| | |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Sub 7 Feb - 22:15 | |
| О ЉУБАВИ
Дим појео ваздух љут. Соба је - глава у паклу пуном буке. Иза тог прозора, сетих се први пут лудачки миловах твоје руке.
А сада седиш, срце железно, туђе, Још је дан - тераш ме уз осмех, можда лукав. У тамном ходнику никако да уђе дрхтајем сломљена рука у рукав.
Поћи ћу, бесциљно, до бестрага. Дивљи, избезумљен, очајан, јадан. Не треба тако моја драга, растанимо се одмах сада.
Па, ипак, моја љубав - тешко бреме за те на теби стоји, ма куд побегла тајно. Дај, последњим криком својим да горчину увреда истерамо. Бука ознојених до умора, што спас нађе у влатима раже. Без твоје љубави ја немам мора, волим те стиховима - не помаже.
Да се одмори - и слон се спрема, легне у песак, врели, истински. Без твоје љубави ја сунца немам, а не знам где си, не знам с ким си.
----------------------------------------- Да сам те крунисао заборавићеш сутра, и то да ми душа страда од љубавних брига, а немирних дана карневал мутан просуће странице мојих књига. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Sub 7 Feb - 22:16 | |
| СЕБИ ОМИЉЕНОМ ПОСВЕЋУЈЕМ ОВЕ РЕДОВЕ
Четири сата. Тешки као удар. Цару- царево, богу- божије! А неко Као ја Куда би, куда? И шта се мени дати може?
Када би био малечан Као Велики океан- чучнуо бих на таласе, уз плиму очијукао би са луном као са женом. Где наћи драгу Која би била као ја? Такву не би држало небо малено!
О, кад би просјак био као милијардер! Паре? Шта ће души? Незасит лопов у њој ипак спије. Моје жеље - то је хорда што руши, мало јој је злато сваке Калифорније.
Када би био муцав ко Данте или Петрарка! Душу јединој дати! Стихом наредити да је трулија! И речи И љубав од које патим - Тријумфална је то капија, раскошно, без трага ће кроз њу ипак, љубавници свих векова да мину.
О, када би био тих као гром јак - плакао бих, тугом загрлио изанђалу планету - пећину. Кад би свој моћни пустио глас боје дуге, комете би сломиле вреле руке, и бациле се доле од туге.
Очима бих од зрака гризао ноћи - о, када бих био ко сунце без сјаја! Тако ми се хоће. Земља мршави стомак сијањем својим да напајам!
Проћи ћу вукући своју љубавницу. У каквој само ноћи пуној лутања где зло не вреба, Голијати неки посејаше мене клицу – тако великог – а не треба? Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 9 Feb - 10:02 | |
| Zabranjena ljubav Majakovskog
Ljilja Brik je bila udata za Osipa Maksimoviča Brika, kada ju je jedne večeri njena mlađa sestra upoznala sa „razjarenim bikom ruske književnosti“
MOŽDA je u životu „gospodin slučaj“ najbolji reditelj, a možda i nije? Za Vladimira Majakovskog, najslavnijeg pesnika sovjetske epohe i začetnika futurizma, rođenog pre 12 decenija, režirao je pravu životnu, iskonsku dramu. Dramu ljubavi.Ušla je iznenada u njegov život kao prolećna nepogoda. Svojom pojavom, svojim nastupom, potpuno je uzdrmala Velikog Vladimira. Veoma lepa, glumica po vokaciji, povremeno je pisala, bila je veliki putnik. Putovala je mnogo po Evropi, kretala se u krugu umnih ljudi svoga vremena, pisaca, umetnika, muzičara, novinara, i svuda je bila u samom centru pažnje. Potiče iz jevrejske porodice intelektualaca, kći advokata i majke poznate pijanistkinje, završila je arhitekturu u Moskvi. Nekoliko slavnih slikara, među kojima i Šagal i Matis naslikali su njene portrete. Ljilja Jurevna Brik, rođena Kagan, bila je udata za Osipa Maksimoviča Brika, kada ju je jedne večeri u Domu književnika u Petrogradu, njena mlađa sestra Elza upoznala sa Vladimirom Vladimirovičom Majakovskim, tim „razjarenim bikom ruske književnosti“, kako su o njemu tada govorili njegovi savremenici, svakako najslavnijim pesnikom sovjetske epohe i začetnikom futurizma.
Žena koja je preko noći učinila da joj Vladimir pije šampanjac iz šaka, nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Pablo Neruda ju je zvao „muzom ruske avangarde“. Viktor Šklovski je za nju rekao da je „sva vrlo tanana, imala je vrlo lepa uzana ramena i bila žena od uspeha“. Može se slobodno reći da je čak i Staljin bio njen obožavatelj. Naime, ona mu je 1935. godine uputila pismo u kome se žalila da je književno nasleđe Vladimira Majakovskog nepravedno zapostavljeno. Na to je Staljin, koji je smatrao da su njene žalbe opravdane, naredio da se Majakovskom prizna značaj najvažnijeg pesnika sovjetske epohe, a kada se 1936. našla na jednoj od lista sa imenima izdajnika domovine, lično je Staljin precrtao njeno ime sa te liste za odstrel.Kada je, 14. aprila 1930, jedan pucanj označio kraj života Velikog Vladimira, bilo je špekulacija da su ga ubili agenti NKVD, između ostalog i zato što je bio čovek koji je Sergeju Jesenjinu zamerio što je izvršio samoubistvo. Ipak, ljudi koji su ga dobro poznavali, kao i oproštajno pismo koje je za sobom ostavio, ukazuju na to da se pesnik ubio nemogavši više da podnese usamljenost i svakodnevicu u kojoj je i njegova veza sa Ljiljom Brik postala suviše obična, možda čak i prazna. Iako su u njegovom životu postojale i druge žene, iako je Ljilja bila udata i u stalnim pokušajima da mužu, koji je, inače, paralelno živeo sa svojom sekretaricom, pokaže kako je lepa i poželjna i zanimljiva drugim muškarcima, izvesno je, a to pokazuje njegova poezija, da je ona bila njegova najveća i prava inspiracija. Potvrdu o tome nalazimo i u prepisci koju su vodili: Ona je bila njegova inspiracija i jedina prava ljubav. Brikovi, koji su pripadali sloju bogatih ljudi, posle upoznavanja s Majakovskim prodali su svoju lepu, luksuznu kuću i kupili stan u ulici u kojoj je on živeo. Kasnije su živeli u istoj zgradi, pa na istom spratu i na kraju u istom stanu, u kome su zidovi bili potpuno goli, a knjige nisu mogle da stanu u sobu, pa su bile poređane u ormanu, na stepeništu izvan kuće, tako da je Ljilja morala da oblači bundu svaki put kad je htela da čita. Tako je Majakovski dugo sa Brikovima živeo u nekoj vrsti bračnog trougla. Prepiska sa prijateljima koja je ostala iza Majakovskog najbolje pokazuje koliko je pesnik voleo tu ženu, za mnoge površnu, lakomislenu koketu. Mnoga od tih pisama umesto njegovog potpisa imaju nacrtanog psa, što je trebalo da simbolizuje njegovu odanost. U jednom pismu iz 1918. stoji: „Nikuda ne idem, od žena se odvajam pomoću tri-četiri stolice, da ne udahnem štogod štetno“.Iako je bila alfa i omega njegovog postojanja i stvaralaštva, Ljilja je o Majakovskom u svojoj autobiografiji gotovo hladno zapisala: „Moj suprug je bio više opčinjen njime nego ja. Majakovski je bio genije, ali nisam volela bučne muškarce. Takođe, smetala mi je njegova visina zbog koje je izazivao pažnju prolaznika“. Dakle, hladno, nezainterosovano, sa distance, kao o bilo kom poznaniku, kao da to nije bio Vladimir Majakovski, tvorac te najpoznatije ljubavne pesme njoj posvećene - „Oblak u pantalonama“, u kojoj postoji i stih: „ne muškarac, nego oblak u pantalonama“. Majakovski je očigledno bio svestan te hladnoće, čak je nekim prijateljima poverio da misli da upravo Ljilja ruske agente obaveštava o svakom njegovom koraku. Možda u svemu ovome treba tražiti uzroke njegovog samoubistva. On, koji je, takođe, autor stiha „zaustavite planetu, želeo bih da siđem“, u oproštajnom pismu još jednom joj je dao prednost nad svima i još jednom je svedočio o svojoj ljubavi. Iako se u tom pismu obratio svima, rekao je: „Za moju smrt ne krivite nikog, i molim vas ne spletkarite! Pokojnik je to najviše mrzeo. Mama, sestre i drugovi, oprostite, ovo nije način, drugima ga ne preporučujem, ali ja nisam imao izlaza. Ljiljo, voli me“. Kao Majakovski, i Ljilja Brik, u dubokoj starosti izvršila je samoubistvo. Baš kao u spiritualnom Volođinom epitafu: „Ljubavna se barka o stenu razbila“.
Već prođe jedan. I sigurno si legla.
Ko srebrna oka Mlečni put noć studi.
Ne žuri mi se. I munja-telegram
nema zbog čega da plaši te i budi.
Kao što kažu, incident je rešen.
Ljubavna barka o stvarnost se zdrobi.
Mi smo prečistili. I što da se dreše
uzajamne boli, uvrede i kobi.
Pogledaj samo kakav je mir nad svetom.
Noć zvezdanim sjajem nebesa skroz osu.
U taj čas odustaješ da protumačiš sve to
istoriji, vekovima i kosmosu.
Izvor:Večernje novosti |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 16 Mar - 20:43 | |
| Pozar srca
I osjecam- "JA" za me je malo. Neko se iz mene u otima.
Halo! Ko govori? Mama? Vaseg sina divno boli! Mama! Srce mu pozar obuzeo. Recite sestrama,Ljudi i Olji- ne zna vise kud bi se dio. Svaka rijec, ma i sala, koju rigaju usne goruce, izbacuje se kao prostitutka gola iz zapaljene javne kuce.
Ljudi njuse- vonja paljevinom! Stigli nekakvi. Bljestavi! Pod kacigama! Cizmetinama nije moguce! Recite vatrogascima, da se njeznije penju na moje srce goruce.
Sam cu. Bacve suza iz ociju istocicu. O rebra dajte da se operem. Iskocicu!Iskocicu!Iskocicu!Iskocicu! Ljosnuli. Iz srca neces iskociti! Na lice sto gori iz pukotine usana pougljen poljupcic hoce da prokljuje.
Mama! Pjevati ne mogu. U crkvici srca pojanje se cuje!
Obgorjela figurice rijeci i brojeva iz lobanje, kao djeca iz goruce zgrade.
Tako je strah uhvatiti se za nebo dizao goruce ruke "Luzitanije"
Ljudima sto drhte u tisini soba s pristanista stooki se odrazava sjaj. Kriku posljednji,- barem ti jeku o tome, da gorim, stoljecima daj!
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 4 Maj - 17:53 | |
| Treba otimati radost danima što beže. Na svetu umreti je lako živeti je teže. Majakovski (Jesenjinu) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 13 Jul - 19:52 | |
| Mlinar nebaPesniku viču: “Videli bismo te kraj tokarskog banka. Šta su to stihovi? Znamo tu priču! A biće za rad - petlja ti tanka.” Možda od zanimanja svakog za rad nas mnogo tog veže. I ja sam fabrika. Ako sam bez dimnjaka, možda je meni bez dimnjaka još teže. Znam - niste ljubitelj praznih reči. Da biste radili - sečete hrast. A mi, zar drvo ne umemo seći? Obrađujemo hrašće glava svih nas. Svakako - ribarenje, časna stvar dođe. Izvlačiti mrežu kad puna kečiga bude. Pesnički rad častan je takođe - loviti ne ribe, nego žive ljude. Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori, da se usija gvožđe pod rukom kovača. No zašto ko dangube neko da nas kori? Mozgove turpijom jezika glačam. Ko više - pesnik il` tehničar – tvori koristi? Oba, svako kako može. Jer srca su takođe motori. Duša je isto motor,samo složen. Jednaki smo. Drugovi u radničkoj masi. Proleteri duha i tela. Tek skupa ćemo vasionu ukrasiti, pustiti da marševima odjekuje cela. Ogradićemo se od svake fraze. Na posao! Nov i živ! Nek ječi! A u vodenice poslaćemo oratore razne, dokoni, da vrte žrvnje vodom reči. Vladimir Majakovski (1918.) |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 20 Jul - 8:42 | |
| Čovek koji je sovjetskoj poeziji dao novu dimenziju. Revolucionar i pesnik. Vladmir Vladimirović Majakovski, rođen na današnji dan (19. jula) 1893. jedan je od najistaknutijih ruskih književnika i pesnika, osnivača ruskog futurizma početkom 20. veka. Svojim delom izvršio je veliki uticaj na razvoj sovjetske poezije. Temperamentne i buntovne prirode, vrlo prepoznatljiv i osoben. Bio je inspirisan Oktobarskom revolucijom i u nju utkao svoje stihove. Njegova poezija, u kojoj se prepliću umetnost, lične i društvene teme, prožeta je paradoksima, psovkama, stavovima i osećanjima, što je i dalo potpuno nov lik sovjetskoj poeziji. [*]Umetnost nije ogledalo koje odražava svet, već čekić kojim ga treba oblikovati [*]Pare? Šta će duši? Nezasit lopov u njoj ipak spije. [*]Bez tvoje ljubavi ja sunca nemam, a ne znam gde si, ne znam s kim si. [*]Ali osuditi me neće i neć dići graju, k'o proroku pred noge staviće do cveta cvet. [*]Svi ti razvaljenih noseva znaju, ja njihov sam poet. [*]Ja sam se rodio, sisao isprva živeo, radio, i starost će doći. [*]Evo i život kao Azorska ostrva će proći. [*]Bolje je od vodke umreti, nego od dosade puke. [*]U ovom životu nije teško mreti. [*]Izgraditi život daleko je teže. [*]Noću i čovek svoj zvek u nešto žensko, meko, zaželi da skrije. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:32 | |
| I nebo, sto zaboravi u dimu da je plavo, i oblake iscepane kao izbeglice, ozaricu svojom poslednjom ljubavlju, sto kao jekticavog rumeni se lice. I nadvisicu komesanja ova, onih koji zaboravise neznost i dom. Cujte, ljudi! Izadjite iz rovova, pa posle doratujte. Cak i kad od krvi pijan, klateci se kao Bahus, rat kroci, ni tad da s uma ljubavne reci smetnes. Mili Nemci! Znam, u vasem dahu Geteova je Grethen. Francuz smeseci se na nozu mre, i s osmehom se rusi pogodjen avijaticar, ako se sete poljupca otpre tvog, Travijata. Al' dosta mi je ruzicaste mekote, koju stoleca podnose. Na kolena ispred nove lepote, nasminkane, sto slavim, ridjokose! Mozda od vremena ovog, od bajoneta ostrijeg, kada stoleca pobeli brada, ostacemo samo ti i ja, sto bacam se za tobom od grada do grada. Ako preko mora odes naglo, skrsivsi se u rupu noci guste - utisnucu u tebe kroz londonsku maglu fenjera ognjene usne. Istegnes li karavne kroz pustinjsku zegu, gde lavovi su zasedu zauzeli - prislonicu ti pod pescanim bregom obraz kao Sahara vreli.
Mocni, ako zatrebam im - reci ce mi: Idi, pogini u ratu! Poslednje bice tvoje ime na usnama pocepanim granatom. Pod krunom svrsicu? Na Svetoj Jeleni? Osedlav zivota talase-vrance, jednak sam kandidat za cara vaseljene i za lance. Odredjen sam da budem nov car - tvoje lisce tu je, na suncanom zlatu moga novca naredicu da se iskuje. A tamo gde svet je ko tundra olinjo, gde trgujuci s vetrom reka se probija; na lancu izgrepscu ime Ljiljino i izgubicu ga u mraku robije. Slusajte vi sto zaboraviste da nebo je plavo, nakostreseni kao zver kleta! Ovo sto se zari ko lice jekticavog mozda je poslednja ljubav sveta. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:33 | |
| I PESNIK JE RADNIK
Pesniku viču: "Videli bismo te kraj tokarskog banka. Šta su to stihovi? Znamo tu priču! A biće za rad-petlja ti tanka." Možda od zanimanja svakog za rad nas mnogo tog veže. I ja sam fabrika. Ako sam bez dimnjaka, možda je meni bez dimnjaka još teže. Znam- niste ljubitelj praznih reči. Da biste radili-sečete hrast. A mi, zar drvo ne umemo seći? Obrađujemo hrašće glava svih nas. Svakako- ribarenje, časna stvar dođe. Izvlačiti mrežu kad puna kečiga bude. Pesnički rad častan je takođe- loviti ne ribe, nego žive ljude. Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori, da se usija gvožđe pod rukom kovača. No zašto ko dangube neko da nas kori? Mozgove turpijom jezika glačam. Ko više-pesnik il` tehničar-tvori i koristi? Oba, svako kako može. Jer srca su takođe motori. Duša je isto motor, samo složen. Jednaki smo. Drugovi u radničkoj masi. Proleteri duha i tela. Tek skupa ćemo vasionu ukrasiti, pustiti da marševima odjekuje čela. Ogradićemo se od svake fraze. Na posao! Nov i živ! Nek ječi! A u vodenice poslaćemo oratore razne, dokoni, da vrte žrvnje vodom reči. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:33 | |
| PA IPAK
Ulica se provalila ko noć sifilistika. Reka- sladostrašće, rasplinuta u slini. Odbacivši rublje do poslednjeg listića, parkovi se sramno steru u junskoj vrućini.
Izadjoh na trg, kraj osvetljen gusto pade mi na glavu ko ridja perika. I plaše se ljudi- iz mojih se usta koprcaju noge nesvarenog krika.
Ali osuditi me neće i neće dići graju ko proroku pred noge staviće do cveta cvet. Svi ti razvaljenih noseva znaju, ja njihov sam poet.
Ko krčma plaši me vaš strašni sud! Mene će jedinog kroz goruće zdanje prostitutke poneti ko svetinju svud i Bogu pokazati kao opravdanje.
I Bog će nad knjigom mojom da pusti suze! To nisu reči, već grčevi- gomila zbita‚! I nebom potrčaće , pod mišku ih uzev, znacima svojim, zadihan, da ih čita. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:33 | |
| Pitka filozofija na dubokim mestima
Postacu ne Tolstoj, no nesto mnogo gore, jedem, pisem, i ludim od toplog svoda. Ko jos nije filozofirao nad morem? Voda. Ko vrag ljut bese okean proslo vece, danas - golubica na jajima, pun smirenja. Kolika razlika! Sve tece Sve se menja. A ima voda svoje vreme: plima, oseka, jedno po jedno. Samo kod Stjeklova voda ne izlazi iz teme. I to nepravedno. Crknuta riba usamljena sred vode. Ko slomljena krilca - peraja trag. I pliva tako, i ode vragu. U susret trom, fokinog tela, brod iz Meksika, a mi - tamo sada. Drukcije i ne moze. Podela rada. Kazu - kit. Moze biti. Vrsta ribljeg Bjednog - trostrukog obima. Samo kod Demjana brci su spolja, a kit ih unutra ima. Godine - galebi. Poredjaju se i u more se zariju kljukajuci se ribom nemilice. Pa se sakriju. U samoj stvari, gde su te ptice? Ja sam se rodio, sisao isprva ziveo, radio, i starost ce doci Evo, i zivot kao Azorska ostrva ce proci. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:34 | |
| O LJUBAVI
Četiri sata. Teški kao udar. Caru- carevo, bogu- božije! A neko Kao ja Kuda bi, kuda? I žta se meni dati može? Kada bi bio malecan Kao Veliki okean- čučnuo bi na talase, uz plimu koketovao bi sa lunom kao sa ženom. Gde naći dragu Koja bi bila kao ja? Takvu ne bi držalo nebo maleno! O, kad bi prosjak bio kao milijarder! Pare? Šta će duši? Nezasit lopov u njoj ipak spije. Moje želje- to je horda što ruši, mallo joj je zlato svake Kalifornije. Kada bi bio mucav ko Dante ili Petrarka! Dušu jedinoj dati! Stihom narediti da je trulija! I reči I ljubav od koje patim- Trijumfalna je to kapija, raskošno, bez traga će kroz nju ipak, ljubavnici svih vekova da minu. O, kada bi bio tih kao grom jak- plakao bih, tugom zagrlio izandjalu planetu- pećinu. Kad bih svoj moćni pustio glas boje duge, komete bi slomile vrele ruke, i bacile se dole od tuge. Očima bih od zraka grizao noći- o, kada bi bio ko sunce bez sjaja! Tako mi se hoće. Zemlja mršavi stomak sijanjem svojim da napajam. Proći ću vukući svoju ljubavnicu. U kakvoj samo noći punoj lutanja gde zlo ne vreba, Golijati neki posejaše mene- klicu, tako velika mene tako nepotrebna? Dim pojeo vazduh ljut. Soba je- glava u paklu punom buke. Iza tog prozora, sjeti se prvi put ludački milovah tvoje ruke. A sada sediš, srce železno, tudje, Još je dan- teraš me uz osmeh, možda lukav. U tamnom hodniku nikako da udje drhtajem slomljena ruka u rukav. Poći ću, besciljno, do mila vraga. Divlji, izbezumljen, očajan, jadan. Ne treba tako moja draga, rastanimo se odmah sada. Pa, ipak, moja ljubav- teško breme za te na tebi stoji, ma kud pobegla tajno. Daj, poslednjim krikom svojim da gorčinu uvreda isteramo. Buka oznoje do umora, on spas nadje u vodi jaže. Bez tvoje ljubavi ja nemam mora, volim te stihovima-ne pomaže. Da se odmori- i slon se sprema, legne u pesak, vreli, istinski. Bez tvoje ljubavi ja sunca nemam, a ne znam gde si, ne znam s kim si. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:34 | |
| Nešto malo o Peterburgu
Suza s krova u oluk pljusne, praveć u reci uvojke; a neba spuštene usne zagrizle kamene dojke
I nebu – stihlom – došla vjera: tamo, gdje činije mora brode, suri kočijaš umorno tjera dvogrbu kamilu Neve-vode. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:34 | |
| Prolecno pitanje
Strasno me muci mora. Sigurno su - besane noci. Razumete li da ce skoro u RSFSR prolece doci. Ta sva su druga pitanja jasna vise il' manje I ona sto se odnose na mir i pitanja hleba. Ali ovo kardinalno prolecno pitanje najzad urediti treba. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:35 | |
| Pismo drugu Kostorovu iz Pariza o sustini ljubavi
Oprostite mi, druze Kostorove, s urodjenim mirom vasim, sto ove uzgredne pariske strofe na liriku bezobzirno tracim. Zamislite: ulazi zena u hol, nakit i krzno- ti je sve. Upitah je, i rekoh joj - da li pravilno ili ne?- Ja sam, drugarice, iz Rusije. U mojoj me zemlji znaju svi. Video sam device krasnije, i lepse nego sto ste vi. Poete su devojkama mile. Ja sam pametan i grlat dovoljno, reci su me uvek zavodile- slusajte samo zadovoljno. Ne shvatajte me kao gada, il' vetropira s laznim osecanjem, ja se jedva prevukujem sada, ljubavlju zauvek ranjen. Za mene ljubav nije sto i svadba: raskines- i u redu. Pre bih, verujte, na sva ta sveta kubeta bacio uvredu. Ako su bodrobnosti vazne, neka se sala izbrise, meni se, lepotice, dvadeset ne slaze, vec trideset.....i vise. Ljubav, ko ugalj, nikad ne sazize, niti njene plime kipeci nose- ona se iza grudi planina dize, nad dzunglama kovrdzave kose. Voleti- znaci: u sumu pobeci, i do noci tamne, bez predaha sekirom drva seci, ruseci snagu svog uzmaha. Voleti- to je: carsafe zguzvane u bdenju zameniti Kopernikom. Njega, a ne muza Marije Ivanovne, smatram svojim suparnikom. Ljubav za nas nije raj u domu; ona neprestano sapuce o tom, da se opet nasao u pogonu hladnoga srca motor. Vi ste s Moskvom raskinuli vezu. Godine su ipak rastojanje. Kako da vam objasnim tezu: kakvo je pravo stanje? Na zemlji, od ognja sve je sjajno... A na nebu plavom zvezda se rastace. I kad ne bih pesnik bio slucajno, postao bih, mozda zvezdocatac. S trga sumovi huje, pokrecu neku dvokolicu, ja lutam i stihove zapisujem u svoju putnu beleznicu. Ulicom auto leti, kao da zemlju ne gazi. Misle za mene prepametni: covek- u ekstazi. A spalir, vrevom i senkom, ispunjen sasvim do konca. Tu bi i medvedu nekom izrasla mala krioca. I eto, pred jednu kuhinju, kad je prekipelo sve to, iz seva do zvezda sinu, rec zlatnom kometom. Kustrav se rep u nebo zabi, blesti i gori paperje belo, dvoje zaljubljenih da bi kroz sapat zvezde videlo. Da bi krenuo, trgao, probudio.. one sto su im oci slabe, da bi glave neprijatelja srubio, iznenadnim bljeskom sablje. Sebe, dok krv u srcu struji, ko na sastanku, cekajuc dosta, osluskujem: ljubav bruji- ljudska i prosta. Uragan, vatra, voda- to urlikom se jate... Ko ce da ih ukroti? Mozete li? Pokusajte.... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:35 | |
| Vi mislite bunca malarija? To je bilo, bilo u Odesi. "Doc'u u cetiri" rekla je Marija. Osam. Devet. Deset. Evo i vece u nocnu strahu bezi, vece decembarsko s prozora u magli U staracka ledja smeju se i rzu kandelabri. Mene vise prepoznati ne moze: ja sam zgrcena gomila zila. Sta takva gomila pozeleti moze? A mnogo hoce takva gomila. Jer vise nije vazno ni to sto sam od bronze, ni to sto srce moje - od gvozdja hladnog - bije. Nocu i covek svoj zvek u nesto zensko, meko, zeli da sakrije. I ja sam, ogroman. na prozoru savijen, rastapam staklo celom od celika. da li je to ljubav ili nije? I kakva je - mala ili velika? Odakle velika u takvom telu: mora da je to malena, neka krotka ljubav, sto se u stranu baca od automobilskih sirena i voli zveket praporaca. Opet i opet cekam, zabivsi lice u rosavo lice kise. I vec me je poprskala dreka gradske plime, sve vise. Ponoc, sa nozem kog pruza - do djavola s njim! - dosla je, zaklala. I kao s' panja glava suznja, dvanaesta ura je pala. u oknima sumorne kisne kapi, kreveljeci se, nakrcale, k'o urlanjem usta da su razjapile himere s pariske katedrale. Prokleta da si! I pocepa usta skoro krik. Zar ti je i to malo? Cujem: nerv, tiho, kao s kreveta bolesnik, podigao se. I , gle - u pocetku jedva je posao jedva, onda je ustalasan, jasan, potrcao. Sada je sa druga dva ocajno igrati stao. Pao na plafon spratu nize. Zivci veliki, mali, mnogi - pomamno skacu i vec - gmizu. Zivci pali s nogu! A noc se po sobi glibi i oko, otezalo, odatle nikako da se ispravi. Odjednom, vrata zacvilese, ko da krcma zub na zub ne moze da sastavi. Usla si osorna, kao "na!" guzvajuci rukavice kao luda, i rekla: "Da, znate, ja cu da se udam." Pa sta, udajte se. Nista nije bilo. Izdrzacu. Gledajte - ja sam spokojan ko bilo pokojnika. Secate se? Govorili ste: "Dzek London, novac, ljubav, strasti" - a ja videh samo jedno: vi ste Djokonda, koju treba ukrasti! I ukrali su je. Opet cu ljubav u terevenkama utuci povije obrva ozarivsi vatrom. Pa sta! Ponekad i u izgoreloj kuci skitnice nadju dom! Izazivate? "Manje no prosjak kopejaka vi imate smaragda bezumlja" Setite se! Pala je Pompeja od razdrazenog Vezuva! Hej! Gospodo! Ljubiteli obesvescivanja, zlocinstava, pokolja, da li ste najstrasnije videli - lice moje kada sam ja apsolutno spokojan? I osecam - "ja" za mene je malo. neko se otima iz utrobe moje. Halo! Ko je? Mama? vaseg sina nesto divno boli! Mama! Zapaljeno mu je i srece i vene. Recite sestrama, Ljudi i Olji, on nema kuda da se dene. Marija! Marija! Marija! Pusti me, Marija! ne mogu ostati na ulicama! Neces? Cekas dok upalih obraza grubo, bljutav, i isproban na svemu losem, dodjem i procedim bezubo da sam ja danas "neobicno posten". Marija, vidis - ja se, vec poguren, slamam. Marija! Kako u debelo uho zabosti neznu rec? Ptica zivi od pesme, peva gladna i zvonka, a ja sam covek, Marija, prost, koga je sipljiva noc iskasljavala na prljavu ruku Presnje. Marija, hoces li me takvog? Pusti me, Marija! Zgrcenim prstima davim gvozdeno grlo zvonca. Marija! Na ulicama su zveri. Na vratu prsti davljanja sto bode- Boli! Otvori svoje dveri! Vidis - zabili su u oci iz sesira ciode. Pusti me. Mala! Ne boj se sto na mom volovskom vratu sede kao planine vlazne zene od znoja gubave. Ja kroz zivot vucem (i to je zato) milion ogromnih, cistih ljubavi i milion miliona malih ljubavi. Ne boj se da cu se opet prilepiti za hiljade lica - ''devojke Majakovskog'' - u izdajnicko vreme mraka, ta to nije ipak dinastija carica krunisanih u srcu jednog ludaka. Marija, pridji! U bestidnosti nagote, ili puna plasljivih drhtaja, no daj tvojih usana lepotu sto jos iscvala nije: srce i ja nijednom ne dozivesmo do maja, a u prokletom zivotu tek stoti april je. Znaci - opet, dok mracno sve je to, uzecu srce, isplakano grozno, da ga nosim, ko sto u stenaru pseto nosi svoju sapu preseceno vozom. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:35 | |
| O Tome
Ovom temom, i plitkom i ličnom, prežvakanom kroz strofe i strofe, k'o pesnička veverica vično vrteh se i vrteću se opet. ''Ona'' i ''on'' balada je sva. Nisam užasno nov ja. Užasno to je što ''on'' - sad sam ja i što je ''ona'' - moja. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:36 | |
| Dobro
Dvanaest kvadratnih metara od mene - sve sto nas cetvoro imamo od kuce: Ljilja, Osja ja i Stene (jedno kuce.) Ja sam se mnogo po toplim zemljama motao, ali tek te zime uz cvokotanje zuba shvatio sam sta je toplota - prijateljstvo, porodica, ljubav. Napisah li nesto? Ako jesam, ma sta ako uspeh da srocim - to su skivile oci-nebesa ljubljene moje oci. Goruce, crne kao u srne. Odjednom telefon stade da se koci, udari uho ko motkom: glad je sakrila oci otokom. Lekar mota - za oci gazele treba toplota, treba zelen. Na kuci, vec brze voljenoj, sav strepec - dve mrkvice drzec za zelen repic. Ja poklanjah mnogo cveca i slatkisa, ali u secanju cuvam mrkvice ove od svega vise, i naramak brezovih drva. Mokra i teska gomila trescica, a svaka treska tanka obrvica. Obrazi natekli. Zenice se spekle. Neznost i celer oci da iscele. Pogled izvuci, gledaj revoluciju. Meni je lako - ja sam Majakovski, pa glodjem tako but konjski. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Ned 31 Jul - 16:36 | |
| Volim
Brodovi i - oni u luke se slise. Vozovi - na stanicu teraju i oni. A mene ka tebi nesto tim vise - jer volim - vuce i goni. Puskinov vitez u podrum se skriva, cicija u svome novcu da uziva. Tako ti se vracam ja, draga, predano Moje je to srce, s divljenjem ga gledam. i gar sa sebe spira, brije se i mije. Tako i ja, tebi vracajuci se, zar ne odlazim kuci, zar nije?! Konacnoj se vracamo meti. Smrtne zemaljsko narucju veze Tako tek sto rastanemo se ja i ti, nepokolebljivo ti tezim. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 26 Sep - 19:29 | |
| Šamar Javnom Ukusu 1. Hoćemo da pevamo o ljubavi prema opasnosti, energiji i užurbanosti.
2. Osnovni elementi naše poetike biće hrabrost, drskost i pobuna.
3. Književnost je do sada veličala zamišljenu nepokretnost, ekstazu i dremež. Mi hoćemo da uzdignemo agresiju, grozničavu nesanicu, usiljeni marš, rizični skok, pljesak i udar pesnice.
4. Objavljujemo da su divote sveta obogaćene novom lepotom: lepotom brzine. Trkački automobil sa haubom ukrašenom velikim cevima nalik na zmije sa eksplozivnim dahom...urlajuće motorno vozilo koje kao da se pokreće vatrom iz mitraljeza lepše je od pobede kod Samotrakija.
5. Hoćemo da pevamo čoveku za volanom, idealnoj osovini cele zemlje, dok ona juri svojom orbitom.
6. Pesnik mora ispuniti sebe toplotom, glamurom i genijalnošću da bi pojačao žar primordijalnih elemenata.
7. Lepota postoji samo u borbi. Nema remek-dela čiji karakter nije agresivan. Poezija mora da predstavlja nasilni obračun sa nepoznatim silama, primoravajući ih da se potčine čoveku.
8. Nalazimo se na krajnjem rtu vekova! Kakva je danas korist od gledanja u prošlost kada moramo otvoriti misteriozne kapke nemogućeg? Vreme i Prostor umrli su juče. Već sada živimo u apsolutnom, jer već smo stvorili večnu, sveprisutnu brzinu.
9. Hoćemo da slavimo rat – jedini lek za svet – militarizam, patriotizam, destruktivne činove anarhista, divne smrtonosne ideje i prezir prema ženama.
10. Hoćemo da uništimo muzeje i biblioteke, da se suprotstavimo moralu, feminizmu i svakom oportunizmu i utilitarističkom kukavičluku. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 26 Sep - 19:30 | |
| Pesnik.Dramaturg.Reditelj.Slikar.Glumac. Vodeći predstavnik ruskog Futurizma. Inovator,koji u Poeziju unosi "leksiku ulice, ekstatičan ton, eksplozivan jezik, neobičan rečnik, citate, nove žanrove poeme, stepenast stih" Verovatno najosobenija,najdinamičnija i najistaknutija ličnost s početka ruske revolucije i sovjetske vlasti. Tragično sebi oduzeo Život (i ako je,u prošlosti,Oštro Osudio Jesenjinovo Samoubistvo). U oproštajnom pismu,napisao je: "Ovo nije način (drugima ga ne preporučujem),ali ja nemam Izlaza." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 26 Sep - 19:31 | |
| Četiri sata. Teški kao udar. Caru-carevo, bogu-božije! A neko Kao ja Kuda bi, kuda? I šta se meni dati može? Kada bi bio malecan Kao Veliki okean- čučnuo bi na talase, uz plimu koketovao bi sa lunom kao sa ženom. Gde naći dragu Koja bi bila kao ja? Takvu ne bi držalo nebo maleno! O, kad bi prosjak bio kao milijarder! Pare? Šta će duši? Nezasit lopov u njoj ipak spije. Moje želje - to je horda što ruši, malo joj je zlato svake Kalifornije. Kada bi bio mucav ko Dante ili Petrarka! Dušu jedinoj dati! Stihom narediti da je trulija! I reči I ljubav od koje patim- Trijumfalna je to kapija, raskošno, bez traga će kroz nju ipak, ljubavnici svih vekova da minu. O, kada bi bio tih kao grom jak- plakao bih, tugom zagrlio izandjalu planetu-pećinu. Kad bih svoj moćni pustio glas boje duge, komete bi slomile vrele ruke, i bacile se dole od tuge. Očima bih od zraka grizao noći- o, kada bi bio ko sunce bez sjaja! Tako mi se hoće. Zemlja mršavi stomak sijanjem svojim da napajam. Proći ću vukući svoju ljubavnicu. U kakvoj samo noći punoj lutanja gde zlo ne vreba, Golijati neki posejaše mene-klicu, tako velika mene tako nepotrebna? Dim pojeo vazduh ljut. Soba je- glava u paklu punom buke. Iza tog prozora, sjeti se prvi put ludački milovah tvoje ruke. A sada sediš, srce železno, tudje, Još je dan- teraš me uz osmeh, možda lukav. U tamnom hodniku nikako da udje drhtajem slomljena ruka u rukav. Poći ću, besciljno, do mila vraga. Divlji, izbezumljen, očajan, jadan. Ne treba tako moja draga, rastanimo se odmah sada. Pa, ipak, moja ljubav- teško breme za te na tebi stoji, ma kud pobegla tajno. Daj, poslednjim krikom svojim da gorčinu uvreda isteramo. Buka oznoje do umora, on spas nadje u vodi jaže. Bez tvoje ljubavi ja nemam mora, volim te stihovima-ne pomaže. Da se odmori-i slon se sprema, legne u pesak, vreli, istinski. Bez tvoje ljubavi ja sunca nemam, a ne znam gde si, ne znam s kim si. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pon 26 Sep - 19:32 | |
| Pitka filosofija na dubokim mestima
Postacu ne Tolstoj, no nesto mnogo gore, jedem, pisem, i ludim od toplog svoda. Ko jos nije filozofirao nad morem? Voda. Ko vrag ljut bese okean proslo vece, danas - golubica na jajima, pun smirenja. Kolika razlika! Sve tece Sve se menja. A ima voda svoje vreme: plima, oseka, jedno po jedno. Samo kod Stjeklova voda ne izlazi iz teme. I to nepravedno. Crknuta riba usamljena sred vode. Ko slomljena krilca - peraja trag. I pliva tako, i ode vragu. U susret trom, fokinog tela, brod iz Meksika, a mi - tamo sada. Drukcije i ne moze. Podela rada. Kazu - kit. Moze biti. Vrsta ribljeg Bjednog - trostrukog obima. Samo kod Demjana brci su spolja, a kit ih unutra ima. Godine - galebi. Poredjaju se i u more se zariju kljukajuci se ribom nemilice. Pa se sakriju. U samoj stvari, gde su te ptice? Ja sam se rodio, sisao isprva ziveo, radio, i starost ce doci Evo, i zivot kao Azorska ostrva ce proci. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski Pet 25 Nov - 8:45 | |
| Evo vam
Izliće se, odavde, sokakom iz snova, po čoveku vaša debljina što ubija, ja vam pokazah samo kutiju stihova ja – jeftinih reči rasipnik i trošadžija.
Vama, muškarače, brkovi su od kupusa iz nepojedenog ščija što klapi. Vi, ženo, imate belila neka gusta, žmirkate ko ostriga kad je rak ošapi.
Svi se vi na pesničko srce ko na leptira, ljutite, prljavi, sa i bez kaljača. Gomila pozverinji, prepuna nemira, nakostreši se stonoga vaška.
A ako ja danas ličim na Hune, neću da majmunišem, je l vama to prija, Ja ću – evo vam – da se kikoćem i da pljunem, pravo vama u lice ja – jevtinih reči, rasipnik i trošadžija. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Vladimir Majakovski | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 4 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 42 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 42 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|