Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Mitovi i legende

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 25 Avg - 15:00

Dok je Rim goreo, Neron je svirao violinu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Priča koja opisuje Nerona kao potpunog ludaka odoleva zubu vremena. Iako se nipošto ne može reći da je bilo prijatno biti u njegovoj blizini (ovo važi naročito za hrišćane), reč je o mitu. Najviše o ovom rimskom vladaru možemo saznati od rimskog istoričara Tacita, koji je bio svedok Velikog rimskog požara 64. godine nove ere.

On navodi da Neron nije ni bio u Rimu kada je požar izbio, već u Anciju, i da se vratio u grad čim je saznao vest. Organizovao je spasavanje i dostavljanje pomoći koje je navodno platio iz vlastitog džepa. Čak i ako ovo nije istina, sasvim je sigurno da Neron nije mogao da svira violinu, jer u to vreme taj instrument još nije postojao.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 25 Avg - 15:01

Tri stotine Spartanaca pobedili Persijance

[You must be registered and logged in to see this image.]

Osim 300 Spartanaca, kralj Leonida je u pobedonosnu bitku protiv Persijanaca poveo i Tespijance, Mikence, Tebance, Arkađane, Korinćane... Prema tome, Spartanci nisu bili sami. U različitim izvorima spominje se snaga objedinjene Leonidine vojske, ali se podaci o broju vojnika razlikuju. Najniži broj spominje Herodot - 5.000 vojnika - dok drugi izvori navode broj od preko 11.000 vojnika. Iako drevni izvori navode da je persijski vladar Kserks imao milionsku vojsku, noviji tvrde da je brojala između 80.000 i 300.000 vojnika.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 25 Avg - 15:03

Vikinški šlemovi su imali rogove

[You must be registered and logged in to see this image.]

I u ovom slučaju su za zabunu odgovorni pesnici, koji su smatrali da bi šlemovi sa rogovima delovali impresivnije i bili primereniji ratobornim Vikinzima. Istina je, međutim, da se oni nisu razlikovali od drugih šlemova.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 25 Avg - 15:04

Rimljani su povraćali tokom obroka i nastavljali da jedu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovakvo ponašanje je možda u skladu s našim predstavama o dekandentnosti i neumerenosti starih Rimljana, ali ne odgovara istini. Mit je i da su povraćali u prostoriji nazvanoj “vomitorium” (engl. “vomit”=povraćati), pri čemu je zapravo reč o latinskom nazivu za ulaz i izlaz iz amfiteatra.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 25 Avg - 15:05

Ledi Godiva je jahala gola

[You must be registered and logged in to see this image.]

Legenda kaže da je anglosaksonska plemkinja ledi Godiva jahala gola Koventrijem kako bi ubedila supruga da snizi poreze. Priča je zasnovana na ličnosti ledi Godifu iz 11. veka, ali 200 godina nije zabeleženo da je jahala naga. Slika koju imamo o njoj potiče od skulptorskih i slikarskih dela inspirisanih legendom. Ne postoji pouzdani izvor koji bi potvrdio da je jahala naga.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
stepski

Član
Član

stepski

Muški
Poruka : 492

Učlanjen : 28.01.2019


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Pon 28 Jan - 23:50

Odin: Vatra severnog neba

Duge nordijske noći su bile najveći neprijatelj ljudi, tako mlade i slabe vrste, koja je, činilo se, bila osuđena na propast u surovoj Skandinaviji. Kako ići protiv kandži džinovskog medveda, kako se suprotstaviti zubima velikih mačaka, kako uloviti mamuta, velikog poput planine? Kako preživeti ledeni dah šuma i tihu jezu večne beline, kad su preci ljudi došli iz toplih krajeva gde uvek sija sunce?

Mnogo su puta ljudi bili skoro uništeni, mnogo ih je izginulo na putu do severnih zemalja, a još više je svoje kosti ostavilo na snegu koji se nikad ne topi. Pa ipak, neka sila je vukla narode na sever, neka iskra je palila pećinske vatre koje su topile gvožđe, pržile meso i davale snagu mišićima.

U očima onih koji su vekovima preživljavali na najsurovijem od svih mesta tinjao je plamen koji će ih jednom učiniti gospodarima zemalja... Uskoro su pred vatrom pali runasti nosorozi, džinovski oriksi, veličanstveni mamuti i mačke dugih zuba; čovek je bio na vrhu. Poštovao je samo svoju vatru, svog boga, Onog koji pobeđuje zveri, jednookog, premudrog gospodara - Odina.

Odin, sin Bora i Bestle, poznat je među narodima i kao Alfadir - Sveotac, bog bogova, Vodin, Votan, Ig ili Otin. Sa Frig je izrodio Baldera, Hoda i Helmoda; sa boginjom Jord stvorio je silovitog Tora gromovnika; a sa džinovskom Grid postao je otac Vidar. Odin je bog rata i smrti, mudrosti i poezije. Ono što ljudi vide kao suprotnost - zaista je jedno.

Odin je, nabijen na sopstveno koplje, devet dana visio na Igdrasilu - Drvetu sveta, i tamo je naučio devet Pesama moći i osamnaest Runa. Odin je onaj koji tera mrtve da govore; on sedi na dva prestola, tronu Hlidskjalf u dvorani Valaskjalf u Asgardu, sa kojeg uz svoje gavranove Hugina (znanje) i Munina (sećanje) posmatra sve što se zbiva u svih devet svetova. Takođe, on je gospodar Valhale, gde mu dovode ubijene ratnike.

Bog bogova nosi koplje Gungnir, koje nikad ne promašuje metu; prsten Dropnir, koji svake devete noći rađa osam novih prstenova moći; jaše osmonogog ždrepca Sleipnira, a pored njega trče vukovi Freki i Geri, kojima daje hranu koju ulovi, pošto se sam hrani samo vinom.

Ipak, Odin je večito namršten i ljutit. Jedino oko koje ima, oko koje sija poput Sunca, uvek je okrenuto nebesima, a pogled pun neizrecivih kletvi. Pijući na Mimirovom bunaru mudrosti, svoje drugo oko je menjao za Sveznanje, i od tog dana kao najveći teret na duši nosi saznanje o svojoj sudbini: vuk Fenrir, kojeg je mnogo puta pobeđivao, uzdići će se još jednom, na dan Ragnaroka - poslednje bitke, i presudiće Bogu bogova. Taj crni, zli, užasni vuk će preklati grlo Premudrog, slomiti Kosti sveta, progutati bogove i zdrobiti narode. Zemljom će tada zavladati večiti mrak, beskrajna Noć vuka Fenrira. Zato je Odin namršten, i kune svoju sudbinu. Divne Valkire, severne vile koje su ga tako verno služile, neće čak stići ni da mu otpevaju pesmu tuge i oproštaja.

Kraj će biti od vuka: surov, brz i konačan. Pa ipak, Odin će, iako svestan neminovnosti svog poraza, na dan Ragnaroka poslednji put uzjahati Sleipnira i krenuti na Fenrira silinom kakvu svet više nikada neće videti.
Nazad na vrh Ići dole
stepski

Član
Član

stepski

Muški
Poruka : 492

Učlanjen : 28.01.2019


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 10 Mar - 22:36

Za neupućene: Silmarilion > Gospodar prstenova > Hobit. happy

____________

Tolkienov Pjev Ainura

Inspiriran starim legendama sjeverne Europe, keltskom mitologijom, drevnim nordijskim sagama, predajama o vikinškim putovanjima te općenito starim jezicima, pismom i simbolima sjevernih naroda, J. R. R. Tolkien još je u mladosti počeo stvarati obrise velikog proznog epa koji će puno kasnije dobiti naziv Silmarillion.

Prvotne verzije mitoloških priča dorađivao je cijeli život i one su postupno prerasle u složeno, živo tkivo isprepletenih predaja i pjesama te postale okosnica njegovim poznatijim djelima Hobit i Gospodar prstenova koja su nastala nekoliko desetljeća poslije. Pri tome je osmislio čitava rodoslovlja, karte vezane uz pojedina doba i vladare te nekoliko grupa jezika i pisama, a način kojim pripovijeda priziva minule vjekove i daleka prostranstava. Skromno je rezimirao svoj rad riječima: Imam osjećaj da se rukovodim nečim što već negdje postoji, a ne da sam stvaram.

Silmarillion je ipak ostao nedovršen, nadrastajući svojom višedimenzionalnošću i samog autora koji mu se nikada nije prestajao vraćati, a poslije njegove smrti mnogobrojne je rukopise za izdavanje priredio njegov sin Christopher, nakon nekoliko godina strpljivog uredničkog rada.

Djelo Silmarillion osim središnje Priče o silmarilima, priče o sudbini triju veličanstvenih dragulja koji čuvaju prvotnu božansku svjetlost, sadrži još i četiri kraća, autoru jako važna djela. Ovdje donosimo izvatke iz uvodnog pjeva Ainulindalë koji opisuju nastanak svijeta u velikoj Muzici Ainura kada je objavljena vizija slave njegova početka i divote njegova kraja…


Bje Eru, Jedini, kojega na Ardi zazivlju imenom Ilúvatar; a on ponajprije stvori Ainure, Blažene, koji bijahu izdanci njegove misli i postojahu s njime prije nego je išta drugo bilo stvoreno. On im se obrati, predlažući im glazbene napjeve; a oni zapjevaše pred njim, na radost njegovu. (…) Uto dođe čas u kojem Ilúvatar okupi sve Ainure i objavi im silovit i moćan napjev, u kojem im ukaza krasnije i veličajnije stvari nego ikad dotada; a slava je njegova početka i divota njegova kraja zadivila Ainure, pa su se oni poklonili pred Ilúvatarom i ušutjeli.


Tad im Ilúvatar reče:


– Od ovog napjeva koji sam vam razotkrio, želja mi je da skladnim jedinstvom načinite velebnu glazbu. A kako sam u svakom od vas raspirio Oganj neugasivi, na vama je da ga svojim moćima ukrasite, svaki prema vlastitom znanju i umijeću i kako držite da je pravo…


Nato glasovi Ainura (…) stadoše oblikovati Iluvatarov napjev u divotnu glazbu; a zvuk se bezbrojnih, skladno isprepletenih melodija vinu u vis, prekorači uhom čujne dubine i visine i preplavi Ilúvatarov nastan, a glazba i njezin odjek dospješe u Prazninu i ispuniše je cijelu. Nikad više nisu Ainuri složili glazbu sličnu ovoj, iako je rečeno da će još krasniju pred Ilúvatarom zapjevati zborovi Ainura i Ilúvatarove djece po svršetku svijeta. Tad će svaki Ilúvatarov napjev pravo otpjevati, a kako im koji preko usana prijeđe, umah će se ostvariti, jer svi će do kraja spoznati kakav im je udio namijenio, a znat će i smisao ostalih, a Ilúvatar će, zadovoljan, njihove misli pozlatiti tajnim plamom.


Sad je, međutim, Ilúvatar sjeo i slušao i dugo mu se činilo da je dobro, jer je glazba bila bez mane. No netom se napjev stao razvijati, kadli se Melkor dosjeti uplesti u glazbu neke od svojih zamisli koje se nisu slagale s Ilúvatarovim napjevom, jer je htio povećati moć i slavu svog udjela. Melkoru su pak od svih Ainura bili darovani najveća snaga i znanje, jer je od svake moći u svoje braće posjedovao po djelić…


Ilúvatar tad prozbori i kaza:


– Silni su Ainuri, a najsilniji među njima Melkor jest; no ipak, neka znade i on i svi Ainuri da ja sam Ilúvatar i sve ono o čemu do maločas pjevali ste pretvorit ću u djelo da na oči svoje ugledate što ste načinili. A ti ćeš, o Melkore, spoznati da se nijedan napjev otpjevati ne može, a da nema svoj izvor najdublji u meni i nitko protiv moje volje ne može glazbu izmijeniti. A onaj koji pokuša, postaje oruđe u mojim rukama kojim ću veća čudesa stvoriti nego što ih ovaj može zamisliti…


Kad dospješe u Prazninu, Iluvatar im se obrati i kaza:


– Evo vaše Pjesme!


I ukaza im sliku, darovavši im vid kao onomad sluh, te su pred sobom ugledali novi Svijet, vidljiv i sav zaokružen sred Praznine u kojoj je postojao, a da nije bio dio nje. I dok su u čudu zurili, povijest se tog Svijeta stade otkrivati te im se činilo da on živi i raste…


– Evo Pjesme vaše! Evo Poja vašeg, u kojem će svaki od vas, unutar moje zamisli prvotne, pronaći sve ono što mu se činilo da je sam smislio i pridodao. I ti ćeš, Melkore, u njemu pronaći sve zamisli svoje potajne i spoznati da su one tek čestice cjeline i pritoci njezinoj slavi.

(…) Tako Ainuri znadu mnogo štošta što je prošlo, i što jest, i što će tek biti i malo je toga pred njima skriveno. No postoje stvari koje ni oni ne mogu raspoznati, (…) jer jedino je samom sebi Ilúvatar razotkrio cijeli svoj naum te se tako u svakom novom dobu zgodi nešto novo i nepredvidivo koje nema uzroka u prošlosti. Još se slika mladog Svijeta pred njima opijevala, kadli Ainuri opaziše u njoj i ono čega se nisu bili dosjetili. I ugledaše, zadivljeni, dolazak Ilúvatarove djece i boravište za njih načinjeno, te umah spoznaše da su i sami imali udjela u njegovoj pripravi onomad dok su glazbu skladali, ali mu nisu znali druge svrhe doli njegove krasote… Stoga kad su ih ugledali, još su ih silnije zavoljeli, jer su bili bića drugačija od njih, neobična i slobodna, u kojima su svaki put iznova nazirali odsjaj Ilúvatarova uma i tako upoznali još ponešto od njegove mudrosti koja je njima bila skrivena…


Ilúvatarova djeca su vilenjaci i ljudi, Prvorođeni i Sljedbenici. Sred svakojakih divota što ih je onomad na Svijetu bilo, sred golemih dvorana njegovih, dalekih pustošija i kružećih vatri, Ilúvatar odabra mjesto njihova boravišta u Osvit vremena, među nebrojenim zvijezdama…
– Znam za čim žude vaša srca; da ono što vidjeste uistinu i bude, ne jedino u vašim mislima, već stvarno poput vas, a ipak drugačije. Zaista, kažem vam: Ea! Neka bude tako! Odaslat ću u Prazninu Oganj neugasivi, da se nastani u srcu Svijeta i Svijet će Biti, a oni od vas koji to požele, moći će na nj sići…


I umah Ainuri opaziše u daljini neku svjetlost što je bila nalik na oblak sa srcem od živog plamena i spoznaše da ono nije vizija, već nova Ilúvatarova tvorevina: Ea, svijet koji postoji.


Tako se zgodi da su jedni od Ainura ostali uz Ilúvatara, izvan granica Svijeta, a drugi, među kojima bijahu i oni najkrasniji i najsilniji, od Ilúvatara se otputili i spustili na Svijet. No jedno im je uvjetovao Ilúvatar, ili pak ljubav što su je nosili u srcima: da svojim moćima Svijet otada ispune i svežu te da zauvijek ostanu na njemu, sve do njegova svršetka i da on živi u njima, a oni u njemu. Upravo im zbog toga nadjenuše ime Valari, Sile Svijeta…

Iz knjige: Silmarillion, J.R.R. Tolkien, Algoritam, Zagreb 2002.
Priredila: Nataša Žaja

nova-akropola.com
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 5 Maj - 15:07

Sfinga

Da li ste se ikad zapitali sta znaci SFINGA? Sastoji se od ljudske glave (znak Vodolije), poprsja bika (znak Bika), orlovih krila (znak Skorpije) i straznjeg dijela (znak Lava). Sfinga sadrzi u sebi prirodni i astroloski princip, cetiri kljucna znaka zodijaka, od kojih svaki predstavlja jednu cetvrtinu zivota, jedno godisnje doba i drustveno uredjenje (cetiri elementa:vazduh, voda, vatra i zemlja). Bik simbolizuje proljece, djetinjstvo, prvobitno doba i drustveno uredjenje, zadovoljavanje primarnih bioloskih instinkata. Lav predstavlja ljeto, mladost, sjaj i bljesak carstva i kraljevina. Krila orla sadrze u sebi znak Skorpije, jesen, zrelost, rat, umrianje. Lik orla nalazi se na zastavama i grbovima nekih drzava. Covjekova glava simbolizuje starost, zimu.
Velika Sfinga, kasnije statua boga Harmakhisa, jos krije istinu o sebi. Pretpostavlja se da je trebala cuvati piramide-grobnice faraona. To saznajemo iz plocice koja je dio monumenta, podignutog 1400 godina p.n.e, s namjerom da ocuva zemlju i mrtve.Arapski pisci pisali su o Sfingi kao ocu uzasa-jedan od njih, Abd al Latif, pise da o Sfingi ne treba govoriti lose, jer to moze izazvati zlo. Plinije je nazvao Sfingu "zacaranom tisinom". Nakon posjete Sfingi, Plutarh je napisao:"Nisam uspio odgonetnuti misteriju Sfinge, nego sam je samo naslutio. Ona sadrzi Znanje."

Nekada je Sfinga imala cuvare i svestenike koji su se zvali cuvari smrti i istine, a ima ih mozda i danas. Nekadasnji cuvari imali su magicnu moc, jer su znali shvatiti "govor" Sfinge-ona je javljala vijesti i prorocanstva koja su svestenici u transu zapisivali u tajnosti, na papiruse koje je mogao citati samo faraon. Na temelju tih zapisa, faraoni su stvarali drzavno uredjenje Egipta, pisali zakon i odredbe.
Prema predanju, oko 1400 godina p.n.e, jedan mladi princ, umoran od lova, sjeo je na pijesak ispred piramida da se odmori. Ocaran ljepotom tog kraja, mladic se vratio i polozio cvijece u cast egipatskog boga Horusa, zastitnika sjedinjenja zemlje i neba. Mladicu se ukazao bog Horus, trazeci da s tog mjesta iskopa iz pijeska Sfingu, a za uzvrat mu je obecao da ce postati faraon. Mladic je ucinio sto ga je Horus zamolio-u kratkom roku postao je faraon Tuthmosis IV.
Posve je sigurno da Sfingu ne treba nicim uvrijediti, niti ostetiti-time bi se izazvalo prokletstvo koje ona cuva. Napoleonova vojska bombardovala je Sfingu iz topova i ostetila joj lik. Odmah su se pocele dogadjati nesrece, koje su zauvijek pokopale Napoleonov san o velikom carstvu i slavi-preko Egipta, Napoleon I htio je doci do daleke Indije, putem do nje osvojiti sve zemlje i stvoriti od njih veliko carstvo. Uz pomoc plemena ubica s obliznje planine, Napoleon je sa svojom vojskom masakrirao stanovnistvo. Pod ucinkom droge, oni su sijali uzas koji je prenerazio cak i Napoleonu prijateljske zemlje- tako pise Pjer Karpi u svojoj knjizi "O dinastiji Napoleona".Sfinga se osvetila. Napoleon I umro je sam, bolestan, u izgnanstvu u stranoj zemlji. Napoleon II i Napoleon III rodili su se tesko bolesni i nikakvi lijekovi ih nisu spasili. Umrli su u progonstvu, u tudjoj zemlji, u teskim uslovima, bez ljubavi. Ista sudbina snasla je i Napoleona IV-on je , doduse, ozdravio od svete vode iz Lurda, koju je njegovoj majci donijela jedna dvorska dama, ali je umro sam u progonstvu, u inostranstvu.

Prokletstvo Sfinge prestalo je s posljednjim izdankom loze Napoleona.

[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 5 Maj - 15:07

Rusalke

Rusalke su ženski vodeni demoni. Obično su zamišljane kao lepe devojke, duge, riđe, raspletene kose.  Nisu nosile nikakvu odeću. Rusalka postaje devojka koja je utopljena, a u nekim oblastima se smatra da su to devojke utopljene pred svoju svadbu ili one koje nisu imale pogrebni obred. Boravile su u blizini reka i to samo za vreme takozvane Rusalne nedelje – Trojičke nedelje.
      Rusalke su ziveli pod vodom, u dvorcima. Bile su pod vlašću Vodenog Duha. Rusalke su imale svoju caricu, koja ih je predvodila na put na kopno i koja se vozila u zlatnim kočijama. Prizivala je ostale rusalke trubom. Kraljica se zvala Diva,Divka, Divšina i Dana. To je bila carska kći koju je maćeha utopila. Izlaze iz vode samo za vreme Rusalne nedelje i to na nedelju dana. Bile su predane muzici, prevanju i igranju. Loše su raspoložene prema ljudima, a naročito ne vole žene. Ukoliko bi neko video rusalke, mogao bi ostati nem ili dobiti zanos igranja, koji se smatrao najgorom kaznom od rusalki. Pri ovom igranju bi dolazio zamor do smrti. Zanos igrom i pesmom bi trajao sve dok su rusalke na kopnu. O ovakvim zanosima svedoče i pisani dokumenti iz 14. veka. Takođe, smatralo se da rusalke donose mnoge neizlečive bolesti.  U vreme Rusalne nedelje ljudi su se držali određenih zabrana, kako ne bi uvredili rusalke ili došli s njima u dodir i tako dobili od njih neku kaznu. Bilo je zabranjeno peti se na drveće, jer se smatralo da dok su rusalke na kopnu da često borave u krošnjama drveća. Zabranjeno je bilo raditi u vinogradima ili raditi bilo kakav posao vezan za zamljoradnju. Rusalke su dolazile u vreme Rusalne nedelje da daju potrebnu vlagu poljima, tako da bi taj rad mogao da omete rusalke. Ovo je vazilo pogotovu za sredu u Rusalnoj nedelji. Smatralo se da tamo gde su rusalke igrale kolosve raste bujnije nego na drugim mestima. Zabranjeno je bilo ženama da peru i prosipaju vodu na bilo koji drugi način, jer bi to moglo uvrediti rusalke i one bi udavili te žene. Zabranjeno je bilo spavati na podu. Ova zabrana je vezana za verovanje da duša u toku sna napušta telo, pa bi u toku sna telo mogla zauzeti rusalka ili neki drugi duh. Tada bi ljudi postali opsednuti i kroz njih bi govorila rusalka. Nije trebalo u Rusalnoj nedelji šišati ovce jer bi ovce ,,ošantavile“ a ljude bi napala bolest zvana rusa. A i za druge bolesti koje su se dešavale u Rusalnoj nedelji se govorilo da je obolelog čoveka ,,uhvatila rusalija“. Ukoliko bi se sadila paprika ili paradajz u Rusalnoj nedelji verovalo se da će im opasti cvet i neće uspeti.
    Ukoliko bi neko morao da prekrši zbog nečeg zabrane, kao efikasno sredstvo protiv dejstva rusalki se smatrala trava pelin. U tom slučaju čovek bi sa sobom nosio pelin, koga su se rusalke plašile. Takođe, ukoliko čovek jede beli luk, se smatralo da neće moći doći pod dejstvo rusalki. U nekim krajevima su svaki dan tokom Rusalne nedelje ljudi jeli pelin. Takođe, kao zaštita je mogao da posluži magijski krug iscrtan nožem. Ukoliko bi neko video rusalke, a ne bi imao pelin kod sebe mogao je nožen na zemlji iscrtati krug, koji rusalke ne bi smele da pređu. Verovalo se da se rusalke plaše i noža.
    Rusalke su dolazile u utorak, čime je počinjala rusalna nedelja i povlačile su se sledećeg utorka. Priređivali su se obredi dočekivanja i izgnanja rusalki. Obično su u ovim obredima učestvovale žene, koje su u ritualne svrhe poistovećavane s rusalkama. Obredi u Rusalnoj nedelju su se zvali rusalje i kranjice. Sreda u Rusalnoj nedelji se nazivala kriva sreda. Verovalo se da sve što se zasadi te nedelje će rasti krivo i da će kasnije zakržljati. Četvrtak u rusalnoj nedelji se nazivao zeleni četvrtak. On se strogo praznovao i nije smelo ništa da se radi. U hrišćanstvu Rusalna nedelja je postala praznik Duhovi, odnosno konkretno praznik rusalije je preimenovan u duhovi. Duhovi su praznik koji ima mnogo paganske zaostavštvine, ali taj praznik ne traje čitavu nedelju. Rusalna (duhovska) nedelja predstavlja simbiozu hrišćanstva i paganizma. Praznovanje rusalija u Srbiji je prvi opisao Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homitijan kad je zabranjivao ovaj praznik.Po mestu stanovanja vile su se delile na primorkinje i zagorkinje, a rusalke kao vodeni demoni ili vile su dobile svoje ime od slovenskog ruslo – reka. Takođe one su imale riđu kosu, a za riđokose se i danas kaže da imaju rusu kosu. Kao što se ženama prema boji kose kaže da su plavuše ili crnke, rusalke su mogle biti mitska bića ruse kose.
    Kako su u matrijarhatu žene bili nosioci poslova u zemljoradnji, samo žene su mogle biti zadužene za plodnost zaseva. Tako su rusalke, po tradiciji, napuštale svoje vodena skrovišta i obilazile useve i škropile ih vlagom da bi usevi bili bolji. O tome svedoči i verovanje da je bilje bolje raslo na mestima gde su rusalke igrale.

Autor:Nikola Milošević
[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 5 Maj - 15:08

VILE

Vile postoje u legendama svih slovenskih naroda, u Rusiji ih zovu samovilama, u Poljskoj vivama, a zanimljivo je da i keltski narodi imaju predanja o njima i zovu ih viljama...
Što se tiče rečnih vila, odnosno rusalki, one su odvlačile ljude pod vodu, a imale su dan u godini kada su nage izlazile na obalu i zavodile muškarce...
Tajanstvenost vilinskog carstva bila je,još od najdrevnijeg vremena,predmet ljuskog razmišljanja.
Šta su vilinska stvorenja?
Odakle potiču?

Norveška mitologija kazuje kako su crvi,koji su se pojavili iz leša diva Imira,preobratili u Tamne elfe i Svetle elfe.Svetli elfi,koji žive u vazduhu,dobroćudna su,zadovoljna stvorenja,ali su Tamni elfi,čije su pidručije podzemne oblast,crnoputi,zli i štetočine!

Islandaska verzija,s druge strane iznosi da je Eva kupala svu svoju decu u reci kad je Bog oslovio.Zbog strahopoštovanja i bojazni,ona beše sakrila decu koju još nije bila okupala.Bog je upita da li sva njena deca tu,a ona odgovori da jesu.On tada obznani da će deca koju je sakrila od njega biti sakrivena i od čoveka..Ta skrivena deca postadoše elfi ili vile i poznata su u skandinavskim zemljama kao Ljudi Huldre.Devojke Huldre su izuzetno lepe,ali imaju duge kravlje repove.Inače su sa zadnje strane prazne,tako da predstavljaju samo prekrasni prednji deo.Na taj način one udovoljavaju varci svog nestanka.

Drugde se veruje da su vilinska stvorenja pali anđeli ili mrtvi neznabošci,koji nisu dovoljno dobri da bi bili primljeni u Raj,ali ni toliko rđavi da bi našli mesta u Paklu – osudjeni da žive večno ''izmedju'' ,u sumračnim područijima u Srednjem carstvu.U Devonu,npr. se smatra da su piksi duše nekrštene dece.Medjutim,ta verovanja su nastala tek sa prispećem hrišćanstva,pošto je krštenje pre tog vremena bilo nepoznato i stoga se ona ne mogu smatrati verodostojnim.Vilinsko carstvo je starodrevno i nekoliko milenijuma predthodi hrišćanstvu.Štaviše,ono postoji i postojalo je,u raznolikim oblicima,u mnogim zemljama širom sveta!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Gde se nalazi “Vilinska zemlja”?
[You must be registered and logged in to see this image.]
Njen položaj je neuhvatljiv.
Bilo je razdoblja kada se mislilo da je vilinska zemlja neka stvarna geografska oblast,iako joj je se mesto često premeštalo.
Naprimer,Velšani su najpre smatrali da je ona u severnom delu njihove planinske zemlje,a potom u tajanstvenom,senovitom I maglovitom zapadnom ostrvu Pembrukšir.Kasnije,ona se premešta na jedno ostrvo koje leži u Irskom kanalu,pored obale Pembrukšira.Ovo ostrvo su ponekad vidjali mornari,koji su se čak iskrcavali na njega,ali bi ono brzo,na opšte zaprepašćenje,iščezlo!Bez obzira na to,govorilo se da njegovi vilinski stanovnici često posećuju tržnice Lafarna I Milford Hejvena.Irci su to fantomsko ostrvo nazvali Hi Brisejl I,po njima,ono se nalazilo prema zapadu.Za Brite vilinsko ostrvo je bilo ostrvo Man.Ostrvo Man je I danas bogato vrelo predanja o vilinskim stvorenjima.

Vilinski svet može se bez upozorenja obelodaniti,sjajan I svetucav,bilo gde,I isto tako iznenada iščeznuti!Njegove međe sumraka,izmaglice I uobrazilje svuda su oko nas,poput plime I oseke koje se smenjuju,I one mogu za časak otkriti vilinski svet,pre no što ponovo nadodju da bi ga sakrile.Stanovnici vilinske zemlje mogu se podeliti na različite vrste,zavisno od staništa.Osim vilinskih stvorenja koja žive usamljeno,postoje I mnoge ruralne vrste elfa koji se nastanjuju u šumama ili ponekad,osobenije “usvoje” neko drvo u tolikoj meri da vilinsko stvorenje I drvo postanu ,u manjoj ili većoj meri,sinonimi ; na poljima,brdima,I u planinskim pećinama.Ima I takvih koji žive u vilinskim prostorima ispod okeana,dok,takodje postoje I vodena vilinska stvorenja koja nastanjiju mora,jezera I reke.Najzad,postoje domaći kućni duhovi (Brauni,ili Smedjoputi,itd.).

Nacin života pojedinih vrsta veoma se razlikuje: ima malih porodičnih jedinaca,hijerarhijski organizovanih zajednica (koji cesto nastanjuju šuplje bregove) i samostalnih,nezavisnih vilinskih stvorenja,kao što su Leprekoni.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 5 Maj - 15:09

Vilinski pohodi
[You must be registered and logged in to see this image.]
Hijerarhija koja vlada u vilinskom carstvu veoma je slicna monarhistickom uredjenju kao kod ljudi.Najarisokratijske vile,poznate kao Vile pratilje ili kao Otmene vile,obitavaju na prekrasnim dvorovima,kao sto su dvor Sili u Skotskoj ili dvor plemena Tina Shi u Irskoj.Te dvorske svite provode dane obavljajuci aristokratske duznosti,od kojih je najuobicajnija,a svakako I najipresivnija,jahanje u svecanoj povorci.To se naziva Vilinskim pohodom.Jahanje I konji dvorana Tina Shi,sto se toga tice,uzivaju svetski ugled,sto se verovstno moze objasniti poreklom ovih vila,za koje se veruje da su ostaci koji nestaju legendarnog Tuata De Danan,koji je nekad vladao Irskom ali koji je,posto su ga porazili Malezani,bio sateran pod zemlju.Vilinske konje plemena Tute de Danan je Ledi Vajld,us vojim Drevnim Irskim legendama,opisala na sledeci nacin:
“Rasa konja koje su oni uzgajali nije imalapremca u svetu – zustri poput vihora,sa povijenim vratovima I krupnim ocima,koje su pokazivale da su sacinjene od vatre I plamena,a neod bezivotne,gnjecave zemlje.Tute de Danan su za njih gradili stale u velikim pecinama u brdima I pokrivale ih srebrom I zauzdavali zlatom,a robovima nije bilo dozvoljeno da ih jasu.Povorka vitezova plemena Tuata de Danan predstavljala je divan prizor.Cetrnaest desetina paripa,svaki sa draguljem poput zvezde na celu,cetrnaest desetina konjanika,svi sinovi kraljeva,u zelenim ogrtacima orubljenim zlatom I sa zlatnim kacigama na glavi I zlatnim stitnicima na rukama I nogamam,I svaki vitez sa zlatnim kopljem u ruci.”
Ledi Vajld nam jos pripoveda da su ti konji mogli da zive preko 100 godina,pa I vise.Poslednje grlo iz ovog odgoja pripadalo je mocnom vlastelinu iz Konota,ali posle njegove smrti je prodato na licitaciji,zajedno sa svom njegovom imovinom.Tog ata je kupio jedan predstavnik iz britanske vlade,ali konjusar pokuso da uzjase zustru zivotinju,ona se prope I zbaci nikogovica zestoko na tle,ubivsi ga na mestu.

Po narodnim verovanjima, vile su naseljavale prirodu sa kojom je čovek dugo živeo u miru i uzajamnom poštovanju. One su zamišljane kao bića ženskog pola, a narodna predanja ih opisuju kao mlade žene izuzetne lepote, visokog i vitkog rasta, ukrašene zlatnom kosom, koja im je pokrivala cela leđa (nešto nalk na Kejt Blanšet u ulozi Galadrijele u ekranizaciji kultne Tolkinove triologije ‚‚Gospodar prstenova”). U njihovom izgledu, pored ljudskih, postojale su i neke životinjske karakteristike. Pre svega, verovalo se da vile imaju krila i da mogu da lete, a u nekim krajevima bila je rasprostranjena ideja da ova čudna bića umesto nogu, imaju konjske kopite koje narušavaju njihovu lepotu. Ovo verovanje nije izvorno pagansko, već se u njemu vidi uticaj prodora hrišćanstva u primorske krajeve koje je htelo da se davna vila naruži.
Vile su se oblačile u duge, bele haljine, a često su bile i nage. Pored krila, u nekim narodnim pesmama, pominje se okrilje, veo kojim su vile pokrivale glavu i krila i u kome je ležala njihova moć.
Ova magična bića živela su daleko od ljudi, najčešće u planinskim vencima, rekama, potocima, izvorima i stoletnim šumama, ali su, istovremeno, nastojale da uspostave neki kontakt sa ljudskim društvom.
Iako su stupale u ljabvne odnose sa ljudima, vile nikako nisu želele da sa njima zasnivaju i brak. Naime, one su, iznad svega cenile svoju slobodu, koja bi im, brakom, bila uskraćena. Ipak, onaj ko bi uspeo da se domogne vilinog okrilja, mogao je da je primora da stupi u brak sa njim, jer je, bez okrilja, vila gubila većinu svojih moći.
Po predanju, vile su bile dobre supruge, slušale su muža, vodile domaćinstvo i odgajale decu na najbolji mogući način. Pored toga, verovalo se da se iz braka vile i čoveka rađaju ljudi velike snage, moći i junačkog srca, pa je, shodno svemu tome, vila bila vrlo cenjena i tražena supruga. No, sve je to bilo na labavim nogama. Ako bi uspela da se domogne okrilja, vila je napuštala muža i decu i vraćala se u strao društvo, sastavljeno, naravno, od vila - devojaka.
Pored vila koje žive u prirodi, postoje i gradske vile. Nalik klasičnim vilama one donose sreću, bezbrižnost i veselje ljudima sa kojima druguju. Veoma su slične ljudima - razlikuju se od devojaka, devojčica i devojčuraka jedino po tome što ispod odeće kriju dva mala krila. Zato dobro pogledajte oko sebe; možda se počašćeni druženjem sa jednom vilom, a da to niste ni znali?










[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji put izmenio lana dana Ned 5 Maj - 15:12, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 5 Maj - 15:10

U slovenskoj mitologiji imamo različite vrste vila:

Vila brodarica
Mrka vila, vila brodarica, morska puca, morska devica ili diklica. Vila brodarica boravi uvek na jezeru, gde spava ili se kupa. Kažnjava onoga ko joj zamuti vodu. Sjajna oblak-vila kad je s nje skinuta dnevna svetlost, postaje mrka noćna vila. Vile brodarice, sanjive ili sanonosne truju junake, vežu ih, varaju i zadaju im muke, dok ih vile vidarice leče biljem.

Oblak-vila
Oblak-vila je povezana sa gromom, munjom i oblacima a time i sa bogom gromovnikom Perunom i hrastovima. Oblakinje su nazivane i "lakokrile", imaju pozlaćena krila i okrilje.

Vila planinkinja
Vile planinkinje nastale su od oblačnih vila. Te gorske vile borave na velikim planinama, ali gdje je vila planinkinja tu je uvek i voda, znak njenog porekla iz kišnog oblaka. Koliko je vilinskih planina toliko je i vilinih izvora poznatih pod imenom "vilina vodica". Svaka vilina vodica je lekovita, obleće je vilin duh.

Vile Suđenice
Setite se samo Trnove Ružice i njenih dobrih vila – niko drugi do Suđenice. Međutim, kod starih Slovena suđenice (ili suđaje) za razliku od većine drugih, nisu rado viđene među ljudima. Pojavljuju pri rođenju deteta; obično ih ima 3, ređe 7. One u svojim rukama drže nit života novorođenog deteta koju ispredaju prema sopstvenom nahođenju. Zato su majke svojoj novorođenčadi vezivale crveni konac oko ruke (da bi oterale suđaje) ili su, pak, zajedno sa detetom noćile tri dana u tuđoj kući.

Ladarice
Ladarice su pevale pre nego što je začet svet, ali su ga ostavile kada se svet promenio verom i nastanile se na zvezdama.

Vilinsko kolo
Vile obično hodaju same, ali kad plešu u kolu ih je 10. Ostaju tada za njima tragovi od kopita, a onoga koji ih vidi dok plešu, mogu pretvoriti u drvo, stenu ili ga odvesti u šumu. Prema slavonskim pričama o vilinskom kolu, tamo gde su vile jednom plesale izrašće pečurke. Na vilinsko kolo sa pečurkama čovečija noga ne sme stati, u protivnom bi vile odmah učinile zlo. Vilina pečurka u narodu se zove "vilovnjača".

[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 5 Maj - 15:12

Sve srpske vile na okupu,Piše Milorad Bošnjak

Vile su, verovatno, najpoznatija i najpopularnija srpska mitološka bića. I nema čeljadeta koje nije čulo za njih. One su neotuđivi deo naroda, ukras istorije, opšte dobro, prasvojina srpska odnosno slovenska. Neki se i danas kunu da su ih nedavno sreli i rođenim očima videli. Koji nisu, uglavnom bi voleli da im se taj susret posreći!
U sve ovo je uveren Janko Levnaić, istraživač drevne srpske i slovenske mitologije i verovanja. Autor je neobične, dvotomne knjige „Trava od devet mrakova“, leksikona, od svima znane Ravijojle do manje poznatih, za običan svet anonimnih vila, ali svih koje su ostavile tragove u narodu. Sve srpske vile na „okupu“! Uz njih su i istorijske ličnosti kojima narod vekovima pripisuje vezu sa vilama, a po izvorima, i oni sami sebi. Suizdavači su „LIO“ iz Gornjeg Milanovca i „Kontekst“ iz Valjeva.
- Katkad je vila uzor-biće, bela dobrica i milosnica, svemoguća i milosrdna, bogata i pitoma, te uz nju idu prijatna osećanja. Ponekad je crna i rđava, pa jad i čemer životni za sobom vije. Međutim, uvek je ženskog pola - počinje Levnaić.
Davni kazivači su vile tumačili kao božanstva i duhove prirode, šuma, voda... Potom su se u te duhove „smestile“ i duše predaka. Gde bi, inače, u ta davna strašna vremena išle duše devojačke, svilene i čedne, posle nasilne smrti? Na „okupu“ su stotine vila, svaka sa svojom jedinstvenom osobinom i uticajem. Svakoj je Levnaić opširno istražio biografiju, lik i delo i sve to sledimo u skraćenoj verziji. Od svih tih vila, izabrali smo najupečatljivije. Dobrice i zlice.
Ravijojla, najpoznatija srpska vila, nekad je živela u pećini na Goloj planini i gajila mlade vilenice, decu koje su se roditelji odrekli. Prelepog glasa, dobra brodarica i nenadmašiva biljarica. Mnogim junacima je pomogla da rane izvidaju i vodu prebrode. Najviše je poznata po odanosti i pomoći Kraljeviću Marku. Ona i dve njene sestre, Janojla i Dragojla, u doba staroslavno, čule su vapaj siromašnog sela. Janojla je podarila obilat izvor od koga se selo obogatilo, a Dragojla crkvu za jednu noć. Ali, zavladali su obest i oholost. Ravijojla je zato izvor presušila, bogomolju srušila i - sve tri odoše.
Alkima živi u samoći, u pećini na liticama lovćenskog “vrna“ više Kotora, skrivenoj od pogleda i namernika, i štiti mornare. Andesila je dična i stasita, mimo svih drugih vila. Skita uvalama i provalijama. Katkad za sobom cveće prosipa, katkad krvave tragove ostavlja. Hajduk je, borac i kavgadžija. Andre su čarobna ženska bića, preretko dostupna ljudskom očinjem vidu, ali su im tragovi uočljivi, ako su se gde zadržale. Kao vetar su, koji ima osetnu snagu, u kovitlac duva. Anđa je prva oblakinja, zbija, češlja oblake i uči ih. Šalje ih kud treba. Bele vile su po svemu lepe, drage volje pomažu nevoljnicima, posestrime su junacima, naročito izdašne ako od njih pomoć traže zaljubljeni momci i devojke. Začas razluče pravdu od krivde i kazne nepravdu. Jedina im je mana što imaju magareće noge.
Danica je možda vila, ili im je posestrima, nastala od devojke poginule u svatovima. Možda najlepša među svim vilama. Đurđa samovila ne da se ukrotiti, ponosita je, durljiva, jogunasta. Ali, kad se posla prihvati, pouzdana je, tačna, pravdoljubiva. Smeta joj rulja, pa živi u osami. Nekada davno, dok su planine bile puste, mnogi su natrapali na vilu Etoviju, koja bi obdan po trnju spavala a noću izazivala ružne snove.
Žaba-devojka je retka vila: obdan ružna žabetina, noću sija devojačkom krasotom. Lepo je živeti s njom, no nije lako. Jana je vila hitroprelja, lepa ognjena oblakinja, na oblaku vek vekuje. Jerina vila (nije to ona vlastelinka Grkinja, žena despota Đurđa Smederevca, u narodu zvana Prokleta Jerina) triput se udavala: „Prvi put je za Milošem bila, drugi put za vojvodom Jankom, a treći sa carem gospodinom“. Svaki put svojom voljom. Lena samovila je spora, troma, mlitava ali se lako pretvara u pseto, đavola, kozu, čoveka. Morina se na Jahorini zaljubila u pastira frulaša, ali joj je ovaj posle odrekao ljubav, a ona mu se svetila tako što je morila po jednu devojku iz njegovog kraja, kako se on ne bi mogao oženiti. On je, jadan, od tuge za najlepšom presvisnuo.
Nadanojla je starešina vilinska, najstarija. Pomoćnica usamljeno peva za svoju dušu, ljudima u nevolji pomaže: i u velikim i silnim delima i u trivijalnim stvarima, čuvajući ovce, decu pazeći...Ostavlja im lekove. Vila zna biti i Provodadžija, onda kad je dobrica. Njenom budnom oku ništa što se tiče ljubavi ne promiče. Za Ružicom, prekrasnom zlatokosom, raste trava koju pase zlatan konj. Njen sjaj i lepota izazivaju ljubomoru drugih vila koje joj i oči vade, ali ona vid vraća malenim biserom. Suđaje ili Suđenice su tri vile krasotice, nevidljive, kosa im je do zemlje. U prva tri, ređe do sedmog dana života, novorođenče o ponoći posećuju. U njihovim rukama mu je sudbina. Šta odluče, nije moguće promeniti.










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 121856

Učlanjen : 06.12.2012


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 5 Maj - 15:13

Vile i junaci

Srpska bruka i dika, Kraljeviću Marko, tutnjao je, skitao i lutao čitavog svog veka. Često je živeo pod vilinim krilom. Manojlo Grčić se javlja i stoji na velikoj ribi, u desnici drži sud pun cveća, levom točak diže ka nebesima. Zmaj Ognjeni Vuk spada među one srećne junake, što su izrasli iz čarobnog vatrenog semena, rođene iz žestoke ljubavi zmaja sa vilom, kao i Miloš Obilić. Ljutica Bogdan se zarekao da se neće oženiti drugom već belom vilom. Tako i bi: oženio se vilom Brodaricom, imali su sinove Straila i Nenada. I Majka Jugovića je vila. „Što gođ ima u Srba junaka, svakoga su vile odgajile“. Vile koje se javljaju uz vožda Karađorđa su realistične i jednostavne, hladnije i prostije - našao je Levnaić u starim zapisima.

Vilinski geo - zoo
Aršanj planina je svetla, nebeska i vilinska tajna. Mogu da je pohode samo dostojni, srećni i obdareni koji dokuče tek deo goleme tajne. Jejevica je pećina u kojoj stanuju vile kobne naravi. U udubljeni kamen Korito Vilino, na putu od Velike Ivanče ka Kosmaju, namernici vilama ostavljaju šećer, hleb i cveće. Margarita je lekovita voda na Komu, kojoj se primiču i vile i ljudi. Jelen je vilin pobratim, sa iste su čarobne sise košutine snagu dojili. Zato se njihovo drugovanje poznaje i opisuje.

Detelina sa pet listova!
- Tri stotine vrsta detelina ima, tačno koliko i vila! Ona sa četiri lista je velika dragocenost. Najlakše se traži uz kornjačinu pomoć. Detelina sa pet listova nadvisuje svojim mogućnostima svaku drugu. Preretko se nalazi i raste samo tamo gde vila pljune, a to je nešto sasvim neprimerno vili, i ne biva češće od jednom u sto godina. Dugovečni čvrsti brest živi koliko i vile koje se na njemu viju! Omiljeno je stanište vila, koje ne vole da se sele. One su kao i brest, koji je i beo i crn. Jabuka, ako se na vilinskom mestu desi, olistaće, ocvetaće ali rod neće doneti. Seme belog luka omogućava besmrtnost, seme bujadi - moć razgovora sa biljem i životinjama, paprati da se nevidljiv postane... Sve to je i vilinsko bilje - utvrdio je Levnaić.
Svi se slažu da su se vile u jednom trenutku brzo i silno proredile. Neki misle da su i potpuno nestale. Ljude su sasvim ostavile da se sami muče čemerom koji prave, a ne umeju da ga kontrolišu. Drugi smatraju da su još uvek po gorama i vodama, ali dalekim i skrivenim nedođijama. Samo su se pritajile, od naroda sasvim udaljile i dobro zaklonile. Pesma vilinska je lepa, zanosna, milozvučna. Nije to bilo koji jezik, već posvećeni i čarobni, samo ga retki srećnici mogu razumeti.

U braku sa čovekom
- Vila se udaje za čoveka nasilno, retko dobrovoljno. Uvek ucenom ili otmicom. U braku ostaje bez autentične slobode, nema više krila. Najveća joj je želja da od muža izmami ili ukrade krila. S druge strane, vile uzimaju momka kad hoće da ga za muža imadu, a on tada postane vilaš. Muškarci koji su bili u takvom ili sličnom dodiru sa vilama, zadobiju moći nedostupne običnim smrtnicima - nalazi Levnaić.

Poreklo vila
Ne zna se tačno kako vile na svet dolaze. Kazuje se da i one, kao žene, ostaju trudne, no rađaju samo žensku decu. Po nekim verovanjima, vile imaju i poreklo od dece koja su pila vodu sa izvora na kome se kupala Bogorodica, te ih je Bog blagoslovio i podario im ovo obličje. Ali, i među njima ima onih koje su se odmetnule od Boga. Đavo i njegova bratija imaju karakter koji imaju i crne, zlovarne, rđave i ljute vile.

Vile na Internetu
Oprezno i strpljivo sa vilama! Od ljudi su bistrije i pametnije bar deset puta. I prilagodljivije. Novo stanište moglo bi im biti na Internetu, upozorava Levnaić.

[You must be registered and logged in to see this image.]










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 9 Jul - 17:59

Teke Teke-ske urbane legende
Njeh duh se vuče okolo noseći testeru ili kosu i naleće na žrtve koje nisu dovoljno brze da ga izbegnu. Ubije ih sečući ih na pola da ne bi bio samo on takav.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 9 Jul - 18:00

Lutka Okiku
Mitovi i legende - Page 5 4-1k9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTUdJN01EQV8vMDc0ZDA4ZGVhMzM5MjAwN2FlMzFmMzA4ZjNmYzA4MmIuanBnkZMCzQJCAIEABQ
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 9 Jul - 18:00



Od 1938. lutka se nalazi u hramu Manendži u gradu Ivamizava, a prema tvrdnji iz tog hrama, kosa koja je prvo bila kratka narasla je na 25 centimetara dužine do lutkinih kolena i nastavlja da raste iako je s vremena na vreme šišaju.

Kaže se da je lutku 1918. kupio 17-godišnji Eikiči Suzuki za svoju 2-godišnju sestru Okiku prilikom posete Saporu. Devojčica je volela lutku i igrala se njome, ali je naredne godine iznenada umrla od prehlade.

Porodica je lutku položila na kućni oltar i molila joj se svaki dan, da bi zapazila da je posle nekog vremena kosa lutke počela da raste, To je za njih bio znak da se neupokojeni duh nastanio u lutki. Porodica Suzuki se 1838. preselila na Sahalin i predala lutku hramu Manendži.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 9 Jul - 18:02

Aka Manto
Mitovi i legende - Page 5 CIHk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT0RBN01EQV8vZTdkZDE1ZmM0Yjk2ZjFiZDZmNzFhZDllYzA5NDZiNzMuanBnkZMCzQJCAIEABQ
Prema podacima sa Vikipedije, radi se o duhu koji pohodi poslednji toalet u redu i dok sedite na šolji pita vas da li želite crveni ili plavi toalet papir. Ako kažete crveni, seći će vas sve dok vaša odeća ne postane crvena, a ako kažete plavi zadaviće vas da vam lice poplavi.

Svaki pokušaj da nadmudrite Aka Mantoa traženjem neke druge boje za posledicu ima to da vas odvuče u podzemni svet. Izgleda je jedini pravi način da se spasete da kažete "Nikakav papir" i ostaviće vas na miru.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 9 Jul - 18:03

Hitobašira
Mitovi i legende - Page 5 9jJk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTVRrN01EQV8vYmFlZmY3NTBhMjFjZjNjMzFiZTdhNjg3MTY0ZjM4NjguanBnkZMCzQJCAIEABQ
Poznati slučaj hitobašire odnosi se na zamak Macue u prefekturi Šimane. Građen je tokom 17. veka, ali je tokom gradnje palo nekoliko zidova, pa je odlučeno da se struktura ojača ljudskom žrtvom.

U to vreme je u gradu održavan festival Bon, pa je dvorska garda sišla tu, uhvatila najlepšu plesačicu koju su potom ubili i ugradili joj leš u zidove. Gradnja je nastavljena bez problema, ali se, otkad je zamak izgrađen, svaki put kada bi mlada devojka zaigrala na ulicama Macuea,dešavalo da se ceo zamak zaljulja. Zbog toga je zabranjen ples na ulicama grada.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 9 Jul - 18:05

Tominov pakao
Mitovi i legende - Page 5 E9Gk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTXpjN01EQV8vN2IyOWJmYjY1MzU2NjJjZThkYjkwOTU5NmI1OWQ4N2UuanBnkZMCzQJCAIEABQ
Tominov pakao" je napisao Jamota Inuhiko u knjizi naziva "Srce je poput kotrljajućeg kamena" i uvrštena je 27. kolekciju pesama Saizo Jaso 1919. Nije jasno kada je počela priča oko nje, ali stoji upozorenje "Ako naglas pročitate ovu pesmu, tragične stvari će se dogoditi"
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Uto 9 Jul - 18:06

Kušisake Ona
Mitovi i legende - Page 5 Fn5k9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTm1RN01EQV8vNTEzOWQwMzUxMjRjYjdiMzUwZmQ0NWIzN2I3YTdjMGQuanBnkZMCzQJCAIEABQ
Ova žena će vas zaustaviti (pre svega decu koja su joj većinom žrtve) i pitati "Jesam li lepa?" Ako odgovorite "Ne", izvući će makazice i odsćei vam glavu, a ako kažete "Da", ukloniće masku i pokazati usta razrezana od uveta do uveta i pitati ponovo "A sada?"

Ako odgovorite "Ne", iseći će vas na pola, a ako kažete "Da" raseći će vam usta kao kod nje. Nemoguće joj je pobeći, pošto će se opet pojaviti pred vama. Izvor ove urbane legende je navodni policijski izveštaj iz 70-ih godina prošlog veka o ženi koju je, dok je jurila za decom, udario auto i policija je pronašla mrtvu sa ustima razrezanim od uveta do uveta.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Elita
Elita

kreja

Ženski
Poruka : 2819

Učlanjen : 18.12.2021


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Ned 6 Mar - 10:32

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prema autohtonom mitu, u aboridžinskim naseljima sve je bilo dobro i dobro. Ljudi su bili sretni, prosperitetni i nije bilo kraja hrani i drugim resursima. Djevojčice su se igrale zajedno, žene su spremale obroke, a muškarci obučavali dječake da preuzmu plemenske dužnosti. Ali seoski život nije bio dovoljan jednoj djevojci, Min-na-wee, koja bi se stalno tukla s ostalim djevojčicama i dječacima. Prema legendi, njeno se lice razvilo u tvrdo, ljuskavo lice, a stariji bi uvijek predvidjeli da će joj se dogoditi nešto gadno.


I očigledno jeste. Kada je Min-na-wee odrasla, niko je nije htio oženiti jer je stvarala probleme. Nakon još jedne užasne borbe, starješine su odlučile da bi Min-na-wee trebala biti kažnjena. I kako bi spriječila da bude uhvaćena, Min-na-wee je počela da se kotrlja po zemlji, dozivajući zle dhove da je transformišu u životinju kako bi mogla tražiti osvetu. Duhovi su je pretvorili u krokodila, i do danas Aboridžini vjeruju da su Min-na-weeine radnje koje sada uzrokuju da krokodili kotrljaju svoje žrtve prije nego što ih pojedu.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Elita
Elita

kreja

Ženski
Poruka : 2819

Učlanjen : 18.12.2021


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Sub 7 Maj - 6:46

Vile su najkraće rečeno antički duhovi prirode ili personifikacija njenih snaga. O njima su znali još stari Iliri, Rimljani, Grci... Vjerovanje u vile nailazimo duž cijele Europe, ali i Bliskog istoka.

Prema bosanskoj mitologiji, vile se rađaju iz rose koja pada po lišću velikog stabla koje raste na  tajanstvenom, nepoznatom brdu. Legende kažu da posjeduju magijske moći koje mogu upotrebljavati za dobre i loše svrhe o čemu svjedoče brojni događaji opjevani u narodnim pjesmama gdje se opisuje kako su vile pojedinim junacima poput Alije Đerzeleza, Muje Hrnjice ili Halila postajale majke, sestre ili ljubavnice. 
Upravo ovo vjerovanje o ostavljenoj vilinskoj djeci rezultiralo je nastankom jedne humane prakse zbrinjavanja siročadi koja je spasila od sigurne smrti na hiljade ostavljene djece u najranijoj životnoj dobi. Naime, bosanski narod je vjerovao kako su ostavljena djeca nakon porođaja zapravo dijete neke vile te su ga vrlo rado usvajali i odgajali kao svoje vlastito. Vjerovalo se da ta djeca donose sreću i blagostanje familiji koja je od tada pod zaštitom vile. Kako u prošlim vijekovima u BiH nije bilo sirotišta ili neke druge državne ustanove koja bi preuzela brigu o napuštenoj djeci ovo vjerovanje je uvelike pomoglo u zbrinjavanju mnoge siročadi koje su neodgovorni roditelji ostavljali u šumi ili na ulici.


Naši stari su vjerovali da vile obitavaju po planinama i velikim š

umama te oko jezera. Najviše vremena provode u letenju sa drveta na drvo, kupanju, češljanju kose i igranju kola.


Bosanska mitologija navodi brojne nazive vile od kojih su najpoznatije ova imena: Bosanska vila, vila kraljica  Zlatna, Crvena vila, Gorska vila, vila Planinka (vila planine), itd.

Crvena vila: ona se uglavnom pojavljuje u vremenu oko zalaska sunca. Sjedi na nekom prolazu ili pored puta češljajući svoju dugu crvenu kosu. Onom ko je susretne može nauditi tako što zamahne kosom u njegovom pravcu i udari ga njome. Od tog udarca čovjek postane bolestan a zna se desiti i da padne u komu. Njen simbol je crvena boja.


Bosanska vila: ona je djevojka zlatne kose i bujnih grudi. Obučena je u dugu bijelu haljinu čiji su rubovi prošiveni zlatnim koncem. U kosi joj se nalazi cvijeće ljiljana. Tijelo joj krase i velika krila sa kojima prema legendi leti zrakom i prelijeće Bosnu u svim smjerovima. Bosanska vila ima izrazito umiljat glas i često pjeva. Po naravi spada u dobronamjerne vile. Često se nalazi u društvu drugi vila koje su na nižem rangu od nje. Njen simbol je cvijet ljiljan.


Kraljica vila Zlatna: ona je gospodarica svih bosanskih vila. Obitava u velikim i gustim šumama i uvijek se kreće u društvu svojih podanica. Noću, posebno za vrijeme punog mjeseca, izlazi iz šume i kupa se na jezeru ili u rijeci. Ima zlatna krila i krunu na glavi. Poslije kupanja zajedno sa drugim vilama igra i pjeva na nekom brežuljku sve do oglašavanja prvih pijetlova u zoru. Njen simbol je pun Mjesec.


Gorska vila: ona je među najstarijim vilama i često se naziva majkom vila. Smatra se da je vila Zlatna njena kćerka koja ju je nasljedila. Gorska vila je među bosanskim narodom najviše upamćena po tome što je zaslužna za to što je Mujo Hrnjica postao najveći junak Bosne i Hercegovine. Po naravi je blaga, mudra je i ima umiljat glas. Nju bosanske stravarke pozivaju u pomoć pri liječenju oslovljavajući je riječima „majko, sestro“. Njen simbol je zlatna jabuka.


Planinka: ona je vila koja ima vjenac cvijeća upleten u kosi. Nosi dugu haljinu i ponekad drži u ruci  štap koji joj služi za hodanje. Ima moć transformacije pa se često pretvori u kozu kako bi lakše prolazila strmim dijelovima planine. Poznaje sve tajne biljaka i liječenja. Sa njom su se najviše susretali pastiri kojima je priskakala u pomoć kada bi to zatrebalo. Njen simbol je bijela koza.


Nazad na vrh Ići dole
kreja

Elita
Elita

kreja

Ženski
Poruka : 2819

Učlanjen : 18.12.2021


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Sub 7 Maj - 7:00

Legenda o nastanku Ferhadije

Trojica najboljih neimara gradila su džamiju Ferhadiju u Banjoj Luci. Po namjeri i želji Ferhat-paše Sokolovića, morala je biti "velika i lijepa, kakve na ovom kraju svijeta nikada nije bilo, niti će biti". Kada je objekt bio sagrađen, neimari čuše da ih Ferhat-paša namjerava pogubiti kako graditeljsku ljepotu više nikada nigdje ne bi sazidali. Čuvši za to, napraviše sebi krila i poletješe s vrha džamije. Sva trojica padoše na tri različite strane Banje Luke, Petar na današnji Petrićevac, Pavle na današnji Pavlovac, a treći, koji slomi rebra, pade na desnu obalu Vrbasa, pa ovaj dio grada nazvaše Rebrovac.

Centralna uloga

Ovo je najpoznatija legenda vezana uz gradnju Ferhat-pašine džamije u Banjoj Luci, sve ostale pišu se i danas... Kompleks Ferhadije imao je centralnu ulogu i značaj u životu grada na Vrbasu od 1579. do 1993. godine. Svi oni koji to prepoznaju, s nestrpljenjem iščekuju ponovni susret s istorijom, učvršćenom u čak 414 godina Banje Luke. Najbolji neimari i danas precizno i autentično zidaju Ferhadiju, česmu, turbe Ferhat-paše i njegove supruge, bajraktara i unuke Safikadune, te najznačajniji banjolučki šadrvan. - Kult vode donesen je s Istoka i ima posebno mjesto u svakodnevnom životu muslimana, pa tako i u prostornim rješenjima orijentalnih gradova. Šadrvan, koji ima funkcionalnu ulogu, uzimanje abdesta prije namaza, predstavlja i simbolično mjesto izvora, koje je još od prvih džamija arapskog svijeta bilo ograđeno i čuvano. U dvorištu Ferhadije, šadrvan je napravljen kada i džamija, a voda dovedena drvenim cijevima, s pečenom glinom, iz sela koje se danas zove Palovac, s izvora koji se i danas zove Šadrvan - napisala je u "Dokumentima opstanka" prof. dr. Sabira Husedžinović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Sarajevu i stručna savjetnica za kulturno-istorijsko naslijeđe BiH. Prema njenim zapisima, šadrvan sa 12 česmi - lula, na samom ulazu u kompleks Ferhadije, s ukrasnom mrežicom od kovanog željeza, u 19. vijeku podigao je Hadži Feslija iz marokanskog grada Fesa. Njegov baldahin, naime, bio je oslikan s unutrašnje strane. Nakon zemljotresa 1969. godine, ponovo je sagrađen, a arheolozi su čak osamdesetih godina otkrili temelje kompletnog karavan-saraja na ovom mjestu. Nakon miniranja Ferhadije 1993. godine, ostaci šadrvana pronađeni su na lokalnim deponijama, gdje je tadašnja vlast odvozila istorijsko naslijeđe grada. Ponovo je sagrađen i do potpune funkcionalnosti dijeli ga još samo priključak vode.

Prvi sastanci

Društvena funkcija Ferhat-pašinog šadrvana jednako je velika kao i vjerska. "Vjernici su nekada sat i više prije namaza dolazili u kompleks džamije i kako se rjeđe odlazilo u kafane tada, kraj šadrvana se razgovaralo i dogovaralo. Tu se odvijao jedan zajednički život", priča 72-godišnji Banjolučanin Zijahudin Smailagić. Posebno u danima ramazana, kaže on, Banjolučani bi kraj šadrvana gledali u munaru Ferhadije čekajući vrijeme iftara. "Banjalučki šadrvan nalazi se na samom ulazu pred Ferhadijom, u desnom uglu je posebna džamijska česma, odakle su besplatno točili vodu svi oni koji su prolazili kroz Banju Luku. Omladina bi na tom mjestu zakazivala prve sastanke. Ali, odlazak na Bajram u Ferhadiju i doživljaj cijelog tog kompleksa, najveća je svečanost koju ja nosim iz svog života", naglašava Smailagić.

Ferhat-pašu ubio rob

Svaka duša okusiće smrt. Računajući s tom činjenicom da ćemo se svi vratiti svome Gospodaru, iako niko ne zna gdje će umrijeti, to predviđam, ako se svome Gospodaru preselim u Banjoj Luci, neka podignuvši mi turbe, nad mojim grobom, svakodnevno dvojici turbedara isplaćuju po četiri akče, navodi su iz vakufname Ferhat-paše, a pretpostavlja se da je njegovo tijelo preneseno u Banju Luku nakon što ga je na drugom kraju Bosne iz pritaje ubio njegov rob. Uz njega je, prema jednoj priči, ukopana supruga, a prema dostupnoj literaturi, sin ili unuk. Pretpostavlja se da je turbe bilo podignuto 1590. godine. Malo je zvaničnih dokumenata koji svjedoče o životu Ferhat-paše. Poznato je da je jedan od najznačajnijih Bošnjaka koji su se istakli pod osmanskom upravom, vojskovođa i veliki vakif i dobrotvor.

Sagrađena od dukata Habsburgovaca

Prema predanjima, 1575. godine Ferhat-paša se borio s barunom Herbertom Auerspergom. Habsburgovci su pretrpjeli poraz, poginuo je i sam barun s još 200 ljudi, a 2.000 vojnika bilo je zarobljeno. Među zarobljenicima je bio i barunov sin Volf (Wolf), kojeg je kasnije porodica otkupila za 30.000 dukata, od kojih će Ferhat-paša napraviti Ferhadiju.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Elita
Elita

kreja

Ženski
Poruka : 2819

Učlanjen : 18.12.2021


Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610Sub 7 Maj - 19:19

Krici su grozni, čas se čuju na jednoj, čas na drugoj strani...jezivi su, ja ih ne znam opisati.“
U jednom momentu dok sam išao ka ovcama nešto je nadletelo nad mene. Imao je glavu, kao detinju. Krupne oči, vosok, uši male, nos neodređen, ali  širi nego čovečiji.“
„Ne bih mogao opisati kakav je to krik, u njemu se sve pomiješalo, počinje kao da dijete zaplače, a onda se pretvara u bolan dugi krik.“
„U posljednje dvije godine kad god bi se to čudovište pojavilo, netko bi iz sela umro.“
Ovim su riječima prestrašeni mještani brojnih sela u Bosni i Hercegovini i Srbiji opisivali biće koje poznajemo pod imenom drekavac. Brojni ljudi, pogotovo u ruralnim područjima i danas smatraju da je mitološko čudovište drekavac „vijesnik smrti“.
Počeci priče o „drekavcu“ sežu u našu daleku prošlost i pripadaju mitologiji južnih Slavena. Prvi spomen Slavena i njihove mitologije napravio je u 6. stoljeću bizantski historičar Prokopija, čije je djelo Bellum Gothicum opisivalo uvjerenja stanovitog južnoslavenskog plemena koji je prešao rijeku Dunav u samo dva dana. Prema Prokopiju, ovi su Slaveni štovali jednog boga, gospodara svega, koji je stvorio grom i munje - Peruna (u mnogim slavenskim jezicima Perun i danas znači "grom"). Istovremeno, Prokopije spominje i vjerovanja u razne demone i nimfe (vile).
Jedan od tih demona je i drekavac – vjerovalo se da je on manifestacija umrlog, nekrštenog djeteta, koje ne može da nađe mir.
Kako stare priče kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenje, slično životinji, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mješavinom plača i vučjeg zavijanja. Najčešće se šeta po grobljima, a žrtve davi u snu. Jako se plaši svjetlosti, iako ne može biti uništeno dok ne nađe mir.
Prema mitu, drekavci napadaju ljude koji se kasno u noći zateknu u blizini groblja, rijeke, jezera ili šume, tako što im skoče na leđa i tjeraju ih da hodaju cijelu noć. Ako se žrtva ne povinuje zahtjevima drekavca bit će izgrebana i počupana ogromnim kandžama ovog mitskog bića. Kažu i da ga mogu vidjeti samo oni koji su ga sanjali.
Legenda o drekavcu proširila se nakon Drugog svjetskog rata, nekako taman kad su u modi (u cijelom svijetu) bili vampiri, vukodlaci i druge mitske kreature. Veliku „slavu“ stekao je jednog ljeta krajem devedesetih, kada su brojni mediji pisali o Srebrnom jezeru (Srbija), čiji su stanovnici tvrdili da ih terorizira ovo čudovište. Iako su mještani bili sigurni u to što su vidjeli, oni malo „hladnije glave“ sve su objasnili pomoću tri riječi: rakija, piva i jako sunce...
Posljednji put, drekavac je isprepadao Balkan krajem prošle godine. Mirjana (52) i Dragan Stanković (54) ovako su opisali „jezivi susret s urlikavcem“: „Ispred nas je počeo da skakuće pas, pa poveća ovca, pa nešto nalik medvedu - ispuštala je životinja jake krike. Ranije smo slušali od starijih za pojavu omaja, čudnih životinja koje su davile kokoške, jagnjad… Nismo verovali. Ali ovo je bilo baš čudno. Nešto me je udarilo po glavi, izgledalo je kao medvedić, a onda je počelo da ispušta zvukove, ponovo je to stvorenje pokušalo da skoči na mene, ali kao da nije bio medved, već nešto manje. Kada je žena upalila baterijsku lampu video sam životinju koja je ličila na psa. Zaštitio sam se granom, a kada sam uspeo da izvadim upaljač i zapalim lišće, životinja se uz kreštanje povukla u stranu i pobegla.“
Mirjani i Draganu skeptici su pokušali objasniti da je vjerovatno riječ o rakunopsu, vrsti porijeklom iz istočne Azije koja se proširila i na centralnu i zapadnu Evropu, koja se upravo ovako ponaša i koja ispušta čudne zvukove nalin na krike. Zalud bilo - onima koji vjeruju u drekavca i tvrde da su ga vidjeli ne pomažu naučna objašnjenja. Ubijeđeni su da šumama Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore luta krvoločno čudovište spremno da vas „ščepa“ kad se najmanje nadate.
Pa dobro, možda to i nije tako loše za još jednu turističku ponudu BiH: Škotska ima Nessie, Mexico ima Chupacabru, Amerika Bigfoota, a mi - drekavca...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Mitovi i legende - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Mitovi i legende   Mitovi i legende - Page 5 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Mitovi i legende
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Stare Srpske priče, mitovi i legende
» Objašnjeni mitovi
» Mitovi o mačkama
» Mitovi o psima
» Neke kontraceptivne pilule su ipak opasne?
Strana 5 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-