom se ni jedan amater ne može takmičiti. Mnogi tradicionalni zanati prenošeni su na ovaj način i nisu se mogli naučiti ni na jedan drugi. Postoji, međutim, druga strana pitanja koju treba uzeti u obzir, podjednako važna kao i praktični deo zanatske veštine. Umetnost duboreza takođe mora da ispuni intelektualnu funkciju, kao tumač snova i fantazija mašte. U tom smislu, ohrabrenja se tesko može naći u dosadnoj rutini moderne radionice.

Stoga, postoje dva potpuno razdvojena stanovišta sa kojih se može posmatrati umetnost. Može se posmatrati sa stanovišta običnog zanatlije koji je posmatra prvenstveno kao sredstvo preživljavanja; ili se može posmatrati kao predmet intelektualnog interesovanja, zasnovanog na odnosu sa zakonima umetnosti uopšte.

Kao što se, u prvom slučaju, korišćenje alata ne može naučiti bez izvesnog korišćenja znanja o zakonima umetnosti, koliko god ta znanja bila mala, metoda šegrtstva ima tu prednost da je praktičnija; ali nju moramo prihvatiti uz sve nametnute uslove pritiska komercijalnog interesovanja i njene upotrebe: uslovi koji se lako mogu zamisliti su daleko pogodniji za izvodjenje dosadnog rada po zadatku nego za avanturistički radoznali duh koji bi trebalo da vodi poduhvate jednog energičnog umetnika.

S druge strane, premda nezavisno izučavanje umetnosti pruža širi opseg interesovanja umetnika, baš iz tog razloga, izložen je riziku da uleti u lavirint zbunjujućih i jalovih teorija. Ćinjenica je da ni jedan metod u današnje vreme ne može isključivo zavisiti od razvitka; niti može biti proglašen potpunim sam po sebi, niti nezavisnim od drugih. Jedina sigurna zaštita od maglovite teorije je neprestana vežba sa alatom; zanatliji koji u potpunosti uživa u vežbanju i poboljšanju svojih tehničkih veština opšte studije i inteligentna koncepcija širokih mogućnosti njegove umetnosti biva esencijalna samo onda dok deluje kao protivdejstvo uticaju mehaničkog izvršavanja radnji.

Što su više ove kontradiktornosti proizvoljne, to će biti izvesniji ciljevi duboresca, a njegovo razumevanje teškoća duž ovog puta jasnije, omogućujući mu da bira šta ima svrsishodniju i suštinskiju vrednost, imajući u vidu i teoriju i praksu svoje umetnosti.
Umetnik nikada ne može iscrpeti interesovanje koje mu pruža njegova umetnost u svom beskrajnom obraćanju mašti i fantaziji; a takođe i marljivom vežbom i odlučnošću da uspe. Sasvim se razumno može nadati takvom stepenu umešnosti baratanja sa alatima koja će mu omogućiti da svojim rukama sprovede u delo svaku ideju koja ima konačan oblik u njegovim mislima. Uopšteno govoreći, uvek će njegove manuelne veštine biti u maloj prednosti nad njegovom percepcijom.

Tako duborezac-umetnik može sam za sebe izgrađivati prirodan i pouzdan način izražavanja svojih misli, a takođe će na taj način nadoknađivati svoje tehničke nedostatke ushićenjem živahnom zanimljivošću u izvorima same umetnosti. Meru njegovog uspeha delom će određivati njegova prirodna sposobnost za rad, a delom količina vremena koje je u stanju da posveti svojoj praksi. Izvori njegove umetnosti pružaju beskrajno polje za vežbu njegove umešnosti dizajna, a kako je ovo najbliže njegovim mogućnostima to će dobijati i najviše njegove najpotpunije pažnje, ne samo kao eksperiment na papiru, već kao vežba koja će izneti ono najbolje od njegove sposobnosti u radu sa alatom. Izvesne tehničke teškoće sa kojima će se susresti tokom rada praksom će postepeno nestati. Ohrabrenje dolazi i otuda što je duborez umetnost koja ne izaziva trenutne misteriozne kombinacije “genija” obeleženog neverovatnim talentom, već je pre takva umetnost koja zahteva priznanje jasne i srećne inspiracije normalnog i zdravog uma. U tom smislu, to je životno delo za svakog entuzijastu koji stremi da otkrije breme svog sopstvenog malog ali dragocenog dara i da ga učini razumljivim drugima; dok će, u isto vreme, sačuvati sebe od zabuna i izveštačenosti koje ga okružuju.

[You must be registered and logged in to see this image.]