Alpske skijaške discipline

Алпско скијање је врло раширен начин скијања на планинским падинама прекривеним снегом. Име је добило по Алпима, планинском венцу у Европи где је традиција таквог начина скијања и зачета. Иако је алпско скијање данас раширено у цијелом свијету и на свим континентима, назив се задржао до данас.

Овај вид скијања врло је раширен вид рекреације али и један од стандардних олимпијски спортова на зимским Олимпијским играма.

Технике алпског скијања



Кроз историју су се технике алпског скијања често значајно мењале. Разлога за те промене било је више, осим саме домишљатости појединих учитеља скијања ту је и технолошки напредак материјала, облика и функционалности скијашке опреме, ниво уређености стаза, итд.

Прва позната алпска техника је Lilefender, а добила је име по граду Лиленфелду. Реч је о техници скијања помоћу једног дугачког штапа, код којег скијаш забада штап у средиште завоја па се затим око њега ротира и на тај начин одређује смер скретања. Касније су скијаши врло брзо усвојили коришћење два краћа штапа а не једног дугачког.

Пуно је ширу примену доживела тзв. Алберг техника коју је раних година 20. века представио Аустријанац Ханес Шнајдер. Треба истакнути и Норвежанина Сондре Норхајма, који је конструисао скијашки вез који је омогућио боље управљање скијом, и то техником која се данас назива телемарк. Даљи напредак технологије, посебно квалитет скија и њихових ивица, омогућиле су модерније алпске технике као што су преступна техника и карвинг. Данас у такмичарском и рекреативном алпском скијању преовладавају карвинг, и код мањег броја скијаша преступна техника.

Дисциплине алпског скијања



Алпске такмичарске скијашке дисциплине су: слалом, велеслалом, спуст, супер-велеслалом, алпска комбинација и паралелна такмичења. Неслужбено би их могли категоризисати на техничке (слалом и велеслалом) и брзинске (спуст и супер-велеслалом) дисциплине.

Најважније такмичење у алпском скијању је оно које се одвија на зимским Олимпијским играма. Сваке године се врхунски скијаши такмиче на такмичењима Светског купа под патронатом Међународне скијашке федерације (ФИС), која организује и низ трка нижег нивоа. У не-олимпијској години скијаши се окупљају на Светским првенствима.

Познати алпски скијаши



Велики је број познатих скијаша који су кроз историју доминирали алпским такмичањима. Често се као најбољи скијаши свих времена истичу Ингемар Стенмарк, Алберто Томба, браћа Стив и Фил Мер, Марк Ђирардели, Андреас Венцел, Петер Попангелов, Бојан Крижај, Рок Петрович, Борис Стрел и бројни други.

Организације у алпском скијању



Сва правила те организација и контрола скијашких такмичења су под управљањем Међународне скијашке федерације (ФИС) са седиштем у Берну (Швајцарска).

Spust, slalom, veleslalom, superveleslalom



Prosečne brzine se kreću između 80 i 110 Km/h. Velike brzine, opasne zbog padova, smanjuju se postavljanjem odgovarajućeg broja vrata. Nošenje kacige je obavezno.

SPUST



Takmičar na posebno pripremljenoj stazi, označenoj "vratima", svlađuje određenu visinsku razliku takvom (što većom) brzinom da ne koristi štapove za kočenje. Dužina staze za muškarce oko 3 Km, a za žene oko 2 Km. Visinska razlika za muškace najmanje 800 m, a najiše 1000 m. Za žene najmanje 500 a najviše 700 m.

Prosečne brzine se kreću između 80 i 110 Km/h. Velike brzine, opasne zbog padova, smanjuju se postavljanjem odgovarajućeg broja vrata. Nošenje kacige je obavezno. Takmičar može završiti takmičenje i na jednoj skiji.

SLALOM



Takmičar prelazi određenu stazu obeleženu parovima crvenih i plavih motki (vratima) poređanim na padini sa propisanom visinskom razlikom. Takmičenje se sastoji iz dve vožnje od kojih se svaka izvodi na drugoj satzi, a za rezultat se sabira vreme u obe vožnje.

Dužina staze je oko 550 m.

Visinska razlika na Olimpijadi i Setskom prvenstvu je za muškarce 180 - 220 m, a za žene 130 - 180 m. Na ostalim takmičenjima (Setski kup) za muškarce je od 150 do 220 m, a za žene od 120 do 180 m.

Priprema staze - Stazu treba prvo dobro ugaziti nogama. Kad se (noću) smrzne, utabati je skijama. Treba da se pripremi i pomoću vode koja se ledi, kako bi svi takmičari imali iste uslove vožnje.

Razmak između dvoje vrata je najmanje 75 cm a najviše 15 m. Broj vrata je za muškarce od 55 do 75 a za žene od 45 do 60. Svaki par motki naizmenično je obojen plavo i crveno.

VELESLALOM



Takmičar prelazi stazu dugu preko 1000 m kombinacijom spusta i slaloma na izrazito talasastom terenu sa mnogo neravnina sa visinskom razlikom od 250 do 400 m. Vozi se po dve vožnje.
Staza se priprema kao za spust, a pri vratima je utabana kao za slalom. Duža je od slalomske staze. Preporuka je da se pri trasirenju što više koristi širina padine, a da se vrata postavljaju tako da omogućavaju vijuganje, odnosno primenu srednjih, kratkih i dugih okreta. Širina staze je najmanje 30 m.

Broj vrata je u principu 12-15% od visinske razlike odnosno od 33 do 45. Vrata čine po dve motke na kojima su razapete zastavice veličine 75 x 50 cm, obojene plavo ili crveno.

SUPERVELESLALOM



Takmičar prelazi specijalnu stazu koja nastaje kombinacijom staza spusta i veleslaloma stim da je brzina vožnje veća nego u veleslalmu, a manja nego u spustu. Teren za stazu je brežuljkast i talasast. Visinska razlika za muškarce, između 500 u 650 m, a za žene od 350 do 500 m.
Dužina staze oko 2500 m. Širina najmanje 30 m.

Staza kao za spust s tim da ima elemenata staze za veleslalom. Ustvari to je nešto kraća staza od spusta, ali sa više vrata kao u veleslalomu. Sastavljena je od velikih i srednjih zavoja. Broj vrata za muškarce od 35 do 63 za žene 30 do 50. Kaciga je obavezna. Vozi se samo po jedna vožnja.
Superveleslalom je uveden 1982 godine kao četvrta alpska disciplina.

Alpske natjecateljske discipline



Svatko od nas zna u kojim se disciplinama natječu skijaši. Da li znate po kojim pravilima se postavlja staza?

Skijaške discipline dijelimo na alpske, nordijske i skijaške letove. Alpske natjecateljske skijaške discipline su: slalom, veleslalom, spust, super-veleslalom, alpska kombinacija i paralelna natjecanja. Neslužbeno bi ih mogli kategorizirati na tehničke (slalom i veleslalom) i brzinske (spust i superveleslalom) discipline. Sva pravila te organizacija i kontrola skijaških natjecanja su pod upravljanjem Međunarodne skijaške federacije (FIS) sa sjedištem u Bernu (Švicarska).

SLALOM je prava tehnička disciplina u kojem dolazi do izražaja sposobnost, odnosno tehničko znanje natjecatelja u svladavanju kratkih zavoja.



Karakteristika vožnje je brza promjena smjera sa što kraćom linijom od starta do cilja. Visinska razlika staze je 180 do 220 m, a nagib terena od 33 do 45 %. Staza se postavlja sa crvenim i plavim vratima od starta do cilja. Slalomska vrata sastoje se od dva zglobna štapa bez zastavica (nekad su bile zastavice ali od kada se počelo rapidirati štapove one su uklonjene jer su smetale natjecateljima). Broj vrata je od 55 do 75 za muškarce, odnosno 45 do 65 za žene (+-3 ovisno o broju zavoja koje natjecatelj mora savladati). Skije moraju biti najmanje 165 cm dugačke sa radijusom od min. 13 m za muškarce, odnosno 155 cm sa radijusom od min. 11 m za žene. Zbog što veće ravnopravnosti i kvalitete staze između prvog i posljednjeg natjecatelja slalom mora biti organiziran na što tvrđem terenu što se postiže miješanjem umjetnog i prirodnog snijega. Voze se dvije vožnje, na istom terenu, a vrijeme se zbraja.

VELESLALOM je tehnička disciplina koja se sastoji od svladavanja kombinacije dugih, srednjih i kratkih zavoja.



Visinska razlika staze mora biti 250 i 450 m za muškarce, a 250 do 400 m za žene. Skije su duge 180 cm za skijašice te 185 cm za skijaše, s radijusom od 23 m za skijašice i 27 m za skijaše. Veleslalomska vrata su naizmjenično plava i crvena a sastoje se od 4 slalom štapa (od kojih unutarnja dva moraju biti zglobna) i dvije zastavice. Voze se dvije vožnje, na istom terenu s tim da prva mora biti postavljena dan prije natjecanja.

SPUST je najbrža i najopasnija disciplina. Natjecatelji u ovoj disciplini moraju biti psihički i kondicijski maksimalno spremni jer ih greške mogu stajati teških ozljeda pa čak i života.



Staza za spust mora imati visinsku razliku od 800 do 1100 m za muškarce, odnosno 500 do 800 m za žene. Obilježava se vratima koja se sastoje od 4 slalom štapa i dvije crvene zastavice međusobno udaljene 8 m. Sama staza mora biti dobro osigurana raznim mrežama i strunjačama od starta do cilja u svrhu izbjegavanja (težih) ozljeđivanja natjecatelja. Da bi natjecatelj imao pravo nastupa mora proći dva službena treninga (od 3 organizirana). Svi učesnici su obavezni nositi skijaške kacige. Kod spusta se vozi jedna utrka, a iznimno na kratkim stazama (u slučaju skraćivanja staze radi vremenskih uvjeta) dvije.

SUPERVELESLALOM se sastoji od kombinacije srednjih i dugih zavoja. U natjecanja je uveden osamdesetih godina prošlog stoljeća na inicijativu austrijskog skijaškog saveza radi Stenmarkove dominacije u slalomu i veleslalomu te nemogućnosti osvajanja Svjetskog kupa tehnički slabijih skijaša.



Visinska razlika staze mora biti između 500 i 650 m za muškarce odnosno 400 do 600 m za žene. Vrata su naizmjenično plava i crvena, sastoje se od 4 slalom štapa sa zastavicama. Postavlja se na spust stazi, obavezno je nošenje kacige i vozi se jedna vožnja.

ALPSKA (SUPER)KOMBINACIJA postavlja finalni rezultat dviju različitih disciplina. 'Klasična' alpska kombinacija, kakva je opstala samo u Kitzbuehelu, sastoji se od spusta i dviju slalomskih vožnji. Alpska superkombinacija sastoji se od jedne vožnje spusta ili superveleslaloma i jedne slalomske vožnje.

PARALELNA NATJECANJA su natjecanja u kojima se dva natjecatelja utrkuju usporedno jedan protiv drugoga na dvije ili više staza. Staze moraju biti postavljene identično a natjecatelji voze dvije vožnje sa promjenom staza. Visinska razlika mora biti između 80 i 100 m. Razmak između crvene i plave staze mora biti od 6 do 7 m. Skija se na ispadanje i pobjednik iz dvije vožnje ide do samog finala (sistem eliminacije). Maksimalni broj sudionika je 32. Ovdje vrijede slalomska pravila.

Kada se nađete na nekom skijalištu i vidite neku stazu koja ima oznaku FIS-a znajte da ona zadovoljava sve navedene kriterije da bi se mogla postaviti staza za službeno natjecanje.


skijanje.hr