Ljubivoje Ršumović



Ljubivoje Ršumović rođen je u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu, na grupi za komparativnu književnost.

Rano je počeo da piše, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama.    

Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno je ugradio u emisije Utorak veče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenio je „dokumentarnu poetiku“, koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: „Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. počeo je sa radom u televiziji i snimao je poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, režirao i snimio preko šest stotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto četrdeset dve epizode.    

Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Takva je serija Dijagonale – priče o ćudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o: Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima i mnogim drugim.

  Objavio je 72 knjige, uglavnom za decu. Među njima najpoznatiji naslovi su: Ma šta mi reče,  Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava,   Tajna ledene pećine i Beli paketi. U pozorištima je izvođeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka, Ršumdani, Miš je dobio grip,Tri čvora na trepavici, Tandara mandara...

Dobitnik je književnih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Brankova nagrada, Oktobarska nagrada grada Beograda, Goranova plaketa, Vukova nagrada, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, Nagrada Porodica bistrih potoka Udruženja književnika Srbije, prva nagrada za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, nagrada Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagrada Duško Radović i titula Saradnik Sunca, Instelova nagrada za poeziju 2008. i kao nagrada Miroslav Antić 2008. godine za knjigu Beli paketi i nagrada Princ dečjeg carstva Tamaris u Banjoj Luci 2009. Dobitnik je i dve zapažene međunarodne nagrade: nagrada Pulja u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu i nagrada UNESKO-a za Bukvar dečjih prava na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Njegova dela prevedena su na više stranih jezika.

Autor je tri udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban, Azbukvar i Pismenar.

Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik karate kluba Crvena Zvezda. Bio je predsednik karate saveza Srbije i savezni je sudija u karateu.

Od 1986. do 2002. bio je direktor pozorišta Boško Buha. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića.

Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine.

Više nije član Udruženja književnika Srbije.

Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.

laguna.rs

Song o uspomeni

Ono kad smo se zbog cura bili
Ono kad su padala carstva
Ono kad smo poljupce krili
Ono beše vreme drugarstva

Protiče reka
Ostaje pena
U dnu čoveka
Uspomena

Ono kada smo derali klupe
Ono kada su pljuštale šljage
One brige naivne i glupe
ono behu godine drage

Protiče reka
Ostaje pena
U dnu čoveka
Uspomena

----------------------------------------------------------

U ona lepa vremena

U ona lepa vremena daleka
Od majmuna RAD je stvorio ČOVEKA.
Da li se sad vraća istorija stara
NERAD od čoveka da l' MAJMUNA stvara?


-----------------------------------------------------


IMA JEDNO MESTO

Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava
spavati se mora

Ima u tom mestu
gospodjica prava
koja nikad nikad
ne zeli da spava

Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer se jesti mora

Ima u tom selu
ledno roze cvece
jedan junak mamin
koji jesti nece

Ja predlazem za njih dvoje
da se nadju da se spoje
Ne treba ih prutom biti
vec ih treba ozeniti

Pa neka se cvecka
sa suprugom necka

DECA SU UKRAS SVETA


Nema sveta ni planete
Gde ne moze stici dete,
Jer sve decje staze vode
Od igre do slobode.

Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta...

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi vazne sjajne,
Neka planu nek' se rode
Od igre do slobode.

Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta.

Davne 1985. godine autor Ljubivoje Ršumović napisao je scenario za dečiju igranu seriju „Fazoni i fore“ koja je zabeležila neverovatnu gledanost na teritoriji cele Jugoslavije, a proizvedeno je samo 10 epizoda. Za svoje saradnike Ljubivoje Ršmović okuplja brojnu ekipu poznatih ličnosti iz javnog života (Mirjana Karanović, Raša Popov, Boda Ninković, Nenad Nenadović, Manda...) i u dokumentarno-poetsko poučnoj priči približava “Fazone i fore“ deci i odraslima.

Od 1985. do 1993 proizvedeno je ukupno 4 serijala po 10 epizoda, ali i danas milioni ljudi na teritoriji bivše Jugoslavije svakog dana kažu „dobar fazon“ ili „dobra fora“, ne razmišljajući ko je to i kada prvi put izmislio, pustio u etar i tako stvorio dve reči koje su među nama svakog dana već 20 godina.

UTORAK VECE MA STA MI RECE

U Novom Sadu svanulo vece
ma sta mi rece
Juzna Morava uzvodno tece
Ma sta mi rece
Na svakom drvetu klikeri zvece
Ma sta mi rece
U Stipu mece ustipke pece
Ma sta mi rece
U brzom vozu sisali kozu
Ma sta mi rece
I kao trece
Zemlja se nocas ne okrece
niti sta radi niti spava
Zemlja veceras zabusava

Ma sta mi rece

----------------------

DETE


Dete nije dete
Igracka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete.

Necete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete.

Brkati hajduk Veljko
Sto je zlotvoru prasio pete
U pocetku je sisao palac
I bio nemoguce dete.

Junaci kosmosa
Sto lete na druge planete
Prvo su sedeli na nosama
A posle su seli u rakete.

Dete nije dete
Igracka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete.

----------------------------

SVAKI DAN SE SUNCE RADJA


Nesto se lepo dogodilo
na istoku se sunce rodilo
na jugu je slatnu krunu naslo
na zapadu ponovo zaslo.

Svaki dan se to dogadja
svaki dan se sunce radja
po nebeskoj hoda stazi
sija, greje i zalazi.

Ima nesto sjajnije
toplije, znacajnije
onaj dan i onaj sat
kad se nekom rodi brat.

Ima nesto trajnije
lepse i znacajnije
kad se sreca nekom zgodi
pa mu majka sestru rodi.

Svaki dan se to dogadja
svaki dan se sunce radja
po nebeskoj hoda stazi
sija, greje i zalazi.


----------------


Lepa Kata

Bila jednom jedna Kata
Iz Perleza blizu Čente,
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente.

Imala je oči plave
Original morska plavet,
Nosila ih posred glave
Tako da ti stane pamet.

Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata,
Pa je bila tata-mata
Za sve momke iz Banata

BIO JEDNOM JEDAN VUK

Bio jednom jedan vuk
i bio je zbilja dobar
miran kao mrtvi muk
pitom kao neki sobar
za to niko nije znao
mislili su da je zao
Imao je divne želje
divno srce u grudima
želeo je prijatelje
među psima i ljudima
za to niko nije znao
mislili su da je zao
Voleo je čak i ovce
pa i one jarce muške
nije znao ni za lovce
ni za zamke ni za puške
za to niko nije znao
mislili su da je zao
Pošao je da im kaže
da ne može tako više
videše ga neke straže
opališe i ubiše
nikom nije bilo žao
mislili su da je zao.

---------------------


LAKO JE PRUTU

Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli

Nije mi žao kad neki trut
Za svoje zasluge dobije prut

Nije mi žao kad pekmez kevin
Dobije prutom makar i nevin

Nije mi žao ni kad na mene
Armija pruća drenovog krene

Ali ne mogu da prebolim
Tata me bije a ja ga volim

----------------------------------------

GENERALE SILO LJUTA

Generale silo ljuta
Kad ti bude dosta rata
Svrati kući dva minuta
Da svom sinu budeš tata

Oj frizerko vešta zverko
Znam da kosa nije slama
Ipak idi šetaj s kćerkom
Ceo dan joj budi mama

Direktore lepi stvore
Okani se referata
Hajde kući pod prozore
Budi svojoj deci tata

Svet će malo da pričeka
I s frizurom i sa ratom
Dok se jedna sretna kćerka
Naigra sa svojim tatom

-----------------------------------------

DESET LJUTIH GUSARA

Deset ljutih gusara
Došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta
Ostalo ih devet

Devet ljutih gusara
Još ne znaju ko sam
Jednog sam uspavao
Ostalo ih osam

Osam ljutih gusara
Ja ih oštro gledam
Jedan pao u nesvest
Ostalo ih sedam

Sedam ljutih gusara
Pobeglo na brest
Jedan pao na glavu
Ostalo ih šest

Šest ljutih gusara
Zbrisalo u svet
Jedan se izgubio
Ostalo ih pet

Pet ljutih gusara
Lete ko leptiri
Jedan pao u bunar
Ostalo ih četiri

Gle četiri gusara
Bes u njima vri
Jedan puko od muke
Ostalo ih tri

Tri ljuta gusara
A protiv njih ja
Jednog sam zviznuo
Ostala su dva

Dva ljuta gusara
A pogled im ledan
Jedan se okliznuo
Još ostao jedan

Jedan ljuti gusar
Postao je medan
Prosto se istopio
Ostao nijedan

U svakom pogledu
Posla me je strava
Sad je sve u redu
Može da se spava

--------------------------------------

IŠLI SMO U AFRIKU

Išli smo u Afriku
Da sadimo papriku
Znate onu žutu
Finu ali ljutu

Jednogrba kamila
Začas se pomamila

Odmah se tu stvorila
I debela gorila

Onaj majmun sa grane
Misli to su banane

I zebra je videla
Jako joj se svidela

Grize gladni papagaj
Misli neko voće fraj

Videli smo žirafu
Misli meze uz kafu

Ni reč nisu kazali
Sve su začas smazali

Ništa nisu slutili
Pa su se zaljutili

Sad kuka pola Afrike
Zbog banatske paprike
Znate one žute
Fine ali ljute

Ljubivoje Ršumović: Slušati ali čuti


U prvom značenju glagol slušati objašnjava radnju kada pratimo pažljivo neku muziku, govor ili razgovor, neki zvuk ili radio-emisiju.


Slušati, znači i razumeti šta nam govori neko s kim smo stupili u razgovor. „Svačiju slušaj, ali svoju sviđaj“, kažu Zlatiborci. Povela se velika rasprava: šta, zapravo, znači ta poslovica? Jedni misle da je to patrijarhalna uzrečica, po kojoj glavni u porodici, ili selu, donosi sam odluke, bez obzira na to šta ko priča i predlaže. Drugi tvrde da svačiji predlog ili ideju treba saslušati i razumeti, pa će nam to pomoći da formiramo svoju odluku. Treći govore da je to smislio neki samoživi apsolutista, koji uvek hoće da njegova bude poslednja, pa makar i da nije najpametnija. Najbliži istini su ipak oni koji smatraju da treba saslušati svakoga, ali postupiti „po svome“, jer time preuzimamo odgovornost za učinjeno, i niko nam drugi ne može biti kriv ako se ispostavi da smo pogrešili!

Slušati nekoga znači, takođe, pomagati, činiti sve što nam taj neko kaže, bez pogovora i roptanja. Tako postajemo poslušni. Za poslušnu decu ponosni otac kaže „Slušaju me ko ruke!“ Učine, znači, i nešto što on samo pomisli i poželi, ali i ponešto čega se on i ne seti, a poslušna deca se sete. A šta znači čuti? Kad neku ženu pitate da li je sluša muž, a ona kaže: „Čuje“ - to zapravo znači da je i ne čuje i ne sluša. Ima i nimalo bezazlenih, ali modernih, primera. Raspisan tzv. tender za nabavku jedne transportne trake za rudnik. U Srbiji samo dve firme to proizvode, ali nijedna neće dati ponudu, moraće rudnik da je kupi u inostranstvu. Zašto? Umesto odgovora, evo jednog realnog razgovora: - Ču li ti? - pita član tenderske komisije proizvođača. - Ne čuh, šta? - Ugradi i mene! - Ali, biću skuplji! - ‘Oćeš! - Proguraćeš me, znači? - Ne smem, to je sad providno i kažnjivo! -

Pa, što da te ugradim? - Da te ne kudim i ne smetam! Da ne čuje zlo, koliko tendera - toliko ovakvih realnih razgovora. Pročulo se! A u našem narodu „čuti se“ znači i smrdeti! Teško je bilo šta smisliti a da to Srbin ne pokuša da „usavrši“, pa je i novokapitalističko tenderisanje tako došlo na red. A lukavi um niti ore niti kopa, no samo smišlja burgije za rupe u zakonima. Ko je čitao Miltonov „Izgubljeni raj“ setiće se Sotoninih reči: „Um je mesto jedinstveno, i u sebi samom on od Neba može Pakao stvoriti, i od Pakla Nebesa!“ A što veća glava u kojoj lukavi um ne spava, no mangupluke izmišljava i usavršava - to veća i bruka, pa je dokoni narod i to stavio u poslovicu: Car kad prdne - najdalje se čuje!


novosti.rs

Ljubivoje Ršumović: Biti u pravu

Planiranje prošlosti: Svaki čovek bi trebalo jednom mesečno da stane pred ogledalo i postavi sebi pitanje: - Kad nisam bio u pravu? I da pokuša, iskreno da odgovori na to pitanje


SVAKI čovek bi trebalo jednom mesečno da stane pred ogledalo i postavi sebi pitanje: - Kad nisam bio u pravu? I da pokuša, iskreno da odgovori na to pitanje, bez straha od posledica i bez nekog velikog kajanja. Ono što je bilo pa prošlo, može da nam pomogne da ne pravimo iste greške ubuduće. A greške, pa čak i greščice, neke sitne nepravde, mogu da budu opasne rane na duši, ako se ne leče. A lek za te rane je, zapravo, taj autoportret u ogledalu, i ta autoterapija od iskrenosti, i spremnosti da shvatimo naravoučenije. Uostalom, i život oko nas pun je lekovitih primera.

U tramvaju broj sedam, na zadnjoj platformi, grupa veselih devojčica razgovara. Svaka druga reč im je psovka. Jedan stariji čovek ih opominje, a devojčice uglas opsuju i njega: - Fuck off, matori, verujući možda da ih neće razumeti! Zbunjen, čovek se okrene ostalim putnicima, tražeći podršku: - Zar nisam u pravu? - Jesi, ali i one su! - odgovori mu spremno jedan mladić. Devojčice, ipak, utihnuše, stvar se relativizova i smiri.

Psovke su odavno nešto normalno, deo srpskog folklora, kako u selima, tako i u tramvajima, pa i u skupštinama i javnim medijima. „Ocem svih psovki“ smatra se Terzit, lik buntovnog vojnika pod Trojom. Samo njegovo ime znači „Bezobraznik“. Izmislio ga je Homer u Ilijadi kao „protivnika kraljeva“, čoveka iz naroda koji ima smelosti da svašta kaže čak i kraljevima. Odisej ga je mučio, a Ahilej ubio. Da su imali uza se psihijatra, on bi im rekao da su pogrešili, da psovanje smiruje snažne, rušilačke emocije, i da je Terzit ventil za narodni gnev. Ispalo bi da su psovke korisne, jer čine suvišnim fizičko nasilje, i da je Terzit „pašče koje laje, ali ne ujeda!“

Helenski junaci bi rekli da se zna ko ima a ko nema pravo da psuje. I bili bi i oni u pravu. I Napoleon je psovao kad bi se razbesneo, ali na italijanskom jeziku! I njega je, možda, dok je bio mali, kao što je običaj i u Srbiji, srećni otac učio da psuje i pije rakiju.

Zanimljivo je, takođe, da su psovke prve reči stranog jezika koje naučimo. Psovke su postojale još u sanskritu: „Idi u pakao“, „Jedi pepeo“, „Nek te nabiju na kolac“! Šiler je, u svojoj drami „Fiesko“ obogatio nemački jezik psovkom „Donner und Doria“ („Grom i Doria“!). Doria je bio admiral iz Đenove, kojeg je Fiesko hteo da uništi. Nije mu to pošlo za rukom, ali je nadživeo vreme, od njegovog prezimena nastala je reč - fijasko. Ipak, najlepšu definiciju psovačkog, šatrovačkog, govora dao je američki pesnik Karl Sandberg: „To je jezik koji je skinuo kaput, zasukao rukave, pljunuo u šake i bacio se na posao!“


novosti.rs

Ljubivoje Ršumović: O gluposti i dosadi


Glupost je osobina nekoga ko je glup, pa se zato bavi budalaštinama ili postupa nepromišljeno. Dosada je nezadovoljstvo zbog odsustva uzbudljivih i zanimljivih događaja


Ponajpre da razjasnimo šta je glupost a šta dosada, pa da utvrdimo uzročno-posledičnu vezu između gluposti i dosade, i na kraju da obelodanimo šta je uzrok ovoj priči o glupostima i dosadi. Glupost je, dakle, osobina nekoga ko je glup, pa se zato bavi budalaštinama ili postupa nepromišljeno.

Dosada je osećanje nespokojstva kod čoveka, nezadovoljstvo zbog odsustva uzbudljivih i zanimljivih događaja, što uzrokuje opterećivanje, narušavanje njegovog mira. Shodno ovim definicijama, prava glupost je laički razglabati iz dana u dan, na svim televizijama, o Kosovu, Srbiji i Evropskoj uniji, jer to izaziva nespokojstvo i opterećuje, narušava mir građana Srbije, postaje, znači, dosadno! Posledica: konfuzija kod gledalaca, što proizvodi ravnodušnost, armiranu besom i inatom.

Gledali smo i slušali u nedelju uveče, na TV, troje ljudi, dva muškarca i jednu ženu, koji su nam uporno ponavljali nešto već mnogo puta čuveno, brkajući pritom u velikoj meri uzroke i posledice, što je osnovna odlika gluposti. Jedan čovek je pokušao da se opravda time što je on samo ministar zadužen za ekologiju, životnu sredinu i prostorno planiranje, kao da sve to nije upravo to o čemu pričaju. Ispalo je da on, otprilike, nije odavde nego je iz svoje stranke.

Drugi čovek, zavaljen, sa nogama u vazduhu, zamajavao nas je sociološkim statistikama i utopijama, pa i tamo gde je bio u pravu, nije bio svestan da nije u pravu! Žena se pošteno opredelila da bude advokat NATO-a i Euleksa, držeći se francuskog diplomatskog ubeđenja da je pravo samo pokvareno krivo.

Posledica ovog nedeljnog naklapanja bila je neizdrživa dosada koja parališe dobronamernog gledaoca, tako da ne može da pritisne ono isključ-dugme na telekomanderu, omađijan pitanjem:

- Za ime boga, ima li kraja i konca? Pa ga, čak, natera da se priseti i Ajnštajna: “Postoje samo dve beskonačne stvari: svemir i ljudska glupost, ali za svemir baš nisam potpuno siguran!”

Neko će se upitati: zašto bismo nipodaštavali nečije, bilo čije, mišljenje, pa makar ono bilo i pogrešno i dosadno?

Odgovor: Zato što taj, bilo ko, nipodaštava našu pamet i moć rasuđivanja! Politika je veština upravljanja državom. A državom se ne upravlja iz pričaonica, kafana, tok-šou programa, pričajući uglas priče koje dramaturški ne stoje, a politički vise.

Na takve bistrioce politike, definitivno je mislio Pjer Ogisten Karon de Bomarše, učitelj muzike kćerkama Luja HV, kad u Seviljskom berberinu, il možda Figarovoj ženidbi, kaže: “Ima ljudi toliko dosadnih da sa njima za pet minuta izgubimo čitav dan!”


novosti.rs

* * *

U jednom danu
Hiljadu i četiri stotine minuta
LJudi se mogu rastati
Hiljadu i četiri stotine puta,
Ali samo jedan rastanak će da boli
Kad odlazi osoba koja se voli.

U jednom danu
Osamdeset šest hiljada sekundi
Čovek može ispratiti
Osamdeset šest hiljada ljudi
Samo jedan lik
Ne nestaje bez traga
Kada odlazi osoba
Koja je draga.

U jednom danu
Dvadeset četiri duga sata
Dvadeset četiri gosta
Možete skinuti s vrata,
Samo jednog
Uvek natrag zovete
Kada odlazi
Vaše rođeno dete.

Svakoga dana,
Ma koliko bio dugačak
Čovek u srcu
Čuva jedan potajni zračak
Da će i sam
Biti negde daleko
Kada odlazi
Onaj najdraži neko.

MOJA GLAVA DOK RADI RADI


Moja glava dok radi – radi
Kao buldožer
Il' tigar mladi
A kada ne radi – ona se hladi
Na jastuku se hladi
U mom jastuku ima čičak
Jedan san mali
Jedan sničak
Čim trepavice oko svuče
San se u moju glavu uvuče
Počne da leti po mojoj glavi
Pa čas se žuti
Čas se plavi
Pa mi najlepše slike redja
Ovde u glavi ispod vedja
Sutra ujutru kada svane
Ja neću dati
Snu da stane
Hoću da sanjam danju i noću
Odlučio sam
I tako hoću

NA POLJU GDE SE ČAVKE ČAVČE


Na polju gde se čavke čavče
U onom gustom spletu trava
Rodi se jedno plavo mravče
Među milion žutih mrava

Mravi imaju poslove preče
Plav se rodio pa šta s time
ali mravuljak odlučno reče
IZVINITE ME HOĆU IME

Nadenuše mu neko imence
Nit' zapevaše nit' se napiše
Al' vrisnu opet mravlje detence
DANAŠNJI DATUM DA SE ZAPIŠE

Ljutnu se na to glavna mravčina
ŽELIŠ LI MALI DA TE SMLAVIM
Mravče odvrati TRAŽIM NAČINA
DA MOGU ROĐENDAN SVOJ DA SLAVIM

Mravlji poglavar izvadi mapu
I žvrljnu nešto u registar
AKO JE TAKO - SKIDAM KAPU
JESI TVRDOGLAV ALI SI BISTAR

GNJAVI ME TEČA


Gnjavi me teča
Gnjavi me tetka
Gnjave me češalj
Mašna i četka

Gnjavi me brica
Koji me brije
I brat od strica
Koji me bije

Gnjavi me mačka
Kad lovi miša
Gnjavi me mokro
Kad pada kiša

Gnjavi me ujak
Gnjavi me ujna
Ujak je širok
Ujna je bujna

Gnjavi me mama
Gnjavi me tata
Svi samo mene
A niko brata

Gnjavi me medved
Jer hoće meda
Gnjavi me pčela
Jer mu ga ne da

Gnjavi me deda
Pa me baš gnjavi
Deda je zbilja
Gnjavator pravi

Moram još reći
Radi dojma
Koga ja gnjavim
Nemam pojma

O NEISTINO LEPŠA OD ISTINE


O neistino lepša od istine
Nema sustajanja. Vreme je za zverstva
Od raskošnog uma do bogočistine
Doživeo sam sjaj prvog neverstva
O neistino lepša od istine

Da sam se hladnoj priklonio vatri
Čelikom kovan ne bih bio sam
Branko u Tajni Miloš na Sumatri
A ja ni slika. Možda tužni ram
Da sam se hladnoj priklonio vatri

U mitskoj Ptici koju vazduh mrzi
U njenom srcu dostojnom prokletstva
Lovili su me i vešti i brzi
Gladni mog bola i nevinog Jestva
U mitskoj Ptici koju vazduh mrzi

O neistino sama sebi kazno
Robijaćemo dok ne klone tama
Pa kad nas usvoji Vreme neprolazno
Igraćemo se glupim istinama
O neistino sama sebi kazno

Dopisna ljubav


Devojčica Radmila Ilić iz Zrenjanina dopisivala
se dugo sa jednim dečakom iz Pariza. Dečak je
nedavno zatražio od Radmile da mu pošalje
sliku, pošto se drugačije ne mogu videti zbog
svakodnevnih obaveza u osnovnim školama.
Radmila se toliko obradovala i zbunila da je
poslala sliku u školu, a ona otišla u Pariz.
Frtalj do ćoška


Agencije javljaju da je Risto Dimovski iz
Skoplja konstruisao časovnik koji radi na
principu njegove supruge Ljupke. Kada želi da
zna koliko je sati, Risto pogleda u Ljupku, a
Ljupka mu, raširenim rukama, pokaže. Na
primer, ako raširi ruke u visini ramena to znači
da je tačno petnaest do tri. Risti Dimovskom
nije jasno zašto ga kolege u kancelariji
začuđeno gledaju kada im kaže da je zakasnio
na posao jer mu je časovnik otišao na pijacu.

JA VOLIM JEDNU ŽENU

Opevali su je veliki ruski pesnici
U poemama bez naslova i kraja

Uvek kada hoću da se zazidam u reči
Ona se rađa na palubi severnog vetra
Ona se rađa tamo gde vreme korača
Drumom bez putokaza
Ona se rađa kada želim da pobeđujem
Ona se rađa kada malaksavam
Na štitu od trulog lišća u nekoj šumi
Od bakra

Život je moj ispunjen opasnim danima
Dani su moji ispunjeni opasnim satima
Sati su moji ispunjeni opasnim poljupcima
Ja volim jednu ženu sa imenom od istočnog
Sunca
Ona se rađa svakog jutra
Kada otvorim prozor

***
1.
Bio sam velika lutka
U rukama samoće.
Rastrzale su me lisice
sebi na repove.
Sad samo moje perje leprša
padinama Čigote
a neozbiljni lovci se podsmevaju
mom neshvatljivom užasu.

Bio sam prostor ispunjen bezoblicima.
Sada me nema
kao što nema smisla više
o tome govoriti.

2.
Ovakav,
nemam ništa protiv sebe.
Ovakav: prašina uzvitlana.

***

Negde na parketu izrečena je presuda
Tri prozora slutim ali bez rešetaka
Svaka psovka je moj udes i krv slatka
Lud sam shvataš li o reko luda
Kroz sebe olovo rastopljeno pustio sam
Niz sebe bacio ruke obesio nos
Preko sebe gledam obuvem sam ali je asfalt bos
I svejedno je dosađuju miševi ispod patosa
Ptice su dečji glasovi spolja a samoća tu je
Kuda da otkrivudam
Majko i sama znaš verovao sam u čuda
Ne verujem više veruj mi ne verujem

LUDI BROD
Sebi od Remboa

Ovaj brod na kome plovim pijan je i nije pijan
Ljulja se da. Škripi krpata pučinom luta
Uveče klonem loman izjutra ležim izubijan
Ovaj brod je u zaveri protiv mene ne znam mu
puta

Svu noć me progone neke halebarde od hleba
Zove me osmehom Kirka dimi se u meni Pompeja
Ali ja znam ja vičem otimam se od neba
Meni je u malom prstu sudbina Odiseja

Sunce me okuje oslepim to sunce svima dobro
Domami galebove sirene otekne bubna opna
Moj brod je zahvalno uklet kitim ga kobrom
Straha pa škripi od besa od zvezda od kopna

Koga nema. I prolama se talas
U novi dan. Vekuju Haribda i Scila
Cvilim. Čuće me neki zalutali alas
A u meni pećina tama jedini izlaz

Koga nema. I prolama se talas
Ovaj brod je moj rendez-vous sa voljenom ženom
Ja sa njim škripim on sa mnom ćuti naglas
On sa njim tužno ja sa mnom zavađeno

Svu noć me hvataju mišolovke i zamke
Danima satima zurim pune mi oči soli
O sebi još pamtim istinu vihora i slamke
I to da volim

Ovaj brod je moja postelja moje drago lice moja kosa
Krčma sa bezbroj vrata kroz koja niko ne leti glavačke
Njegovom palubom često kroče neka stopala bosa
Neka bedra plameni kavez neki hod divlje mačke

Ovaj brod je pijan i uklet je i luta
Ovaj brod ne zna put i vuče me raspetog tamo
Gde zna. Za nama opet more i jedan horizont mutan
Pred nama opet more i nas dva što urlamo

Od smeha. I prolama se vetar
U krilu jedra. Ljulja se katarka propinje voda
Prokleto je biti prevaren od celog sveta
Najzad od celog sebe i od svog ludog broda

PRVA

Moj si ali ko zna ci ces biti
Kud ti krenes tu i tvoja muka
Mlin kad melje i misevi siti
Za nekim i kukavica kuka

Rijec reze grdje od satare
Crnjeg druga od duga ti nema
Ne daj pare na bjes i gitare
Majka dusi namjesto melema

Nemoj da te lakoca povede
Brez borbe ti nema ni pobjede
I sloboda za ljudima zudi

Boj se onog ko ti povladjuje
Car kad prne najdalje se cuje
Ili ljudski il bjezi iz ljudi

DRUGA

Ili ljudski ili bjezi iz ljudi
Ili gledaj il slijepca vadaj
Tesko kapi kad glava poludi
Zlo pocini pa se zlu i nadaj

Krivca nema kad se krivda desi
Zasto nisi ucio za popa
Glaj koji si pamti odakle si
I Ljubis je svijet i Evropa

Put putuje a putnik se vraca
Blago kuci koju grade braca
Jak umije biti i ljubiti

Ispod zemlje koren cuva krosnju
Ko rasipa brzo ce u prosnju
Lasno steci lasnje izgubiti

TRECA

Lasno steci lasnje izgubiti
Ulivodi ne daj u dvoriste
Vatru vatrom ne mores ubiti
Radin ima a neradin iste

Nije djedo bijel sto je zima
Lukav coban vodi a ne tera
I batina dva porupca ima
Idi kisom nisi od secera

Tudja ruka ledja ne pocesa
Utisani kad se zakomesa
Ne daj srcu daleko iz grudi

I drvo bi otislo da more
Od najgoreg ima joste gore
Eno krsa ako sta zagudi

AKO ŽELIŠ MIŠIĆE



Ako želiš mišiće k'o gvožđe

Jedi belo ili crno grožđe



Ako želiš snagu zbilja mušku

Onda ne smeš zaobići krušku



Ako želiš na sve biti imun

Jedi il' iscedi žuti limun



Ako želiš ruke kao kandže

Prosto gutaj sveže pomorandže



Ako želiš veštine sa strane

Okomi se na krive banane



Ako želiš da izgledaš bešnje

Svakodnevno upražnjavaj trešnje



Ako želiš biti bistre glave

Beri one jagode iz trave



I uopšte ko god nešto hoće

Mora jesti i voleti voće