| | |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:56 | |
| SLOBODA SVETA
Jedna me samo tišti misao: Na dušeku ne skončati tek, ne, Istiha svenuti kao cvet Potajno kome crv podgriza srž; Istrošiti se mirno kao luč Što tinja tu u pustoj odaji.
Ne daj mi, bože, takvu smrt. Ne meni, samo, takvu smrt!
Nek budem munjom ošinut, spržen bor, Iz korena kog čupa bure bes; Il stena koju s vrha planine U provaliju ruši urnebes.
Kad celom ropskom svetu tom Dojadi jaram, pa se uspropne, Zavitla, rumen, žarkom zastavom, A na njoj sveto, plamno slovo to: Sloboda celog čovečanstva! I to zagrmi od zapada na istok, I s tiranima bukne boj, — O, tu da padnem, Na tom ograšju! Mladosti moja, tu mi prospi krv; Radosti moje tu poslednji krik Nek trube zvuk, i mačeva zvek, Topova rik, uguše zanavek. U naletu ka pobedi, Hatovi, hržući, Prejur'te me, pregazite, Na bojištu nek ostane moj krvavi leš!
A svane l' dan velikog pogreba, Uz glase tužne i toržestvene, Pod teškom senkom crnih zastava, Rasute kosti prikupite mi U zajednički grob junaka svih Što padoše za tvoj pobedni steg.
Prepevao Veljko Petrović |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:56 | |
| JEDNA ME SAMO TIŠTI MISAO
Jedna me samo tišti misao: Na dušeku ne skončati! Istiha svenuti kao cvet Potajno kome crv podgriza srž; Istrošiti se mirno kao luč Što tinja tu u pustoj odaji Tek meni ne, ne takvu smrt!
Nek budem munjom šinut, spržen bor, Iz korena kog čupa bure bes; Il' stena koju s vrha planine U provaliju ruši urnebes. Kad celom ropskom svetu tom Dojadi jaram, pa se uspropne, Zavitla, rumen, žarkom zastavom, A na njoj slovo sveto, plameno: — Sloboda Svetu, Čovečanstvu svem — Pa grmne l' to na zapad s istoka, I s tiranima bukne boj, — O, tu da padnem, Na tom ograšju:
Mladosti moja, Tu mi prospi krv; Radosti moje tu poslednji krik Nek trube jek, i mačeva zvek, Topova rik, uguše zanavek. U jurišu ka pobedi, Hržući vriskom, hatovi, Prelazite me, preletite, Na bojištu nek ostane moj krvavi leš!
A svane l' dan velikog pogreba, Uz glase tužne i toržestvene, Pod teškom senkom crnih zastava, Rasute kosti prikupite mi U zajednički grob junaka svih Što padoše za tvoj pobedni steg, Slobodo sveta čovečanstva sveg!...
Prepevao Veljko Petrović |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:56 | |
| Nerad svrha je života. Lenčarim, da je divota. Dost' što seljak radit zna. Mađarski sam plemić ja. ------------------------ Za nauku da živim? Baci! Naučnici — siromasi! Niti čitam, niti pišem — pa? Mađarski sam plemić ja! Ne brinem se da li strada domovina u sto jada; već će proći sudba zla. Mađarski sam plemić ja! (Mađarski plemić) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:57 | |
| NA KRAJ SELA ČAĐAVA MEHANA
Na kraj sela čađava mehana, iz nje štrči kosa nećešljana. Nećešljana od silnoga pića, to je kuća seoskih mladića.
Iz kafane pijan ja izlazim, čudnovate ulice nalazim. Levo, desno, nigde moga stana, oj, ulice ala si pijana!
Gle mjeseca što se nakrivio, na jedno je oko zažmirio. A drugo je sasvim zatvorio, sram ga bilo i on se napio!
Tko to lupa na moj prozor tako, zar vi momci ne znate polako? Moj Milenko leg'o je da spava, od te muke zaboli ga glava!
Prepev: Jovan Jovanović Zmaj |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:57 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:58 | |
| Kako da te nazovem, kad sred sumraka, snatreci, večernje zvezde lepih ti očiju, diveći se, moje gledaju oči, kao da ih sad vide prvi put... Te zvezde, čiji je svaki zrak po jedan potok ljubavi, koji teče ka moru duše moje kako da te nazovem?
Kako da te nazovem, kad mi dobaciš pogled svoj, taj pitomi golub, čije je svako pero po jedna maslinova grana mira i čiji je dodir tako dobar! Zato što je mekši od svile i od jastuka u kolevci Kako da te nazovem?
Kako da te nazovem, kad zasviraš svojim glasom. Te glasove da čuju suva stabla usred zime prolistala bi ponovo zelena misleći, to je već proleće, davno očekivani njihov spasilac, a slavuj peva: kako da te nazovem?
Kako da te nazovem kad mi usne dodirnu tvojih usana plameni rubin-kamen, kad u vatri poljupca stope se naše duše, kao u zoru dan i noć, a svet nestane pred nama, nestaje za mene vreme i sva tvoja tajanstvena blaženstva večnost rasipa po meni — kako da te nazovem ?
Kako da te nazovem, slatka majko moje sreće, vilinska devojko vizije koja se dotiče neba, najsmelije moje nade zastiđujes svojom stvarnošću, moje duše jedino blago vrednije od celoga sveta, slatka, moja lepa, mlada suprugo, kako da te nazovem? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:58 | |
| KADA KROČISMO, ZNAŠ LI...
Kada kročismo, znaš li, U ovaj jezerski hlad? Vreme za milost ne haje, Već dve godine je od tad.
Popodne, sećam se, riše Smešak jesenskog dana, Dok ćuv pitomi njiše Zlatne odore grana.
Kao i sada, u jezeru Nebo se kupalo vedro Dok zaneseni čun Njihaše voda štedro.
Još tada sve ovo milje Ja snatrio sam većem, Poljuba izobilje Što mi na usne sleće.
Dve godinice... Vreme Odnese mnogo tog, Al ne tužim se, jer Ja dobih od njega zalog.
Tebe sam tada upoznao, Đerdanu mojih nada, Za koju odmah bih dao Sve što imah do tada.
Ostanimo još malo ovde, Gde tako patih onomad, Dok me ne preplavi sveg Našeg blaženstva sklad! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 2 Avg - 14:58 | |
| IZA ONIH MODRIH GORSKIH BILA...
Iza onih modrih gorskih bila Od sada živećeš, moja najmilija, Privijena uz svog srećnog muža Kome milje tvoje srce pruža; Upoznaćeš dragosti daleke U rumeni nove zore neke, Dubrave Erdelja, samotnice, Podastreće pred nas svoje lice. Usudu verni smo i ti i ja, Jedini drug nam je priroda, Vekovečno divotno jestestvo, Zanosa i divljenja nam mesto. Ima li druga boljeg, kaži, Što nikad ga ne uhvatih u laži, Što senku s duše bolne skida, Ne nanosi rane već ih vida. Živećemo izvan svakih muka, I neće nas taći svetska buka, Samo romor nalik bruju mora, Odjek nekih dalekih razdora, Nemoćan da rastera nam snove Dok nas uljuljkuje u zanose nove. Tamo te vodim, jedini moj cvete, Samoća i pustoš gde nisu uklete, Ne bi li reči za te izmišljene, Ženo moja mila, grunule iz mene!
Satmar, 1-7.09.1847.
S mađarskog prevela: Draginja Ramadanski |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 8 Maj - 18:08 | |
| Zvezda moja tamo mi je, zvezda, što se meni krije. Moja biti već ne želi, s drugim sada sreću deli. Hej, cigani, prozor tu je: najvedrija nek se čuje! Tugu moja nevernica nek ne čita s moga lica. (Idem selom duž ulice) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Uto 8 Maj - 18:09 | |
| Nerad svrha je života. Lenčarim, da je divota. Dost' što seljak radit zna. Mađarski sam plemić ja. ------------------------ Za nauku da živim? Baci! Naučnici — siromasi! Niti čitam, niti pišem — pa? Mađarski sam plemić ja! Ne brinem se da li strada domovina u sto jada; već će proći sudba zla. Mađarski sam plemić ja! (Mađarski plemić) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Pon 18 Feb - 14:44 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Šandor Petefi Pon 18 Feb - 14:45 | |
| Kako da te nazovem, kad sred sumraka, snatreci, večernje zvezde lepih ti očiju, diveći se, moje gledaju oči, kao da ih sad vide prvi put… Te zvezde, čiji je svaki zrak po jedan potok ljubavi, koji teče ka moru duše moje kako da te nazovem?
Kako da te nazovem, kad mi dobaciš pogled svoj, taj pitomi golub, čije je svako pero po jedna maslinova grana mira i čiji je dodir tako dobar! Zato što je mekši od svile i od jastuka u kolevci Kako da te nazovem? |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Šandor Petefi | |
| |
| | | |
Strana 2 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 40 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 40 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|