|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Pet 3 Jan - 9:12 | |
| Praški Astronomski Sat – srednjovjekovno tehnološko čudo Svaki dan, stotine turista iz cijelog svijeta dolazi ispred Stare gradske vijećnice u Pragu kako bi uživali u fascinantnoj mehaničkoj predstavi koja se u srednjem vijeku smatrala jednim od svjetskih čuda. Praški Astronomski Sat (Pražský orloj), koji je već više od 600 godina jedno od najvećih blaga grada, još uvijek oduševljava ljude – i još uvijek radi. Stara gradska vijećnica je izgrađena 1338. godine kao jedna od najupečatljivijih građevina u Pragu, a najstariji dio Orloja, mehanički sat i astronomski brojčanik, datiraju iz 1410. godine, kada su ih izradili urar Mikulášu od Kadana i Jan Sindel, profesor matematike i astronomije na Sveučilištu Charles. Kasnije, vjerovatno oko 1490-te, na sat je dodan i kalendar, a fasada je ukrašena gotičkim skulpturama. U 17. stoljeću su dodani i pokretni kipovi, a likovi 12 apostola nakon velike popravke 1865-1866. godine.
Poslednji izmenio Enigma dana Pet 3 Jan - 9:16, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Pet 3 Jan - 9:15 | |
| |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Sub 29 Mar - 19:01 | |
| Majstorije iz sveta komplikacija Ako diskretno zasukani rukav dopusti pogled na zglob ruke, mehanički časovnik otkriva delić vlasnikove biti. Ovakvi satovi, po pravilu vrhunskog kvaliteta obrade mehanizma i kućišta, ne zadovoljavaju puku potrebu za očitavanjem vremena – predstavljaju svojevrsnu legitimaciju ukusa i orijentacije. Za razliku od modnih satova, najčešće opremljenih kvarcnim mehanizmima, mehanički časovnici tiho naglašavaju snagu, stil i duh kreacije. Zajedničko im je da kazaljka elegantno klizi kružnom putanjom – hod sekundarice preciznijih, kvarcnih satova prati neizbežni zvuk "tak-tak". Izbor komplikacija, najzad –časovničari tako nazivaju svaku funkciju osim one koja je namenjena satnoj kazaljci – daruje prefinjenom mehaničkom sklopu finalni sjaj. Analizirajući bogatu ponudu na tržištu mehaničkih časovnika, dolazi se do prvog, površnog zaključka, da sklop satnog mehanizma nije pretrpeo bitnije izmene od pionirskih vremena. U svetu zupčanika, opruga, kočnica, regulacionih čekića, spojnica i prenosnih kvačila, svaki izum se oslanja na bogatu tradiciju. Oživljeni, neretko modifikovani patenti iz prohujalih decenija i stoleća nalaze primenu, funkcionišu pouzdanije nego u vremenima kada su nazivani inovacijama. U radionicama velikih, postojanih manufaktura, majstori struke i dizajna drže se rafinesa iz prošlosti, ne bi li nametnuli pečat bogate tradicije. Kažu, poput čoveka koga predodređuju geni, satove odlikuju principi konstrukcije. Sinonim "šopara" je konstrukcija sa četiri pogonske opruge. "Roleks", s pravom, simboliše pouzdanost i preciznost. Dve, naizgled beznačajne inovacije, svrstale su ovu marku od prvih dana postojanja u red satova koji odolevaju svakom izazovu. Otpornost na uticaj prašine, vode i kondenzovane pare, garantovalo je kućište brušeno iz jednog metalnog bloka. Preciznost reglaže (usklađivanje hoda) obezbeđivala je patentirana kočnica, koja pri trzaju, ili udaru, sprečava pomeranje regulatora. Lepeza specijaliteta Časovnici proizvođača sa dugom tradicijom obiluju i optičkim detaljima, koji garantuju prepoznatljivost. Stil "art-deko" zaštitni je znak manufakture "Jeger le kultr". Njen model "reverzo" – ručni časovnik, čije se kućište okreće na specijalno konstruisanim osovinama, da bi staklo bilo zaštićeno od udara, obišao je svet krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka, i ostao nepromenjen. Juvelirski duh marke "kartije" simbolizuje safirni kabošon na krunici kojom se sat navija. Gijoširani cifarnici zaštitni su znak ponovo oživljene, prestižne nemačke manufakture "Lange"... Lupa nad indikatorom datuma nameće pomisao na "roleks". Vidljive karakteristike ručnog časovnika, međutim, nisu ono što, primarno, odlikuje modele čuvenih marki. Stručnjaci su podeljeni, da li spoljašni izgled, odabir komplikacija, ili originalnost mehanizama, pleni pažnju budućih vlasnika. Uz podele na sportske i elegantne, komplikovane i jednostavne časovnike, satni mehanizmi se opremaju komplikacijama, koje, po potrebi, reflektuju ego vlasnika: "Časovnik služi kao sredstvo projekcije, telali o ukusu i opredeljenosti", svojevremeno je konstatovao Žak Urni, direktor jedne od najstarijih manufaktura Švajcarske "Žirar-Perego". Da je to tako, svedoči ponuda koja se vezuje za večnu temu dominacije, osvajanja i isticanja. Kavaljeri, nostalgičari, akribisti i pustolovi četiri su klase klijentele, po merilima proizvođača satova. Akribistima se namenjuje pokazatelj raspoloživog pogonskog hoda – poput igle za benzin u automobilu, indikator definiše "rezervu" navoja opruge. Kavaljerima se namenjuju elegantni satovi, a statistike ukazuju da su skloni i kupovini časovnika sa lunarnom komplikacijom. Ogledalo emocija Najbrojnija grupa zaljubljenika u mehaničke časovnike odlučuje se za hronografe. Uprkos zbunjujućem izboru – od klasičnog hronografa sa jednom štopericom, preko povratnih štoperica, "Fly back" modela za merenje međuvremena, do instrumenata sa dvostrukom štopericom, ratrapanta, namenjenih uporednom merenju dva vremena – svima su zajedničke tri osnovne namene. Opremljeni su skalama za definiciju telemetrije i tahimetrije, za merenje rastojanja i brzine, a mogu da posluže i kao univerzalni kompas. Ako se brojčanik hronografa podeli na 24 odeljka – neki modeli, kod "brajtlinga", na primer, pokazuju sva 24 sata – a položaj satne kazaljke usmeri ka položaju sunca, na dvanaest sati se očitava položaj severa. Ko ume da koristi mogućnosti hronografa, postaje nezavisan u vremenskoj i geografskoj orijentaciji: "Virtuelno postaje morski vuk, pustinjski kapetan ili član vazdušne ekspedicije, spreman da se uhvati u koštac sa izazovima bespuća", zabeleženo je osamdesetih godina prošlog veka, u epohi kada su hronografi preuzimali primat među ručnim satovima. Buđenje duha pustolova i obećanje avanture, odlikuje i danas prestižne modele čuvenih marki. "Lonžin" modelom "lindberg" nudi budućem vlasniku osećanje pionira vazduhoplovstva. Upravo taj model izrađen je po zahtevu Čarlsa Lindberga, da bi mu bio od pomoći prilikom preletanja okeana. Temu aeronautike prihvatili su i mnogi drugi. Najdalje je otišao "brajtling". Nadovezujući se na tradiciju pedesetih godina prošlog veka, kada su "nejvitajmeri" bili rekvizit pilota na transatlantskim letovima, "brajtling" je stekao imidž najpoželjnijeg pilotskog časovnika. Avanture iznad oblaka prodajni su argument i "IVC-Šafhauzena. Međutim, ta marka nudi, univerzalno, modele – za prave muškarce. Italijanska marka "panerai", opremljena visokokvalitetnim švajcarskim ETA-mehanizmima hronometarskog kvaliteta, i još preciznijim mašinicama manufakture "Jeger le Kultr" upućuje izazov na nadmetanje IVC-u. Omiljeni sat Vlade Divca stiže početkom decembra i u Srbiju. Tri nivoa kvaliteta Proizvodi manufaktura i radionica koje se svrstavaju u red kreatora visoke horložerije – nešto poput visoke mode, ali u svetu satova – nude najviše standarde, po najvišoj ceni, naravno. Merilo vrhunskog kvaliteta definisano je i "ženevskim pečatom", u najmanju ruku atributom "ženeva". Ipak, nije svaka "ženeva" vrhunski časovnik. Švajcarske manufakture raščlanjuju svoje serije na modele iz takozvane kolekcije (najniži, komercijalni nivo), na proizvode manufakture (visoka klasa, ručno dorađena, montirana i podešena) i na dostignuća visoke horložerije – ručno rađene primerke vrhunskih majstora. Za utehu, svaki, i najširem komercijalnom obrtu namenjeni model vrhunskih proizvođača, odlikuje se specijalnom obradom i doradom. Časovnik klasičnog oblika iz "jegerove" linije "masterpis" gradi svoj prestiž, primera radi, na izuzetnoj reglaži – od majstorske ruke u stotinama radnih časova podešavan, daleko nadmašuje propisane norme hronometra. Elitna manufaktura "Žira-Perego" nudi svoje časovnike u rasponu od dve hiljade do preko dve stotine hiljada evra. Njena najpoznatija i ekskluzivna konstrukcija, časovnici opremljeni mehanizmima na tri zlatna mosta, pravi se po porudžbini. Cena? Visoka, ali, za uzvrat, specijalni kurir fabrike donosi naručiocu gotov proizvod na kućnu adresu, stanovao on u švajcarskom komšiluku, ili u dalekoj Australiji. politika.Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Merenje vremena Uto 21 Apr - 10:26 | |
| На које је све начине и помоћу каквих часовника човек бројао сате? Текст: Марија ВидићЧовек је знао да мери време и пре него што је направио први сат. Подела дана на 24 дела дошла је, претпоставља се, од старих Сумера. Није јасно због чега је реч баш о броју 24, мада постоји више теорија које то објашњавају. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Uto 21 Apr - 10:27 | |
| Најстарији пронађени сунчев сат користио се у Египту, пре око 3500 година, мада се претпоставља да је и пре тога човек умео да мери време. У Старој Грчкој први сат је, верује се, направио Анаксимандар из Милета, око 560. године п.н.е. Од старих Грка сунчев сат преузели су Римљани 293. године п.н.е., када је један такав саграђен у Риму. У средњем веку дужина сати и дана није била апсолутна јер је од свитања до заласка сунца увек протицало дванаест сати без обзира на доба године. Први механички сат је у 10. веку направио монах Герберт (947–1003). У немачкој хроници из 997. године, бискуп Титмар каже да је Герберт у Магдебургу градио сатове и то „веома добро, јер је различитим справама посматрао звезде према којима се управљају поморци на својим путовањима“. Ипак, Гербертов часовник морао је да се подешава сваких неколико сати. Механички сатови у ширу употребу ушли су тек неколико векова касније, а у 14. веку постала је општеприхваћена данашња временска скала. У то време настаје и први астрономски сат који је изградио Ђовани де Донди 1364. године. Његов астрономаријум је садржао вечити календар и приказивао кретање Сунца, Месеца и планета. Није познато колико је био прецизан, али се претпоставља да је свакодневно подешаван. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Uto 21 Apr - 10:28 | |
| Први часовник са клатном конструисао је холандски физичар Кристијан Хајгенс у 17. веку. Он је на основу математичке формуле прецизно израчунао дужину клатна. Данас се сматра да су најпрецизнији часовници атомски. Први такав направљен је 1949. године у Националном бироу за стандарде САД, међутим, за њега се не може рећи да је био заиста тачан. Тек се атомски сат заснован на променама атома цезијума-133, који је у Националној физичкој лабораторији у Великој Британији 1955. направио Луис Есен, сматра заиста прецизним. elementarium. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Uto 21 Apr - 10:49 | |
| Mehanički mehanizam Mehanički sat je uređaj koji koristi menanički mehanizam koji mjeri protok vremena. Pokreče ga opruga koja se mora periodično navijati nebi li satu osigurala potrebnu pokretačku energiju. Sila se prenosi putem niza zupčanika koji napajaju nemirnicu, balansni kotačić koji oscilira naprijed-nazad konstantnom brzinom. Svakim pokretom nemirnice mehanička poluga pokreće zupčanike u jednom smjeru što pomiče kazaljke sata unaprijed konstantnom brzinom. Iz toga razloga svaki mehanički sat proizvodi specifični zvuk "kucanja". Mehanički satovi razvili su se u Europi u 17. stoljeću iz "opružnih" satova koji su se pojavili u 15. stoljeću. Mehanički satovi nisu tako precizni kao moderni kvarcni satovi i u pravilu su mnogo skuplji. Danas se nose iz estetskih razloga, kao dio nakita i kao pokazatelj društvenog statusa. Svaka dodatna funkcija mehaničkog sata osim osnovne, pokazivanja točnog vremena, se tradicionalno zove komplikacija. Neke od najučestalijih komplikacija su: Automatsko navijanje (ili samonavijanje) - eliminira potrebu za navijajem sata tako što sat automatski navija pogonsku oprugu koristeći prirodne pokrete ruke nositelja sata. Kalendar - prikazuje datum a često i dan u tjednu, mjesec ili godinu. Jednostavni satovi sa kalednarom ne računaju različitu dužinu trajanja mjeseca tako da se sat mora ručno namještati 5 puta godišnje. Postoje i izuzetno komplicirani tzv "perpetual" ili vječni kalendari koji osim dana u mjesecu računaju i prijestupne godine! Kronograf - sat sa funkcijom štoperice. Gumbi na sata pokreču i zaustavljaju sekundnu kazaljku a obično takovi satovi imaju dodatne brojčanike i kazaljke koji prikazuju proteklo vrijeme. Mjesečeve mjene - komplikacija koja na rotirajućem disku prikazuje trenutnu mjesečevu mjenu. Zaliha energije - posebna kazaljka koja svojim položajem odaje informaciju o "navijenosti" glavne opruge odnosno zalihe energije. Tourbillon - jedna od najzahtjevnijih i najskjupljih komplikacija. Izvorno razvijena da bi ručni sat bio precizniji a danas se koristi uglavnom kao demonstracija virtuoznosti urara. U standardnom satu nemirnica oscilira različitim brzinama, zbog gravitacijskog utjecaja kada se sat nalazi u različitim pozicijama što uzrokuje nepreciznost. U tourbillonu, nemirnica se montira u rotirajući kavez nebi li poništio utjecaj različitih pozicija ruke odnosno gravitacije. Takovi satovi, zbog atraktivnosti same izbedbe mehanizma, imaju otvor na brojčaniku nebi li ova komplikacija bila vidljiva. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Uto 21 Apr - 10:52 | |
| Dragulji: Mehanički satovi su poznati po korištenju "dragulja" koji su se prvi puta počeli upotrebljavati u satovima davne 1702. godine nebi li povećali preciznost sata. Do 20. stoljeća radili su se od prirodnih dragulja poput rubina, safira ili dijamanata, a danas se uglavnom koriste sintetički "dragulji". Koriste se iz dva razloga: Da bi smanjili trenje i smanjili habanje: kretanjem zupčanika mehanizma stvara se trenje u njhovim osovinama. Koristeći dragulje kao ležaje minijaturnih osovina smanjuje se trenje (zbog izuzetne tvrdoće i glatke površine) te se smanjuje habanje i trošenje ključnih dijelova pogonskog stroja. heta. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Čarobni svet satova Uto 21 Apr - 10:56 | |
| Sat ili ura je instrument za mjerenje vremena. Najčešći današnji satovi su zidni i ručni. Sat je jedan od najstarijih izuma. Izumljen je kako bi mjerio vremenske jedinice manje od dana, mjeseca i godine. Prije izuma sata ljudi su se ravnali po Suncu - kada je izašlo, budili su se, a kada je zašlo, odlazili su na počinak. Sunčani sat izumljen je prije oko 5000 godina u Egiptu. Sastojao se od kamene ploče s oznakama za sate i pokazivača. Za sunčanog dana, taj je štap stvarao sjenu koja se pomicala sa Suncem i tako pokazivala brojke. Vodeni sat je najvjerojatnije najstarija naprava za mjerenje vremena; pretpostavlja se da najraniji potječu iz Mezopotamije, Indije i Kine. Rad sata se zasniva na vremenu koje je potrebno da određena količina voda isteče iz posude kroz rupicu. Vodene satove unaprijedili su Rimljani i Grci. Pješčani satovi izumljeni su u srednjem vijeku. Imali su jednostavno načelo rada - određena količina pijeska tekla je iz jedne tikvice (ili posudice) u drugu ispod nje, kroz tanku cjevčicu. Nakon istjecanja pijeska sat se mogao okrenuti za ponavljanje procesa. Svaki pješčani sat imao je određeno vrijeme istjecanja pijeska, pa su se često koristili za odbrojavanje. Mehanički sat počeo se razvijati u srednjem vijeku. Prvi pravi mehanički sat, sat s njihalom, otkrio je Galileo Galilej sredinom 16. stoljeća, kada je primijetio da se njihalo njiše jednolikom brzinom i predložio da se to gibanje upotrebi za mjerenje vremena. No, izum se pripisuje Christiaanu Huygensu, koji je za to razvio i formulu te konstruirao prvi sat s njihalom. Kasniji razvoj satova obuhvaća električne satove, a od 20. stoljeća i digitalne te atomske. wiki Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Čarobni svet satova | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 394 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 394 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|