Branimir Šćepanović (Podgorica, 1937) je srpski književnik i scenarista. Živi u Beogradu.
Objavio je knjige:

Pre istine, pripovetke (Beograd, 1961);
Sramno leto, roman (Beograd, 1965) — preveden na poljski, mađarski, slovenački i makedonski;
Usta puna zemlje, roman (Beograd, 1974) — preveden na francuski (dva izdanja), grčki (tri izdanja), ruski, poljski, mađarski, slovenački, češki, bugarski, makedonski, slovenački, albanski, japanski, švedski, engleski, italijanski, nemački, danski i finski jezik;
Smrt gospodina Goluže, pripovetke (Beograd, 1977);
Iskupljenje, roman (Beograd, 1980) — preveden na francuski, nemački i grčki.

Usta puna zemlje, knjiga koja sa desetim izdanjem na srpskom jeziku prelazi tiraž od 100.000 primeraka, objavljena je u 27 inostranih izdanja i prevedena na sve značajnije svetske jezike.

Šćepanovićeve pripovetke štampane su kao knjige na francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno (u listovima i časopisima) i na mnogim drugim jezicima. Uvršćene su osamnaest antologija kod nas i u inostranstvu. Pripovetka Smrt gospodina Goluže (kao jedini prilog iz jugoslovenske književnosti) uvršćena je u izbor svetske priče Charlesa Angoffa 1969. godine u Americi i u antologiju Moderne evropske pripovetke, koji su u Danskoj 1977. godine objavili Peter Brask i Morgan Gradenwitz.
Nagrađen je: Prvom nagradom za pripovetku na Beogradskom festivalu mladih pisaca Jugoslavije 1956. godine, Prvom nagradom za pripovetku na konkursu Književnih novina 1964. godine i Oktobarskom nagradom grada Beograda za roman Usta puna zemlje 1974. godine. Dobitnik je i dve Zlatne arene za filmski scenario (Bitka za Sutjesku) na festivalima u Puli (1963. i 1973).
Po scenarijima koje je napisao Branimir Šćepanović snimljeno je šest dugometražnih igranih filmova. To su filmovi:

Sramno leto;
Vreme leoparda;
Ono more;
Kako umreti;

Sa filmskim rediteljem Predragom Golubovićem, bio je početkom 1970-ih godina 20. veka, jedan od glavnih rukovodilaca u umetničkom sastavu preduzeća za proizvodnju, distribuciju i iznajmljivanje filmova Film danas.

Već prve stranice romana Usta puna zemlje, gde Šćepanović ocrtava konture neizlečivo bolesnog čoveka koji odlazi u zavičaj da bi dočekao smrt, ukazuju na dramatičnost i tegobu koja će se nadviti nad njim tokom čitavog dela. Agonija neumitnog kraja navodi misli ka oduzimanju sopstvenog života.

Usta puna zemlje možemo čitati sa istim onim čitalačkim zadovoljstvima i zanosima koji se mogu sresti kako kod Borhesa, tako i kod Huana Rulfa. Delo magijski obavija stvarnost jednog čoveka, njegovu unutrašnju nadmoć i pobedu nad grupom progonitelja.

U završnoj sceni shvatamo da onoliko koliko je protagonista živeo ideju samoubistva, što je više flertovao sa smrću, više ju je doticao, više joj se udvarao i sanjao o izbavljenju.

Takva kompozicija večitih životnih kontrasta i unutrašnjih preispitivanja poslužila je Šćepanoviću da napiše ovo ingeniozno delo o dva smisla čovekovog postojanja u uslovljenim predvorjima pakla i raja...

Kroz novelu Smrt gospodina Goluže Šćepanović je ispričao još jednu bizarnu priču u kojoj glavni junak dolazi u gradić na moru i gde, gotovo groteskno, najavljuje svoje skorašnje samoubistvo. Ova priča inicira mnoga pitanja koja, vrlo često, nemaju prave odgovore. Glavni junak se sve vreme bori sa unutrašnjim sukobima najmračnijih misli i povremenih prosjaja kroz koje je hodao po nevidljivoj liniji hada koja mu je sa jedne strane donosila zavodljivu privlačnost smrti, a s druge strane neko neobjašnjivo blagostanje.



Smrt gospodina Goluže uvrštena je u antologiju Moderne evropske novele (izbor Pitera Braska) u Danskoj, kao i u Antologiju svetskih priča (izbor Čarlsa Angofa) I Antologiju slovenskih književnosti u Americi.

Tvorac neverovatnih novela, srpski pisac Branimir Šćepanović baca katedralsku svetlost na glib ljudske duše... Podignut na rang amblemskog heroja, gospodin Goluža će uživati gostoprimstvo svih, uključujući i ljubav meštanki. Dugo. Sve dok varošani, postavši skeptični, ne zatraže od njega obećano i toliko očekivano samoubistvo... Ova novela funkcioniše božanski, a sama finalna scena – kad njen junak skače sa mosta – ledi krv. Le Matricule des Anges, Pariz



U antologiju svetske književnosti, koju je objavila Francuska enciklopedija pod naslovom Idealna biblioteka, među 700 knjiga svih vremena – od Gilgameša, Homera I Biblije do današnjih dana – uvršten je i Šćepanovićev roman Usta puna zemlje koji je dosad preveden na preko 30 jezika i doživeo mnogobrojna izdanja u svetu (na francuskom 23, na grčkom 9 i više izdanja u Americi, Rusiji, Japanu). Ovaj roman, za koji je Šćepanović dobio Oktobarsku nagradu Beograda, prodat je u više od 100 000 primeraka.

Knjiga Usta puna zemlje čisto је remek-delo! To je veličanstvena poema životu... Roman koji se svojom dubinom, veličinom teme i lepotom reči uzdiže do nivoa najvećih književnih dela. Le Magazine Littéraire, Pariz



Veliki, veliki spomenik književnosti! Le Matricule des Anges, Pariz



Ovom knjigom, koja je Šćepanovićev Starac i more, uvek će moći da se ponosi naša savremena književnost. Politika

Branimir Šćepanović "Usta puna zemlje"
"Ako ne možeš da izdržiš, reče sebi, onda pokušaj da pronadješ snagu misleći na nešto važno... Misli na ono zbog čega si se odlučio da živiš!"

"Hoće li umeti da u svemu onome što celoga života nije primećivao - odjednom pronadje lepotu u kojoj će uživati? Hoće li za to kratko vreme moći da pati i bude srećan onoliko koliko je potrebno da bi poverovao da je stvarno proživeo svoj ljudski vek?"

Kultura, književnost i ozbiljna umetnost marginalizovane su, jer trijumfuju vulgarnost, estrada i površnost
NISAM više u godinama kada se mogu radovati bilo kakvim promocijama i obeležavanjima. U mojima godinama, a to su ozbiljne godine, sve postaje manje interesantno i manje značajno, malo šta može čoveka obradovati.
Ovim rečima Branimir Šćepanović, u razgovoru za “Novosti”, sumira utiske sa nedavne svečanosti u Srpskoj književnoj zadruzi, kada je predstavljena knjiga njegove izabrane proze “Ono drugo vreme”.

Dugo je on van fokusa naše javnosti. Jedan od najznačajnijih, najčitanijih i u svetu najpoznatijih savremenih srpskih pisaca, uz espreso i vodu, u bašti kafića na Kosančićevom vencu, priznaje da je malo “dešperatan”.

* Da li se ovom knjigom u Kolu SKZ vraćate na scenu?

- Svejedno je da li se pisac pojavljuje lično ili je povučen i sa strane, jer knjige su te koje bi trebalo da obeležavaju nečije prisustvo i značaj.

* Kako ste se osećali pred novim izdanjem dela “Usta puna zemlje”, “Smrt gospodina Goluže” i ostalih novela?

- Na kraju sam bio umoran.

* Da se vratimo u ono vreme kada ste postajali pisac...

- Moj otac je bio učitelj i objavio je knjige pesama, soneta, imao je ogromnu biblioteku. U takvom ambijentu sam rastao, a verovatno i od oca nasledio te sklonosti i odgovarajući talenat.

* Šta vas je povuklo u književne vode?
- U Podgorici, gde sam rođen, kao gimnazijalac sam napisao jednu priču, krijući to od svakoga, koju sam poslao na konkurs Ministarstva za kulturu Crne Gore, pod šifrom. Dobio sam prvu nagradu, bio sam u sedmom gimnazije i tako je počelo...

* Kakvo je bilo ono vreme sedamdesetih godina 20. veka, kada su nastala vaša najpoznatija dela?

- Bile su to vrlo plodonosne godine u književnom smislu. Širok spektar značajnih pisaca i dela, sve je bilo intenzivno i fascinantno, jer je plejada pisaca, od onih starijih do naše mlade generacije, bila prisutna svojim delima i aktivnim učešćem u kulturnom životu. To su godine, kao što je i rekao Stojan Đorđić na promociji, koje su označile našu književnost.

* Kakav je značaj književnost tada imala?

- Apsolutno veći. Danas trijumfuju vulgarnost, estrada, površnost. Žalosna je priča naša svakodnevica, gde su kultura, književnost i ozbiljna umetnost marginalizovane i nemaju šansi da izbiju u prvi plan. Danas je, izgleda, važnije obavestiti narod koja estradna pevačica je bila kod zubara, da li se posvađala sa ljubavnikom ili je našla drugog, nego da se kaže da je neko objavio značajnu knjigu ili naslikao neku sjajnu sliku.
* Ko vam je od pisaca bio najbliži, s kim ste se družili?

- Sa mnogima, konkretno sa Miodragom Bulatovićem koji je veliki pisac. Bio je čovek uvrnut u poetičkom smislu, sa ogromnom maštom, humorom, pomalo dijaboličan, ali sjajan kao pisac i kao prijatelj. Družio sam se i sa mnogim drugima, sa Mešom Selimovićem... Izdvajam Bulatovića, čije se delo sada, nažalost, retko spominje, zato što je naša stvarnost okrenuta vulgarnim i površnim stvarima.

o Da li su i pisci ozbiljnije shvatali književnost nego danas?

- Tada je bilo polemika, rasprava i nesuglasica, bilo je svega. Danas se elektronski mediji, novine, tabloidi i svi bave stvarima koje su izvan kulture i koje nisu značajne
* Kako ste se nosili sa popularnošću i velikim uspehom u inostranstvu?

HIT U MEKSIKU
* ROMAN “Usta puna zemlje” je preveden na 32 jezika i još postiže uspeh... - Kod Francuza je imao najveći odjek, 23 izdanja su objavljena. Nedavno je preveden i na španski i postao je bestseler i ogroman hit u Meksiku. Sad traže i druge moje knjige da objave tamo.

- Navikne se čovek, kao i na sve. U prvom trenutku, sa prvim uspesima autor se obraduje, pa to doživljava kao nešto značajno i lepo, ali, vremenom to postane obična stvar.

* Čak i kada izdavač u Americi, u predgovoru kratkog romana “Usta puna zemlje”, napiše da je to jedna od šest najboljih knjiga koje je u životu pročitao, uključujući i Bibliju?

- Da. Postane obično i kada uđem u parisku knjižaru i kupim neku knjigu, i oni je stave u papirnu kesu na kojoj je u celini oslikana korica tog romana, gde piše: “Kultna knjiga”... I kada saznaš da je jedna Japanka, koja je u međuvremenu ovde postala proofesor slavistike, počela da studira srpski jezik kada je na japanskom pročitala “Usta puna zemlje”...

Postane obična stvar kada mi se prevodilac Žan Deska javlja iz Polinezije, sa ostrva gde je Gogen živeo i slikao, i kaže: “Evo čoveka koji je fasciniran tvojim knjigama i koji je srećan što je upoznao mene kao tvog prevodioca”. Čak i kada najveći listovi “Mond” i “Figaro” kažu da je to remek-delo, veličanstvena poema, grčka kritika da je to Mocartova “Mala noćna muzika”, a čuveni belgijski kritičar da je to možda najznačajnije i najbritkije delo aktuelne svetske književnosti... I tako ti silni detalji postanu obična stvar, nešto što vas ne raduje, čak ne iznenađuje...

* Znači li to da je poetika apsurda i egzistencijalizma i dalje važna?

- To je večita duhovna kategorija i filozofija. Nije nešto efemerno, za sezonu ili pojedino vreme. Uvek važi, jer je to frekvencija i duhovna vibracija za sva vremena.
Kako ste uklapali pisanje i bavljenje filmom?

- Filmski scenario sam pisao profesionalno i imam oko petnaest filmova, što po mojim knjigama što po scenarijima. Poznat je film Živka Nikolića, ali “Golužu” je, pod naslovom “Džulijan Po” napravio i Holivud. Oni su pisali scenario, igra Kristijan Slejter...

Po mom romanu “Iskupljenje”, Švajcarci, Nemci, Francuzi su napravili film koji je takođe bio veoma zapažen i uspešan. Po “Ustima punim zemlje” napravljeno je sedam-osam diplomskih filmova u Italiji, Poljskoj, Francuskoj... Alen Delon je svojevremeno strahovito bio zagrejan da napravi film po ovom romanu, ali, nažalost, do toga nije došlo.

* Interesovanje za ekranizaciju ne jenjava...

- Finci i Šveđani su hteli da naprave televizijski film od sat vremena i potpisali su sa mnom ugovor, uplatili avans, ali pod uslovom da ja napišem scenario, a ja nisam napisao. To mi je velika greška.

* Da li vam je nedostajalo to što decenijama niste objavili novu knjigu?

- Nije. Ljudi u mojim godinama treba da se povuku, ja sam se povukao, jer šta imam da kažem kad je od Homera do danas sve rečeno na svetu i sve se zna.

* Najavili ste, ipak, knjigu sećanja?

- Trebalo bi da je napišem. To su decenije života i druženja, sa ogromnim brojem ljudi različitog profila i spektra, od državnika, kraljica, najvećih mogućih glumaca, reditelja, da ne nabrajam...

* Ko je sve tu?

- Od Teodorakisa i Bondarčuka do Bartona, od holandske kraljice Julijane do Josipa Broza, da ne govorimo o mojim pajtašima koji sa mnom igraju šah.
* Jeste li počeli sa pisanjem?

- Jesam. Radni naslov je “Nikad više”.

* Družite li se i danas sa piscima?

- Nažalost, nažalost, svi pisci i moji prijatelji su na nebu...

BIO SAM SUZDRŽAN U POLEMICI S KIŠOM

* KAKO danas gledate na polemiku koju ste vodili sa Kišom?

- Bio sam vrlo suzdržan, nisam se mnogo razmahivao, samo sam jednim odgovorom reagovao na neke optužbe. Ne vidim značaja da se sada o tome nešto priča.