Микис Теодоракис

**Učlanjen** : 04.01.2012

Микис Теодоракис

Микис Теодоракис Mikis-theodorakis-1021x576

Микис Теодоракис (грч. Μίκης Θεοδωράκης; Хиос, 29. јул 1925) је савремени грчки композитор
и вођа покрета отпора против профашистичке војне хунте у Грчкој током друге половине двадесетог
века. Светску славу је стекао радећи музику за филмове „Грк Зорба“ (1964), „З“ (1969) и „Серпико“
(1973). У политици заступа левичарске ставове и био је противник војне хунте. Године 1990. изабран
је за посланика грчког парламента на листи Нове демократије, странке умерене деснице, а касније
и министар (1990 — 1992) у влади Константиноса Мицотакиса.

Од младости фасциниран музиком, самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента.
У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао
први концерт када је имао 17 година.
Након активног учешћа у отпору против окупатора у II светском рату, када је тешко мучен, уписује
се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса (Φιλοκτητης Οικονομιδης), а касније
и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализ у класи Оливијеа Месаиена (Oliviera Messiaena)
и дириговање код Ежена Бигоа (Eugen Bigot). Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.
Његова прва симфонијска дела, Концерт за клавир, Прва Свита, Прва Симфонија су доживеле међународни
успех. 1957. године осваја златну медаљу на Московском Музичком Фестивалу, а 1959. га Дариус Мило

(Darius Milhaud) предлаже за Америчку Копли (Copley) Музичку награду за Најбољег Композитора Године
након праизведбе његовог балет Антигона у Краљевској Опери Ковент Гарден у Лондону.

Pogledajte dve velike legende

......................

**Učlanjen** : 04.01.2012

...................

Теодоракис се враћа у Грчку, назад својим коренима, правој грчкој музици, и почиње
културну револуцију у својој земљи циклусом песама Епитафиос. Са делима базираним
на највећим примерима грчке и светске поезије Епифанија, Мали Киклади,
Аксион Ести, Маутхаусен, Романсеро Гитан, Ромиосини враћа грчкој музици достојанство и
развијајући концепт метасимфонијске музике, постаје светски признат уметнички геније
и највећи грчки живи композитор.
Оснива Атински Мали Оркестар и Музичко Друштво Пиреја и изводи много концерата,
а 1963. оснива Ламбракисову Демократску Младеж и постаје њен председник. 1964. је
изабран за посланика у грчком Парламенту.
1967. године, фашистичка хунта осваја власт у Грчкој. Теодоракис одлази у подземље и
оснива Патриотски фронт. Држава издаје Војни Декрет бр. 13, којим се забрањује извођење,
па чак и слушање његове музике. Теодоракис је ухапшен, затворен, мучен и прогнан у Затун
са женом Мирто и двоје деце Маргаритом и Јоргосом. Касније је пребачен у концентрациони
камп Оропос. Међународни покрет солидарности на челу са познатим уметницима као
Дмитриј Шостакович (Дмитрий Шостакович), Леонард Бернштајн (Leonard Bernstein),
Артур Милер (Arthur Miller) и Хари Белафонте (Harry Belafonte) успева да избави
Теодоракиса и да му се преиначи казна у изгнанство, до чега долази 1970. године.
У изгнанству, Теодоракис се бори за свргавање хунте и за јединство отпора. Широм света
држи хиљаде концерата као део борбе за повратак демократије у Грчку. Постао је универзални
симбол борбе против диктатора.

..................