FK Crvena Zvezda

FK Crvena Zvezda


Istorija (1945 - 2007)




Istorija fudbalskog kluba Crvena zvezda predstavlja veliku priču o uspesima koji se ređaju više od šest decenija. Zvezda je u svakoj državi u kojoj je igrala bila najtrofejniji klub, bilo da su u pitanju titule (stigli smo do 25), kupovi (22) ili duple krune (10). Paralelno sa velikim uspesima naš klub je privlačio neutralne posmatrače atraktivnom igrom. Tako je Zvezda brzo postala najpopularniji klub u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji, a podrška sto hiljada ljudi na Marakani bila je sasvim običan prizor tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih.




Priča o osnivanju Crvene zvezde dobro je poznata. Februara 1945. godine, dok je Drugi svetski rat još trajao, grupa omladinaca, članova Ujedinjeog saveza antifašističke omladine Srbije, odlučila je da pokrene proces normalizacije u sferi sporta. Oni su osnovali Omladinsko fiskulturno društvo, koje će četvrtog marta prerasti u Crvenu zvezdu. Ime je Zvezda dobila posle duge rasprave, a dali su ga zajednički prvi potpredsednici Sportskog društva Zoran Žujović i Slobodan Ćosić. Tog dana Zvezda je odigrala prvi fudbalski meč, koji je završen pobedom nad ekipom Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a od 3:0 (2:0).

Pet dana kasnije zvanično je oformljena fudbalska sekcija, na čijem čelu
je bio Kosta Tomašević, a prvi ekonom je bio Predrag Đajić. Njih dvojica su čast Zvezde branili i na terenu – Tomašević je bio prvi centarfor i strelac prvog gola u istoriji kluba, a Đajić igrao je na sredini terena. Zvezda je dobila stadion predratnog FK Jugoslavija (koji je tokom rata igrao pod imenom SK 1913, a rasformiran je upravo zbog tih nastupa u doba okupacije), koji je tada nosio ime „Avala“.

Zvezda je u prvoj posleratnoj sezoni, 1946. godine, osvojila naslov šampiona Srbije i kvalifikovala se za šampionat Jugoslavije. U prve četiri sezone naš klub nije uspeo da osvoji nijednu titulu, ali je već od 1948. do 1950. ostvario het-trik pobeda u kupu, pobedama u finalima nad Partizanom, zemunskim Našim krilima i Dinamom.

Prva titula izborena je na spektakularan način. Tri kola pre kraja zagrebački Dinamo imao je pet bodova više u ligi, u kojoj je pobeda donosila dva boda. Ipak, Zagrepčani su zatim poraženi od Sarajeva, pa je Zvezda dobila međusobni duel rivala za titulu i u poslednje kolo ušla sa minusom od jednog boda. BSK je sa Dinamom odigrao 2:2, a odluka je pala dan kasnije, 4. novembra, u utakmici sa Partizanom. Večiti rival je ranije te sezone dobio derbi ubedljivo (6:1), ali je Zvezda ovog puta stigla do
potrebnih 2:0 i zahvaljujući boljem gol-količniku (za samo 0,0018) postala prvi put šampion države.




Zvezda će titulu osvojiti i 1953. godine, ali će prave promene uslediti na sredini te decenije, kada je oformljena stabilna klupska struktura, sa Dušanom Blagojevićem na mestu predsednika, Slobodanom Ćosićem kao generalnim sektretarom i velikim Acom Obradovićem, poznatim pod nadimkom „Doktor O“, na mestu tehničkog direktora kluba.

Oni su stvorili prostor za generaciju koja će pet godina u potpunosti dominirati jugoslovenskim fudbalom i ostaviti pečat i na evropskoj sceni. To je tim, u kojem su nastupali Beara, Durković, Stanković, Popović, Mitić, Kostić, Šekularac... Ti fudbaleri čija imena se još pamte, a upoznao ih je ceo svet, osvojiće četiri titule šampiona Jugoslavije i dva kupa, ne ostavši nijednom bez trofeja u tih pet sezona.

Zvezdina igra bila je brza i napadačka, što je klubu donelo veliku popularnost u zemlji i svetu. Paralelno sa uspesima na terenu, Obradović je oformio osnovu stručnog rada na kojoj će se bazirati kasniji veliki uspesi našeg kluba. Doktor O je imao izuzetan dar za prepoznavanje talenata, pa je na završetku karijere u stručni štab prebacio Mitića, Stankovića, Toplaka, koji će sa velikim uspehom raditi u fudbalu decenijama.



Kraj pedesetih bio je prvo doba dominacije nekog od klubova u jugoslovenskom fudbalu, ali je početak sledeće decenije centar zbivanja preneo na drugu stranu Topčiderskog brda. U sledećih sedam sezona Zvezda će osvojiti samo jednu titulu (što će se ponoviti tek devedesetih) i samo jedan kup, ostvariće najslabiji plasman u istoriji (sedmo mesto, 1963. godine) i čak četiri puta završiće izvan prve trojke na tabeli (pre i posle toga samo još sedam puta je Zvezda bila ispod trećeg mesta u 54 sezone fudbala u FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji).

Već tada bilo je jasno da je Zvezda daleko najpopularniji klub u zemlji, a navijačima su neuspesi teško padali, pa se dešavalo i da upadnu na teren i spale kompletne golove. U sezoni 1962/63 naš klub je postavio i negativni rekord sa samo 21 datim golom, duplo manje od, recimo, pet mesta slabije
plasirane Vojvodine.

Ipak, na drugoj strani Zvezda se razvijala i postavljala poslednje osnove za veliki uspon koji sledi – od kraja 1959. godine počela je izgradnja novog stadiona na mestu već zastarele Avale. U naredne četiri godine Zvezda je kao domaćin igrala na stadiona Partizana i OFK Beograda (što donekle i objašnjava loše rezultate), a novi objekat otvoren je prvog septembra 1963. u meču sa Rijekom.

Prva sezona na svom stadionu, koji je mogao da primi neverovatnih sto hiljada ljudi, proslavljena je duplom krunom, kojom je sa klupe ispraćen Miša Pavić, osvajač pet trofeja prethodne decenije i dotadašnji rekorder sa sedam uzastopnih sezona na klupi kluba.

Ključni momenat dogodio se u leto 1966. godine, kada je na klupu Zvezde seo Miljan Miljanić. Miljanić će punih osam godina predvoditi klub koji je za to vreme izrastao u pravog evropskog velikana. Do tada jugoslovenski fudbal prošao je kroz uvodnu fazu ispitivanja i petogodišnje dominacije
Zvezde i Partizana. U preostalih 25 godina zajedničke države Zvezda će biti konstanta, a smenjivaće se rivali.



Miljanić i Zvezdina raspucana deca (1966-1974)

Miljan Miljanić je u Zvezdi bio kao fudbaler još tokom slavnih 50-ih, ali je tek dolaskom na mesto prvog trenera u leto 1966. godine pronašao pravomesto za sebe i klub. Miljanić je bio predvodnik nove orijentacije u klubu – oslanjanja na sopstvene snage. U prvoj sezoni on je izvršio potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto, baš kao i prethodne godine. A posle toga počeli su uspesi.
Generacija koju je predvodio Dragan Džajić, zvanično najbolji igrač u istoriji ove zemlje (u izboru Fudbalskog saveza upriličenom povodom 50-godišnjice UEFA) i svakako jedno od najboljih levih krila u istoriji sveta, ostaviće dubok trag i napraviti veliku razliku u odnosu na sve najveće rivale. Prvi
put Zvezda će vezati tri šampionske titule (dva puta dupla kruna), a
svako dete u Jugoslaviji znaće imena Dujkovića, Đorića, Dojčinovskog,
Klenkovskog, Karasija, Aćimovića, Lazarevića, Krivokuće, Ostojića...
Posebno je vredan podatak da je većina pomenutih fudbalera na Marakanu
stigla veoma rano i prošla kroz mnoge selekcije u omladinskoj školi
kluba.

Zvezda je u tom periodu učvrstila ime i na evropskom nivou, uspostavljajući standarde koje je mali broj klubova sa istoka mogao da prati. Upravo je koncentracija na Kup šampiona 1971. godine uticala na to da u ligi bude ostvaren drugi najlošiji plasman ikad – šesto mesto – a utisak je popravio trofej u kupu. Miljanić će sa ekipom osvojiti još jednu titulu, 1973. godine, a tada će se već u ekipi naći i neka nova imena, Vladimir i Ognjen Petrović, Bogićević, Filipović, Keri... Mnogi od njih povešće Zvezdu krajem osme decenije u novu eru velikih uspeha.

Osim što je svojim navijačima donela mnogo radosti, Zvezda je u toj eri bila klub koji se gledao sa uživanjem: za osam Miljanićevih godina sedam puta je bila najefikasniji klub u ligi (1972. Velež dao gol više), a u poslednje dve sezone ostavljala je prve rivale najpre za 12, pa za 18 pogodaka.



Zec i Stanković, održavanje dominacije

Kako to obično biva, odlazak velikog trenera za sobom vuče rezultatski pad, pa su dve sezone posle Miljanićevog prošle bez mnogo uspeha za Zvezdu. Tek će dolazak Gojka Zeca 1976. doneti stabilnost i već sledećeg maja na Marakani se slavila dvanaesta titula. Bila je to uvod u eru Branka
Stankovića, koja će potrajati četiri godine, doneti Zvezdi tri trofeja i prvo veliko evropsko finale.

Posle Džajićevog odlaska u Bastiju ekipu je predvodila četvrta Zvezdina zvezda Vladimir Petrović Pižon, a jednaku popularnost imali su Dušan Savić i Srboljub Stamenković, kasnije velika zvezda fudbala u SAD. Prva sezona Gojka Zeca bila je prava demonstracija sile – titula je osvojena sa devet
bodova prednosti, što je do tada najveća razlika u istoriji lige, a strelci, predvođeni Filipovićem, tresli su mreže rivala 67 puta (prvi pratilac na toj listi Borac dao 53 gola).

Sledeće sezone Zvezda je osvojila drugo mesto i stvorila sebi uslove za sjajan nastup u Kupu UEFA u sezoni 1978/1979. Prvu titulu Stanković kao trener (kao igrač prvak je bio četiri puta) osvaja 1980. godine, kada Zvezdi izmiče dupla kruna, a godinu dana kasnije Zvezda je ponovo šampion.

Jedanaestogodišnji period bez osvojenog kupa, daleko najduži u istoriji, okončan je u proleće 1982. godine, kada je u dva klasika (2:2 u Zagrebu i 4:2 u Beogradu) nadmašen novi šampion, zagrebački Dinamo. Do tada se dogodila prva promena trenera tokom sezone još od pedesetih, Ostojić je zamenio Stankovića. U ekipu se 1983. vraća Gojko Zec, koji zatiče samo jednog igrača iz šampionske ekipe koju je vodio 1977. godine – Miloša Šestića.
Zec ponavlja uspeh iz prethodnog mandata, osvajajući titulu odmah po dolasku. I baš kao te sezone, kup je završio u Splitu, a Zvezda će trofej u najmasovnijem takmičenju osvojiti 1985, ponovo u duelu sa Dinamom.

Šestić je, posebno posle odlaska Petrovića i Savića tokom sezone 1982/1983 postao lider nove generacije, u kojoj su igrali Ivković, Elzner, braća Đurovski, Musemić, Janjanin, Mrkela. Kraj ere Gojka Zeca koincidirao je sa najvećim skandalom u istoriji jugoslovenskog fudbala, "slučajem Šajber", koji je uticao da u dve sezone zemlja ima po dva prvaka. Naš klub je najpre izgubio, a zatim osvojio titulu 1986. godine, pre nego što će mu ona za zelenim stolom biti oduzeta.






Izvor:serbianforum

Šampion Evrope i sveta

U leto 1986. godine dogodile su se velike promene u našem klubu. Uprava na čijem čelu su bili Dragan Džajić i Vladimir Cvetković počela je da gradi tim koji će moći da konkuriše najjačim evropskim timovima. Tog leta na klupu je doveden Velibor Vasović, prvi Srbin koji je podigao pehar Kupa šampiona, a ekipa je pojačana nizom igrača, među kojima se izdvajaju Dragan Stojković i Bora Cvetković.

U prvoj sezoni, započetoj sa kaznenim bodovima, Zvezda se koncentrisala na Kup šampiona, gde je ostvarila dobre rezultate. Već u leto 1987. godine napravljen je petogodišnji plan u kojem je zacrtano osvajanje Kupa šampiona. Istorija je pokazala da su sve namere ostvarene.

Od klupskog rođendana 1987. godine, kada je na Marakani pobeđen madridski Real, do marta 1992. godine Zvezda je živela kroz najlepši period u svojoj istoriji. U pet sezona pripale su nam četiri titule (1989. trofej je odnela Vojvodina sa Šestićem, Mihajlovićem, trenerom Ljupkom Petrovićem i direktorom Kosanovićem), 1990. sa čak 11, a godinu dana kasnije sa osam bodova prednosti u odnosu na prve rivale (oba puta Dinamo). U sve četiri sezone u kojima je osvojena titula Zvezda je igrala i finala kupa, ali je trofej osvojila samo 1990. godine.

Činjenica da su Zvezdu u pet slavnih godina vodila čak petorica trenera (Vasović, Stanković, Šekularac, Lj. Petrović i Popović) deluje čudno, ali istovremeno potvrđuje da su i u upravi i na terenu "crveno-beli" bili strahovito jaki. U leto 1987. došli su Binić i Prosinečki, zatim redom Šabanadžović, Pančev, Savićević, Belodedić i Mihajlović. Istovremeno je dobro funkcionisala omladinska škola, koja je klubu dala Stojanovića i Jugovića.

Na samom početku devedesetih Zvezda jednostavno nije imala konkurenciju u domaćim takmičenjima, a u Evropi je imala status velikana. Iako bi transferi bar nekih igrača neminovno usledili, rat na Balkanu, raspad Jugoslavije i sankcije Ujedinjenih nacija ubrzali su proces, koji će samo trinaest meseci posle Barija Zvezdu praktično ostaviti bez kompletne šampionske generacije.



Mračne devedesete

Na samom početku 1992. godine naš klub je bio na vrhuncu slave – šampion Evrope i sveta, oslabljen odlaskom nekolicine članova šampionske generacije iz Barija, ali još uvek sa pristojnim šansama da u Londonu brani trofej u Kupu šampiona. U domaćem takmičenju najveći rival Dinamo napustio je ligu, baš kao i ostali klubovi iz Hrvatske i Slovenije, a šampionat u skraćenoj Jugoslaviji igran je na ivici regularnosti, jer je u aprilu izbio rat u Bosni i Hercegovini. Zvezda je odbranila titulu i drugi put ostvarila šampionski het-trik (prvi put od Miljanićeve ere), ali su se već u finalu kupa, kada je trofej osvojio Partizan, videli znaci teških dana koji su sledili našem klubu.

Između maja 1992. i maja 2000. godine na Marakani je proslavljena samo jedna titula – dvadeseti pehar u naše vitrine stigao je 1995. godine, a donela ga je još jedna sjajna generacija, u kojoj su nastupali Milojević, Stojkovski, Đorović, Stefanović, Sakić, Živković, Krupniković, Kovačević, Petković... Na putu ka tituli dobijen je i stoti derbi (2:1), a na klupi je ponovo sedeo Ljupko Petrović.

Ipak, bio je to kratak predah u veoma neuspešnoj deceniji. Liga tadašnje SR Jugoslavije nije ličila na sportsko takmičenje kakvom smo prisustvovali pre raspada zemlje, a u novim čudnim oklnostima naš klub se teško snalazio. Imala je Zvezda često daleko najbolji tim u zemlji, ali to jednostavno nije bilo dovoljno. Kako su se devedesete bližile kraju, neregularnosti su se približavale kulminaciji, a u šampionatu 1997/98 titulu je osvojio debitant u ligi Obilić. Sledeći šampionat nije ni okončan zbog NATO agresije, a Zvezda je završila na trećem mestu, što je jedini plasman ispod druge pozicije za naš klub u poslednjih 20 godina.

U sedam sezona Zvezda je osvojila jednu titulu i čak pet kupova, uz nekoiliko blistavih evropskih nastupa. Za većinu klubova to je po svim standardima uspešan period, ali su prohtevi Zvezdine armije navijača drugačiji. Doba zadovoljstva za njih tek će se vratiti.



Novi vek i novi uspesi

Leto 1999. predstavljalo je novi početak za naš klub. Neposredno po završetku NATO agresije Zvezda je osvojila sedamnaesti kup u istoriji, pobedom nad Partizanom 4:2, a posle lošeg početka sledeće sezone ekipu je umesto Miloljuba Ostojića preuzeo Slavoljub Muslin. Član slavne generacije Pižona Petrovića i Duleta Savića doneo je ekipi novu filozofiju – u dve sezone sa njim na klupi Zvezda je postavila defanzivne rekorde i prepolovila broj primljenih pogodaka (samo 19 u 40 mečeva šampionata 1999/2000). Titula je praktično obezbeđena na Đurđevdan, kada je na Marakani savladan Obilić, a Partizan osvojio samo bod u Kragujevcu. Tri dana kasnije osvojen je kup, a četiri boda prednosti rutinski su sačuvana u preostala tri kola. Zvezda je u martu, aprilu i maju te godine dobila svih 20 mečeva u ligi i kupu.

Sledeće sezone Muslin je ostao u klubu, a titula je odbranjena. Trofej je izgubljen u kupu, takmičenju na koje je Zvezda uspostavila neku vrstu monopola – u poslednjih 18 finala igrala je 16 puta i 10 puta izlazila kao pobednik. Muslin će klupu našeg kluba napustiti u septembru 2001. godine, posle čega Zvezda gubi dve uzastopne titule na identičan način – posle pet kola naš zaostatak za najvećim rivalom bio je ogroman (u prvoj 7, a u drugoj 10 bodova razlike). Povratak Muslina na klupu u leto 2003. godine vratio je Zvezdi neophodnu čvrstinu i novi rekord – samo 13 primljenih golova u 30 utakmica.

Tog leta je naš klub, na čijem čelu je treći put Ljupko Petrović, ostvario sjajne rezultate na pripremama i sa velikim optimizmom ušao u novi šampionat, ali su dva teška poraza u evropskim mečevima (u Ajndhovenu i Sankt Peterburgu) poremetila psihološki ekipu, koja gubi borbu za titulu, a lošu sezonu završava porazom u finalu kupa od Železnika (drugi put u tri godine kup izgubljen golom primljenim u poslednjem minutu).

Tokom leta 2005. dolazi do velike promene u klubu, jer Dragan Džajić napušta mesto predsednika i odlazi sa fuinkcije posle punih 20 godina. Treću Zvezdinu zvezdu menja peta – Dragan Stojković – a prvi put u istoriji na klupu dolazi strani trener Valter Zenga. Slede dve godine potpune Zvezdine dominacije u domaćem fudbalu, oličene u duplim krunama i najpre sedam, a zatim i sedamnaest bodova prednosti u odnosu na najbliže rivale u ligi. U sezonu 2007/2008 Zvezda je ušla sa jasnim ambicijama, koje su ponovo neizbežne na Marakani – odbrana duple krune i korak dalje u Evropi.


Evropska zvezda





Evropska Zvezda

U istoriji evropskih kupova dugoj više od šest decenija samo dva kluba sa Istoka nosila su naslov šampiona kontinenta – rumunska Steaua i naša Crvena zvezda. Zvezdin grb zauvek će ostati na špici programa posvećenih Ligi šampiona, ali uspesi iz 1991. samo su vrh ledenog brega sastavljenog od sjajnih rezultata mnogih Zvezdinih generacija.

Iako je iza našeg kluba petnaest relativno nesupešnih godina u evropskim okvirima, jer je Zvezda poslednji put dočekala proleće u Evropi još 1992. godine, mesto na listi najuspešnijih klubova u istoriji evro-kupova niko nam ne može oduzeti.

U sezonu 2007/2008 Crvena zvezda je ušla kao šesnaesti tim na večnoj evropskoj listi, neposredno iza kijevskog Dinama, a ispred Seltika i PSV Ajndhovena. Rezultati iz tekuće sezone mogu nas podići do petnaestog ili spustiti do osamnaestog mesta.

Zvezda je osim osvajanja Kupa šampiona i Interkontinentalnog kupa 1991. godine igrala u finalu Kupa UEFA dvanaest godina ranije, plasirala se ukupno šest puta u polufinala evropskih kupova, a petnaest puta stigla među osam najboljih. Iako ne spada u službena takmičenja UEFA, Srednjoevropski kup nekada je imao veliki prestiž,a Zvezda ga je osvojila 1968. godine.

Zvezdina evropska priča počela je trećeg novembra 1956. godine, u malom holandskom gradu Kerkrade, smeštenom u pokrajini Limburg, na samoj nemačkoj granici. Prvi protivnik, u prvoj rundi Kupa šampiona 1956/1957 bio je šampion Holandije Rapid JC Herlen (kasnije se u potpunosti preselio u Kerkrade i promenio ime u Roda).

Sâm početak pokazao je kakva budućnost očekuje naš klub – posle samo četiri minuta Bora Kostić je dao prvi Zvezdin evropski gol, a posle mnogo drame i preokreta Anton Rudinski je obezbedio pobedu od 4:3. U revanšu, 11 dana kasnije, Zvezda je pobedila lako, 2:0, i obezbedila prolazak u sledeće kolo.

U februaru je Zvezdu čekao sofijski CDNA (današnji CSKA), koji je u Beogradu bio na pragu katastrofe, ali je izvukao 1:3, da bi u Sofiji Zvezda doživela prvi evropski poraz od 2:1, nedovoljan da zaustavi našu ekipu. Već u prvom pokušaju Zvezda je stigla u polufinale Kupa šampiona.

Trećeg aprila u Beograd je stigao italijanski šampion Fjorentina. Posle žestoke borbe odluka je pala samo tri minuta pre kraja, kada je Maurilio Prini uspeo da savlada Krivokuću. U revanšu ponovo su dve ekipe bile potpuno ravnopravne, a golova nije bilo. Toskanci su otišli na finalni meč na stadionu Santjago Bernabeu. Crveno-beli dres u dva meča nosili su Krivokuća, Popović, Zeković, Mitić, Spajić, Tasić, Šekularac, Toplak, Cokić, Kostić, Rudinski, Beara i Tomić. Njihov uspeh biće dostignut tek 14 godina kasnije.

Kraj pedesetih bio je doba Zvezdine dominacije u domaćem fudbalu, kada je naš klub u pet sezona osvojio četiri titule i dva kupa. Tako je Zvezda novu priliku za dokazivanje na najvišoj sceni dobila već iste jeseni, ponovo u Kupu šampiona. U prvoj rundi deklasiran je luksemburški Stad Didelanž (5:0 i 9:1, uz šest golova Bore Kostića), a mečevi sa švedskim IFK Nurćepinom naučili su nas da se fudbal igra 90, a u evro-kupovima i svih 180 minuta.

Prvi meč odigran u Švedskoj delovao je mirno do samog finiša, a onda su domaći fudbaleri dali dva gola u malom razmaku. Zvezda je sačuvala koncentraciju, pa je golovima Toplaka i Kostića u poslednja tri minuta stigla do izjednačenja. U Beogradu Nurćepin je vodio tokom većeg dela meča, ali su dva gola Ljubiše Spajića u poslednjih četvrt sata obezbedili Zvezdi četvrtfinale.

A tamo su čekale slavne Bazbijeve bebe, najtalentovanija generacija u istoriji britanskog fudbala, koja je procvetala istovremeno kad i Zvezda. U prvom meču, 14. januara, Zvezda je ispustila prednost i izgubila 2:1, a revanš se igrao na stadionu JNA 5. februara 1958. U jednoj od najuzbudljivijih partija u istoriji evro-kupova dva gola Bobija Čarltona donela su Englezima prednost od 3:0 na poluvremenu, ali su Kostić i Tasić vratili naš tim na 3:3 već u 58. minutu. Posle pola sata potpune drame rezultat je ostao nepromenjen, a plasman u polufinale izborio je Mančester Junajted.

Fudbaleri dve ekipe proveli su veče u prijatnom druženju, ne sluteći šta će se desiti već sledećeg dana. Pri povratku u Englesku avion sa ekspedicijom Mančester Junajteda srušio se na minhenskom aerodromu. Poginula je 21 osoba, među kojima i osam prvotimaca Mančester Junajteda, uključujući i 22-godišnjeg Dankana Edvardsa, za kojeg mnogi stručnjaci tvrde da je najbolji britanski fudbaler ikad. Jedna od najtežih nesreća u istoriji svetskog fudbala zauvek je zbližila dva velika fudbalska kluba.




U narednih 12 sezona Zvezda je najveće uspehe ostvarila u Kupu sajamskih gradova, u kojem se, baš kao pedesetih u Kupu šampiona, u uzastopnim sezonama probijala u polufinale i četvrtfinale.

U sezoni 1961/1962 naša ekipa je preko Bazela, Hajbernijana i Espanjola stigla do dvomeča sa Barselonom. Ako je nekoliko godina ranije Bora Kostić bio glavno Zvezdino oružje (14 golova u dve sezone KEŠ), sada su napačke dužnosti bile podeljene na Melića (4), Stipića i Maravića (po 3), a u trijumfu nad Espanjolom od 5:0 blistali su dvostruki strelac Šekularac i pojačanje iz Partizana Milan Galić. U polufinalu je Barsa, koju su predvodili Šandor Kočiš i Hose Antonio Saldua, bila prejaka za naš tim, pobedila je i u Beogradu (2:0) i na svom terenu (4:1).

Osveta katalonskom klubu uslediće osam meseci kasnije, u drugoj rundi istog takmičenja. Pre toga Zvezda je eliminisala bečki Rapid, a u beogradskom duelu sa "blaugranom" je za osam minuta od 0:2 preokrenula na 3:2. Na stadionu Kamp Nou, 19. decembra 1962, golova nije bilo do 86. minuta, kada je Luis Kubilja pogodio Zvezdinu mrežu. Tada gol u gostima nije značio ništa, pa je za drugi januar zakazana majstorica u Nici. Azurna obala bila je srećna za našu ekipu, a penal Bore Kostića bio je dovoljan za pobedu. U četvrtfinalu Zvezda je igrala sa Romom, a posle 0:3 na Olimpiku, dva gola Maleševa nisu bila dovoljna.

U preostalih sedam nastupa u tom periodu naš tim ostvario je neke visoke pobede (5:0 protiv Atletika iz Bilbaa, 8:0 protiv Linfilda iz Belfasta), vodio interesantne borbe (poražen u majstorici od Rendžersa, ispao na gol u gostima od berlinskog Foverca), ali nikada nije otišao dalje od drugog kola.

Šezdesete su najneuspešniji period u klupskoj istoriji pre raspada Jugoslavije, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. Problemi su počeli još 1958, kada se Zvezda nije plasirala u evropska takmičenja, jer Kup pobednika kupova još nije bio pokrenut, a Evropa nije gledala Zvezdu ni u sezonama 1963/1964 i 1967/1968, posle sedmog i petog mesta u domaćoj ligi.

Nećemo zaboraviti ni rezultate našeg kluba u Mitropa (Srednjoevropskom) kupu. To takmičenje je pred Drugog svetskog rata imalo renome na nivou današnje Lige šampiona, a posle obnavljanja 1956. godine održalo je ugled u narednih petnaestak sezona. Zvezda je učestvovala u prva tri izdanja, najpre stigavši do četvrtfinala, pa do polufinala, pre nego što je 1958. osvojila pehar.

Mitropa kup se u to doba igrao tokom leta, u pauzi između sezona, a 1958. pred Zvezdom su pali čehoslovačka Dukla iz Pardubica, Lokomotiva iz Sofije i beogradski Radnički, pre nego što je u finalu dva puta pobeđena imenjakinja, Ruda Hvezda iz češkog mesta Heb. Trofej je osvojen bez poraza.

U narednih osam godina Zvezda je samo jednom igrala u Mitropa kupu, a ni u prve dve sezone po povratku u takmičenje nije blistala. Međutim, u sezoni 1967/1968 (tada je takmičenje već prebačenu u regularnu sezonu) trofej će opet u Beograd, u vitrine Marakane. Na putu su bila dva mađarska kluba – Diošđer iz Miškolca i Ujpešti Doža, i dva rivala iz Slovačke – Inter Bratislava i u finalu Spartak iz Trnave (u to vreme osvojio pet od šest čehoslovačkih titula). Na sva četiri gostovanja Zvezda je doživela minimalne poraze, kod kuće je dobila sve mečeve ukupnim rezultatom 14:2. Posle osvajanja drugog trofeja Zvezda se povukla iz Mitropa kupa i priliku pružila drugima, dok je takmičenje lagano gubilo na ugledu.

Sedamdesete – rađanje evropskog velikana

Na samom kraju šezdesetih na scenu je stupila nova, briljantna Zvezdina generacija, sačinjena od igrača iz sopstvenog podmlatka. Sa klupe ih je predvodio Miljan Miljanić, na terenu Dragan Džajić. U domaćim takmičenjima realne konkurencije nije bilo (pet trofeja u tri godine), a 1970. oni su konačno sazreli za Evropu.
Na početku te kampanje nije sve izgledalo tako dobro. Stari poznanik Ujpešt, kojeg smo pobedili u Mitropa kupu, ali od koga smo doživeli dvostruki poraz deset godina ranije u Kupu šampiona, ostvario je pred svojim navijačima pobedu od 2:0.

Međutim, blistava crveno-bela sezona počela je 30. septembra u revanšu sa Mađarima, u kojem je Zvezda postigla četiri gola. Sjajne partije nastavljene su u duelima sa rumunskim Aradom (3:0, 3:1), a u četvrtfinalu čekao nas je Karl Cajs iz Jene. U Saksoniji Zvezda je prošla kroz pravi pakao u sudijskoj režiji – isključeni su Džajić i Antonijević, a golom iz izmišljenog penala Karl Cajs je pobedio 3:2. Revanš na krcatoj Marakani ušao je u legendu, a Zvezda je zbrisala Nemce pobedom 4:0 i izborila se za drugo polufinale u istoriji.
Mečevi sa Panatinaikosom ušli su u legendu – 14. aprila Novković, Aćimović i Janković doneli su Zvezdi veliku prednost, Kamaras je smanjio, a Ostojić postavio konačnih 4:1 pred 100.000 ljudi na Marakani. Revanš u Atini 14 dana kasnije već tri i po decenije je tema raznih teorija. Ono što je izvesno je da je Zvezda ispustila prednost, i da su golovi Antonijadisa (2) i Kamarasa odveli PAO u londonsko finale, gde će izgubiti od Ajaksa. Za Zvezdu su u oba meča igrali Dujković, Đorić, Klenkovski, Novković, Bogićević, Pavlović, Janković, Karasi, Filipović, Aćimović i Ostojić. Džajić i Antonijević i dalje su služili četiri meča suspenzije iz meča u Jeni.
Neuspeh nije demoralisao naše fudbalere, koji su u naredne tri sezone stizali do trećeg kola, obezbedivši dva puta proleće. Na putu oni su ostvarili dvostruke pobede nad Valensijom (1972) i poljskim šampionom Stalom iz Mjeleca (1973), koji je dao osnovu za trećeplasiranu reprezentaciju na Svetskom prvenstvu sledećeg leta.

Ipak, najveći uspeh Zvezda je ostvarila u duelima sa Liverpulom. Bila je to poslednja sezona na klupi velikog Bila Šenklija (tvorca jedne od najčuvenijih izjava u istoriji sporta: "Fudbal nije pitanje života i smrti. Fudbal je mnogo važniji od toga"), koji je tog proleća timu doneo titulu i Kup UEFA i želeo je da se oprosti naslovom šampiona Evrope. Na Marakani Zvezda je 23. oktobra 1973. pobedila 2:1, a 14 dana kasnije Lazarević i Janković su se pobrinuli da i na Enfildu bude ostvaren isti rezultat. Ispostaviće se da je to jedini poraz Liverpula pred svojim navijačima u Kupu šampiona u celom dvadesetom veku!
U sezoni 1974/1975 došlo je vreme za novo polufinale, ovog puta u Kupu pobednika kupova. U prve dve runde zvezda je prošla pored solunskog PAOK-a i luksemburškog Avenira, a u četvrtfinalu pred našim igračima bio je veliki Real Madrid. Šestog marta 1975. Zvezdu je na stadionu Bernabeu dočekao Miljan Miljanić, sada kao trener Reala, kao i 125 hiljada domaćih navijača, najbrojnija publika koju je naš klub ikad video. Domaćin je pobedio 2:0, ali to nije bilo dovoljno u duelu sa Zvezdom. Trinaest dana kasnije sto hiljada ljudi proslavilo je veličanstvenu pobedu, ostvarenu golovima Džajića i golmana Olje Petrovića iz penala. U produžecima golova nije bilo, a sa bele tačke naš tim pobedio je 6:5, poslednji gol dao je Janković, a Petrović je odbranio penal Santiljani.

Sledećeg meseca u Budimpešti Zvezda je poražena od Ferencvaroša 2:1, a revanš je ušao u legendu kao utakmica sa najvećom posetom na Marakani. Prodatio je 96.070 karata, a procenjuje se da je na tribinama bilo i svih 110 hiljada ljudi, duplo više od današnjeg kapaciteta našeg stadiona. Svi oni kući su otišli razočarani, jer je Heđšijev gol iz penala u 83. minutu doneo konačnih 2:2 i plasman Ferencvaroša u finale.



Prvo evropsko finale

Još jednom je početak bio težak – u Berlinu Zvezda je od Dinama primila tri gola za pola sata, brzo uzvratila dva puta, ali je u finišu poklekla i poražena 5:2 golom Brileta u 89. minutu. Lekcija je naučena, a finiš će do kraja takmičenja biti Zvezdino vreme. U revanšu su Nemci brzo poveli i čuvali prednost do 58. minuta. Tada je počeo preokret zaokružen pogotkom Šestića za 4:1 u 90. minutu.

Protiv Sportinga iz Hihona Zvezda je pobedila na strani i igrala nerešeno kod kuće, a oba gola postigla je u poslednjih deset minuta meča. Treći rival bio je londonski Arsenal, koji je eliminisan takođe rezultatima 1:0 i 1:1, a odlučio je gol Savića na Hajberiju, tri minuta pre kraja, posle jedne od najlepših akcija u istoriji kluba.

I prvi prolećni rival bio je iz Engleske – Vest Bromvič Albion – a promena nije bilo ni u rezultatima: rutinskih 1:0 i 1:1, Savić u Beogradu (iz slobodnog udarca) i Šestić u predgrađu Birmingema (lobom) pogađali su u poslednjih pet minuta.

Polufinale vodi Zvezdu još jednom u Berlin, na drugu stranu zida, gde je čeka Herta. Prvi meč kod kuće Zvezda dobija sa uobičajenih 1:0 (peti gol Duleta Savića u takmičenju), a u Berlinu domaćin već u 18. minutu vodi 2:0. Ipak, Miloš Šestić se pobrinuo da eliminiše i drugu berlinsku ekipu i obezbedi Zvezdi mesto u finalu.

A tamo je našu ekipu čekala Borusija iz Menhengladbaha, najtrofejniji nemački tim tokom 70-ih (pet titula), koji je od 1973. do 1980. igrao pet evropskih finala. Na Marakani je devetog maja Šestić nastavio da teroriše Nemce, ali je Jurišićev autogol dao rivalu psihološku prednost pred revanš. Uzvratna utakmica igrala se u Diseldorfu, gde je Italijan Mikeloti poklonio Nemcima penal, a Danac Simonsen presudio Zvezdi.

Crveno-beli dres u finalnim mečevima nosili su Stojanović, Jovanović, Jovin, Muslin (Krmpotić), Miletović, Jurišić, Petrović, Blagojević, Savić, Šestić (Milovanović), Milosavljević, a sa klupe ih je predviodio Branko Stanković.




Osamdesete – pouke i priprema

U sledeće četiri sezone Zvezda je igrala u sva tri kupa i ispadala od velikana evropskog fudbala – Bajerna, Intera, Anderlehta i Barselone. Na putu ka tim utakmicama naši igrači igrali su dva puta po snegu Norveške, a jednom na malteškoj šljaci (jer Hibernijans nije želeo da plati za jedini travnati teren u zemlji).

Treća runda Kupa UEFA u sezoni 1979/80 donela je veliku tugu za Zvezdine navijače, koji su već pomislili da je veliki uspeh u rukama. Bajern je u Minhenu pobedio 2:0, ali je na Marakani posle 60 minuta Zvezda vodila 3:0 (Savić, Petrović, Repčić). Tada se naši fudbaleri povlače i primaju dva gola za neuspeh koji će biti osvećen 12 godina kasnije.

Sledeće sezone Zvezda je stigla do četvrtfinala Kupa šampiona, a još jedan gol Srebrenka Repčića dao je našem timu odličnih 1:1 sa Interom na San Siru. U revanšu jedini gol postigli su Italijani (Muraro) pa je Zvezda ostala bez trećeg polufinala u istoriji.

Novu priliku naš tim je imao već sledeće godine, kada je u četvrtfinalu rival bio Anderleht. Belgijanci, predvođeni Tomislavom Ivićem, slavili su u oba meča rezultatom 2:1, pre nego što su ispali od kasnijeg pobednika Aston Vile.

Iste jeseni na Marakanu je stigao najbolji fudbaler na svetu u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka. Zvezda je od Barselone primila četiri gola, a nikada nijedan protivnički igrač nije dobio ovacije kao Dijego Armando Maradona posle spektakularnog loba.

Usledile su dve slabe sezone, obeležene ispadanjem u prvim kolima. Najpre je od Zvezde oba puta bolja bila Helas Verona, predvođena Fanom i Elkjerom, a zatim je Janjaninov šou u finišu meča sa Benfikom (het-trik za preokret od 0:2 u 3:2) bio nedovoljan, jer su u Lisabonu primljena dva gola u poslednjih četvrt sata.

Na sredini osamdesetih Zvezda je dva puta ispadala od madridskih timova, oba puta u prvom prolećnom kolu. Konstantnost našeg kluba na kontinentalnoj sceni najbolje potvrđuje podatak da je u devet sezona od 1978. do 1987. čak pet puta uspela da prezimi u Evropi.

Nastup u Kupu pobednika kupova 1985/1986 obeležio je "slučaj Zjajo", koji je uticao na petonedeljno odlaganje revanša druge runde sa Lingbijem. UEFA je presudila u korist Zvezde, pa je naš tim igrao sa Atletikom. Posle 0:2 u Madridu (istim rezultatom "Jorgandžije" su nas pobedile i 12 godina ranije, u četvrtfinalu KEŠ) naša ekipa je izborila samo 1:1, a crveni karton za Milka Đurovskog zbog ironičnog aplauza Srbiji bio je uvod u velike promene u igračkom kadru.

Godinu dana kasnije Zvezdin 42. rođendan uveličala je poseta najtrofejnijeg kluba u istoriji. Po izuzetno hladnom vremenu Zvezda je blistala i do poluvremena vodila 3:0. Real je na kraju uspeo da dođe do 4:2 (uz jedan pogođen i jedan promašen penal), dovoljno da u revanšu trijumfom 2:0 osveti poraz iz 1975. godine. Pre toga naš stadion bio je svedok još jedne osvete za sedamdesete, kada je u prvom kolu pregažen Panatinaikos 3:0, uz nezaboravni gol Musemića.



Nova uprava već je spremila petogodišnji plan sa idejom da naš klub osvoji titulu prvaka Evrope, ali u prve tri sezone Zvezda nije stigla ni do proleća. Počelo je laganom pobedom nad Trakijom i debaklom u Brižu, a već u jesen 1988. Marakana je dočekala novi superspektakl sa neočekivanom reprizom.

U drugom kolu Kupa šampiona Zvezda je izvukla evropski Dream team tog doba – AC Milan. Berluskonijeva ekipa predvođena holandskom trojkom Gulit-van Basten-Rajkard bila je apsolutni favorit, ali je na San Siru Zvezda drugi put u istoj deceniji došla do 1:1. Heroj dana bio je Dragan Stojković, čiji je solo-gol jedan od najlepših u klupskoj istoriji, a odgovor Virdisa stigao je minut kasnije.

Revanš na Marakani trajao je puna 24 sata. Devetog novembra Savićević je doneo prednost Zvezdi, ali je zbog magle meč prekinut u 61. minutu. Sledećeg dana meč je ponovljen, van Basten i Stojković dali su golove, pa su usledili produžeci i penali. Sa bele tačke pogodili su Stojković i Prosinečki, a Savićeviću i Mrkeli odbranio je Gali. Za Milaniste precizna su bila sva četiri izvođača: Barezi, van Basten, Evani i Rajkard. "Rosoneri" će i te i sledeće sezone biti nezaustavljivi u Evropi, a posle njih na red će doći Zvezda.

Ipak, do tada trebalo je odigrati Kup UEFA 1989/1990, a takmičenje je kao i deset godina ranije otvoreno trijumfom nad Galatasarajem. Usledila je dupla pobeda nad Žalgirisom, da bi 22. novembra dva gola Dejana Savićevića donela Zvezdi veliku prednost nad Kelnom. Četrnaest dana kasnije Zvezda je rutinski kontrolisala igru sat vremena, zatim je Falko Gec uspeo da vrati svoj tim u igru sa dva pogotka, Prosinečki promašuje stopostotnu šansu u 90. minutu, a u sledećem minutu Frank Ordenevic šalje "Jarčeve" u četvrtfinale. Novu priliku Zvezda će dobiti sledeće jeseni, ali će tog puta umeti da je iskoristi.

Posle osvojene titule u Bariju Zvezda je morala da trofej brani van svoje zemlje, zbog rata u bivšoj Jugoslaviji. UEFA je te godine promenila format i umesto kupa pokrenula Ligu šampiona, u kojoj je učestvovalo osam najboljih na kontinentu. Na putu do grupe Zvezda je u Segedinu i na strani pobedila Portadaun i Apolon Limasol, a za protivnike u grupi dobila je Sampdoriju, Anderleht i Panatinaikos.

Počelo je porazom 0:2 na Marasiju, prvim posle 17 mečeva (peta najduža serija bez poraza u elitnom evropskom takmičenju), posle čega je Anderleht pobeđen u Budimpešti, a Panatinaikos na proleće i u Atini i u Sofiji. Ključni meč Zvezda je igrala sa Sampdorijom, kada je ispustila 1:0 i doživela poraz 1:3, čime je italijanski klub obezbedio mesto u londonskom finalu. Kraj jedne ere, u kojoj je Zvezda u 22 godine 11 puta dočekala proleće u Evropi i vezala 24 sezone u jednom od evro-kupova, dogodio se u Briselu, gde smo poraženi 3:2 u meču bez takmičarskog značaja.

Krajem maja Ujedinjnene nacije su uvele sankcije našoj zemlji, čime je na tri godine srpski i crnogorski fudbal proteran sa međunarodne scene. Kada se vrati u Evropu Zvezda neće biti tretirana kako zaslužuje.



Povratak u Evropu

Tokom sezone 1994/1995 UEFA i FIFA primili su naše fudbalere natrag, ali dok je reprezentacija nastavila tamo gde je stala u proleće 1992. godine, klubovima su obrisani svi rezultati i tretirani su kao početnici u evropskoj konkurenciji. Tako je Zvezda, šampion Evrope iz 1991, učesnik grupe 1992. i osmine finala 1990. godine (sve te tri sezone su se računale pri određivanju nosilaca u leto 1995. godine) postavljena na dno liste i umesto mesta u Ligi šampiona (kao šampion SRJ za 1995. godinu) premeštena u Kup UEFA. Ta odluka imaće dugoročno katastrofalne posledice po naš tim – umesto da uživa u plodovima sopstvenog dugogodišnjeg rada i preko lakših rivala dolazi do grupne faze Lige šampiona, on će već na startu dobijati najteže rivale, a takmičenje će počinjati već u julu.

Prvi meč po povratku Zvezda je odigrala 8. avgusta 1995. sa švajcarskim Ksamaksom. Šezdeset hiljada ljudi došlo je da pozdravi novu generaciju koja je uprkos svim problemima imala velike ambicije, ali je posle niza promašaja kazna stigla u 87. minutu u vidu Vitlovog gola. U revanšu pogodaka nije bilo, pa se sezona za Zvezdu završila u avgustu, što se nije dogodilo nikad pre i nikad kasnije.

Ako je prva evropska sezona donela šok, druga donosi obećanje. Umesto Ljupka na klupi je bio Vladimir Petrović, a predvodnici nove generacije bili su tinejdžeri Dejan Stanković i Perica Ognjenović. Zvezda je kroz dva remija izbacila Harts, a posle minimalnog poraza u Kajzerslauternu usledilo je blistavo veče okončano sa tri gola za naš tim u produžetku. Nagrada za pobedu od 4:0 bila je duel sa Barselonom, četvrti put u istoriji. Barsa je te godine bila najjači tim izvan Lige šampiona, što je potvrdila osvajanjem Kupa kupova. Ipak, Zvezda se nije predala, vodila je u obe utakmice (završene 1:3 i 1:1), a atmosfera na Marakani poslednjeg dana oktobra 1996. bila je verovatno najbolja u poslednjih 15 godina, ukrašena predivnom koreografijom sa panoramom Beograda na zapadnoj tribini.

Sledeće sezone Zvezda se mučila sa Helsinkijem i Ekerenom i na kraju zaglavila u blatu žestokog pljuska koji je počeo paralelno sa utakmicom. Slično neuspešno Zvezda je u Evropi igrala dva leta kasnije, kada je teško prošla Nefči iz Bakua, a zatim ispala od Monpeljea.

Između te dve sezone viđen je sasvim pristojan niz u Kupu UEFA, gde je mreža nejakog Kolhetija iz Gruzije napunjena sa 11 lopti, pre nego što su eliminisani respektabilni rivali Rotor Volgograd i Mec, a neprelazna prepreka za Zvezdu bio je Lionski Olimpik, koji je iskoristio dvostruke standarde UEFA i iznudio da umesto u Beogradu gostuje u Bukureštu.



Novi vek i novi uspesi

Posle pet godina Zvezda je 2000. osvojila titulu i izborila se za prvi nastup u reformisanim kvalifikacijama za Ligu šampiona, u kojima je posle pobeda nad KI Klaksvikom i Torpedom iz Kutaisija igrala sa kijevskim Dinamom. Ispostaviće se da je to bila najbolja prilika u prvih pet pokušaja da se domognemo elitnog takmičenja – u Kijevu je bilo 0:0, u Beogradu je Zvezda vodila 11 minuta, ali je gol u gostima Valentina Bjalkeviča presudio. Zvezda se preselila u Kup UEFA, gde je sa uspehom nadigrala Lester Siti (iako je revanš igran u Beču), a zatim se dobro nosila sa Seltom, dok se nije ispostavilo da su proceduralnom greškom u sastav ubačena dva igrača koji nemaju pravo nastupa u Vigu.

Usledio je novi pokušaj u Ligi šampiona, pobeda nad Omonijom, pa 0:0 i 0:3 sa Bajerom iz Leverkuzena, kasnijim finalistom. U Kupu UEFA Zvezda je doživela težak neuspeh, jer je u prvom kolu ispala od nejake ekipe CSKA Kijev.

Slede ponovo dve sezone u Kupu UEFA, prva gostovanja u Kazahstanu i Moldaviji, pobede nad Kjevom i Odenseom, a zatim neuspesi u duelima sa njihovim susedima Laciom i Rosenborgom. Protiv Norvežana Zvezda je imala sjajnu priliku da dočeka proleće – igrača više u Trondhajmu i meč završen bez golova, ali je u Beogradu jedini pogodak postigao Bratbak.

Nova titula 2004. godine i sjajan pripremni period podmlađene ekipe doneli su velike ambicije, a dve beogradske pobede nad Jang Bojsom i PSV-om samo su ih pojačale. Dan pred revanš u Ajndhovenu povredio se Nikola Žigić i Zvezda se suočila sa ozbiljnim problemom. Neiskusna ekipa loše je reagovala, PSV je revanš dobio rezultatom 5:0 (najubedljiviji poraz u evropskoj istoriji kluba), što će ostaviti dubok trag na celu generaciju. Još uvek u šoku naša ekipa poražena je u Sankt Peterburgu od Zenita 4:0 i oprostila se i od Kupa UEFA, a sa klupe je i treći put otišao Ljupko Petrović.

U novi format Kupa UEFA Zvezda je uspešno kročila 2005. godine – u kvalifikacijama je deklasiran hrvatski Inter, u prvom kolu golom u gostima pobeđena Braga, pa je Zvezda dobila grupu sa Bazelom, Trumseom, Romom i Strazburom. Protiv Švajcaraca Zvezda je igrala bez publike, ali je povela, igrala dobro i – izgubila golom tri minuta pre kraja. U Norveškoj očekivala se pobeda, ali je doživljen ubedljiv poraz. Kada je izgledalo da nade u prolazak nema naša ekipa je ubedljivo pobedila Romu uz briljantan nastup Nikole Žigića, pa je u poslednjem kolu pobeda u Strazburu garantovala evropsko proleće. U Alzasu je utakmica počela odlično, Zvezda je u poslednjih 10 minuta ušla sa prednošću od 2:0, ali su dve velike greške odbrane omogućile tinejdžeru Gameru da se proslavi i deset sekundi pre kraja meča nanese težak udarac našem klubu.

Bari - Tokio 1991.




Planovi za pohod na evropski tron pravljeni su na Marakani od sredine 80-ih godina. Zvezda je u prethodne dve decenije ostvarivala solidne evropske rezultate sastavljajući tim od igrača iz svoje omladinske škole, uz povremeno dovođenje mladih talentovanih fudbalera iz malih klubova, uglavnom u Srbiji. Tandem Džajić-Cvetković rešio je da krene drugim putem, da dovođenjem najboljih igrača na domaćem tržištu stvori ekipu koja bi odmah mogla da se takmiči na kontinentalnom nivou, a za nekoliko sezona i bude kandidat za evropske trofeje.

Prvi korak u novom smeru dogodio se u leto 1986. godine, kada su iz zagrebačkog Dinama dovedeni Bora Cvetković i Milivoj Bračun, a iz niškog Radničkog najveći talenat jugoslovenskog fudbala Dragan Stojković. Već godinu dana kasnije Piksijevim putem krenuo je Dragiša Binić, koji će sa Cvetkovićem činiti najbrži napad u Evropi, a Dinamo je ostao i bez trećeg, najnadarenijeg igrača – Roberta Prosinečkog. Do leta 1988. godine u crveno-beli dres obučeni su i najkvalitetniji preostali igrači u ligi Dejan Savićević i Darko Pančev. Uz malo dorade ekipa je bila spremna za najviše domete.

Iako su se svake godine menjali treneri, Zvezda je uspevala da održi stil igre baziran na brzim napadačima i vrhunski kvalitetnim veznim igračima, a malo je nedostajalo da već u prvom pokušaju bude izbačen najjači evropski klub te epohe Milan. U toj sezoni (1988/1989) naš tim je izgubio titulu u duelu sa Vojvodinom (što će kasnije takođe imati veliki značaj), pa je drugi pokušaj evropskog pohoda bio posvećen Kupu UEFA. Šesti decembar 1989. godine jedan je od ključnih dana na putu Zvezde ka Bariju i Tokiju – tog dana je briljantna Šekularčeva ekipa u Kelnu doživela težak poraz i ispala u trećoj rundi Kupa UEFA, naučivši težim putem ključnu lekciju takmičarskog fudbala.

Kockice su nastavile da se slažu – Mile Belodedić je proveo celu godinu u klubu, na treningu usavršavajući igrače, ali je tek u proleće 1990. mogao da zaigra za tim. U leto 1990. Šekularca menja Ljupko Petrović, upravo čovek koji je godinu dana ranije odneo titulu iz Zvezdinih ruku u Novi Sad. Petrović je u prethodnoj sezoni trenirao Rad i sarađivao sa Zvezdinim juniorom Vladom Jugovićem, talentom potpuno novog profila za srpske uslove i čovekom koji će pomeriti granice trkačkih mogućnosti.

Klub je ozbiljno oslabljen odlaskom kapitena Stojkovića, koji je te godine bio jedan od nesumnjivo najboljih svetskih igrača, što je potvrdio i na Mondijalu u Italiji. Piksi je sa Marakane otišao u Marsej, ne sluteći da će dojučerašnje drugove videti sledećeg maja. Iako je izgubila kapitena, Zvezda je ostala izuzetno snažna, popunjena dobro na svakoj poziciji.

Scena je tako postavljena. Zvezda je glatko osvojila pretposlednju titulu šampiona kompletne Jugoslavije, i došlo je vreme da se pažljivo sastavljena ekipa dokaže na najvišoj sceni. Opravdanja više nije moglo da bude, čak i da politička situacija nije pred Petrovića i igrače postavljala cajtnot, svaka propuštena godina nosila je mogućnost da još neki od ključnih igrača napusti klub u velikom transferu.




Istorijske okolnosti išle su na ruku Zvezdi – šampion najjače evropske lige te sezone bio je relativno prosečni Napoli, a prvak Engleske Liverpul je i dalje bio pod suspenzijom zbog Hejsela, što je grupu potencijalnih rivala svetske klase svelo na branioca trofeja Milan, madridski Real, Bajern iz Minhena i izuzetno snažni i ambiciozni Olimpik Marsej. Uz malo sreće na žrebu Zvezda može do polufinala Kupa šampiona, prvi put posle 20 godina, a tamo je sve moguće.

Zvezda je u to doba bila daleko najuspešniji klub Balkana i cele istočne Evrope u evro-kupovima. Od polufinala drugog Kupa Šampiona, kada je poražen od Fjorentine, naš klub je 14 puta dočekivao proleće u Evropi, a šest puta bio polufinalista u sva tri kupa. Na večnoj listi UEFA stabilno se držala u prvih 15, a po broju učešća u evro-kupovima zaostajala je samo za tandemom Real Madrid – Barselona.

Žreb je u prvom kolu na Zvezdin put postavio ne naročito atraktivni švajcarski Grashoper, predvođen starim znancem Otmarom Hicfeldom (četiri godine ranije poražen na Marakani sa Arauom) i sa tada još nepoznatim Alenom Suterom i Čirijakom Sforcom. "Skakavci" su šokirali Marakanu vodećim golom Petera Keclea, a Dragiša Binić, koji je tokom leta vraćen u klub posle dvogodišnjeg boravka na Zapadu, uspeo je da izjednači. Posle 1:1 mnogi navijači "crveno-belih" uplašili su se novog oproštaja od Evrope već tokom jeseni.

Revanš na stadionu Hardturm pokazao je prave mogućnosti ekipe Ljupka Petrovića. Prosinečki je otvorio seriju golova u Ligi šampiona pogodivši mrežu rivala dva puta, a po jedan su dodali Pančev i Radinović, pa još jedan Kecleov pogodak nikog nije potresao.

Drugo kolo obezbedilo je pravi spektakl na Marakani, jer u goste je dolazio Glazgov Rendžers, na čijoj klupi je sedeo Volter Smit. Škotski šampion želeo je 24. oktobra dobar rezultat, ali je krcata Marakana podstakla igrače našeg kluba na još jedan sjajan meč u kojem su se ređale šanse pred golom Krisa Vudsa. Već posle nekoliko minuta Braun je dao autogol, a pogodak Roberta Prosinečkog iz slobodnog udarca udvostručio je prednost. Konačnih 3:0 za eksploziju radosti obezbedio je Darko Pančev.

"Kobra" je ponovo kaznila protivnika u revanšu na Ajbroksu, atraktivnim makazicama, posle kojih je legendarni ali MekKoist mogao samo da izjednači. Jedina loša strana dvomeča sa škotskim klubom bila je povreda koju je doživeo kapiten Stevan Stojanović, ali je Zvezda već tada izborila evropsko proleće, pa je vremena za Dikin oporavak bilo dovoljno.



U trećoj rundi Zvezda, pojačana Sinišom Mihajlovićem, plaćenim milion maraka, kreće na nemačku turneju, a rival je poslednji šampion DDR-a Dinamo Drezden. Saksonci su realno bili daleko najlakši moguć rival u četvrtfinalu, u kojem je Marsej igrao sa Milanom, Bajern sa Portom, a Real sa Spartakom. Na Marakani ista slika kao u oktobru – protivnik pregažen i ispraćen kući sa 3:0, čak je Prosinečki ponovo pogodio iz slobodnog udarca, a presotale golove dali su Binić i Savićević.

Meč u Drezdenu počeo je loše, penal za domaćina već u drugom minutu i gol Torstena Gičova. Ipak, razlika u kvalitetu se brzo osetila, Savićević i Pančev su preokrenuli rezultat, a grupa nasilnih domaćih navijača izazvala je incident, zbog kojeg je meč prekinut u 78. minutu. UEFA je utakmicu registrovala rezultatom 3:0 u našu korist, a Zvezda se treći put u istoriji domogla polufinala Kupa šampiona.

Put ka trofeju nastavio je da se otvara – Marsej je eliminisao zvanične šampione iz Milana, a Real Madrid, koji je prethodne jeseni u mečevima sa Odenseom i Tirolom dao čak 21 gol, srušen je posle debakla u duelu sa Spartakom, a četvrti polufinalista bio je Bajern, posle pobede u Portu.

Bavarci su u šest mečeva ostvarili pet pobeda, ali nijedan rival nije bio ni približno jak kao Crvena zvezda. Iako su iskustva sa Bajernom bila veoma loša (dva uzastopna neuspeha deceniju ranije) na Marakani je vladao optimizam, a najviše ga je širio tradicionalno uzdržani Dragan Džajić, koji je najavio pobedu u Minhenu.

Pogodak Rolanda Volfarta samo je privremeno dao prednost Bavarcima, a upravo će taj igrač prići vrhu spiska tragičara 14 dana kasnije. Na Olimpijskom stadionu inicijativu pruzima Zvezda. Pred samo poluvreme Prosinečki šalje loptu Biniću, slede brzi trk i centaršut na zadnju stativu, gde loptu čeka Darko Pančev – 1:1.

Na početku drugog poluvremena Efenberg (koji će na Marakani dugo neutešno plakati dok oko njega jure oduševljeni navijači) prodaje jednu loptu, Pančev idealno poslužuje Savićevića, koji trči od centra do šesnaesterca, neuhvatljiv za Jirgena Kolera i Auman je nemoćan – 1:2. Nezapamćenih petnaest hiljada Zvezdinih navijača na severnoj tribini minhenskog stadiona je u delirijumu.

A to je bio tek početak. Četrnaest dana kasnije sve je funkcionisalo u prvom poluvremenu – Mihajlović je iz slobodnog udarca nadmudrio Aumana i Zvezda je stekla dva gola prednosti. Agonija počinje kada je Augentalerov slobodni udarac prošao Stojanoviću kroz ruke i noge. Noge su se odjednom odsekle, a pet minuta kasnije Manfred Bender pogađa za 1:2. Bajern je izjednačio rezultat, ali nije mislio da stane. U poslednjih pola sata šanse se ređaju pred oba gola, a Zvezdina sudbina visi o koncu – još jedan primljeni gol i za prolazak našem timu bi trebala dva pogotka.

Sreća tada u potpunosti staje na stranu Zvezde: strelac iz prvog meča Volfart pogađa stativu, a lopta se odbija između dva odlično postavljena Bajernova igrača. A onda, za istoriju: Jugović vuče loptu po dijagonali, razmenjuje pasove sa Pančevom, Prosinečki prolazi po levoj strani, vraća Mihajloviću, na centaršut trapavo startuje Augentaler, Pančev zbunjuje Aumana i – nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao...




Tada kreće operacija Bari. Ljupko Petrović vodi ekipu u Italiju nedelju dana pre finala da se u miru i tišini spremi za okršaj sa marsejskim Olimpikom. Zvezda je do tog trenutka dala 18 golova na osam utakmica, francuski prvak ih je postigao 20, pa je stoto finale evropskih takmičenja najavljivano kao napadački spektakl. Ali, sa trofejom nadomak ruke i Petrović i Remond Hutals odlučili su se za defanzivu.

Posle 120 minuta igre i samo nekoliko prilika na obe strane odluka je doneta izvođenjem penala. Prosinečki je pogodio mrežu Olmete udarcem desno poluvisoko, a već u prvoj seriji Stojanović skokom udesno brani udarac Manuela Amorosa. Ispostaviće se da je to odlučilo. Pogađaju redom Binić (isto kao Prosinečki), Bernar Kazoni (odmereno, u desnu malu mrežu), Belodedić (po zemlji, u sâm donji levi ugao), Papen (isti pravac, malo više i snažnije nego Belodedić), Mihajlović (dole desno, pošto je iskopao priličnu količinu zemlje) i Mozer (elegantno u desni ugao).

Priliku za trijumf ima Darko Pančev – osvajač Zlatne kopačke gađao je blizu sredini gola, ali je udario snažnu i uhvatio Olmetu u raskoraku, dovoljno za najveću radost u istoriji kluba. Dvadeset hiljada navijača na stadionu Sveti Nikola i milioni širom Srbije i sveta dobilo je najlepši poklon.

Priča o slavnoj godini ovde nije završena.



Kao šampion kontinenta Crvena zvezda igrala je u Superkupu Evrope i Tojota Interkontinentalnom kupu. Tojota kup se već decenijama igra na neutralnom terenu u Japanu, ali u to vreme evropski Superkup igrao se u dva meča. Međutim, zbog rata koji je već počeo u Hrvatskoj sa Mančester Junajtedom je igrana samo jedna utakmica, 19. novembra na Old Trafordu. Iako je Zvezda u potpunosti nadigrala stare sportske prijatelje i pobednike Kupa kupova, iako je Dejan Savićević blistao na "Teatru snova", jedini gol dao je Brajan MekKler.

Priliku da godinu okonča drugim međunarodnim trofejom Zvezda je potražila u Tokiju, gde joj je rival čileanski Kolo Kolo, šampion Južne Amerike. Na klupi ekipe iz Santjaga je Mirko Jozić, pod čijim rukovodstvom je Jugoslavija bila omladinski prvak sveta, a Prosinečki najbolji na planeti u svom uzrastu. Ali Robi je, baš kao i Stojanović, Marović, Šabanadžović i Binić, napustio ekipu odmah po osvajanju titiule prvaka Evrope.
Priliku da se proslavi dobio je najmlađi prvotimac našeg kluba Vladimir Jugović. Njegova dva pogotka i briljantna igra na celom terenu doneli su mu nagradu u vidu Tojote, rezervisanu za najboljeg igrača utakmice. Treći gol u velikoj pobedi 3:0 dao je Darko Pančev, a Zvezda je od finiša prvog dela igrala sa igračem manje zbog isključenja Savićevića.

Osmog decembra 1991. godine Zvezda je ostvarila sve što jedan fudbalski klub može da ostvari: bila je šampion Evrope i sveta. Sa ove distance malo je verovatno da će ijedan klub sa istoka Evrope to ostvariti u budućnosti. Opet, to nije delovalo verovatno ni deset godina pre Barija.
Priča o slavnoj godini ovde nije završena.

Trofeji

Šampion države (25)


Šampion FNR/SFR Jugoslavije: 18 puta (1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964, 1968, 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981, 1984, 1988, 1990, 1991.)

Šampion SR Jugoslavije/SCG: 6 puta (1992, 1995, 2000, 2001, 2004, 2006.)

Šampion Srbije: 1 put (2007.)

Nacionalni kupovi (23)

Kup SFR Jugoslavije: 12 puta (1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990.)

Kup SR Jugoslavije/SCG: 9 puta (1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006.)

Kup Srbije: 2 puta (2007, 2010)

Evropa:

Kup Evropskih Šampiona: 1 (1991.)

Interkontinentalni kup: 1 (1991.)

Srednjoevropski kup: 2 puta (1958, 1968.)






Izvor:serbianforum

08. jul 2011. / Mondo


ZVEZDA: Borha i Reljić za pobedu

Crveno-beli savladali Matersburg 2:0 golovima Borhe i Reljića. Šansu u drugom poluvremenu dobili Mezenga, Kovačević, Evandro, mladi Janković...



U drugoj utakmici na pripremama u Austriji crveno-beli su savladali Matersburg 2:0 (2:0). Osim pobedom trener Robert Prosinečki može da bude zadovoljan i igrom svog tima.

Meč je odigran u mestu Untersitsen pred oko hiljadu gledalaca.



Crvena zvezda je povela u 18. minutu preko Kristijana Borhe. Akcija je tekla po levoj strani, kombinovali su Stevan Reljić i Kadu, a kada je lopta došla do Andrije Kaluđerovića, on je uposlio Kolumbijca, koji je levicom tukao sa osam metara u suprotni ugao - 1:0.

U 34. minutu bilo je 2:0, a strelac je bio Reljić. "Uhvatio" je loptu odbijenu posle kornera i sa oko 18 metara precizno šutirao - 2:0.

Prednost beogradskog tima mogla je da bude ubedljivija još u prvom poluvremenu. Kadu je u uvodnim minutima propustio idealnu priliku pošto ga je uposlio Darko Lazović, koji je odmah zatim asistirao i Borhi. Iako je Kolumbijac pogodio cilj, pogodak mu nije priznat zbog ofsajda.

Matersburg je najbolju priliku imao u 64. minutu, ali udarac Morta sa bele tačke zaustavio je golman Aleksandar Kirovski.

Prosinečki je izvršio veliki broj izmena, a priliku da debituju dobili su supertalentovani Filip Janković, novajlija Bruno Mezenga, kao i povratnik Nenad Kovačević.

Prvi put od povrede u "večitom derbiju" zaigrao je Evandro, od 65. minuta, i dobro je obavio posao. Takođe, Lazović je nagovestio da bi mogao da bude odlično rešenje Prosinečkom po desnom krilu, Miloš Dimitrijević se već nameće kao istinsko pojačanje...



"Treba da budemo zadovoljni. Tek je početak priprema, igrači su teški, jer su u punom treningu, ali su igrali dobro. Kada budu svežiji, biće bolji. Za početak je odlično", ocenio je Prosinečki.

Sa šefom struke složio se i predsednik Vladan Lukić, koji je u petak stigao u Austriju i prisustvovao utakmici.

"Dobra utakmica za ovaj period pogotovo što je protivniku ovo bila generalna proba za početak prvenstva. Neće nas ipak zavarati, mnogo toga treba da se uradi, ali videlo se da Crvena zvezda ima ozbiljan kvalitet", poručio je Lukić.



CRVENA ZVEZDA: Kirovski, Mikić, Vilotić, Tošić, Reljić, Mijailović, Dimitrijević, Lazović, Borha, Kadu, Kaluđerović.

IGRALI SU JOŠ: Vešović, Mezenga, Kovačević, Jeremić, Savio, Stojković, Evandro.

MATERSBURG: Borenič, Fulhuber, Mravat, Keler, Rat, Domoraud, Seidul, Dartner, Parkas, Rušer, Berger.

Prethodno, crveno-beli su remizirali sa nižerazrednom Kolumbijom (0:0) u meču koji je ostao u senci teške povrede Pašeka.

Zvezda će u Austriji odigrati još tri utakmice, u ponedeljak protiv lokalnog trećeligaša (17,00), zatim protiv ekipe Slovačko (13. jul, takođe u 17 sati) i tri dana kasnije protiv izraelskog Ašdoda (18,00).

Kajem se, nisam želeo da uvredim trenera



Beograd - Finiš priprema Crvene zvezde u Austriji bio je više nego buran. Umesto da se pred povratak u Beograd raspravlja o dobrim partijama i sačuvanoj mreži na svakoj od pet pripremnih utakmica, u prvi plan izbio je sukob, koji je izgleda dugo „tinjao“, između trenera Roberta Prosinečkog i kapitena Milana Vilotića. Hrvatski stručnjak je nakon pobede nad izraelskim Aštodom od 2:0 bio razočaran ponašanjem svog kapitena zbog čega je traku poverio povratniku Nenadu Kovačeviću.

- Vilotić više nije kapiten Crvene zvezde i dok sam ja trener on neće igrati za ovaj klub. Neka sam u pitanju ja kao osoba, kao trener, neka je u pitanju moj karakter, ponos. Preko svega toga mogu da pređem radi rezultata i za dobrobit Crvene zvezde, ali kada je u pitanju moj autoritet, današnjeg dana je Vilotić prešao granicu - izjavio je Prosinečki vidno uzrujan u subotu kasno uveče.

Čini se da Vilotić nije baš najbolje razumeo ulogu kapitena, mada niko ne kaže da je u njegovim gafovima bilo zle namere. Prvi „minus“ zabeležio je kada je zakasnio na polazak na prvi deo priprema koji su crveno-beli obavili na Zlatiboru, a „kap koja je prelila čašu“ desila se pre i u poluvremenu meča sa Aštodom. Naime, Vilotić je pre utakmice pred ekipom, a dok trener nije bio u svlačionici, pored table na kojoj se crta taktika objašnjavao saigračima šta i kako treba da rade. Kada je od Prosinečkog dobio upozorenje da to nije njegov posao i da to više nikada ne radi, on je navodno istu stvar ponovio i na poluvremenu. Smenjeni kapiten nije bio raspoložen za priču tokom jučerašnjeg prepodneva, ali je u ranim popodnevnim satima odlučio da „progovori“ u vezi sa novonastalom situacijom.

- Želeo bih da se izvinim saigračima, stručnom štabu i navijačima. Ako sam nečim uvredio autoritet i ličnost trenera Roberta Prosinečkog, kajem se zbog toga. Najiskrenije, to mi nije bila namera, jer sve što sam radio i radim, posvećeno je želji da se ostvare ciljevi, kako klupski tako i lični, a to je u ovom slučaju isto. Nadam se da ću u narednim danima imati priliku da razgovorom razrešimo ovu situaciju, a ja sam spreman na bilo koju eventualnu sankciju od strane trenera i kluba. Ja ću svojim daljim zalaganjem, trudom i odnosom ispraviti ovu grešku - istakao je Vilotić u svom saopštenju.

Bilo bi dobro da se ovaj problem što pre reši jer su crveno-beli sada ostali bez jedinog pravog defanzivca koji je u optimalnoj formi. Danijel Mihajlović još nije adekvatno spreman posle duge pauze zbog operacije, Li Adi će u ko zna kakvom stanju stići iz Gane gde je proveo produženi odmor, Uroš Ćosić se sa omladinskom reprezentacijom Srbije priprema za Evropsko prvenstvo, dok su Srđan Mijailović i Savio prinudna rešenja. A debi na međunarodnoj sceni ove sezone (28. jul) sve je bliži.

„Saga“ Dragutinović se nastavlja

Fudbaleri Crvene zvezde danas se vraćaju iz Austrije, a trener Robert Prosinečki je već u subotu uveče, zajedno sa kondicionim trenerom Srđanom Zirojevićem, otputovao za Beograd. Cilj njegovog ranijeg napuštanja priprema jeste da ubedi Ivicu Dragutinovića da zaduži crveno-beli dres za narednu sezonu.

danas.rs

Rajković i Drago daleko od Zvezde
Izvor: B92, zurnal.rs

Dva fudbalera o kojima se poslednjih dana najviše spekuliše da bi mogli da pojačaju odbranu Crvene zvezde nalaza se daleko od dolaska na “Marakanu”.



Slobodаn Rаjković jeste željа, аli su mаle šаnse dа dođe u Crvenu zvezdu. Skoro nikаkve! Slična situacija je i sa Ivicom Dragutinovićem koji pored Beograda, mora da se odluči još između Katara i Španije.

Što s tiče Rajkovića, ne sаmo što novi trener Čelzijа, Andre Viljаs-Boаš, vodi reprezentаtivcа Srbije nа turneju u Hong Kong, već i što su velikа preprekа uslovi pod kojimа bi došаo nа pozаjmicu.

“Crveno–beli” bi morаli dа izdvаjаju oko polа milionа evrа zа deo njegove plаte, а kаko je teškа finаnsijskа situаcijа, trаžiće se drugo rešenje zа poziciju štoperа.

Vreme prolаzi, pа je Ivicа Drаgutinović sve dаlje od Mаrаkаne. Hitno je potrebаn proveren defаnzivаc, tаko dа je pitаnje koliko može još dа čekа bivšeg reprezentativca.

Igor Đurić nije opcijа, pа ostаje dа se vidi hoće li neko doći do mečevа sа Ventspilsom ili Šаhtjorom iz Sаligorskа.

Aval Isah: Nedostajaće mi Delije
Izvor: B92

Fudbaler Rosenborga i doskorašnji član Crvene zvezde Mohamed Aval Isah izjavio je u Trondhajmu da će mu nedostajati beogradski klub i njegovi navijači.



U intervjuu sa norveškim kolegom Kristijanom Karsom, koji je vođen na srpskom, fudbaler iz Gane je rekao da pamti Delije kao najbolje navijače.

Isah je Beograd napustio kao „žrtva“ pravila o ograničenom broju stranaca, a preselio se u najuspešniju skandinavsku ekipu svih vremena. U Crvenoj zvezdi je odigrao prethodne dve i po sezone, a na 76 mečeva dao je dva gola.

Najtrofejniji norveški klub brani titulu, ali se na polovini sezone nalazi na devetom mestu sa deset bodova i utakmicom manje od vodećeg Moldea

U Rosenborgu Isah će nositi broj 27, za jedan veći od onog koji je nosio u crveno-belom dresu. On će igrati na slavnom stadionu Lerkendal, na kojem je Zvezda nastupila dva puta u istoriji i sačuvala mrežu (pobeda 3:0 oktobra 1986, remi bez golova tačno 17 godina kasnije).

Pogledajte kompletan intervju Mohameda Aval Isaha sa Kristijanom Karsom, koji je vođen na srpskom:



Navikli smo da od igrača koji u Srbiju stignu sa raznih meridijana slušamo o tome kako su uvek hteli da igraju ovde, mnogo je prijatnije pohvale čuti kada igrač već napusti našu zemlju. Isah je lepe reči o beogradskom klubu i navijačima imao i na oproštaju, pre desetak dana, a sada je potvrdio da u pitanju nije bila samo kurtoazija.

I gospođa Mezenga potpisuje za Zvezdu!



Bruno Mezenga je pojačao fudbalski, a njegova supruga Bia Sadre de Roča mogla bi da pojača odbojkaški klub Crvena zvezda.

Brazilski napadač je najavio pre nekoliko dana da će mu se u Beogradu po završetku priprema pridružiti supruga, koja godinama igra odbojku. Pre svega bič volej, ali i libera u klasičnoj igri.

Bia Roča bila je uz Mezengu i u Turskoj, dok je nosio dres Ordurspora, takođe i prošle sezone u Poljskoj, gde je branio boje Legije.

I, dok se visoki napadač mučio na poljskim terenima, izabranica njegovog srca, koja je dve godine starija, trenirala je i igrala odbojku za klub iz Varšave.

Njena želja je da bude uz supruga i u narednih godinu dana, na koliko ga je Zvezda pozajmila od Flamenga, ujedno i da ne prekida odbojkašku karijeru. Zato se Ljutice Bogdana razmatra mogućnost da pojača redove crveno-belih šampionki ili da, eventualno, postane član nekog drugog kluba, piše "Žurnal".

(MONDO)

ZVEZDA: Četiri komada pred Ventspils



Golovima Evandra, Borhe, Vešovića i Ignjatijevića crveno-beli u pripremnom meču savladali "mlađeg brata" - 4:0.

Crvena zvezda je pobedila Sopot 4:0 (2:0) u pripremnoj utakmici zatvorenoj za javnost. Trener Robert Prosinečki mogao je još jednom na delu da vidi čime raspolaže pred prvi meč trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope, narednog četvrtka u Ventspilsu.

"Mlađem bratu" je suprotstavio sledeći sastav: Bajković, Reljić, Tošić, Mijailović, Mikić, Kovačević, Dimitrijević, Evandro, Lazović, Borha, Kaluđerović. U nastavku su u igru ušli i: Vesić, Stojković, Mihajlović, Vilotić, Ignjatijević, Kadu, Janković, Vešović, Jeremić, Binić i Perović.

Zvezda je propustila nekoliko prilika pre nego što je povela u 28. minutu. Tada je Evandro "izlomio" protivničkog igrača i loptu poslao pod prečku - 1:0. Samo deset minuta kasnije bilo je 2:0. Miloš Dimitrijević je proigrao Kristijana Borhu, koji je bio precizan sa 12 metara.

To je bio rezultat prvog poluvremena u kome se i Sopot "brecnuo" da zapreti, ali je još kod 0:0 posle udarca sa sedam metara, lopta otišla preko gola.

Na treći Zvezdin gol čekalo se do 71. minuta kada je Kadu uposlio Marka Vešovića, koji je prevario golmana Sopota i zatresao mrežu. Konačan rezultat postavio je Nikola Ignjatijević u 74. iz slobodnog udarca.

Za Sopot su počeli: Todorović, Luković, Stamenković, Pavlović, Spajić, Kovačević, Požar, D. Srnić, Dragićević, Đuričković, S. Srnić, a igrali su i: Radulović, Rudić, Stanković, Živančević, Rakić, Maričić i Đorđević.

(MONDO, foto MN Press)

LE (kval): Zvezda ide u Letoniju



Crvena zvezda će se u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope sastati sa Ventspilsom.

Letonski tim je u revanšu drugog kola dva puta uspeo da anlulira vođstvo Šahtjora iz Soligorska, na kraju i pobedi i plasira se u narednu rundu - 3:2 (0:1).

U prvoj utakmici Ventspils je pobedio u Belorusiji 1:0 (Kosmačovs u 89).

Šahtjor je poveo u revanšu već u šestom minutu preko Kolomica i taj rezultat bio je aktuelan do 52. kada je domaćin izjednačio, a strelac je bio Maki Mvondo. Gosti su ponovo stekli prednost golom Komarovskog u 73. minutu, ali je samo četiri minuta kasnije ponovo igrač iz Gane bio precizan, ovaj put sa bele tačke. Konačan rezultat postavio je Martinez u 93. minutu čime je Ventspilsu "overio" dvomeč sa Crvenom zvezdom.

Inače, letonski tim je duel završio bez isključenog Sukanova, koji je "pocrveneo" u 92. minutu.

Utakmice će se igrati 28. jula u Ventspilsu i nedelju dana kasnije u Beogradu.

(MONDO)

Evandro uskoro postaje Srbin



Još jedan brazilski fudbaler uskoro državljanin Srbije - Evandro Goebel.

Kleo je brazilski fudbaler sa srpskim pasošem. Ali, uskoro neće biti jedini. I fudbaler Crvene zvezde Evandro Goebel, takođe iz Brazila, na putu je da bude primljen u srpsko državljanstvo.

Vlada Srbije na današnjoj sednici nije razmatrala molbu Crvene zvezde, koja se obratila Ministarstvu unutrašnjih poslova da Evandro bude primljen u srpsko državljanstvo, ali će to učiniti na nekoj od narednih sednica.

Do zabune je došlo jer je izvor MONDA iz Crvene zvezde pogrešno protumačio da je Evandro već danas primljen u srpsko državljanstvo, a reč je, zapravo, o tome da je vlada primila k znanju molbu Zvezde i da će je uskoro staviti na dnevni red.

Zvezda će, tako, "osloboditi" jedno mesto za strance u ekipi, s obzirom na to da od predstojeće sezone važi propis da u timu mogu istovremeno da igraju po četiri inostrana fudbalera.

Evandro je nedavno izjavio rekao da bi vrlo rado igrao za Srbiju.

"Prihvatio bih poziv da igram za reprezentaciju Srbije. Uvek je svakom igraču san da zaigra za nacilnalni tim svoje zemlje, ali mislim da sam u ovom trenutku daleko od dresa Brazila", rekao je 24-godišnji Evandro u tom intervjuu.

(MONDO)

LE: Ventspils - Crvena zvezda (18h)
Izvor: B92 | AG



Fudbaleri Crvene zvezde igraju u četvrtak (18h) u Letoniji protiv Ventspilsa, u prvoj utakmici trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope.



Iako je veliki favorit, Zvezda u dvomeč sa Letoncima mora da uđe oprezno, poučena prošlogodišnjim iskustvom kada je upravo u ovoj fazi poražena od Slovana.

Pored teže povrede Vinisijusa Pašeka, veliki problem za ’crveno-bele’ u Letoniji biće i odbrana, odnosno odluka trenera Roberta Prosinečkog da na put ne povede Li Adija i Milana Vilotića.

Reprezentativac Gane ne igra jer nije prošao pripreme sa ekipom zbog malarije, a Milan Vilotić je pod nekom vrstom suspenzije zbog neprimerenog ponašanja.

I pored svih ovih problema Zvezdin trener je pred put u Letoniju rekao da je njegov tim bolji, ali samo u slučaju da oprezno uđe u utakmicu.

Veoma optimistični su pred utakmicu bili Srđan Mijailović i Brazilac Evandro koji jedva čekaju da duel u Letoniji počne.



Zvezdin trener je rekao da zna kojih 11 igrača će istrčati na teren u Letoniji u četvrtak. To će najverovatnije biti: Bajković, Mikić, Reljić, Tošić, Mijailović, Kovačević, Dimitrijević, Evandro, Lazović, Borha, Kaluđerović.

Revanš meč na programu je za sedam dana na stadionu Crvene zvezde.

Parovi trećeg kola kvalifikacija:
utorak:
Helsingborg – Jehuda 1:0
četvrtak:
Atletiko Madrid - Stromgodset
Jang Bojs - Vesterlo
Ventspils - Crvena zvezda
Alanija - Aktobe
AEK Larnaka - Mlada Boleslav
Željezničar - Makabi Tel Aviv
AZ Alkmar - Jablonec
Olimpija - Austrija
Bursa - Gomelj
Olesund - Elfsborg
Gazijantep - Legija
Hapoel Tel Aviv - Vaduc
Metalurg - Ren
Levski - Spartak Trnava
Midtjiland - Vitorija
Dinamo Bukurešt - Varaždin
Karpati - Sent Patriks
Palermo - Tun
KR - Dinamo Tbilisi
Omonija - Hag
Salcburg - Senica
Briž - Karabag
Diferdanž - Olimpijakos Volos
Majnc - Gaz metan
Stouk siti - Hajduk Split
Anortosis - Rabotnički
Sparta Prag - Sarajevo
Poltava - Slajgo
Pakš - Harts
Šljonsk - Lokomotiva
Nacional - Haken
Rid - Brondbi
Valerenga - PAOK
Split - Fulam

28. jul 2011


ZVEZDA: Veliki timovi pobeđuju i loši





Crvena zvezda je pobedila u Letoniji Ventspils 2:1. Rezultat odličan - igra daleko od toga, ističu fudbaleri srpskog kluba.

Nije sve na Baltiku funkcionisalo onako kako je zamislio trener Robert Prosinečki. Letonci su bili opasni, a presingom i dobrim skokom dolazili su u prilike da ugroze gol Bobana Bajkovića. Na sreću po crveno-bele samo je jedna lopta prošla, u finišu prvog poluvremena.

Uprkos lošoj partiji, Zvezda je trijumfovala, i to je najvažnije. Prosinečkom ostaje sedam dana da spremi ekipu i da u Beogradu, pred svojim navijačima, pokaže da je izdanje u Letoniji bio samo trenutak slabosti na početku sezone.

Loše igre svesni su i igrači beogradskog kluba.

"Imali smo problema u prvom poluvremnu sa dva njihova šp ica. Igrali su dugim loptama i skok nam je bio loš. Pokazali smo da smo dobra ekipa. Iako samo slabo ugrali, dobili smo ih. To je odlika velikih timova", rekao je Srđan Mijailović.

Posle napornih priprema red je došao i na takmičarske utakmice. I trema je bila jedan od uzroka slabe partije.

"Prva utakmica u Evropi i postojala je velika trema. Biće bolje u Beogradu gde idemo na još jednu pobedu", zaključio je Mijailović.

Sa konstatacijom da velike ekipe pobeđuju i kada igraju loše složio se i Andrija Kaluđerović. Strelac prvog gola za Zvezdu bio je najzapaženiji u napadu svoje ekipe, a posle pogotka propustio je još nekoliko prilika za gol.

"Mogao sam da dam dva, i tri gola... Ali, dobro. Ovo nam je prva utakmica i imali smo mali pritisak pred početak kvalifikacija. Meni je protiv Ventspilsa prva značajnija utakmica u karijeri".

Kaluđerović priznaje da je Zvezda potcenila protivnika.

"Iznenadio nas je Ventspils. Oni nisu toliko loša ekipa kako smo mislili. Najviše problema pravili su nam njihovi jaki napadači, kao i prekidi. Danas nismo igrali kako znamo i umemo. Ali, svaka pobeda se broji u Evropi, još da slavimo kod kuće i da Srbiji donesemo nove bodove", dodao je Kaluđerović.

(Izveštač MONDA iz Letonije Nikola Janković)

Žuta Zvezda...



Pet žutih kartona u 90 minuta. Pa, još u evropskoj utakmici, u nokaut fazi. Previše za renome fudbalera Crvene zvezde u duelu protiv Ventpsilsa iz Letonije. "Mnogo, mnogo...", kaže Lukić. "Katastrofa", misli Kovačević. "Dogodi se...", tvrdi Prosinečki.



Crvena zvezda je požutela na Baltiku. A, malo je nedostajalo u jednom trenutku da i "pocrveni", kako joj to ime i kaže.

U prvoj utakmici trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope, protiv Ventspilsa u Letoniji, crveno-beli su zaradili pet (!?) žutih kartona, a jedan je bio kritičan, na ivici da bude i crveni.

Ako je loše izdanje protiv snažnih i tehnički nedoučenih Letonaca, naročito u drugom poluvremenu, imalo donekle opravdanje u činjenici da je to bila prva takmčarska utakmica Zvezde ove sezone, da su duel "nadgledali" zli duhovi iz prošlosti i da je protivnik u jeku sezone, onda je nedisciplina u igri za svaku brigu. I upozorenje.

Zvezda je pobedila Ventspils 2:1 kao gost, golom rezerviste Bruna Mezenge u trećem minutu nadoknade, ali će do (rutinskog) revanša narednog četvrtka na "Marakani", trener Robert Prosinečki morati dosta toga da reši, malo treningom, više razgovorom sa igračima.

Ovim tempom, hipotetički, Zvezda bi revanš četvrtog kola kvalifikacija, odnosno plej-ofa, igrala sa drugim timom.

Samo je žuti karton kapitena Nenada Kovačevića u 55. minutu bio opravdan i iznuđen, jer je "Piksi" jurio koliko je mogao da stigne bržeg od sebe, Eduardsa Višnjakovsa. Faulirao ga je na dovoljnoj udaljenosti od gola da ne bi dobio direktan crveni karton, a kontra Ventspilsa razvila se iz taktičke greške Duška Tošića na ivici protivničkog šesnaesterca.

Ostale opomene, a zaradili su ih Tošić (14), Andrija Kaluđerović (24), Evandro Goebel (42) i Kadu Mendeš (89) mogle su da budu izbegnute. Tačnije, morale su. Naročito faulovi Tošića i Kadua na sredini terena, u trenucima kada Letonci nisu bili ni blizu da stvore neugodnu šansu.

"Mnogo, mnogo kartona za jednu utakmicu... Zadovoljni smo rezultatom, ali mnogo toga jeste za analizu. Ipak, možda je i dobro da kreneš ovako. Nikad nije dobro za podbaciš, ali ako je trebalo da se dogodi loš dan, onda je najbolje da to bude u ovom periodu takmičenja. Ako je trebalo da se dogodi, neka je to bilo u Letoniji", rekao je posle utakmice predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić, koji je upozorio da igrači ubuduće ne smeju tako lako da se upisuju u sudijsku beležnicu.

Kapiten Kovačević bio je još oštriji (i samokritičniji) kada je govorio o "žutici".

"Prevelik broj kartona, katastrofa! Pet kartona u ovakvoj utakmici!? Nedopustivo", rekao je Kovačević posle utakmice, u kojoj je on najčešće razgovarao sa sudijom Larsom Kristofersenom iz Danske.

Uostalom, njemu je to do određene granice i dozvoljeno, jer je kapiten, ali ostalima nije.

Da li vam je trener nešto rekao tim povodom?

"Jeste, rekao nam je, naravno... Čak sam i ja rekao igračima da ne pričamo sa sudijom, jer se u Evropi sudi drugačije. Svaka gestikulacija rukama je žuti. Svi će tako suditi, to su nova pravila, koja kod nas još nisu zaživela", upozorava Kovačević saigrače za neke buduće okršaje, a svi se u klubu nadaju da će ih biti.


Prosinečki: "Tuča" se dogodila...



Ovaj broj kartona doveo je Prosinečkog u problem oko sastava za revanš sa Letoncima u Beogradu, jer bi nove opomene za već upisane igrače značio da neće moći da igraju u plej-ofu za Ligu Evrope, kada će rivali biti mnogo bolji od Ventspilsa.

Uprkos tome, Prosinečki je imao najmekši stav o ovom problemu.

"Tako se namesti utakmica, ja nisam hteo da dobijemo toliko kartona. Namestilo se da se kroz njihov stil igre ode utakmica u krivom smeru. Oni su opasni na prekidu i na dugim loptama, plus mi nismo imali kontrolu na sredini terena i tako se dogodilo. Ja sam tako video utakmicu, ne znam kako ste vi", rekao je Prosinečki novinarima na aerodromu dok se čekalo poletanje iz Rige za Beograd.

Da li ste mogli da izbegnete "tuču" sa visokim i snažnim Letoncima, koji su pritom priželjkivali takvu utakmicu?

"Nismo mogli da dođemo do svoje igre. Kao da sam ja hteo da uđemo u tuču? Nego, nismo mogli da dođemo do igre", rekao je Prosinečki i potom slikovito objasnio, pokazujući rukom u pravcu korpulentnog generalnog sekretara Crvene zvezde, magistra Đorđa Stefanovića.

"Ja ne bih voleo da se tučem s njim, jer sam slabiji, vidi koliki je u odnosu na mene, ali tako dođe utakmica u kojoj ne uhvatimo kontrolu igre... Nismo mogli drugačije, jer nismo imali kontrolu utakmice kao što je Zvezda navikla".

Iako je možda nameravao da isti sastav uigrava za start sezone u Superligi (13. avgust) i očekivanu plej-of rundu za popunu grupa Lige Evrope (18. - 25. avgust), Prosinečki će verovatno u revanšu izmešati karte i sačuvati pojedince "parnih" kartona.

Problem bi mogle da mu naprave i povrede, a najveće pitanje je koliko će se Evandro brzo oporaviti od neugodne povrede ramena, koju je zadobio prilikom pada u duelu sa snažnim nigerijskim vezistom iz Ventspilsa, Majklom Tukurom. U poslednjih desetak minuta prvog dela igre, Evandro je držao ruku fiksiranu uz telo, a u pauzi ga je zamenio Kadu.

( MONDO)

LE: Crveno-beli uragan!


Crvena zvezda demolirala Ventspils u revanšu trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope - 7:0.



Poput uragana su crveno-beli "oduvali" goste iz Letonije, sve do obale Baltičkog mora. Kući su ih poslali sa sedam "lakih komada" u mreži za delirijum skoro 40 hiljada navijača na beogradskoj premijeri.

U revanšu trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope: Crvena zvezda - Ventspils 7:0 (4:0).

Ako se neko i pribojavao drugog duela sa rivalom iz Letonije, već u uvodnim minutima duela na Marakani mu je postalo jasno da mesta za bojazan nema. Igrači Ventspilsa, koji se obraduju kada ih kod kuće posmatra dve hiljade ljudi, suočili su sa toliko decibela u četvrtak uveče na Marakani!

Huk sa tribina ih je drmao, crveno-beli ih bacali na patos. Doduše, sami su sebi dali prvi gol, a onda su im redom udarce zadavali Andrija Kaluđerović, Darko Lazović, Kristijan Borha, pa ponovo Kaluđerović, onda Bruno Mezenga i po drugi put i Borha.

Nije bilo ni "C" od Crvene zvezde od pre nedelju dana. Kao da su izabranici Roberta Prosinečkog samo hteli da zavaraju protivnika pri prvom susretu. Tada su bili jalovi i anemični iako su uspeli da pobede 2:1... A samo sedam dana kasnije crveno-beli su se pretvorili u goropadno čudovište.

Istina, Ventspils nije protivnik koji će poslužiti kao realan parametar za procenu vrednosti Zvezdinih trenutnih kvaliteta. Ipak, dovoljno dobar sparing partner da crveno-belima ulije samopouzdanje pred nastavak takmičenja i zaplaši protivnika iako će po rejtingu UEFA biti jači. Ujedno, i da Delijama vrati nadu da će se u sezoni pred nama konačno radovati trofejima.

Gosti su zapretili na početku, Olegs Laizans je proigrao Eduardsa Višnjakovsa, strelca gola u prvom meču, ali je Boban Bajković odlično intervenisao. I to je bilo sve od ekipe ruskog stručnjaka Sergeja Podpalija...

Takođe, bio je to znak da se Zvezda razgoropadi! >



Već u 13. minutu bilo je 1:0. Korner sa leve strane izveo je Kadu, Kristijan Borha je preskočio loptu, što je zbunilo Federika Martineza, nespretno je reagovao i kolenom poslao loptu u svoju mrežu.
Samo deset minuta kasnije Andrija Kaluđerović postigao he drugi gol u sezoni. Kadu je sa levog krila prebacio loptu na desnu stranu, Nikola Mikić je glavom prosledio na rogalj peterca gde se Kaluđerović bolje snašao od svog čuvara Jevgenija Postnikova i pogodio cilj.

Ni dva minuta nije prošlo, a Darko Lazović je nadmudrio inače dobrog golmana (!?) Aleksandrsa Vlasovsa - iz slobodnjaka sa više od 30 metara.

Za novu euforiju na tribinama pobrinuo se Borha u 41. minutu. Kolumbijac je primio loptu na metar-dva van kaznenog prostora iskosa sa leve strane i precizno naciljao suprotni ugao gola - 4:0.

Slika se nije menjala ni u nastavku. Nedugo pošto su se igrači vratili na teren iz svlačionice kapiten Nenad Kovačević imao je priliku da povratak na mesto uspeha obeleži pogotkom. Međutim, iz penala dosuđenog posle prekršaja nad Duškom Tošiće, pogodio je stativu.

Da sve bude teže za goste pobrinuo se Ritvans Rugins. Uspeo je da za 45 sekundi dobije dva žuta kartona, u 53. minutu, zbog startova nad Mikićem i Kovačevićem. Samo što je izašao sa terena, njegova ekipa je kapitulirala peti put. Miloš Dimitrijević je izveo prekid Kaluđerović je uleteo po desnoj strani u kazneni prostor i pucao - 5:0.

Nisu ce crveno-beli zaustavljali, grogiranog protivnika su nastavili da tuku...

Samo što je istrčao na teren (zamenio Kaluđerovića) Bruno Mezenga je lepu akciju Kadua, Tošića i Borhe krunisao golom. Izvio se i iz blizine ubacio loptu u praznu mrežu - 6:0.

Brazilski napadač je tako već nakupio dosta poena kod navijača, jer u prva dva nastupa (oba puta ulazio kao rezerva) postigao isto toliko golova.

Tačku na crveno-belu feštu stavio je Borha. Učinio je neverovatnu stvar - postigao je identičan gol kao u finišu prvog poluvremena!

Zvezda je ostvarila rekordnu pobedu u 21. veku i nanela najteži poraz Ventspilsa u njegovoj kratkoj istoriji, ali će četvrtak uveče ostati upamćen po još nekoliko detalja.

Na stadionu je bilo neverovatnih 39.628 gledalaca!

Takođe, za prvi tim je debitovao Filip Janković, sa 16 godina, šest meseci i 18 dana! Mlađi prvotimac ikada u našem fudbalu bio je samo Mitar Mrkela (imao 16 godina i 16 dana kada je debitovao za OFK Beograd), pa će Janković pripasti značajno mesto u istoriji.

"Ovo sve govori", bile su prve reči Prosinečkog odmah po završetku utakmice u razgovoru za RTS, dok je pokazivao na navijače, koji su slavili.

"Odigrali smo fenomenalnu utakmicu, ne samo zbog rezultata, već zbog dominacije i ozbiljnosti tokom svih 90 minuta", dodao je Prosinečki.

Crveno-belima sada preostaje da u petak saznaju ime poslednje prepreke pred Ligu Evrope.

mondo

Nova evropska lekcija Crvenoj zvezdi



Fudbaleri Crvene zvezde izgubili su u prvoj utakmici plej-ofa za popunu grupa Lige Evrope. Crveno-beli su u fantastičnoj atmosferi pred 55.000 navijača poveli u 16. minutu, ali onda neshvatljivo promenili stil igre i bili kažnjeni. Ren je pobedio 2:1.



Stali! Kad se ne staje… Zašto? To nikome na stadionu nije bilo jasno…

Fudbaleri Crvene zvezde imali su sve uslove da pobede francuski Ren u prvoj utakmici plej-of runde za popunu grupa Lige Evrope. Vodjstvo od 1:0 u 16. minutu, bučnih 55.000 navijača, igru koju obećavaju i koju su taman počeli da ispunjavaju.

A, onda su prestali da veruju u sebe.

Na kraju, izgubili su rezultatom 1:2 (1:1) i sada crveno-beli moraju da se nadaju da čudo neće spavati za sedam dana, kada se u Francuskoj bude igrao revanš, koji će dati odgovor na pitanje da li će Evropa dolaziti na "Marakanu" posle tri godine posta ili, ipak, neće…


Mondo

Zvezda savladala OFK Beograd

U poslednjem meču dana, a u okviru 11. kola Super lige Srbije Crvena zvezda je savladala OFK Beograd sa 3:1.
Utakmica na beogradskoj "Marakani" igrana je pred oko 13.000 gledalaca.




U prvih 15 minuta meča nije bilo pravih šansi, a onda su u samo pet minuta pala tri gola. Najpre je Andrija Kaluđerović pogodio mrežu gostiju posle lepe akcije u kojoj su prethodno Evandro i Dimitrijević razmenili duple paseve.

Samo minut i po kasnije Kaluđerović je duplirao prednost, a ovaj put je mrežu zatresao glavom posle lepog centaršuta Borhe sa leve strane.

Već u 20 minutu Li Adi je pomogao OFK Beogradu, tako što je posle jednog skoka u svom šesnaestercu glavom matirao golmana Bajkovića za 2:1, a tim rzultatom se i otišlo na odmor.

U nastavku utakmice gosti su bili čvršći u odbrani i Zvezda nije stvarala prilike za gol. Najbolju priliku imao je Nikolić koji je sa 18 metara šutirao u 73. minutu, ali Bajković je bio siguran i prosledio loptu u korner.

OFK Beograd je nastavio da atakuje ka golu, pa je u prilici bio i Simić, međutim kada su sve to ispromašivali, "romantičare" je stigla kazna.

U 78. minutu Mijailović je biukvalno pogodio Borhu u glavu, posle čega je golmanu Lukaču ostalo samo da izvadi loptu iz svoje mreže.

Sedam minuta kasnije Takač je mogao da vrati neizvesnost u utakmicu. Centrirao je Simić, a mađarski internacionalac je neometan glavom šutirao pravo u Bajkovića.

Domaći navijači na kraju zadovoljni, Zvezda je pobedila i osvojila veoma važna tri boda.


Dvostruki strelac u pobedi Crvene zvezde, Andrija Kaluđerović, očekivano je bio srećan zbog trijumfa i svoje partije.

"Srećan sam zbog pobede i moja dva gola, ali nisam srećan jer smo mnogo pali posle gola OFK-a. To nam se često dešava ove sezone, ne smemo da dozvoljavamo takve padove u igri, sreća pa je Borha postigao gol i završili smo mirno utakmicu", rekao je Kaluđerović posle meča i dodao da se nada pobedi u Jagodini, posle koje sledi večiti derbi.

"Imamo četiri boda manje od Partizana, svaka utakmica je veliki pritisak, navijači traže titulu i daćemo sve od sebe da pobedimo Jagodinu i onda u derbiju da uzmemo tri boda", kaže Kaluđerović.




Izvor:Vesti online

Zvezdine Zvezde:





Rajko Mitic je prva Zvezdina zvezda. Mitic je proveo 13 godina u Crvenoj Zvezdi za koju je odigrao 572 utakmice i postigao 296 golova. Za Jugoslovensku reprezentaciju je igrao 59 puta. Bio je kapiten tima 11 od njegovih 13 sezaona u Crvenoj Zvezdi. Timski igrac fenomenalne discipline i skromnosti, Mitic je svojevremeno bio idol navijaca Zvezde.




Dragoslav Sekularac - Seki, druga Zvezdina zvezda, je poznat kao jedan od najboljih tehnicara, ne samo u Zvezdi vec i u svetu, svih vremena. Svojim fenomenalnim driblinzima i efektnim golovima Sekularac je cesto dizao na noge citavu Marakanu. Nije postojao odbrambeni igrac koji je mogao da zaustavi ovog zvezdinog "genija".




Dragan Dzajic - Dzaja, treca Zvezdina zvezda, je u svoje vreme bio jedan od najboljih igraca sveta. Dzajic je rekorder po broju odigranih utakmica u Zvezdinom dresu cak 587, i cetvrti je na listi svih vremena po broju postignutih golova 285. Brilijantan tehnicar, odlican dribler, igrac sa izvanrednom brzinom i centar sutevima Dzajic je bio nezaustavljiv.




Vladimir Petrovic - Pizon, cetvrta Zvezdina zvezda, je jos jedan od nezaboravnih igraca Crvene Zvezde. Uvek je pruzao najbolje partije kada je bilo najpotrebnije i najteze. Pizon drzi rekord za najvise odigranih utakmica za Zvezdu u Evropskim Kupovima 50.




Dragan Stojkovic - Piksi je peta Zvezdina zvezda. Piksi je igrac ogromnog srca, snage i spremnosti. Cesto se kaze da je na terenu trcao za trojcu. Njegova specijalnost su bili snajperski precizna dodavanja, neodbranjivi slobodni udarci i izvodjenje kornera iz kojih je cesto znao da iznenadi golmane i postigne gol. Stojkovic je jedan od najpopularnijih igraca Zvezde 80-tih godina. Piksi je 2001. zavrsio karijeru u dresu Japanskog kluba Nagoje. Koliko je bio cenjen u Japanu svedoci i to da je na novootrvorenom stadionu u Nagoji cela tribina dobila zvanican naziv Dragan Stojkovic Piksi. Piksi je trenutno predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore.




Statistika:

Najviše Odigranih Utakmica: Najviše Golova:


Dragan Dzajić 587, Bora Kostić 537,

Bora Kostić 580, Kosta Tomašević 372,

Rajko Mitić 569, Zoran Filipović 312,

Jovan Aćimović 519, Dragan Dzajić 285,

Boško Djurovski 509... Dušan Savić 276,

Rajko Mitić 269...



Najviše Odigranih Utakmica u Evropskim Kupovima:


Vladimir Petrović 50,

Dušan Savić 41,

Jovan Aćimović 39,

Zoran Filipović 35,

Mihalj Keri 35,

Miloš Šestić 35


Stadion: Marakana, Crvena Zvezda Kapacitet: 96.800 (57.000 stolica)



Izvor:F.K.Zvezda

Ostavka Lukića!

Izvor. B92

Kako "Sport" nezvanično saznaje, u utorak ili sredu očekuje se da predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić podnese ostavku Upravnom odboru kluba.



Novi neuspeh u “večitom“ derbiju prelio je čašu nezadovoljstva navijača Crvene zvezde učinkom aktuelnog predsednika i članova uprave.

Još u avgustu na otvaranju sezone i ne baš ubedljivih partija na evropskoj sceni Lukiću se “drmala fotelja“, ali je na nagovor saradnika odustao o ostavke.

Ovoga pute se očekuje da Lukić skupštini kluba, koja bi prema nekim najavama trebalo da se održi 10. decembra kada se završava jesenji deo sezone podnese ostavku.

Lukić je pre dve i po godine došao na čelo Crvene zvezde sa obećanjem da će u trećoj godini svog mandata “crveno-beli“ konačno osvojiti titulu i prekinuti dominaciju najvećeg rivala Partizana.

Izgleda da je posle 141. derbija kompletan projekat pao u vodu. Dok se sa "juga" orilo: "Titula, titula, slaviće se titula...", sa "severa" se čulo: "Uprava napolje...". Poruka je jasna.

Ipak, trebalo bi prvo sačekati zvaničnu potvrdu iz Crvene zvezde, verovatno već u ponedeljak.

Sukobili se Zvezdini igrači?

Izvor. B92, Večernje novosti

Premа još uvek nezvаničnim informаcijаmа, nekoliko igrača Crvene zvezde imalo je fizički obračun po završetku 141. derbija koji je Partizan dobio sa 2:0.



Prvo su se, navodno, u tunelu stadiona potukli Nikola Petković i Brazilac Bruno Mezenga, mada je to levi bek demantovao rekavši da je on bio taj koji je razdvajao.

"Nije istinа dа sаm se tukаo, čаk sаm rаzdvаjаo Mezengu. Od kogа? Ne znаm, pitаjte njegа", rekаo je Petković.

Agonija "crveno-belih" nastavljena je u svlačionici gde su se sukobili još jedan domaći i strani fudbaler. Ovaj put fizički obračun su imali Milаn Vilotić i Kristijаn Borha.

Partizan je meč 13. kola Jelen Superlige Srbije dobio sa 2:0, i sada ima sedam bodova više od 'večitog' rivala.

Posle završetka jesenjeg dela šampionata počela je ozbiljna rekonstrukcija prvog tima Crvene zvezde.



Andrija Kaluđerović i Li Adi, iako još ne zvanično, prvi su igrači koji su napustili klub ove zime, u planovima trenera Crvene zvezde Roberta Prosinečkog neće biti Milan Vilotić, Savio Oliveira, Nikola Ignjatijević i Milan Jeremić, na transfer listi su i Stevan Reljić, Kadu Mendeš, Nenad Kovačević i Danijel Mihajlović, dok će na pozajmicu biti ponuđen Goran Čaušić.

U prvi tim crveno-belih promovisani su Jovan Krneta i Petar Đuričković, od ranije potpisani Filip Mladenović i Marko Perović, a u Crvenoj zvezdi tokom dugog i otvorenog razgovora sa novinarima u ponedeljak oko podneva, indirektno su priznali da se nalaze u pregovorima i sa Filipom Kasalicom i sa Lukom Milivojevićem.

Nezamenljivi u planovima Roberta Prosinečkog, koji će odrediti novog kapitena posle stavljanja Kovačevića na transfer listu, za sada su Darko Lazović, Srđan Mijailović, Nikola Mikić i Evandro Goebel.

Ovo je najkraće sublimirano izlaganje trenera Prosinečkog i generalnog sekretara Đorđa Stefanovića, koji su i najavili da će na kraju sumorne polusezone pripremiti i obelodaniti rezove u ekipi.

PRODATI: Andrija Kaluđerović (Inčon), Li Adi (Dalijen);

VIŠAK: Milan Vilotić, Savio Oliveira Do Vale, Nikola Ignjatijević, Milan Jeremić;

NA TRANSFER LISTI: Stevan Reljić, Kadu Mendeš, Nenad Kovačević, Danijel Mihajlović;

PONUĐENI ZA POZAJMICU: Goran Čaušić;

NASTAVLJAJU SA POZAJMICAMA: Uroš Ćosić, Bruno Mezenga;

NEDOSTUPNI ZA TRANSFERE: Darko Lazović, Srđan Mijailović, Nikola Mikić, Evandro Goebel;

POTPISANI: Filip Mladenović, Marko Perović;

PROMOVISANI U PRVI TIM: Jovan Krneta, Petar Đuričković;

NA LISTI ŽELJA: Filip Kasalica (Sloboda), Luka Milivojević (Rad).

"Prenosim vam moj stav, kao i stav kluba. Isto razmišljamo... Ovo je najgori deo posla za svakog trenera, ali u ovom poslu nema sentimentalnosti i to je tako. Dobio sam saglasnost kluba za skoro sve svoje odluke. Potrebna nam je nova krv, pojačanja su nama bitna zbog budućnosti kluba, a imamo i igrače koji su izrazili želju da odu i za to dobili saglasnost kluba", rekao je Prosinečki i podvukao:

"Kada govorimo o igračima na koje se ne računa, hoću da istaknem da će se klub zaista zauzeti da im se obezbede dobri ugovori u novim sredinama i to ne kažem radi reda. Čak, ićićemo dotle, da ćemo nekim igračima dati čiste papire da bi lakše pronašli novu sredinu. Nama jeste bitno da sa njima ostanemo u dobrim odnosima, iako se na njih ne računa".

Prosinečki je o svakom pojedincu rekao po nekoliko stvari i tako istakao da je Čaušiću neophodno da igra fudbal u ovom trenutku, da je Savio izvanredan profesionalac, ali da se ne uklapa u sistem igre, da je Stevan Reljić jedan od Robiju lično najdražih momaka u timu, ali da će prednost na toj poziciji dobiti Filip Mladenović i Nikola Petković, a da se otvara mogućnost i povratka Duška Tošića, itd.

Da li će stavljanje Kovačevića na transfer listu značiti i oduzimanje trake?

"Gledajte, čim neko ne igra, ne može da bude i kapiten, to je normalno... Ja to iskreno mislim i verujem da sam vam time odgovorio na pitanje", rekao je Prosinečki i istakao da će prednost na mestu zadnjeg veznog dobiti Mijailović koji je velika budućnost kluba i koji je bio, prema Robijevim rečima, najbolji igrač Crvene zvezde u poslednjih pet mečeva ove jeseni, iako je igrao na poziciji koja nije njegova prirodna.

Prosinečki je, pored Mijailovića, istakao da je Lazović budućnost kluba i da će u jednom trenutku morati da ode, ali da to neće biti sada, a takođe pohvalio je Nikolu Mikića kao jednog od najboljih bekova u zemlji i dodao da nijednog trenutka nije razmišljao o tomeda klubu predloži da on bude prodat, iako su mediji to navodili.

"Ako dođe ponuda od deset miliona za Mikića, sigurno da ćemo ga pustiti, ali ja nisam za to da on ode", podvukao je Prosinečki i nadovezao se da je dolaskom mladog reprezentativca Srbije Mladenovića, Zvezda dobila mnogo, jer je reč o igraču koji ima brzinu i "levu nogu", kao i moć ponavljanja.

Prosinečki je zatražio od novinara da ne insistiraju na imenima kada su pojačanja u pitanju, jer se time postiže kontraefekat.

"Mogu da vam kažem koga bih doveo, ali mislim da to nije dobro. Time će im klubovi duplirati cenu, a bilo je i slučaja da javno kažemo koga želimo, pa da oni odu na drugu stranu. Uostalom, njihovi menadžeri su vama već rekli da smo ih zvali", rekao je Prosinečki i nadovezao se:

"Neću poreći da želimo da dovedemo Kasalicu".

Kada se povela priča o slobodnom igraču Mariju Božiću, koji bi pojačao konkurenciju u veznom redu, Prosinečki je rekao da on jeste bio njegova želja prošle zime, ali da je tada bio standardan, a da sada nema fudbala u nogama šest meseci i da nije u planovima, već da jeste jedan od igrača iz domaće lige.

Novinari i trener osmehom su se složili da je reč o Milivojeviću iz Rada i tu je Prosinečki završio sa odavanjem tajni.

On je priznao da bi samo lud odbio mogućnost da se na mesto stopera vrati Aleksandar Luković iz Zenita, ali je dodao i to da će realizacija tog transfera biti jako teško izvodljiva. Mladi trener Crvene zvezde, koji će prema priznanju genseka Stefanovića, imati najširu autonomiju u transfer politici ove zime, planira da klub pokuša da dovede prvo ono najbolje što postoji u Srbiji, pa tek onda se, ako bude potrebe, okrene regionu i ostatku sveta.

Stefanović je rekao i to da je na klubu da ispuni zahteve trenera, koji je sastavio listu želja i da novca za to morati da bude, bilo kroz sponzorske ugovore, bilo od prodaje igrača.

"Budžet mora da postojil, Robi nam je rekao želje i na nama je da ih ispunimo", kratko je, ali veoma jasno rekao Stefanović, koji je unapred poručio potencijalnim počanjima iz domaće lige da će ih Crvena zvezda očekivati na početku priprema 10. januara, a da će pravo da dođe kasnije imati samo eventualni "špic iz inostranstva".

(N. Janković - MONDO)

Lukić mora da ide

SEDNICA Veća klupskog saveta Crvene zvezde samo je potvrdila da je skori kraj vladavine predsednika Vladana Lukića neminovan i izvestan. Nagomilano nezadovoljstvo radom aktuelne uprave, kao i rezultatima ekipe, izašlo je na površinu kroz jasan stav generalnog sponzora “Gasproma” da makar u narednih šest meseci ne investira ni cent više od onoga što je propisano važećim ugovorom, a isti slučaj je i s drugim značajnim sponzorima crveno-belih.

S obzirom na to da je Veće podržalo nameru Lukića da na sednici Upravnog odbora u petak predloži raspisivanje vanrednih izbora, očigledno je da trenutno finansiranje od strane sponzora neće biti povećavano sve dok je sadašnje rukovodstvo na “Marakani”.

Nezadovoljstvo Veća klupskog saveta, čiju snagu i značaj za Zvezdu niko ne može da omalovaži, podiglo je krizu Lukićeve vladavine na najviši nivo, ali daleko od toga da je jedini razlog što Zvezdin predsednik treba da napusti fotelju u Ljutice Bogdana.

LUKIĆ: BEZ KOMENTARA

Predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić je u nekoliko navrata tokom predstavljanja novih igrača zamolio da mu se ne postavljaju pitanja na bilo koju drugu temu. Po završetku konferencije, novinari su prišli Lukiću i zamolili ga tada da odgovori na nekoliko pitanja vezanih za sednicu UO koja će biti održana u petak i najavu mogućih vanrednih izbora. - Zaista ne bih da sada odgovoram na pitanja o UO. O svemu što se bude dešavalo na sastanku bićete blagovremeno obavešteni kao i uvek - najavio je Lukić da će klub u petak po podne izdati saopštenje posle sednice.

ZAŠTO TREBA DA ODE:

1. ZATO što je Zvezda treću godinu njegovog mandata bez titule i osvojila je samo jedan kup.
2. ZATO što je Zvezda od njegovog dolaska izgubila tri derbija na “Marakani”, a pet ukupno, uz samo jednu Pirovu pobedu u kupu.
3. ZATO što je dominacija Partizana izražena i smanjivanjem razlike u broju titula - od 25:21 iz 2009. do 25:24 koliko će iznositi u maju.
4. ZATO što je prilikom dolaska rekao da će Zvezda u trećoj godini njegovog mandata biti prvak i siguran učesnik Lige Evrope, a ni jedno ni drugo se nije ostvarilo.
5. ZATO što je u sve tri sezone Zvezda ispadala iz Evrope u prvom ili drugom kolu kvalifikacija.
6. ZATO što je njegova uprava smenila trojicu trenera, od kojih je Vladimir Petrović, legenda kluba, oteran kada je bio prvi na tabeli.
7. ZATO što je kao krivca za katastrofalne rezultate ove jeseni obeležio sportskog direktora Adžića, iako uvek najveću odgovornost snosi trener.
8. ZATO što je doveo 34 igrača, među kojima su mnogi bili nedorasli klubu, a zauzimali su mesto Zvezdinoj deci na koju je Lukić 2009. najavljivao da će se oslanjati.
9. ZATO što su za njegovog mandata iz kluba maltene bez naknade pušteni Kleo, Oumaru i Tričkovski. Klea je Partizan prodao za četiri miliona, Tričkovski vredi više od tri miliona, a Oumaru se procenjuje na 2.000.000 evra.
10. ZATO što dugovanja Crvene zvezde nisu umanjena, već prema procenama iznose više od 30 miliona evra.
11. ZATO što od novembra prošle godine nije podneo izveštaj Skupštini kluba iako je to po statutu morao da uradi.
12. ZATO što su konce u klubu često vukli neki ljudi iz senke koji su se skrivali iza njegovog imena.
13. ZATO što na “Marakanu” dolazi sve manje legendi kluba: na proslavi 20 godina od Tokija iz šampionskog tima prisustvovao je samo Goran Vasilijević, inače zaposlen u klubu.
14. ZATO što su za njegovog mandata izuzetno narušeni odnosi sa FSS, Partizanom i ostalim klubovima, pri čemu se on često služio retorikom neprimerenom predsedniku najvećeg srpskog kluba.
15. ZATO što je izgubio poverenje većeg dela Zvezdine milionske armije navijača, a prvi put posle derbija je i “sever” skandirao “Uprava napolje”.

DŽAJIĆ I IZBORI POD TAČKOM ”RAZNO”

U PETAK će se na “Marakani” održati sednica Upravnog odbora. Na dnevnom redu se, pored izveštaja o učinku, nalaze razrešenja sa funkcija dosadašnjih članova UO Gorana Vesića i Branka Radujka, kao i sportskog direktora Ivana Adžića. O predlogu za raspisivanje vanrednih izbora govoriće se verovatno pod tačkom “razno”, baš kao i o povratku Dragana Džajića. Nekadašnjem predsedniku trebalo bi da i zvaničnim putem bude ponuđena funkcija u Zvezdi.
Za kraj, Lukić više ne uživa ni poverenje sponzora, pa je svaku narednu komunikaciju sa “Gaspromom” preuzeo predsednik Sportskog društva Petar Škundrić. Sve to, više je nego dovoljno da se Lukić povuče i vođenje kluba prepusti drugima, bez sakrivanja iza izlizanih fraza da “ne želi da ostavi Zvezdu obezglavljenu”. Ne, Zvezda neće ostati obezglavljena, jer statut koji je svojeručno potpisao u novembru 2010. jasno određuje sledeće:

Član 30. “U slučaju prestanka mandata predsednika Kluba, funkciju obavlja predsednik Skupštine kao vršilac dužnosti predsednika. Vršilac dužnosti ne može da obavlja funkciju duže od godinu dana”.

Dakle, ako Lukić ode, v.d. predsednika biće Svetozar Mijailović, koji je bio predsednik i slavne 1991, a za godinu dana koliko ima pravo da bude na poziciji, izborna procedura može da se sprovede makar tri puta!

POVRATAK NAVIJAČA I ”GASPROM”

ZA dve i po godine koliko je Lukić na funkciji, bilo je i značajnih pozitivnih stvari.
1. Na tribine dolazi daleko više navijača i Zvezda ima najbolju posetu u regionu.
2. U Lukićevom mandatu u klub su došli moćni sponzori, pre svih “Gasprom” i “Telekom”.
3. Vrednost ekipe je značajno porasla u odnosu na 2009.
4. Određeni segmenti kluba su daleko organizovaniji, pre svega marketing.
5. Zvezda je uvela članstvo i prema podacima od pre desetak dana ima 21.130 članova, od kojih je 5.320 juniora (maloletnih bez prava glasa).
6. Značajan napredak omladinske škole u poslednje dve godine.

UPRAVA PREKRŠILA SOPSTVENI STATUT

UPRAVA Crvene zvezde na čelu sa Vladanom Lukićem prekršila je najviši pravni akt kluba! Prema Članu 21, Radna sednica Skupštine kluba na kojoj se raspravlja o sportskim i poslovnim rezultatima u prethodnoj sezoni, mora da se održi najkasnije 60 dana po završetku poslednjeg prvenstvenog kola.

Dakle, obaveza Lukića i UO bila je da nalože sazivanje Skupštine najkasnije za početak avgusta ove godine, ali sednica do danas nije održana! Skupština se poslednji put sastala u novembru 2010, kada je izabran predsednik Mijailović i izglasan statut koji je već grubo prekršen jer se postavlja pitanje kome to UO polaže račune, ako ne onima koji su joj izglasali mandat?



večernjenovosti

Duško Tošić ponovo u Zvezdi!


Povremeni reprezentativac Srbije viđen je na "Marakani" u vreme novogodišnjeg koktela, kada je sa predsednikom kluba Vladanom Lukićem i trenerom Robertom Prosinečkim dogovorio povratak. Nova uloga - stoper.



MONDO saznaje da su klub i igrač brzo sklopili dogovor i da do Tošićevog (26) definitivnog povratka u Crvenu zvezdu ostaje samo da se srede papiri sa Betisom.

Robusni defanzivac napustio je crveno-bele krajem avgusta, kada se preselio u Sevilju na osnovu klauzule u ugovoru prema kojoj mu je bio odobren transfer u slučaju određenog obeštećenja.

Tošić će povratkom u Beograd aktivirati stari ugovor sa Crvenom zvezdom, koji je potpisao pre godinu i po dana i koji ističe na leto 2013. godine.

Na proleće će se boriti za mesto na poziciji stopera, s obzirom na to da na poziciji levog beka igraju Stevan Reljić i Nikola Petković.

Odluku o povratku u Beograd doneo je po okončanju jesenjeg dela španskog prvenstva, tokom kojeg je odigrao po jednu utakmicu u prvenstvu i kupu.

U prethodnoj epizodi na "Marakani" odigrao je 36 mečeva i postigao dva gola.

( Press)

Robert Prosinečki danas slavi rođendan



ROBERT PROSINEČKI, jedan od najboljih nogometaša ikada rođenih na ovim prostorima, danas slavi 43. rođendan.

Rođendan Prosinečkog obilježio je HNS na svojim stranicama, sjetio ga se i Eurosport, a posebnu čestitku treneru svog voljenog kluba uputile su "Delije".

"Lucidnom mađioničaru u kopačkama, čarobnjaku s bubamarom, strijelcu najnevjerojatnijih golova na svim kontinentima ove planete, vlasniku desetaka tisuća najraznovrsnijih driblinga, stvaratelju izjednačenja, preokreta, povijesnih, uvjerljivih ili onih manje važnih pobjeda, osvajaču kaznenih prostora, trofeja, priznanja, paleta, titula, uzdaha i aplauza, čovjeku u čiju viziju vjeruju i najveći skeptici najvoljenijeg srpskog kluba, upornom, vrijednom, hrabrom, neuobičajeno iskrenom i neumorno karizmatičnom, jednom jedinom, neponovljivom, našem najdražem Robiju" navijači Zvezde posvetili su sljedeći video:





Zvijezda "brončane generacije" hrvatske reprezentacije svijetlo dana ugledao je u Schwenningenu gdje se i počeo baviti nogometom prije nego što je prešao u Stuttgarter Kickerse. U Dinamo je stigao 1979. godine, ali tadašnji trener Ćiro Blažević "proslavio" se izjavom kako će "pojesti trenersku diplomu ako Prosinečki postane igrač". Robi je nakon toga prešao u Crvenu zvezdu, postao jedan od najboljih igrača momčadi koja je 1991. osvojila naslove prvaka Europe i svijeta.

Iste godine potpisao je za Real Madrid gdje je igrao tri sezone, a nakon toga nosio je dres Ovieda, Barcelone i Seville prije nego što se vratio u Hrvatsku. U Croatiju Zagreb stigao je 1997. te je s "modrima" nastupao u grupnoj fazi Lige prvaka. Tri godine kasnije prešao je u Hrvatski dragovoljac koji je proživljavao svoje najbolje dane u Prvoj HNL.

Uslijedio je još jedan odlazak u inozemstvo. U Standard Liege stigao je 2001., ali se nakon nekoliko mjeseci preselio u Portsmouth, pa u ljubljansku Olimpiju da bi 2003. potpisao za aktualnog prvaka Hrvatske Zagreb. Umirovio se u dresu "Pjesnika" u ljeto 2004. godine.

S mladom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je 1987. svjetsko prvenstvo u Čileu te je bio izabran u najbolju momčad turnira. U dresu Jugoslavije igrao je i na SP-u 1990. godine, a s Hrvatskom je nastupio na još tri velika natjecanja, Euro 1996., Svjetskom prvenstvu 1998. i 2002. godine. U Francuskoj je 1998. s "Vatrenima" pod vodstvom Ćire Blaževića osvojio svjetsku broncu. Za Hrvatsku je odigrao 49 utakmica i postigao 10 golova, a za Jugoslaviju 15 utakmica uz 5 postignutih golova.

Prosinečki je počeo trenersku karijeru 2006. godine kao trener u stožeru hrvatske nogometne reprezentacije sa suigračima iz brončane generacije; Bilićem, Asanovićem, Jurčevićem i Mrmićem. Ostaje na toj dužnosti sve do prosinca 2010. godine kada preuzima beogradsku Crvenu zvezdu.

Jedini je igrač u povijesti koji je na svjetskim prvenstvima zabio golove za dvije različite reprezentacije. Peti je nešpanjolski igrač u povijesti koji je nosio dres i Real Madrida i Barcelone i član najbolje momčadi Portsmoutha svih vremena. Najboljim hrvatskim igračem godine bio je proglašen 1990. i 1997. godine. Šesta je "Zvezdina zvijezda".

Trofeji:

Jugoslavija - U21 Svjetski prvak, U21 europski doprvak

Hrvatska - Bronca na SP-u u Francuskoj

Crvena zvezda - prvak 1988., 1990., 1991.; Kup Jugoslavije 1990.; Europski Kup prvaka 1991.

Real Madrid - Španjolski Kup kralja i Superkup 1993.

Barcelona - Španjolski Superkup 1996.

Croatia/Dinamo Zagreb - prvak 1998., 1999., 2000.; Hrvatski kup i Superkup 1998.

Olimpija Ljubljana - Slovenski kup 2002.

(Index.hr)