Najgledanije TV serije svih vremena

“The Sopranos”



Ova TV serija iz 1999. je priča o mafijaškom bosu Toniju Sopranu. Iako obrađuje vrlo ozbiljnu i tešku tematiku, ova serija je i topla i dirljiva, a u isto vreme bogata smešnim zgodama u koje upadaju glavni likovi.

“Twin Peaks”



Neobična serija iz 1990. godine. Prati istragu unistva devojke, čuvene Lore Palmer i situacije u kojima se nalazi dvoje spicijalnih agenata FBI-ja koji pokušavaju da je odgonetnu.

„Mad men“



Televizijska serija iz 2007. godine. Na neobičan način pokazuje koliko kapitalizam može da upravlja životima ljudi, na prilično negativan način.

The west wing“



Serija iz 1999. godine. Prikazuje život ljudi koji rade u Beloj kući. Ova serija se smatra jednom od najboljih, jer na neverovatan način prikazuje lukavstvo predsednika Sjedinjenih Američkih Država i njegovog osoblja.

„24“



Jedna od najkreativnijih, nepredvidiva i misteriozna serija, sa izuzetno dobro napisanim scenarijom.

„Dexter“



Priča o Deksteru Morganu, forenzičaru, koga od 2006. poznaje veliki deo svetske populacije.

„Six feet under“



Serija iz 2001. Prikazuje dramu jedne američke porodice, koja ne funkcioniše baš onako kako bi trebalo.

„The wire“



Televizijska serija iz 2002. godine. Obrađuje tematiku droge i njenog puta do konzumenata, ali i put zarade od ove „pošasti 21. veka“.

„Death note“



Serija iz 2006. godine. Neobična je o tome što je glavni junak negativna ličnost.

„Criminal minds“



Serija iz 2005. godine. Obrađuje temu kriminala, s tim da je više fokusirana na samu krivicu i krivca, nego na zločin.

The Twilight Zone




Zona sumraka (engl. The Twilight zone) je američka televizijska serija koju je 1957. godine kreirao Rod Serling.

Zona sumraka je spoj fantastike, naučne fantastike i horora. Svaka epizoda (156 u orginalnoj seriji) sačinjena je od više različitih priča, a svaka od tih priča može dovesti gledaoca u situaciju da oseti strah ili da bude isprovociran samom tematikom priče.
Epizode počinju najavom:

„POSTOJI PETA DIMENZIJA, NEPOZNATA ČOVEKU, OGROMNA KAO SVEMIR I VEČNA KAO BESKRAJ. TO JE PROSTOR IZMEĐU SVETLOSTI I SENKE, NAUKE I PRAZNOVERJA. I NALAZI SE IZMEĐU PONORA LJUDSKIH STRAHOVA I VRHA NJEGOVOG ZNANJA, OVO JE DIMENZIJA MAŠTE. TO JE OBLAST KOJU NAZIVAMO: ZONA SUMRAKA!"

Likovi iz serije su obični ljudi koji iz nekog razloga upadnu u zonu sumraka, što često dovodi do neočekivanih zapleta na početku i raspleta na kraju epizode. Većina priča u serijalu Zona sumraka nam donose neočekivan kraj, ali i ostavlja epizodu nezavršenu u mašti gledalaca. Zona sumraka nas uvodi u jedan skriveni, tajni svet, u kome neprikosnoveno mesto zauzima mašta.

Prva je sezona išla od 1959. do 1964. Prvo obnavljanje dogodilo se od 1985. do 1989, da bi 1994. uslijedio serijal „Rod Serlingovi izgubljeni klasici". Drugi talas obnove serijala, dogodio se od 2002. do 2003. godine.

Osamdesetih godina dvadesetog veka ovaj serijal je bio prikazivan na TV stanicama bivše Jugoslavije, deo prve, crno-bele sezone, da bi se kasnijih godina tu i tamo pojavila koja epizoda iz serijala prve obnove.
No, s obzirom na kvalitetu serije, slavne filmske reditelje koji su pokazali svoja umeća u kratkoj igranoj formi, uticaj te dugovečnost, Zona sumraka je postala antologijska serija.

Rod Serling, tvorac i narator za sledeću epizodu, u ovoj seriji je dobio dvije Emmy nagrade za scenario 1960. i 1961. godine i Zlatni globus 1962. za najbolju režiju.

Mućke (engl. Only Fools and Horses) su britanska TV komedija koju je napisao i kreirao Džon Salivan i koja je emitovana na Bi-Bi-Si-ju. Od 1981. do 1991. snimljeno je sedam sezona a povremeni božićni specijali su emitovani do 2003.

Naslov serije je zasnovan na staroj engleskoj poslovici: „Samo budale i konji rade“ (engl. Only fools and horses work for a living) kojom se aludira na stalna nastojanja glavnih likova u seriji da izbegavaju posao i plaćanje poreza. Naslovnu pesmu napisao je i otpevao Džon Salivan. U prvoj sezoni korišćena je druga pesma, ali je ona zamenjena da bi se pomoglo gledaocima da shvate naslov serije.

U anketi Bi-Bi-Sija iz 2004. Mućke su proglašene za najbolju situacionu komediju (sitkom) svih vremena.


Derek „Del Boj“ Troter (Dejvid Džejson) i njegov mlađi brat Rodni (Nikolas Lindherst) dele stan sa vremešnim Dekom (Lenard Pirs) u zgradi „Nelson Mandela“ u londonskom predgrađu Pekam (iako se ta zgrada zapravo nalazi u Aktonu, u zapadnom Londonu). Del Boj ima svoju „firmu“ pod nazivom „Troterovo nezavisno trgovinsko društvo“ (engl. Trotter Independent Trading CO). On je zapravo obični preprodavac, uvek u potrazi za lakom zaradom, bez postavljanja suvišnih pitanja.

Na početku prve sezone, Rodni se pridružuje Delu u poslu. Njihova majka je umrla kada je Rodni bio mali, a otac je nestao pre mnogo godina. Veći deo Rodnijevog života Del je figurirao kao njegov drugi otac.

Del će ući u bilo kakav posao samo da bi došao do novca. Njegov uzrečica je: „Sledeće godine u ovo doba bićemo milioneri“. Ipak, većina njegovih planova je riskantna i protivzakonita. Njihov stan je često pun robe koju ne može da proda, od akten-tašni, u kojima je zaključama šifra za otključavanje, do krema za sunčanje usred zime.

U društvu braće Troter su trgovac polovnih automobila i novopečeni bogataš Bojsi (Džon Čalis) i njegova žena Marlin (Su Holdernes), ne previše bistar čistač ulice Triger (Rodžer Lojd-Pak), koji Rodnija uvek oslovljava se Dejv, vozač kamiona Denzil (Pol Barber), konobar u lokalnom pabu „Ragina glava“ Majk (Kenet Makdonald) i Rodnijev drug Miki Pirs (Patrik Mari), čiji je idol Del.

Glavna tema serije je veza između braće. Tokom godina publika se upoznaje sa njihovim usponima i padovima, ljubavima i nesporazumima: deka umire, a njima se pridružuje stric Albert (Baster Merifild); Del i Rodni nalaze ljubavi svojih života; Del i Rakel (Tesa Pik-Džouns) dobijaju dete, Demijana (taj lik je glumilo čak šest glumaca); Rodni i njegova žena Kasandra (Gvinet Strong) se razvode i ponovo se vraćaju jedno drugom; ujka Albert umire; Kasandra gubi bebu ali na kraju i ona i Rodni dobijaju dete. Troteri postaju bogati, ali opet sve izgube.

U poslednjem božićnom specijalu otkriveno je da je pravi Rodnijev otac Fredi Robdal ili Fredi Žabac, čovek koji je imao vezu sa Delovom majkom. Ovo je nagovešteno u jednoj epizodi nekoliko godina ranije, kada je Rodni čuo o visokom čoveku koji je bio umetnik (slične osobine kao i sam Rodni) i koji je imao sina sa ženom iz zgrade i koji je iz nekog nepoznatog razloga ostavio Delu i Rodniju sve što je imao. Rodni je odmah počeo da sumnja da je taj čovek njegov biološki otac, ali nije ništa rekao Delu. Na kraju epizode, kada su Rodni i ujka Albert sami, Rodni pita: „Da li ja ličim na njega?“, a Albert kaže „malo“. To je konačno potvrđeno u poslednjem božićnom specijalu kada Rodni pronađe fotografiju Fredija Robdala. Njih dvojica mnogo liče i od tog trenutka gledaoci znaju ko je Rodnijev biološki otac. Ispostavilo se da je Del znao za to od početka, iako ni Del ni Rodni nisu znali da onaj drugi zna i zakleli su se da neće reći jedan drugome strahujući da bi povredili jedan drugog.

iz vikipedije

Serija “Kosti” (Bones) počela je sa emitovanjem 2005. godine, a ove jeseni očekujemo početak osme sezone pitajući se u čemu je tajna njenog uspeha i postojanja. Bez sumnje, ova krimi-drama se izdvaja od serija istog žanra specifičnim pristupom rešavanju zločina, pomoću tragova sakrivenih u kostima. Članovi tima su više od običnih kolega. Njihovi međusobni odnosi daju posebnu draž svakoj epizodi i doprinose dinamičnosti. Osim toga, britki humor Silija Buta (Seeley Booth), intelektualne rasprave doktorke Brenan (Temperance Brennan), teorije zavere doktora Hodžinsa (Jack Hodgins) i Anđelina (Angela Montenegro) melanholična, umetnička priroda, ispuniće očekivanja i najzahtevnijih gledalaca.

Scenario je zasnovan na knjigama američke forenzičke antropološkinje Keti Rajks (Kathy Reichs) u kojima je glavna junakinja upravo popularna Temperans. U toj ulozi odlično se snašla Emili Dešanel (Emily Deschanel), a ništa manje uspešan nije ni njen partner iz serije Dejvid Borijanaz (David Boreanaz).

Priča počinje povratkom doktorke Brenan iz jedne od antropoloških ekspedicija kada je specijalni agent Sili But sačekuje na aerodromu i moli za pomoć u rešavanju jednog ubistva. Tada se okuplja fantastični tim koji će i ubuduće nastaviti sa svojim radom pri FBI. Bouns za svog pomoćnika bira kolegu Zeka Adija (Zack Addy). Njih dvoje osim iste profesije spaja i sličan način razmišljanja. Oboje problemima pristupaju sasvim racionalno i nikada se ne prepuštaju nagađanjima. U timu im se pridružuje i specijalista za “bube i mulj”, doktor Džek Hodžins (Jack Hodgins), koji poseduje tri doktorata: iz entomologije, botanike i minerologije. Osim naučnika, tu je i umetnica Anđela Montenegro (Angela Montenegro), koja im pomaže u rekonstrukciji lica žrtava, kao i mesta zločina. Sili But je zadužen za policijski deo posla, saslušavanja i hapšenje svedoka.



Zahvaljujući specifičnom pristupu rešavanju zločina, doktorka Brenan uspeva da razreši slučajeve koji su za ostale stručnjake prava misterija usled nedostatka dokaza i tela žrtve. Za nju su dovoljne i kosti da bi saznala sve o žrtvi, njenoj starosti, mestu i stilu života. Bouns svojim racionalizmom i komplikovanim naučnim objašnjenjima najobičnijih pojava večito iritira agenta Buta koji se u donošenju odluka vodi instinktom i osećanjima. Između njih najpre postoji netrpeljivost, zatim se rađa izuzetno prijateljstvo, partnerstvo i požrtvovanost, a već nakon par epizoda svi naslućujemo da će to biti jedna zanimljiva i neizvesna ljubavna priča...




wannabemagazine.com

Lost je američka dramska TV-serija koja se originalno prikazivala na programu mreže ABC od 2004. do 2010. Radnja joj je pratila živote preživelih putnika avionske nesreće na misterioznom tropskom ostrvu u Južnom Pacifiku. Svaka epizoda sadrži glavnu priču, koja se zbiva na ostrvu, praćenu drugom pričom vezanom za život pojedinih likova.

Serija se uglavnom snimala u Oahu na Havajima. Zbog mnogo glumaca i visoke cene snimanja na Havajima, Izgubljeni su jedna od najskupljih TV serija ikada prikazanih. Izgubljeni su postigli veliki uspeh u Americi i svetu. Serija je stvorila veliki broj obožavatelja i značajno obeležila Američku kulturu.

Nakon najavne špice uloge u seriji su poređane po alfabetnom redosledu.Svaki od likova ima mračnu prošlost koju istražujemo u flashback-ovima. U svakoj epizodi vidimo flashbackove drugoga lika. Iako ima puno centralnih likova nekoliko od njih posebno se ističe.


Prva sezona serije ima 14. glavnih likova, među kojima su bivši Irački vojnik Said , trudna Australijanka Kler, hirurg i glavni protagonista serije dr. Džek Šepard, srećni loto dobitnik Hugo Rejes, prevarant Sojer koji traži čoveka koji je kriv za tragediju njegovih roditelja,koreanski bražni par Sin i Jin, žena begunac od policije Kejt , bivša rok zvezda i drogeraš Čarli, građevinac Majkl i njegov sin Volt, misterizni Džon Lok koji je nakon pada aviona misteriozno prohodao, bivša učiteljica plesa Šenon i sin njene maćehe ,njen polubrat Bun.

Potpuno drugačiji pristup dobro poznatoj temi rešavanja zločina. Za razliku od mnoštva serija ovog žanra, “Zločinački umovi” je serija koja se umesto dokazima bavi psihologijom i sociologijom, tačnije umesto samog dela analizira počinioca.

Radi se o elitnoj ekipi FBI stručnjaka za analizu profila najvećih serijiskih ubica Amerike. Njihov zadatak je da predvide sledeći potez, pre nego što ubica ponovo napadne. Ovi stručnjaci izučavaju ponašanje zločinca, trude se da otkriju njegove motive i namere i na taj način sužavaju listu osumnjičenih. Oni su poslednja nada FBI-a…

Mendi Patinkin, koga se sećate kao ekscentričnog hirurga, Džefri Gajgera iz serije “Bolnica Čikago” (Chicago Hope) se ovoga puta nalazi u ulozi Džejsona Gidiona, najboljeg analitičara koji se povukao iz posla jer je njegovom krivicom stradalo šestoro ljudi iz njegovog tima. Međutim šef jedinice za bihevioralističku analizu (BAU), Aron Hočner (Tomas Gibson), porodični čovek koji ume da zadobije poverenje drugih, ga poziva u pomoć. Oni naravno imaju svoje verne saradnike, specijalne agente: Dereka Morgana (Šemar Mur), drčnog i upornog stručnjaka za opsesivne slučajeve, doktora Spensera Rida (Metju Grej Gabler), nehsvaćenog genija koji zna sve o svačemu sem o ljudima, poverljivu mladu Dženifer „Džej-Džej“ Džerou (Ej Džej Kuk) koja je veza tima sa medijima i policijom i naravno kompjuterskog maga, Penelope Garsiju (Kirsten Vengnes).

Interesantno je da su se scenaristi tokom pisanja priča konsultovali sa pravim FBI agentima o njihovim slučajevima i metodama rada. Serija je snimana na atraktivnim lokacijama u Kaliforniji i Kanadi.

Only Fools And Horses  

muckeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

''24''

"Vruc Vetar"

Scrubs

Evo koji su stvarni istorijski događaji predstavljeni u "Game of thrones"

Ukoliko do sad niste čuli za seriju "Igra prestola", sigurno živite na drugoj planeti. Ova planetarno popularana serija osvojila je brojne gledaoce, a ono što možda niste znali o ovoj seriji je da se zasniva na nekim stvarnim istorijskim događajima.



"Igra prestola" se zasniva na istorijskom Ratu dve ruže, a porodice Stark i Lanister su zasnovane na porodicama Jork i Lankaster.

Sam autor knjiga po kojima je rađena ova serija, Džordž R.R. Martin prizao je da je inspiraciju pronašao u stvarnim istorijskim ličnostima i njihovim događajima.

Na primer, zid koji u seriji deli sever od divlje zemlje zapravo se bazira na Hardijanovom zidu, a Andli koji su prvi podelili Vesteros na Sedam kraljevstva je zapravo referenca na Anglosaksonce koji su podelili Englesku na sedam kraljevstva.

Rat između Starkovih i Lanisterovih ima dosta sličnosti sa Ratom dve ruže između engleskih kuća Lankaster i Jork koji se vodio od 1455. do 1287. godine.

Kao i Strakovi, porodica Jork je bila sa severa, dok su Lanisterovi kao i porodica Lankaster bili sa juga i bili su izuzetno bogati.

Ali sličnost se ne zavšrava tu – jer i pojedini likovi zasnovani su na pravim istorijskim ličnostima.


Šon Bin kao Ned Stark

Lik Neda Starka, koga igra Šon Bin, zasnovan je na Ričardu, vojvodi od Jorka. Obojica su bili neverovatni ratnici i časni ljudi koji su na kraju zbog izdaje umrli. Ričard se borio u Stogodišnjem ratu u Francuskoj i zbog uspeha je nagrađen mnogim titulama i pozicijama. Međutim, on je smetao supruzi Henrija VI Margareti Anžujskoj, slično kako je Ned pao u nemilost Sersej Lanister. Na kraju, Ned i Ričard su obezglavljeni, a njihove glave su zavšile na koplju.


Igra prestola - Sersej Lanister

Sersej Lanister je žena koja koristi manipulacije kako bi ostvarila ono što želi, slično Margareti Anžujskoj, ženi Henrija VI.



Deneris Targerijan ima dosta sličnosti sa Henrijem Tjudorom, kasnije poznatim kao Henri VII. Pre nego što je preuzeo engleski tron, Henri Tjudor je živeo u izgnanstvu u Francuskoj dok je vladao haos u Engleskoj i čekao je pravi trenutak da se pokaže. Deneris je, slično Henriju, okupila veliku vojsku kako bi preuzela svoju domovinu.


Kadar iz trejlera za četvrtu sezonu | Foto: Jutjub

Džorfi je svima omraženi lik u seriji, a u istoriji ovog peroida to je bio Edvard Lankaster. Edvard je često predstavljen kao sadistički, krvožedni mladić koji je bio okrutan prema svojoj ženi. Kao sin Margaret Anžujske, on je takođe bio pretendent na tron. Edvard je poginuo u bici sa samo 17 godina, dok je Džofri, na žalost mnogih gledaoca, dosta duže "izdržao" u seriji.


Autor: 24sata.rs

Grey's Anatomy/ Uvod u anatomiju 

Uvod u anatomiju (eng. Grey's Anatomy) je američka serija koja je osvojila nagrade Emmy i Zlatni globus. Serija se bazira na život doktorice Meredith Grey, koja počinje raditi kao stažist u fikcijskoj bolnici "Seattle Grace", u Seattle, Washingtonu. Serija se bavi i životima ostalih likova, Meredithinih prijatelja, a ulogu pripovjedačice ima sama Meredith, na početku i na kraju epizode.

Allo, Allo