Zastave nestalih država i zemalja

Poslednjih godina svi smo bili svedoci nestanka citavog niza zemalja, zajedno sa svojim zastavama i obelezjima. Sovjetski Savez je doziveo svoj kraj, izrodivsi mnogo republika koje su ozvanicile svoje stare ili stvorile nove zastave. Cehoslovacka se podelila na dve samostalne drzave; a ono sto nas najvise boli to je raskol Jugoslavije, u kojoj su nacionalnosti proglasili svoju nezavisnost.

Sve se ovo desilo sasvim nedavno, a mnoge drzave su nestajale sa mapa tokom stoleca. Pogledajte neke od zastava iz davno proslih vremena nekih zaboravljenih carstava i zemalja.

Sveta Rimska imperija, koja je postojala od 962. do 1806.g., prema poznatom kazivanju Voltera, nije bila ni sveta, ni rimska a ni imperija. To je bio pokusaj da se ponovo uspostavi Zapadna Rimska imperija, srusena tokom petog i sestog veka, a koja je uspela da izrodi nezavisne germanske kraljevine. Na vrhuncu razvoja, u 12 veku, Sveta RImska imperija je obuhvatala veci deo teritorije savremene Nemacke, Austrije, Svajcarske, Istocne Francuske, Belgije, Holandije, Zapadne Poljske, Ceske i Italije. Ova zastava je bila u upotrebi od 1400.g. do raspustanja imperije, za vreme Napoleonovih ratova, 1806.g.

1473.godine, Karlo Hrabri, vojvoda od Burgundije, bio je jedan od najbogatijih i najkrupnijih evropskih feudalaca, konkurisuci mnogim kraljevskim porodicama. Njegova teritorija se prostirala od Svajcarske do Severnog mora, ukljucujuci veći deo istocne Francuske, Belgije i Holandije. Svoju vladavinu je pretvorio u pravo carstvo, ali planovi da postane monarh su okoncani njegovom pogibijom na bojnom polju, 1477.godine, tako da ova zastava vojvodstva predstavlja zemlju koja je mogla, realno, postojati.

Jedna od superdrzava iz tog vremena - Venecijanska republika - bitisala je od kraja sedmog veka do 1797.g, sve dok Napoleon nije osvojio grad.

Vizantijska imperija ili Istocna Rimska imperija bila je nastavak Rimske imperije u srednjevekovnoj epohi. Prestonica je bila Konstantinopolj, danas poznata kao Istanbul. Za hiljadu godina imperija se pretvorila u snaznu silu, iako je pretrpela vojne neuspehe i gubitak teritorije. Posle dvanaestog veka imperija dozivljava dugorocni pad i osvajanje Konstantinopolja od strane turaka 1453.godine. Zastava imperije sa dvoglavim orlom simbolizuje interese imperije u Evropi i Aziji.

Izbeglice iz Konstantinopolja su 1453.godine prebegle u Italiju, a vizantijski duhovnici i dvorani su se obreli i u Moskvi koja je delila istu pravoslavnu veru, sa sada vec nepostojecom imperijom. U to vreme su ruski vladari dodeljivali sebi titulu imperatora a Moskva je dobila naziv - "Treci Rim". Na taj nacin su ruski carevi videli sebe, kao nastavljace Vizantije i zbog toga je prihvacen dvoglavi orao na zastavama, sve do revolucije 1917.godine.

Carska Rusija nije bila jedina krupna zrtva Prvog svetskog rata. Habzburzi su jedna od najpoznatijih dinastija u Evropi, od petnaestog veka. Njihova imperija je obuhvatala skoro 250,00 kvadratnih milja Centralne Evrope, t.j. onu teritoriju koja danas pripada Austriji, Madjarskoj, Slovackoj, Ceskoj Republici, Poljskoj, Rumuniji, Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Srbiji i Crnoj Gori. Sa oko 50 miliona stanovnika, visenacionalna austrijska imperija bila je jedna od najvecih drzava Evrope, ali vojni neuspesi sredinom devetnaestog veka doveli su do gubitka teritorija i Habzburzi su bili prinudjeni da sklope novi sporazum sa madjarskom polovinom svoje imperije, 1867.godine. Od tada je drzava bila poznata kao Austro-Ugarska, sve do raspada 1918.godine.

Prusija je bila velika drzava u Evropi u osamnaestom i devetnaestom veku, igrala je vaznu ulogu u ratu protiv Napoleona. Prusija se prostirala uglavnom, u severnom delu danasnje Nemacke, iako je vladala teritorijama i u drugim oblastima, kao na primer u Rajnskoj oblasti. Orao je koriscen kao drzavni simbol.

1870.godine Nemacka je bila ujedinjena. Ovo je zastava imperatora, od 1871.godine sve do pada imperije, krajem Prvog svetskog rata 1918.godine.

Napoleonove zastave i njegov grb vijorili su nad celom Evropom, u prvim godinama devetnaestog veka.

Napoleon III, francuski vladar od 1852. do 1870.g., ocigledno je iskoristio prethodne simbole na zastavi svoga rodjaka, kao nadahnuce za zastave svoje imperije:

Iako je Napoleon formirao mapu Italije, tokom veceg dela prve polovine devetnaestog veka, to je predstavljalo samo geografski pojam jer nije postojala italijanska nacija. Poluostrvo je bilo sastavljeno od kolekcije sitnih drzavica i knezevina, od kojih je najveca bila - Kraljevina Obe Sicilije:



Kraljevina se nalazila u juznom delu Italije i na ostrvu Sicilija, sa prestonicom u Napulju. 1861.godine Kraljevina je usla u sastav Ujedinjene Kraljevine Italije.

Jugoslavija i njena zastava, nestali su sasvim nedavno. Pa ipak, izmedju dva svetska rata, Jugoslavija je bila monarhija, sa, kao sto znate, dvoglavim orlom na zastavi.

Spanija je jedna od sadasnjih postojecih monarhija u Evropi, a od 1931. do 1939.godine, bila je republika a zastava je simbolizovala ovu promenu:



Na zalost za republikance, ova promena nije bila dugorocna i posle gradjanskog rata u Spaniji, ova zastava je postala nelegalna za vreme vladavine Franka; za isticanje ovih simbola sledovala je zatvorska, pa cak i smrtna kazna. Posle gradjanskog rata i sve do Frankove smrti, 1975.godine, zastava Spanije izgledala je ovako:

Meksicka zastava je pretrpela dosta izmena od pocetka devetnaestog veka, dole je naveden jedan od amblema meksicke imperije koja je imala kratak vek trajanja, od 1864. do 1867.godine. Kada je predsednik Huares prekinuo isplate dugova, glavnim zemljama kreditorima Meksika, a to su Spanija, Francuska i Velika Britanija, oni su poslali ujedinjenu flotu da natera vladu da isplati dugove. Britanija i Spanija su ubrzo odustale od poduhvata, ali je Francuska, pod rukovodstvom Napoleona III, ostala sa velikom vojskom i otpocela osvajanje zemlje. Napoleon III je pomogao da se ustolici Maksimilijan Habzburski, brat austrijskog imperatora, na meksicki presto. Imperija je gurnuta u gradjanski, bratoubilacki rat, a imperator Maksimilijan je 1867.godine streljan od strane pobunjenika

Meksiko nije bio jedina monarhija u Americi. Brazilska imperija, pod vlascu imperatora Pedra I i Pedra II, postojala je od 1822. do 1889.godine. Posle okupacije Portugalije, od strane Napoleona, kraljevska porodica se sklonila u Brazil, svoju glavnu koloniju. Nakon pada Napoleona, Brazil se otcepio od Portugalije i postao nezavisna drzava.

Osim toga, u Juznoj Americi je, posle izbavljenja od spanske vladavine, pocetkom devetnaestog veka, jedna od prvih republika bila Velika Kolumbija, koju je cinio veci deo severnog dela Juzne Amerike i manji deo juznog dela Centralne Amerike, od 1819. do 1831.godine. Republika se, kasnije, raspala na zemlje, koje danas poznajemo kao Kolumbiju, Ekvador i Venecuelu.

U Aziji je dinastija Cin vladala Kinom, Mandzurijom, Tibetom, Tajvanom i Mongolijom, od 1644. do 1912.g. Ova zastava je vazeca u periodu od 1890. do 1912.godine.

Iran je, takodje, jedna od monarhija, koja je sa ovom zastavom prozivela do kraja sedamdesetih.

U Africi je Etiopija najstarija nezavisna drzava, sa jednom od najduzih, zabelezenih istorija, a samim time je i spisak vladajucih monarha podugacak. Ovde vidimo imperatorsku zastavu Hajlea Selasijea, poslednjeg imperatora Etiopije.

I na kraju, isto africka zemlja koja se cesto pominje u vestima - Zimbabve. Posle objave nezavisnosti od Velike Britanije, 1965.godine, do 1980.godine je bila poznata kao Rodezija.

Pominjuci zanjimljive zastave, valja se podsetiti da u Japanu svaki grad ima svoju zastavu, a imaju je i gradski rejoni. To su, verovatno, jedinstvene zastave na svetu.



Post: Jelena Stefanovic