Na našoj grešnoj zemlji sveti hram je jedino mesto gde mi, mirjani, bar na neko vreme možemo da se oslobodimo svakodnevnih stresova i nevolja, kao i da očistimo dušu od prljavštine, koju donosi svakodnevni život. Hram je praslika Neba na zemlji, jer, s nama u hramu «služe nevidljive sile». Prisetimo se: Crkva je Dom Božiji u kome nevidljivo stanuje Sami Bog, i zbog toga naše ponašanje u hramu mora da bude u skladu sa Njegovom Svetosti i Njegovom Veličinom.

PRAVILO PRE POLASKA U HRAM

Strogo je zabranjeno ulaziti u hram u pijanom stanju i dovoditi životinje.

Kada krenete u crkvu, obucite se skromno. Vaša odeća mora da bude pristojna i uredna. Ne stavljajte nakit, tim pre zlato i srebro. Ne oblačite kratke haljine i suknje, šorceve, odeću kratkih rukava, kratke majice, odeću za plažu.

Žene moraju da budu odevene u žensku odeću.

Spremajući se u Dom Božiji, ne šminkajte usne i lice; ne stavljajte parfeme, niti kolonske vode, pa čak i ako imaju vrlo blag miris.

Žene ne treba da dolaze u crkvu ako imaju ciklus i to tokom celog perioda, od prvog dana do potpunog prestanka. (Ako je žena iz nekog razloga ipak došla u hram, neka ostane u predvorju crkve).

Ako ste uznemireni, pri ulasku u hram zaboravite svoj nemir i nepotrebne sitnice, i - smireni uđite u crkvu.

U crkvu treba da se dođe na vreme, 10-20 minuta pre službe, da bismo kupili sveće i poklonili se ikonama i moštima, kao i ostalim svetinjama u hramu.

Ulazeći u hramovni prostor, treba tri puta da se osenimo krsnim znakom. A muškarac, pre nego što se prekrsti, mora da skine kapu. (Kada se prekrsti, ako je hladno, a do crkve još daleko, ili iz nekih drugih, zdravstvenih razloga, muškarac do ulaska u hram ponovo može da stavi kapu).

Žena ne treba da skida maramu, naprotiv, mora da je stavi na glavu pre ulaska u crkveno dvorište i da je više ne skida.

Ako nije post, krstimo se (bez bilo kakvih rukavica) i činimo p o j a s n i poklon.

Za vreme posta, treba da se osenjujemo krsnim znakom čineći z e m n i poklon.

PONAŠANjE U CRKVENOM DVORIŠTU

U crkvenom dvorištu ne sme da se *****, prlja, niti da se glasno razgovara ili smeje, ne sme da se pljuje, niti šmrče.

Strogo je zabranjeno dovoditi životinje u crkveno dvorište.

Snimanje fotoaparatom ili kamerom, kao i bilo kakvo video ili audio snimanje, može da se vrši isključivo uz blagoslov i dozvolu nastojatelja hrama.

Pri ulasku u hram takođe treba da se prekrstimo tri puta.

Pre nego što se prekrsti, muškarac mora da skine kapu i da je više ne stavlja. Dakle, svi muškarci u hramu moraju da budu nepokrivene glave.

Žena, ako još nije stavila maramu, pre nego što se prekrsti treba da je poveže i da je više ne skida. Dakle, žena u hramu mora da bude u marami, odnosno, pokrivene glave.

PONAŠANjE U HRAMU

U hramu ne smemo da razgovaramo glasno, da se smejemo, da držimo ruke u džepovima, niti iza leđa, da jedemo, niti da žvaćemo bombone.

Nikad ne smemo da stojimo okrenutih leđa Oltaru.

Bez izričite potrebe ne smemo da hodamo po hramu.

Poklanjajmo se ikonama i palimo sveće tako da ne smetamo ljudima koji se mole.

Razgovore moramo da ograničimo i da razgovaramo izvan hrama. Sa poznanicima se u hramu pozdravljamo blagim naklonom, odlažući razgovor za posle. Nije primereno ni da se rukujemo u hramu.

Ako u hram dođemo sa decom, ne smemo da im dozvolimo da trče, da se smeju ili da se u hramu šale. Dete koje plače, treba odmah umiriti ili ga izvesti ili izneti iz hrama.

Uz hor treba da pevamo sasvim tiho, kako ne bismo ometali druge oko sebe. Kada svi u crkvi pevaju, ne smemo da se ističemo, niti da besmisleno štrčimo.

Sedenje u hramu dozvoljeno je samo bolesnicima i izuzetno slabim licima. Pri sedenju ne smemo da prekrstimo nogu preko noge. To se smatra za veoma nepristojan gest.

Za vreme čitanja Jevanđelja, «Heruvimske pesme» i Evharistijskog kanona (od Simvola vere do «Oče naš...», najstrože je zabranjeno kretanje i razgovor u hramu.

Ljude koji remete pravilan poredak u crkvi treba tiho i blago da opomenemo. Ali, najbolje je da se uzdržimo od bilo kakve primedbe. Bolje je da vodimo računa o svom ponašanju.

Iz hrama ne smemo da izlazimo sve do kraja Bogosluženja. Izaći se može samo zbog neke slabosti ili ako postoji ozbiljan razlog.

Izlazeći iz hrama treba da se osenimo krsnim znakom, dok pri izlasku iz crkvenog dvorišta treba da se okrenemo ka hramu i ponovo osenimo krsnim znakom.

P.S.
Mnogi ljudi i mnogi hramovi mogu da imaju svoje običaje. Ako neko od vas počne da traži da poštujete drugačija pravila, nemojte odmah da odmahujete rukom, već razmislite i proverite da li on omalovažava Vaše blagočestive navike. Ako ih omalovažava, onda ostanite pri svome. A ako se prilagođava Vašem poimanju pobožnosti, onda možete, bez ustezanja, da prihvatite i njegove savete.

Jedan od mojih čitalaca napisao je da nema pravila koje kaže da se krstimo ispred kapije hrama. Ja nemam pravila pri ruci, ali nisu ni potrebna: dovoljno je da zastane pred bilo kojom crkvenom kapijom pre Bogosluženja. I dalje on pita: «Kako da se vrše zemni pokloni na ulici, pa još ako pada kiša i ako je blatnjavo?» Naravno, kada je napolju kiša i blato, sigurno nećemo kleknuti na kolena, jer u hramu treba da budemo čisti i uredno obučeni. Tada te poklone vršimo u hramu ispred Oltara.

U praksi se često suočavamo sa sličnim nijansama, ali se one, po pravilu, rešavaju jednostavno. Komplikacije će lako izmisliti svako za sebe.


A. V.
Prevod sa ruskog: Tankosava Damjanović

Izvor:http://www.tropinka.orthodoxy.ru/tropinka/elementa/pravila.htm

Kako se ponašati u crkvi (hramu, manastiru)

Možda bi neke osobe češće išle u crkvu, na bogosluženja, ali ih muči to što nisu sigurne kako bi trebalo tom prilikom da se ponašaju. Crkva, ili hram je sveto mesto, pa prilikom svakog ulaska to treba imati na umu i ponašati se shodno tome. Ako se dolazi na bogosluženje, Liturgiju, treba voditi računa o tome da se dođe pre nego što ono otpočne, da se kasnije ne bi ometalo.

Kako se ponašati u crkvi (hramu, manastiru)

Najpre treba obratiti pažnju na ličnu higijenu i oblačenje. Odelo treba da je čisto, uredno i pristojno, a mi takođe čisti, okupani, očešljani. Pod pristojnom garderobom se podrazumeva da se shodno mestu koje poštujemo tako i obučemo, što znači bez kratkih pantalona, suknji, majica na bretele, dubokog dekoltea, ili golog stomaka( moderan spušten struk), nikako u papučama. Poželjno je da žene obuku suknju, ali nije obavezno, mada žene u većinu manastira, posebno muških, ne mogu ući bez suknje i bez marame na glavi.
Pred crkvena vrata treba se prekrstiti i celivati (poljubiti) vrata i ući tiho i lagano, sa velikim poštovanjem.
Pošto se sveće prodaju u crkvi, treba ih kupiti. Ako je gužva, strpljivo sačekajte da stignete na red da ih kupite, a zatim idete do mesta gde se one pale. Svaku sveću celivati i nameniti. Običaj je da se za žive pale u gornjem delu svećnjaka, a za upokojene u donjem delu.
Ako ste stigli pre bogosluženja treba prići ikoni koja se nalazi u centralnom delu crkve i celivati je. To je obično ikona svetitelja kojem je posvećena crkva. Uz ikonu obično stoji drveni krst, a ako je neki veći praznik, onda je tu i ikona svetitlja koji se praznuje tog dana, ponekad i Sveto Pismo. I njih treba celivati. Ikona se celiva tako što se stane ispred nje, dva puta se prekrsti i pokloni, zatim celiva pa se još jednom prekrsti i pokloni. Posle toga treba celivati ikonu Gospoda Isusa Hrista, koja se nalazi na desnoj strani, a onda ikonu Presvete Bogorodice koja je na levoj strani. Na isti način celivati sve ostale ikone.
Ako je služba već počela, celivati samo ikonu u centralnom delu i mirno stati tamo ge ima slobodnog mesta.
Dok prolazite pored oltara primetićete da je na sredini visoko gore krst- zastanite, okrenite se ka njemu, prekrstite se i poklonite.
Kada završite sa celivanjem ikona, polako idite na mesto odakle ćete pratiti bogosluženje. Obično muškarci stoje na desnoj strani crkve, a žene na levoj. U miru i tišini, koliko god to zavisi do vas, treba sačekati da počne bogosluženje.
Za vreme službe treba držati ruke spuštene niz telo, ili prekrštene na grudima- uvek desna preko leve. Ne treba šetati, niti izlaziti iz crkve, osim u krajnjoj nuždi.
Kada služba počne treba obratiti pažnju na ono šta radi sveštenik. Kad god se on prekrsti, kada u molitvi, ili pesmi spominje:“U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, amin” treba se prekrstiti.
Neki se prekrste na svako spominjanje imena svetitelja, posebno Presvete Bogorodice, Gospoda Isusa Hrista i Svetog Duha.
Kada sveštenik kadi, treba se lagano pokloniti. Takođe se treba blago pokloniti kada izgovara reči: “Mir svima”.
Kada čujete reči: ”Glave svoje Gospodu priklonite” trebalo bi da malo pognete glavu.
Dok se čita Jevanđelje, Vhod (kada sveštenik iznosi Jevanđelje) i propovedi, treba stajati i slušati sa pažnjom i tada, ako je neko od starijih sedeo, ustaje i stoji dok se ne završi čitanje.
Ako neko zna lepo da peva, može tiho pevati, ali, ako nezna, bolje je da samo sluša.
Ako ste došli da se pričestite, stanite u red i polako priđite da primite pričest. Podrazumeva se da je predhodno postio, molio se i ispovedio svako ko želi da se pričesti. Najpre se prekrstite, zatim prekrstite ruke preko grudi (desnu preko leve) priđite i recite svešteniku svoje kršteno ime ( ne nadimak) i primite pričešće.
Mirno se vratite na mesto gde ste stajali, ili gde već ima mesta i sačekajte kraj službe.
Po završetku službe sveštenik deli naforu. Slično kao kad je trebalo da se pričestite, mirno sačekati na red, prekrstiti se, celivati krst koji sveštenik drži u ruci i celivati svešteniku ruku, a on će vam spustiti parče nafore u ruku. Ovom prilikom obavezno staviti okrenutu prema gore desnu šaku preko leve i tako primiti naforu koju treba odmah pojesti i paziti da ne ostane ni mrvica.
Primanjem nafore je služba završena. Kada izlazite iz crkve celivati ikonu koju ste prilikom ulaska prvu celivali, izađite i okrenite se prema unutrašnosti crkve pa se još jednom prekrstite i poklonite.



какопедиа.