Omiljene knjige poznatih pisaca



Svi mi stižemo do novih knjiga na osnovu nekakvih preporuka. Bilo da su to preporuke porodice, prijatelja, blogera, bibliotekara ili samih izdavača, uvek se vodimo time da poslušamo savet osobe čije mišljenje cenimo ili sa kojom delimo književni ukus. Ali ima li bolje preporuke od preporuke omiljenog pisca? Sigurno ste se barem nekada zapitali šta vaši omiljeni pisci čitaju u slobodno vreme i poželeli da i sami pročitate knjige pod čijim utiskom su odlučili da podele svoje misli sa svetom.

Pred vama je, stoga, lista od 10 pisaca koji su otvoreno govorili o svojim uzorima, kao i knjigama koje su zauvek zadržale posebno mesto u njihovim srcima. Ko zna, možda neka od tih postane i vaš novi favorit.

Ernest Hemingvej

Hemingvej je često preporučivao štivo za čitanje, pa je tako jednom prilikom dao listu od 14 knjiga kao savet jednom mladom piscu u usponu. Među tim knjigama našli su se naslovi Dostojevskog, Tolstoja i Tomasa Mana. Hemingvej je i sam dosta vremena provodio u čitanju, pa je jednom prilikom izjavio da bi više voleo da ima mogućnost da ponovo, po prvi put, pročita neke od svojih omiljenih knjiga, nego da zarađuje milione. Kada je upitan koje su to knjige, bez previse razmišljanja je naveo neke među kojima su Ana Karenjnina, Budenbrokovi, Orkanski Visovi, Gospođa Bovari, Rat i Mir, Braća Karamazovi, Dablinci i još nekoliko drugih.

Vladimir Nabokov

U intervjuu za jednu francusku televiziju, sredinom pedesetih godina prošlog veka, Nabokov je nabrojao nekoliko književnih dela koja su, po njegovom mišljenju, obeležila prvu polovinu 20. veka, i to: Kafkine Metamorfoze, Petersburg Andreja Belog, Džojsov Uliks i prvi deo Prustovog Traganja za izgubljenim vremenom. Očigledno je da je Nabokov znao o čemu priča, pošto sva nabrojana dela i dan danas spadaju u kanonsku književnosti.

F. Skot Ficdžerald

Zbog navodnog pokušaja samoubistva, Ficdžerald je jedno vreme živeo pod prismotrom negovetalja. Jedna od negovateljica, Doroti Ričardson, dobila je od pisca listu knjiga koje za života mora pročitati. Lista se sastojala od 22 naslova, a ovo su neki od njih: Lutkina kuća (Henrik Ibzen), Crveno i crno (Stendal), Izabrane drame Oskara Vajlda, Mopasanove pripovetke, Kitsova i Šelijeva poezija.


Semjuel Beket

Najpoznatije ime teatra apsurda, Semjuel Beket, bio je privatna i povučena ličnost. U njegovim pismima, međutim, često je voleo da diskutuje o knjigama, a evo za koje naslove je imao reči hvale: Put oko sveta za 80 dana (Žil Vern), Lovac u žitu (Selindžer), Stranac (Alber Kami), Zvonar Bogorodičine crkve (Viktor Igo).


stshbook.blogspot.com

..................

Diana Gabaldon
Proslavljena autorka serijala Outlander rekla da je svoju sagu počela da piše kao vežbu iz kreativnog pisanja jer je, kako i sama mnogo voli da čita, imala potrebu da i sama svoje misli stavi na papir. Naslove koje je navela kao svoje omiljene, a koji su je sigurno inspirisali da se i sama oproba u pisanju fikcije, jesu The Long Way Home (Louise Penny), The Magus of Hay (Phil Rickman) i Haunting Bombay (Shilpa Agarwal).

J. K. Rowling
Kao svoju omiljenu knjigu svih vremena, autorka serijala o Hariju Poteru uvek ističe klasik britanske književnosti, roman Emma od Jane Austen. Ipak, pored nje napominje i svoju omiljenu knjigu iz detinjstva The Story of the Treasure Seekers, a autorku Edit Nezbit kao pisca za decu sa kojim se najradije poistovećuje.

Stiven King

Stiven King je jednom prilikom opisao svoje Waterman nalivpero kao „najbolji pogram za obrađivanje reči na svetu.“ King je počeo da piše rukom, kada je sedenje za kompjuterom postalo previše bolno (nakon što je doživeo saobraćajnu nesreću). Otkrio je da ga korišćenje nalivpera tera da uspori i razmisli o svakoj reči. O ovoj metodi, King je govorio u svom intervjuu iz 2001. godine kada je govorio na konferencijama za novinare povodom izlaska u štampu njegovog romana „Zamka za snove“.

Džejn Ostin

Jedna od svezaka koje je Džejn Ostin koristila je sveska u kvart formatu sa kožnim povezu od ovčije kože i listovima sa mermernom šarom oivičenim crvenom bojom. Ova engleska književnica je pisala svoje romane koristeći guščijie pero za pisanje i ručno pravljeno mastilo. Evo recepta za ovo neobično mastilo:

„Uzmete 4 unce plave žučne kiseline (koja se dobija od hrastovih jabuka), dve unce zelene galice i jednu i po uncu smole akacije. Razbijte hrastovu jabuku kako bi iz nje iscurela žuč. Galicu i smolu akacije morate istući u avanu a zatim ih stavite u veliku pintu jakog izvetrelog piva i dodate pintu malog piva. Dodajte malo prerađenog šećera. Mešavinu morate kuvati u uglu dimnjaka 14 dana i promućkati ga dva ili tri puta dnevno.“

Truman Kapote

„Ne, ne koristim pisaću mašinu, barem ne na početku. Prvu verziju pišem rukom, koristeći olovku. Zatim radim kompletnu reviziju, takođe rukom. Treću verziju kucam na mašini, na veoma posebnom žutom papiru. I ne, ne napuštam krevet da bih ovo uradio. Pisaća mašina mi, bez problema, stoji u krilu. Uspevam da otkucam 100 reči u minutu. “

Čarls Dikins

Čarls Dikins je koristio standardno crno mastilo (sada izbledelo braon) sve do 1840. godine kada je prešao na plavo. Često je koristio plavi papir.

Najpoznatije ime teatra apsurda, Semjuel Beket, bio je privatna i povučena ličnost. U njegovim pismima, međutim, često je voleo da diskutuje o knjigama, a evo za koje naslove je imao reči hvale: Put oko sveta za 80 dana (Žil Vern), Lovac u žitu (Selindžer), Stranac (Alber Kami), Zvonar Bogorodičine crkve (Viktor Igo).