Poezija

Gost

danas si, mama, zaboravila da me spakuješ
i ja sam čitavog dana plakala
zgužvana, sama, zbunjena
bez granica

Gost

spakuj me u kutiju

mama pažljivo me spakuj
i stavi u kutiju
u duboku kutiju
sa jednakim pravim uglovima

pažljivo me spakuj i pazi
na ravne opeglane ivice
čudne izvrnute ivice

ograničen svet
zapadni svet

ose, linije, uglovi, tačke...
kutije kutije kutije

ograničen svet
moj svet

miris istoka ne prolazi kroz
bele stranice, glatke površine, ravne zidove...
uzalud se šepure cvetovi na suncu
uzalud šire svoje božanske latice
lepoto, lepoto, lepoto!
usamljena, neviđena
nepostojeća

Gost

igra

kad me ljubiš tako
jezikom ti razbijam zube

ne prestajem da se igram
to je za mene igra
igram se
igra ne prestaje

pod prstima se povlači vruće meso
prsti ostavljaju duboke modre tragove
sve do kostiju

obgrlim te celog i stežem jako
sve dok se toliko ne stanjiš da isklizneš
iz mojih džinovskih ruku

onda te namotam u maleno klube
i otkotrljam u dno sobe

ne prestajem da se igram
igram se
igra ne prestaje

Gost

Glasovi sa svih strana
Ukrštaju se
U meni
Mrežu nemira prave
Izgubljeni glasovi
Razbijaju
Moj
Mir

Gost

Dugo sam trčala po gustoj magli
i osećala nepoznati zadah
Koji se ulivao u moje nozdrve

Sada spavam u tuđem telu
I vrelim jezikom dodirujem suze

Dugo sam sanjala sklopljenih prstiju
A sada to više nisam ja
Već ona koja sedi
I tišini oblizuje telo

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad umrem želim tvoje ruke na svojim očima:
želim svetlo i žito tvojih ljubljenih ruku,
da me još jednom dirne njihova svežina,
da osetim nežnost što izmeni moju sudbinu.

Hoću da živiš dok te uspavan čekam,
hoću da tvoje uši i dalje slušaju vetar,
da udišeš miris mora koje smo zajedno voleli
i da nastaviš ići peskom kojim smo hodali.

Hoću da ono što volim nastavi da živi,
a tebe sam ljubio i pevao iznad svega,
zato cvetaj i dalje rascvetana,

da bi dosegla sve što ti moja ljubav naređuje
da bi sena moja prošetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali razlog mome pevanju.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Hajdemo

Ljubavi moja, zima se u svoj štab povlači,
zemlja ponovo njenim darovima zlatnim zrači
i rukom milujemo daleku zemlju neku
kao da kladimo kosu geografije.

Pođimo! Danas! Napred, točkovi, lađe, zvona,
avioni okaljeni beskrajnom svakodnevnicom
prema svadbenim mirisima ostrvlja,
po meridijanskim polenima uživanja!

Hajdemo, ustani, stavi dijademu i kreni,
spuštaj se, trči, pocikuj s vetrom i sa mnom,
hajdemo na vozove za Arabiju ili Tokopilju,

selićemo se samo prema dalekom polenu,
po selima odenutim u dronjke i gardenije
kojima upravljaju siroti vladari bosonogi.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 11.05.2018

Ljubav Nema Bolje Dane

Ljubav nema bolje dane,
sve je sad i nikad više,
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane,
nema sutra nema juče,
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane,
sama kreće, sama stane,
sama pali, sama gasi,

nas uništi sebe spasi,
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

Duško Trifunović

**Učlanjen** : 11.05.2018

Ljubav Nema Bolje Dane

Ljubav nema bolje dane,
sve je sad i nikad više,
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane,
nema sutra nema juče,
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane,
sama kreće, sama stane,
sama pali, sama gasi,

nas uništi sebe spasi,
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

Duško Trifunović

**Učlanjen** : 11.05.2018

Zamisli

Zamisli nebo ja biću tamo,
i oblak beli ko jastuk naš,
pomisli na mene i nasmej se samo,
tvoje sam dugme malo
koje svake noci otkopčaš.

Zamisli vetar svuda oko nas,
i njegov šapat u srcu tvom,
seti se dodira, moje ruke,
moj tihi glas,
srce što drhti pod tvojom opsadom.

Zamisli snove i nas u njima,
i zvezde sto nam sa neba kliču,
uzmi ćebe pleteno mojim dodirima,
i spavaj dok našu besedi priču.

Zamisli još jednom srećna jutra,
zaglja moj i toplu kafu u ruci,
moj poslednji dah za tebe,
zamisli da sve potraje zauvek,
da ostanem tvoje večito sutra.

Ivan Jovic