Bajaga i Istruktori





Momčilo Bajagić je rođen 19. februara 1960. u Bjelovaru, ali je odrastao u Zemunu. Uoči porođaja, njegova majka je bila u poseti kod rođaka, tako da je Bajaga u Bjelovaru proveo samo prve dane svog života. Karijeru je započeo 1974. godine kao pevač u sastavu TNT. Tada je napisao i prvi tekst i to za pesmu "Dvadeseta noć". Po raspadu sastava, leta 1976. godine, prešao je u grupu Ofi koju je vodio orguljaš Toma Stojković Ofinger. Bajaga je svirao bas, bubnjeve Dragan Ðerić Ðera a pevač je bio Živorad Žika Milenković. Kada je Toma Ofinger napustio muziku, Bajaga, Ðera i novi orguljaš Dragan Pliško su sa gitaristom Rajkom Kojićem osnovali sastav Glogov kolac. Grupa je održala samo jedan koncert i prestala sa radom. Razočaran, Bajaga se povukao. Odbio je poziv Bobana Petrovića da pređe u sastav Zdravo. Rajko Kojić je pristupio sastavu SOS, a zatim i Ribljoj čorbi u koju krajem 1978. godine dovodi Bajagu na mesto ritam gitariste. Bajaga je sa Ribljom čorbom snimio i pet albuma i komponovao muziku za pesme "Nemoj srećo, nemoj danas", "Evo ti za taksi", "Dva dinara druže", "Ne veruj ženi koja ***** Drinu bez filtera (ostavi je)", "Kazablanka", "Mangupi vam kvare dete" a kompletan je autor pesama "Ja sam se ložio na tebe", "Baby, Baby I Don't Wanna Cry", "Muzičari koji piju" i "Kad hodaš".

Tokom rada sa Ribljom čorbom Bajaga je napisao niz nepretencioznih, duhovitih pop pesama koje se nisu uklapale u stil grupe, pa je rešio da ih objavi na solo ploči. Kako je već ranije pravio izlete sa ad hoc grupom Frka (spot za pesmu "Pustite me druže" emitovan je u TV emisiji "Rokenroler" reditelja Borisa Miljkovića i Branka Dimitrijevića), spontano je okupio ekipu saradnika oko ploče "Pozitivna geografija". Buduće Instruktore činio je niz proverenih beogradskih muzičara. Dejan Cukić (rođen 1959.) je ranije pevao u grupama Dizel, Tilt, Bulevar, a u to vreme je radio kao novinar magazina "Rock". Basista Miroslav Cvetković Cvele (rođen 1953.) svirao je u grupama Tilt, Pop mašina i Papatra. Gitarista Nenad Stamatović (rođen 1955.) bio je u grupama Tilt, Zebra, Suncokret i Bulevar. Bubnjar Vlada Golubović (rođen 1957.) delovao je u Tiltu, Suncokretu i Ribljoj čorbi. Pevač Žika Milenković (rođen 1958.) je posle sastava Ofi osnovao grupu Mačori, a pet godina je glumio u amaterskom pozorištu Teatar Levo.

U vreme rada na solo albumu Bajagina ambicija bila je da i dalje ostane član Riblje čorbe a da nagomilane pesme samo zabeleži na ploči. Materijal je snimao u iznajmljenom stanu i Studiju 5 uz producentsku pomoć Kornelija Kovača. Na ploči su svirali i Neša Stefanović Japanac (bas), Dragan Jovanović (gitara), Kire Mitrev (trombon), Ivan Švager (klarinet), a u temi "Papaline" pevala je Suzana Petričević. Ploča se pojavila krajem januara 1984. godine a efektne pesme "Limene trube", "Tekila gerila", "Mali slonovi", "Marlena", "Pustite me druže" izazvale su brzu pozitivnu reakciju publike. Na ploči se našla i angažovana "Znam čoveka" posvećena Ðeri, kolegi iz prvih zajedničkih grupa. Još uvek nemajući jasnu ideju o komunikativnosti svojih pesama, Bajaga je na nagovor drugih pristao da povodom ploče održi nekoliko koncerata. Prvi nastup imali su u zagrebačkom klubu Kulušić 12.aprila 1984. godine i uhvatili su publiku na prepad, iznenadivši ih energijom i svežim pesmama. Sa njima su svirali Kornelije Kovač i klavijaturista Dragan Mitrić (ex Bulevar), Tokom boravka u Zagrebu, Bajaga i Cukić su otpevali prateće vokale u pesmi "Uhvati ritam" Parnog valjka i tako im se zahvalili za pozajmljenu bubnjarsku membranu koju su koristili na koncertu. U organizaciji lista "Rock", zvaničnu promociju ploče imali su u beogradskom Domu sindikata 21. aprila i tada su prvi put (po ideji Petra Popovića) nastupili pod imenom Instruktori. Kao predgrupe su odabrani sastavi Valentino i Bezobrazno zeleno. Koncert je završen trijumfom i oduševljenjem pretežno tinejdžerske publike.

Prijemčivost Bajaginih pesama izazvala je potrese u Ribljoj čorbi. On 19. jula 1984. godine dobija otkaz u matičnoj grupi i otvoren prostor da se potpuno posveti svojoj karijeri. Tog leta Instruktori kreću na turneju po radnim akcijama, a sa njima klavijature svira iskusni muzičar Rade Radivojević. Krajem godine Bajaga u anketi lista "Rock" dobija titulu rockera godine, a muzičari njegovu ploču stavljaju na prvo mesto.
Već početkom 1985. godine snimaju ploču "Sa druge strane jastuka" u produkciji Kornelija Kovača i Saše Habića. Pored članova grupe, na ploči svira čitav niz muzičara: Branko Mačić (jazz gitara), Stjepko Gut (truba, fligel horna), Sava Medan (kontrabas), Jovan Maljoković i Mića Marković (saksofon) i drugi. Ploča donosi efektne hitove "220", "Dvadeseti vek", ali i balade "Zažmuri", "Sa druge strane jastuka", "Dobro jutro, džezeri". Pored Bajage, kao autor se iskazao Žika Milenković. Njih dvojica su zajedno napisali pesmu "Francuska ljubavna revolucija". Na ploči se našla i "Vidi šta sam ti uradio od pesme, mama", obrada starog hita s početka sedamdesetih "What Have They Done To My Song, Ma?" pevačice Melani (Melany Safka). Menadžer grupe postaje Saša Dragić (rođen 1960.) koji je pre toga radio sa sastavom U škripcu, a početkom osamdesetih godina se bavio i komponovanjem, pa je njegove pesme na svojim pločama snimio Ðorđe Marjanović.

Već marta 1985. godine Bajaga je u okviru manifestacije "BG-ZG: Bolje vas našli" zagrebačkoj publici u klubu Kulušić predstavio nove pesme, a reakcije su definitivno potvrdile da u tom gradu imaju jako uporište. Nekoliko dana kasnije, u noći između 9. i 10. marta, grupa nastupa u francuskom gradu Tuluzu na manifestaciji Noć mediteranskog rocka. Iako su svirali u četiri ujutro, publika ih je oduševljeno prihvatila i tri puta pozvala na bis. Koncert je direktno prenosila i francuska televizija. Posle tog nastupa iz grupe odlazi Rade Radivojević, a zamenjuje ga klavijaturista Saša Lokner (rođen 1964.) koji je pre toga svirao u jazz rock grupi Potop i Galiji. Odličan prijem druge ploče, Bajaga i Instruktori su potvrdili na jugoslovenskoj turneji, ali i nastupima na Tašmajdanu 8. i 9. juna. Prvi tašmajdanski koncert ostao je zabeležen kao "kišni" jer je grupa svirala pod provalom pravog letnjeg pljuska, ali to nimalo nije smetalo ni publici, ni izvođačima.

U proleće 1985. godine Bajaga i Cukić su sa najpopularnijim domaćim izvođačima učestvovali u snimanju pesme "Za milion godina" autora Dragana Ilića i Mladena Popovića. Reč je o YU Rock misiji koju je inicirao časopis "Rock" paralelno sa humanitarnom akcijom Band Aid, irskog muzičara Boba Geldofa. Singl sa tom pesmom poklonjen je čitaocima u listu "Rock", a koncert domaćih muzičara održan je juna na Zvezdinom stadionu. Od svih učesnika, Bajaga i Instruktori su prošli najbolje, a publika je, izvođenje pesme "Zažmuri" već po običaju obogatila hiljadama upaljenih šibica. Te jeseni u okviru jugoslovenske delegacije, Instruktori i Bijelo dugme nastupaju u Moskvi na Festivalu omladine i studenata. Koncert Bajage i Instruktora u parku "Gorki" morao je da bude prekinut zbog lošeg obezbeđenja. Strahovalo se da bi oko sto hiljada okupljenih ljudi moglo da izazove gužvu u kojoj bi sigurno bilo i ozbiljnijeg povređivanja. Tokom sledećih dana Instruktori su svirali u hali Dinamo, Zelenom teatru (sa sastavima Misty In The Roots i Evervthing But The Girl), Domu pionira i pozorištu Vahtangov. Po povratku u Jugoslaviju nastavili su turneju koja je obuhvatila sto dvadeset nastupa. Zbog velikog interesovanja publike, česte su svirke po sportskim halama. Instruktori učestvuju i na rock večeri festivala Intertalent u Pragu.

Pri svođenju računa 1985. godine, po glasanju muzičkih kritičara u listu "Rock", Instruktori su proglašeni najboljom grupom, Bajaga je osvojio titulu rock muzičar sezone, "Zažmuri"je bila najbolja pesma, a "Sa druge strane jastuka" ploča godine. LP je prestigao tiraž od 350000 primeraka a grupa je od Saveza socijalističke omladine Jugoslavije dobila plaketu "25 maj". Umorni od turneja, Instruktori su proglasili pauzu tokom koje su Lokner i Golubović svirali jazz u klubovima sa Stjepkom Gutom, pijanistom Mišom Krstićem i saksofonistom Nenadom Petrovićem. Ponovo su se okupili leta 1986. godine da bi snimili LP "Jahači magle" u produkciji Saše Habića. Na ploči su gostovali Josipa Lisac (u pesmi "Ja mislim 300 na sat"), Kornelije Kovač, Nenad Petrović, basista Bata Božanić, gitaristi Duda Bezuha, Rajko Kojić, Vlada Negovanović, Jane Parđovski, trubač Goran Grbić i klavijaturista Ðorđe Petrović. Pored Bajaginih sigurnih aduta "442 do Beograda", "Strah od vozova" i "Rimljani", Žika Milenković je napisao muziku za hipi orijentisanu "Samo nam je ljubav potrebna" u kojoj je upotrebljen citat iz pesme "All You Need Is Love", tandema Lenon - Makartni. Kao najava za LP u listu "Rock" je poklonjena singl ploča sa pesmom "All You Need Is Love (verzija 1986)", a na B strani je kroz inserte novih pesama, predstavljena ploča "Jahači magle". Singl je odštampan u 99999 primeraka, koliki je bio i tiraž novine. Po objavljivanju albuma, grupa je imala uspešnu turneju koju je krunisao nastup na Beogradskom sajmu 22. novembra 1986. godine pred oko dvadeset hiljada posetilaca. Ploča je opet stekla epitet najbolje za tu godinu a grupa je dobila Estradnu nagradu SR Srbije. Posle uspešnog posla opet su objavili pauzu. Bajaga je otputovao na Tajland a juna 1987. godine Dejan Cukić je snimio solo ploču "Spori ritam". Instruktori su zatim krenuli na dvomesečnu turneju po Sovjetskom Savezu u okviru koje su održali četrdeset i četiri koncerta. Po povratku u Jugoslaviju, Cukić je okupio prateći bend i koncertno promovisao svoju ploču. U proleće 1988. godine sporazumno je napustio Instruktore i posvetio se solo karijeri.

Sledeću ploču Bajaga i Instruktori snimaju u jesen 1988. godine u Novom Sadu u produkciji Saše Habića. Ploča je dobila naziv "Prodavnica tajni" po knjizi italijanskog pisca Dina Bucatija. Žika Milenković se iskazao kao koautor sa Bajagom u pesmama "Ruski voz", "Život je nekad siv nekad žut" i "Vesela pesma". Nove tendencije uvedene su u etno orijentisanim "Plavi safir" i "Vesela pesma", upzoravajućmi "Vorujem neverujem" i svedenoj, ali ubedljivoj baladi "Otkada tebe volim". Pojednostavivši zvuk, Bajaga je ponudio pesme delimično zasnovane na akustičnim gitarama i klavijaturama, bez upliva duvača i brojnih gostiju. Rezultati sledeće uspešne jugoslovenske turneje objavljeni su na duploj živoj ploči "Neka svemir čuje nemir" na kojoj su se našli snimci sa koncerta u zagrebačkom Domu sportova od 6. marta 1989. godine i sa novosadskog EBU Rock festivala na kome su svirali 15. septembra iste godine. A stranu te ploče zauzeli su studijski snimci novih pesama "Na vrhovima prstiju", "Idem (kao da ne idem, a idem)" koju je otpevao koautor Žika Milenković i "Neka svemir čuje nemir" (obrada indijske narodne pesme). Tu su i prearanžirane studijske verzije pesama "Tekila gerila" i "Tamara". Na ploči se čuje i najava Dražena Vrdoljaka snimljena na nastupu Instruktora u klubu Kulušić 8 decembra 1984. godine. Tokom koncertnog predstavljanja "Prodavnice tajni" Instruktori su održali dva rasprodata koncerta u beogradskom "Pioniru". Uprkos narastajućem nacionalizmu svuda u Jugoslaviji su bili dobro prihvaćeni. Jedini incident imali su na koncertu u Splitu kada su ih fudbalski navijači, poznatiji kao Torcida, gađali bocama, kamenjem i šestarima. Koncert je normalno profunkcionisao tek kada su ljudi iz Bajaginog obezbeđenja izbacili ljubitelje mržnje iz sale. Početkom 1990 godine, dva meseca posle pada rumunskog diktatora Čaušeska, u Temišvaru je održan trodnevni rock festival na kome su, pored manje poznatih sastava iz Engleske, svirali Instruktori, Riblja čorba, Galija, Viktorija i Valentino.



Septembra 1991. godine Bajaga je objavio mini LP "Četiri godišnja doba" sa četiri nove pesme "Dobro jutro", "Uspavanka", "U koži krokodila" i "Buđenje ranog proleća". Na ploči je gostovala i operska pevačica Jadranka Jovanović. Posle serije nastupa po Makedoniji, Bajaga je 1992. godine na tamošnjoj sceni dobio Oskara kao najbolji strani pevač. Iste godine je imao uspešne nastupe i u Sloveniji. Polovinom 1993. godine objavljuje LP "Muzika na struju". Autor pesama je Bajaga. "Marinina tema" nastala je za pozorišnu predstavu "Život Jovanov" reditelja Darka Bajića, a Žika Milenković je komponovao temu "Nakostrešena mačka". U baladi "Golubica" prateće vokale pevale su Kristina i Aleksandra Kovač, Tanja Jovićević i Marija Mihajlović. Refleksije rata ogledaju se u prvi put jasno politiziranim Bajaginim pesmama "Ovo je Balkan" i "Gde si". Antiratna "Golubica" nastala je na osnovu muzičke teme koju je Bajaga odsvirao kod Terazijske česme u vreme demonstracija koje su započele 9. marta 1991. godine. Ploča je promovisana koncertima po Crnoj Gori i Makedoniji i rasprodatom svirkom u novobeogradskoj Hali sportova 15. oktobra 1993. godine. U to vreme Bajaga često sam nastupa po diskotekama u inostranstvu.

Početkom 1994. godine za nastupe Instruktora u Sloveniji vlada veliko interesovanje i kad njihove vlasti odbiju da izdaju vize članovima grupe, izbija politički skandal koji su osudili slovenački mediji. Posle intervencije predsednika Milana Kučana, grupa dobija vize i trijumfuje u rasprodatoj hali Tivoli. Po povratku u Beograd marta 1994. godine, u Domu sindikata, tokom tri nastupa, Instruktori obeležavaju desetogodišnjicu rada. Posle tih koncerata Dragić i Bajaga prekidaju saradnju. Od tada Bajaga menadžerske poslove obavlja sam. Novembra iste godine posle koncerta u Prištini, dugo skrivana nezadovoljstva u grupi izbijaju na površinu i Bajaga raspušta grupu, uručujući direktan otkaz Stamatoviću i Goluboviću. U to vreme Bajaga uz Sašu Loknera radi muziku za film "Ni na nebu ni na zemlji" reditelja Miše Radivojevića. Kao gosti, na snimanju su se pojavili članovi grupe Legende (u hit pesmi Moji drugovi"), Dragan Jovanović, zadužen za akustičnu gitaru i Sava Latinović, tarabuk. Prateće vokale otpevale su Aleksandra i Kristina Kovač a muzika je objavljena na istoimenom CD-u. Tokom iste godine Bajaga je uradio muziku za TV seriju "Otvorena vrata". Po obnavljanju Instruktora, Bajaga krajem 1996. godine objavljuje CD "Od bižuterije do ćilibara" na kome predstavlja nove članove: gitaristu Vladu Negovanovića (ex Butik, Dr Spira i ljudska bića, grupa Slađane Milošević i Tunel) i bubnjara Čedu Macuru. Bajaga je autor kompletnog materijala, Žika Milenković je napisao muziku za "Ne volim zimu" a izdvojile su se pesme "Silikon", "Tvoja je gajba sigurna", "Nezgodna je varijanta (jedna od......)". Produkciju ploče radili su Bajaga i članovi grupe, a Saša Habić je svirao violončelo. Materijal sa ploče Instruktori su promovisali besplatnim koncertom na beogradskom Trgu Republike 12. maja 1997. godine. Tokom devedesetih godina Bajaga je osvojio sigurne pozicije u klubovima u inostranstvu, a njegovu publiku najčešće čine mladi koji su zbog rata napustili prostor bivše Jugoslavije. O Bajagi je objavljena knjiga fotografija "Bajaga i Instruktori" (Kamenko 1990) i biografija "Obe strane jastuka" (Centar za geopoetiku 1997) novinara Ivana Ivačkovića. Decembra 1977. godine u Sloveniji je objavljen CD "Neizbrisano" na kome su pored neobjavljenih materijala i remiksovane pesme sa ploče "Četiri godišnja doba", Sa Ribljom čorbom Bajaga je dobio dva Oskara popularnosti, a sa Instruktorima tri. Tokom karijere je napisao pesme "Afrika" i "Za tvoje oči" za Zdravka Čolića, tekstove za pesme "Kairo", "Klovn i smrt" i "Neko je tu" za Slađanu Milošević i pesmu "Ulice mračne nisu za devojke" za grupu Aska. Producirao je debi LP grupe Bezobrazno zeleno (PGP RTB 1983). Na festivalu u Herceg Novom 1994. godine dobio je nagradu za filmsku muziku za "Ni na nebu ni na zemlji".

Po odlasku iz Instruktora, Nele Stamatović je jedno vreme svirao u Grčkoj a zatim je snimio solo ploče "Istina" (PGP RTS 1994.) i "Vruće, mokro, klizavo" (Hi Fi Centar 1997 ), Uz rad sa Instruktorima Žika Milenković paralelno predvodi sastav Babe. Vlada Golubović se posvetio jazz muzici i drži školu za bubnjare. Miroslav Cvetković radi kao studijski snimatelj a sa Rastkom Ćirićem i Nebojšom Ignjatovićem je kao basista, producent i aranžer učestvovao u realizaciji zanimljive ploče "The Rubber Soul Project" (PGP RTS 1996.) na kojoj su snimljene pesme u maniru The Beatles. Saša Lokner radi kao cenjeni studijski muzičar. Sa Lazom Ristovskim je snimio CD "Naos" (Komuna / PGP RTS 1994.). Komponovao je muziku tv-film "Sile u vazduhu", pozorišne predstave "Boys Life", "Vasilisa prekrasna", "Carev zatočnik", "Baš Čelik" i "Balkanska rapsodija". Snimio je muziku za reklame i TV špice RTS-a. Na koncertima je pratio Zdravka Čolića, Ramba Amadeusa, grupe Van Gogh i S vremena na vreme.

Diskografija

Albumi
"Pozitivna geografija" (PGP RTB 1984.)
"Sa druge strane jastuka" (PGP RTB 1985.)
"Jahači magle" (PGP RTB 1986.)
"Prodavnica tajni" (PGP RTB 1988.)
"Neka svemir čuje nemir" (PGP RTB 1989. dupli koncertni)
"Četiri godišnja doba" (Diskoton 1991. mini LP)
"So far the best of Bajaga & Instruktori" (Red Luna Records 1993. kompilacija)
"Muzika na struju" (Produkcija Stig 1993.)
"Ni na nebu ni na zemlji" (PGP RTS 1994.)
"Od bižuterije do ćilibara" (Komuna 1996.)
"Neizbrisano" (Biveco 1997. kompilacija)

Izvor: Džuboks

Voz, pospani voz
Za Karkov, Gomelj, Lenjingrad
Znam kako je nocas dalek
Beograd

Nece moci nikada
Olovka i hartija
Ni svi ruski poštari
Ne mogu ti odnijeti
Pismo koje
Pišem ja
Marka s likom
Lenjina
I u pismu jedina
Tuga što me razbija

Nije votka rakija
Mada nocas udara
Tuga mi je velika
Velika k'o Rusija
Ja ne mogu poslati
Ljubav jer se ne šalje
Nit' sam mog'o ponijeti
S' sobom tvoje poljupce

Voz, u vozu izguzvana lica putnika
Ti si tamo negdje iza onih planina
Da l' si mozda zaspala il' si budna kao ja
Da l' te muce nemiri il' te ništa ne muci
Kada budeš citala pismo koje pišem ja
Tajna bit ce skrivena iza ovih redova

Bajaga: Moje pesme imaju miris Beograda



Rok muzičar peva i priča o pripremi za veliki koncert podno Kalemegdana (22. jun),
o kumu Peci Popoviću, „ratnom drugu” Dušku Kovačeviću, supruzi Emiliji, Crvenoj
zvezdi, Lionelu Mesiju..



Momčilo Bajagić, vođa grupe „Bajaga i instruktori” koja traje 29 godina, povodom novog albuma „Daljina, dim i prašina” održaće svoj najveći koncert. Biće to u subotu, 22. juna, u Beogradu, u Donjem gradu, podno Kalemegdana. U pripremama za ovaj spektakl oni su u decembru održali koncerte u Sarajevu i Ljubljani, a pre tri dana i u Varšavi. Generalnu proveru za Beograd imaće 8. juna u Zagrebu.

Bajaga je, u karijeri, svirao s više posebnih muzičara i sastava. Šest godina je sarađivao s Borom Đorđevićem i „Ribljom čorbom”.

Rođen je 19. februara 1960. u Bjelovaru. U braku s Emilijom ima sina Marka (22) i ćerku Anđelu (14).

Koje utiske nositesa koncerata iz Sarajeva i Ljubljane?

U Sarajevu smo bili u Domu mladih pred 3.000 ljudi, a u Ljubljani je, u hali „Tivoli”, bila posebna atmosfera, pa smo održali jedan od najboljih koncerata u Sloveniji

Kad ste sklopili „Vodič za snove”?

To je, odnedavno, zbirka pesama. Napisao sam oko 300 pesama za sebe i za druge, a izdvojio sam oko 70 za „Vodič” – moju prvu knjigu. „Ruski voz” je jedna od tih pesama. Napisao sam reči za tu pesmu, gitarista „Instruktora” Žika Milenković muziku,a glumac Lazar Ristovski ju je upisao u „Antologiju najboljih ljubavnih pesama”.

Otpevajte jedan njen deo...

Nije votka rakija, mada noćas udara / Tuga mi je velika, velika ko Rusija / Ja ne mogu poslati ljubav / Jer se ljubav ne šalje / Nit sam mogao poneti sobom tvoje poljupce / Kada budeš čitala pismo / Koje pišem ja / Tajna biće skrivena / Iza ovih redova...

Gde vam je upisana pesma „Moji drugovi”?

Tu pesmu sam napisao u najgore vreme, početkom devedesetih. Tada nije bilo posla za rok muzičare kod kuće, pa smo se okrenuli dijaspori. Obišli smo sve kontinente sem Južne Amerike. Tada sam, na svim stranama, našao ponekog druga iz škole, komšiluka... I ta pesma je nastala kao odnos tog stanja. Ona je istinita i zato su je ljudi prihvatili, pa je pevaju u kafanama kao narodnu pesmu. Evo je:Moji su drugovi biseri rasuti / Po celom svetu / I ja sam selica / Pa ih ponekad sretnem u letu / Da smo živi i zdravi / Još godina sto / Da je pesme i vina / I da nas čuva Bog / Da su najbolje žene / Uvek pored nas / Jer ovaj život je kratak / I prozuji za čas...



I naslovi vaših pesama traže odgovore:„Grudi nosi ko odlikovanja”...

Kad sam pisao tu pesmu živeo sam u Zemunu, a moja tadašnja devojka, a sadašnja supruga, u Beogradu. Sastajali smo se na mestu gde se Dunav stapa sa Savom, na Ušću. I ona je tada – nosila grudi kao odlikovanja!

...„Kao ne zna da je gotivim”...

I to je moja supruga iz istog, predbračnog perioda, kad, kao, nije znala da je volim.

...„Samo nam je ljubav potrebna”...

To je moj omaž „Bitlsima”, ali, generalno, i moj životni stav.

...„Ti se ljubiš na tako dobar način”...

To je samo ljubavna pesma bez personalizacije. Važi za sve ljude sveta.

...„Jahači magle”...

To smo mi: „Bajaga i instruktori”. Imali smo jedno vreme oko 150 koncerata godišnje. A to je skoro svaki drugi dan!

...„Plavi safir”?

To mi je sad moja ćerkica Anđela, iako je ta pesma nastala ranije, kad sam mislio samo na Emiliju.

Kad ste upoznali novinara Pecu Popovića...

Znamo se još iz vremena kad sam svirao u „Ribljoj čorbi”, a pri formiranju mog benda bio nam je „kum”. Kad smo birali ime benda ideja je bila da se zovemo „Bajaga i instruktori pozitivne geografije”. Peca nam je, kao glavni urednik lista „Rok”, uoči našeg prvog koncerta, bio sponzor. I kad je štampao plakate – izbrisao je dve poslednje reči u našem predlogu za ime benda. Prihvatili smo to, jer je Peca bio i ostao legenda svetskog roka.

...a kad Duška Kovačevića?

Kao „ratnog druga”. U vreme bombardovanja Beograda 1999. bili smo u istom „rovu”. Naravno, mnogo pre toga sam znao sve o njemu kao dramaturgu i piscu, a sad smo, kao komšije i prijatelji, često zajedno na nekim proslavama, a i pisao sam muziku za njegov film „Profesionalac”.

Po čemu vas pamte u Crvenoj zvezdi?

Navijač sam Zvezde. Bio sam i član skupštine fudbalskog kluba, a i napisao sam nezvaničnu himnu koja se zove „Zvezda”. Čujte je:Hajdemo svi da pevamo veselo / Kome je srce crveno i belo / Moja adresa Marakana sever / Delija uvek i Red Star Forever / Zvezda je ime šampiona / Ima nas dvesta miliona / Zvezda je da se pamti dugo / Pobeda ili ništa drugo...

Koji je klub sad vaš?

Zvezdu volim zauvek, ali obožavam i Barselonu, posebno Mesija, najboljeg fudbalera na svetu. I Realov Ronaldo je veliki igrač, ali ima nesreću da igra fudbal u vreme kad je na sceni i Mesi.

Šta očekujete od Barselone i Mesija u Ligi šampiona?

Verujem da će Barselona u polufinalu eliminisati Bajern, a potom, u finalu i Real. Ubeđen sam da će Lionel Mesi, u ovim utakmicama, uzdići fudbalsku igru do neslućenih visina, do one situacije kad navijači protivničkog kluba, nemajući kud, aplaudiraju samo njemu.

Koje muzičare žene najviše vole?

To najbolje znam: gitariste i pevače! Moj instrument je gitara, ali i „glas”. I siguran sam da mene moja Emilija, jako, baš jako, voli i zbog toga.

Pesme Olivera Dragojevića mirišu na more, a vaše?

Moje pesme imaju miris Beograda. U našim pesmama često pominjemo delove grada. Zato ćemo uoči koncerta 22. juna na poseban način da obeležimo Beograd našim stihovima. Na primer: uz bilbord na Slaviji pisaće i:„Ispod Slavije, kad šina savije”...

Gde ćete slaviti 30. rođendan „benda”?

Razmišljali smo i o tome. Stadion Tašmajdan se renovira, pa bismo sledeće godine na toj sceni mogli da oživimo sve naše slike iz 1984.





POLITIKA, SLAVKO TROŠELJ
b92.net