Usamljenost jednog obožavaoca Stonsa koji stari-
F.H.Delijus
Trapavo upada u prodavnicu ploča i pravac
na ploču koju želi, nove Stonse.
Oko njega, sa slušalicama na ušima,
10 ili 15 godina mlađi tipovi
koji već odavno slušaju nešto drugo.
Uzbuđuju ga ta
nepomična lica,
ta usamljenost ispod slušalica !
Zna samo, nije više u stanju
da prati disko produkciju-
diplomirani fizičar, imam sada drugih briga-
i ne zna šta ga to još vezuje
sa ovom, ironično kaže, sledećom generacijom,
u najmanju ruku neka demonstracija, duvanje,
nešto od te mode.
Razgleda omot:
zapravo mi se uopšte ne sviđa, Mika
bi stvarno trebalo da polako otpišeš,
ali njegov saund, to više niko nije
uspeo da dostigne. Uostalom, Mik to i sam kaže:
jednom ćeš postati vlastita parodija.
Naviru uspomene:
Stonsi u Hajd-parku, onda,
bio sam tek usred gužve, tada se
s nama nešto događalo. Sada
oseća da ga posmatraju. Sada
se oseća nadmoćnim: ovi ovde vise naokolo
sa tom sve gorom muzikom,
pate možda od svojih tripova ili
od dosade, ali ja,
i plaća, stavlja u džep priznanicu,
u čemu sve nisam učestvovao,
i znam šta sada valja raditi, znam!
Takva misao, baca još jedanput pogled oko sebe,
da li je to ono čuveno iskustvo starenja?
Izlazi iz radnje
i ide kod lekara, bolovi u leđima,
uveče nova ploča sa
novim razočaranjima,
prošlost je prošlost-
i nikako da prođe.
Pet 30 Maj - 15:20
