Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Miroslav Mika Antić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 14 ... 24, 25, 26
AutorPoruka
Lilith

Master
Master

Lilith

Ženski
Poruka : 8796

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 12.07.2017


Miroslav Mika Antić - Page 26 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Mika Antić   Miroslav Mika Antić - Page 26 Sat610Pon 26 Okt - 20:30

...Nije mi žao
što sam ispao naivan,
kao dimnjak - sanjalica,
koji za života čeka da ga
proglase za vulkan,
iako nisam bljuvao ni pepeo ni žar
put oblaka i ptica..

Ja sam večito cvetao plavo
i to bez razloga plavo,
kao jorgovan,
u blatu ispred kasapnica..

Vi možda shvatate,
bio sam tu da vam prstom
na usni napišem osmeh
i na trepavicama suzu u isti mah...

Miroslav Mika Antić - Page 26 6e427decf617e7756f969db75ac14cdc
Nazad na vrh Ići dole
Lilith

Master
Master

Lilith

Ženski
Poruka : 8796

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 12.07.2017


Miroslav Mika Antić - Page 26 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Mika Antić   Miroslav Mika Antić - Page 26 Sat610Ned 14 Mar - 21:29

Na današnji dan 1932. rođen je Mika Antić:
"Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas.
One nisu u ovim rečima, već u vama,
a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi."


Ovo je knjiga o njemu.

http://www.arhipelag.rs/knjige/sutradan-posle-detinjstva/

Miroslav Mika Antić - Page 26 Image
Nazad na vrh Ići dole
Lilith

Master
Master

Lilith

Ženski
Poruka : 8796

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 12.07.2017


Miroslav Mika Antić - Page 26 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Mika Antić   Miroslav Mika Antić - Page 26 Sat610Čet 13 Maj - 23:51

Kiša… kiša… krupna kiša…

Kad na usnu i u šaku
kane jecaj u razdanja,
mudrost je u svakom mraku
naći zlatne prste granja.

Kiša… Kiša bičevima
pločnike pretukla riđe.
Samo jedna sreća ima.
Noćas treba da naiđe.


Miroslav Mika Antić - Page 26 Tumblr-o17t8t-Vf-Es1ukofkbo1-r3-500
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

Unforgettable

Ženski
Poruka : 8408

Godina : 34

Lokacija : Na dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do neba.


Miroslav Mika Antić - Page 26 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Mika Antić   Miroslav Mika Antić - Page 26 Sat610Uto 22 Jun - 23:34

Epilog


Vodopad ima bradu kao grof L. N. Tolstoj,
to se ustvari jutro po sebi peni i razapinje dugu.
Ja sam priznao jednoj ženi
Da je život nešto prosto u meni,
– a nije baš tako prosto.
Ja sam mislio da cu ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu.

Našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja.
Prošao je oktobar.
Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
i krv.
Ulica poslednji put kisne na sirovom suncu.

Sedite malo kraj mene kao kraj groba.
Minut pošte za moje preminulo najrumenije doba.
Sedite malo kraj mene
Vidite: opet sam dobar.
Iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
kao streljanom vojnom beguncu.

Proletele su ogromne zlatne kočije
kroz naše utrnule oči,
– a mi ih sačuvali nismo.
Nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo
Gorko od smeha i slatko do plača.
Dozvolite mi da posle svega
dalekoj nekoj gospođici napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično
kao što pišu senilni penzionisani admirali
preživeloj posadi sa potopljenog razarača.

Gospođice, kazaću,
gospođice, sve je,  sve je, sve je gotovo.
Ovde cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.
I sve je, sve je, sve je spokojno
kao da vetar nikad nije šamarao drvored
i po oknu se pleo.

Gospođice, kazaću, u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed ne znači da sam beo.

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila sita od ono malo mojih noktiju
i dlanova.
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voelo bih da sačuvaš moje najdivnije vrhove
na horizontalama tvog dna
i proneseš moje oči kroz tišinu tuđih očiju
i stanova, i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam. Hiljadu puta ponovo se plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli, ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko te plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

Ovde kod mene dani imaju ukus piva i dosade.
Ponekad kaplju kiše čudno, spokojno.
Nemam volje ni da živim ni da se ubijem.
Sasvim sam nalik na lađu koja luta bez posade
i ne želi da zbriše sa svoga oka nešto uzaludno,
nešto pokojno, nešto golubije.

Možda je dobro da znaš:
posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju. Nekad prvi žutokljunac republike,
danas – mogu da podignem zarozane čarape lično bogorodici u dostojanstvo prerušen.

Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mali žuti psi na mokrim, nabreklim, crnim sisama gospođe keruše.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
i onako pevuše.

Ti me svakako razumeš:
sve je, sve je, sve je gotovo.
Uplašeno sam pijan i prazan, i sam.
Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći, ali ja, koji najmanje znam o sreći,
hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.

Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rođački kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu, majke mi, kao da znaju za nas.

Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.

Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.

Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.

Inače, zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen pomalo krišom, kroz suze, pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv među pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik među pastuvima.

happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Miroslav Mika Antić - Page 26 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav Mika Antić   Miroslav Mika Antić - Page 26 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Miroslav Mika Antić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 26 od 26Idi na stranu : Prethodni  1 ... 14 ... 24, 25, 26

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-