|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Dzon Kits Ned 11 Jan - 20:19 | |
| Џон Китс Рођен је 31. октобра 1795. године у Лондону. Био је енглески песник, који је постао једна од кључних фигура романтичарског покрета. Заједно са Лордом Бајроном и Персијем Биш Шелијем, Китс је припадао другој генерацији романтичарских песника. За време свог кратког живота није био добро прихваћен од стране критике, али је његов постхумни утицај на песнике попут Алфреда Тенисона и Вилфреда Овена био значајан. Китсову поезију карактерише богат избор речи и сензуална сликовитост, највише у његовој серији ода које су остале међу најпопуларнијим песмама у енглеској литератури. Китсова писма, која укључују развој његове естетске теорије негативне способности, су међу најслављенијим од свих енглеских песника. Умро је 23. фебруара 1821. године и сахрањен на протестантском гробљу у Риму. poezijasustineRazmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 20:20 | |
| LA BELLE DAME SANS MERCI
Самотни, бледи витеже чуј ме, куд блуди корак твој? Језером већ су трске суве, Минуо тица пој.
Витеже несрећни, о шта те мучи, какав те сколи јад? Веверица већ је лешнике збрала, престаде пољски рад.
На челу твоме ја љиљан видим, грознице влажан дар, на образима клонулу ружу, усахну све јој чар.
– Ја госпу сретох пољима овим, прелепу, виле кћи, дугачких власи и хода лака, дивљина оком јој зри.
Исплетох венац за чело њено, гривне и мирисан пас, она ме погледа чежњивим оком, зајеца благ јој глас.
Попех је тада на вранца мога, слеп за сав божји свет, повита стаса певаше песму, вилинских речи сплет.
Корење даде ми и дивљег меда, и росе питку сласт, и страним језиком прозборимени: ти си сва моја страст!
Вилинској шпиљи поведе мене, уздах из груди гна, и дивље очи, тужне јој очи целивах све до сна.
И ту сањасмо на маховини, и сних, вај срцу мом! последњи санак који просањах на брегу леденом.
Краљеве, ратнике, кнежеве видех. Блеђи од смрти сви, викаху: „Занавек зароби тебе la belle Dame sans merci!“
Њине отпале усне у тами зијаху претњом злом, из сна се пренух и видех – лежим на ледном брегу том.
И ето зашто самотном, бледом, сад блуди корак мој, мада су језером трске већ суве и тица мину пој. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 20:42 | |
| ЗАСТРЕПИМ ЧЕСТО
Застрепим често шта се може збити, пре но ми перо плод ума убере: да књиге могу и не довршити, да неће бити зрења, праве мере;
кад гледам лица звезда како трепте ко симбол свега што сан само има, помислим, нећу доживети, све те, магичне слике да такнем дланима;
када, лепото, у трену виђена, схватим да нећу досећи твој плам, ни леп осећај моћи, сем спомена
неузвраћене љубави! Тад знам, у дивљем свету стојим сам, где милост, славу и љубав гута ништавило Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 20:44 | |
| ЗВЕЗДА
Звездо, да умем као ти да сјам, али не сам у заводљивој тами, да следим вечним оком вечни плам ко боник ког сан у природу мами,
да будем вода коју вуче ток да чисти земљу прљану људима, и гледам маску света нову, док на горски врх је снегом ставља зима -
не – још бих чврсто, још бих без промене грудима драге да се свијем ближе да је осетим, чујем како дише,
да неуморно сласт буде уз мене, још, још да слушам те покрете, нем, да тако вечно живим – ил да мрем. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 20:44 | |
| НЕСТАДЕ ДАН
Нестаде дан, и нестала сва сласт је! Слатки глас, усне, дах, мекана рука, шапата топлог нежно многогласје, очи, остварен облик дивног струка!
Избледе цвет, већ лепоту не пружа, избледе из мог ока лепи сјај којим једино бејах наоружан, бледи топлина, глас, белина, рај -
без недоличне Евине наготе празници свети нису више млади; ред је да љубав почне из лепоте
ткање над тамом, задовољства ради; ал, ако љубав би тек прошли дан, нек ми да брзу молитву пред сан. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 20:46 | |
| Ода Грчкој амфори
Ти, нетакнута невесто тишине, чедо ћутања с неке старе лађе, историчару нестале дивљине од наших рима приповедаш слађе. Какву легенду урес твој пробуди о смртницима ил о боговима, о Темпама, ил аркадијском гају? Ко су те жене? Богови и људи? Од кога беже? Ко их, гнане, прима уз свирку фрула, у том дивљем крају?
Чути тај звук је слатко. Ал нечујан слађи је; фруло, свирај испонова; Није за чула, а ипак је брујан пој који пева духу без тонова: младићу, певаш под крошњама палим, чак и кад вечно нестане дрвеће; љубити нећеш њу до краја света мада си близу пољупца – не жали; пред тобом она, бар, нестати неће, заувек ту ће бити, вечно лепа!
Ах, срећна, срећна шумо! лишћа немаш, опалог, нит се с пролећем растајеш; Срећни свирачу, што се стално спремаш да свираш напев који не престаје; Срећније воли! Срећније и више! Вечно је твоја топлина ужитка, заувек млад си и навек доречен; Надиђено је људство које дише, где студ разара срца до губитка, док гори ум, и језик је опечен.
Ко пред жртвеник долази, из вреса? Је ли то олтар твој, мистични жрече, твоја јуница муче на небеса, док сапи грли свилен покров с цвећем? Који то градић крај мора издвојен, или утврда на планини страшној, без народа је, и у јутру дрема? Градићу, празне улице су твоје; ни живе душе да исприча зашто напуштен оста, и повратка нема.
Амфоро грчка! Складе лепи! С врстом људи и жена радом измореним, са брежуљцима и са шумом брсном; Формо тишине, што нас тако плениш вечношћу: Хладном Пасторалом трајеш! Кад наш нараштај преузме глухота, остаћеш, с друкчим болом но је наш, као друг људи да говориш да је лепота истина, истина лепота - то је све на земљи што треба да знаш. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 20:58 | |
| Хомеру
Живот у земљи као моја – јад је, ал кад за тебе и Цикладе чујем, ко доморочев и мој живот склад је - делфин што морски корал настањује. Да, слеп си био; ал вргну копрене Јупитер, да ти свод незнан отвори, Нептун ти шатор сачини од пене и Пан ти песму запева у гори; на брег тамнине сјај заседе леп, понор одену зелен негажену, сутрашњи дан си у поноћном трену трипут оштрије спазио и слеп; Ко свеувидом да те је потакла Дијана, владар Земље, Неба, Пакла.
+ + +
Том ко у граду беше заточен, таква је радост – да над собом спази отворен свода лик. И на тој стази да молитвено дише, сам и снен. Срећан је тај ко, са слатког бремена, нађе у трави заклон од врелине да чита дивне списе из давнине, мит о љубави пређашњих времена. И, по повратку у сеоску кућу, чувши славуја где пева у прућу, пратећи сводом облачића одраз, постаће сетан, јер свом крају скором дан примиче се, да сузом опором закотрља се низ анђелов образ. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 21:00 | |
| После читања Хомера у Чепменовом преводу
Кроз језике и народе ја лутах у дивном сјању озлаћених сфера, кроз мир лугова што се не помера, где Аполона још слави лаута; на земљу древну наведе ме пут, под апсолутном управом Хомера, али тек сад у мени звучи мера којом је смело Чепмен надахнут. Звездочатац сам који види сен дивних планета чији постах плен; Кортес, у такав, можда, вечни трен, док је тражио славу, и сјај њен, уз брег са свитом крете – на тај дан спази, наједном, Тихи океан.
+ + +
У свод узлете голубица бела, одзвања усхит крила, после боја, тако прах земни с крила збаци твоја душа, напустив задатости тела. Достиже она међу у бескрају где, страх и тугу одбацивши навек, изабраници са венцима славе само радости вишој се предају. Сад и ти блажен житељ си тог света и, поштујући свемоћ, својој звезди, крилима, можда, расекавши етар, с благим вестима низ небеса јездиш. Ништа не мрачи ваше славље дуго. Зашто смо, онда, нераздвојни с тугом?
+ + +
И расеја се магла преко гаја, ћув пирну с реке, у свежини новој. Југ то, упркос јесени суровој, огреја на трен поља родног краја. Долине срасле са тугом затичем, али прозрачни ваздух не мирује. Дрхтуре веђе, ћув их додирује као у лето ружине латице. По травама се привиђења вију као плодови у капима росе и, поред села, снопље, уз откосе, шкрт сјај јесењих сунчевих очију, пешчани жали, бурни шумски поток, и – песник што се растаје с животом. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 21:02 | |
| Џон Китс рођен је у Лондону, где је његов отац, Томас Китс, био власник стаје за изнајмљивање коња. На том месту се данас налази паб који носи Китсово име. Најмлађе песникове године (првих седам) протекле су у обезбеђености, али године 1804. његов отац је умро после фрактуре лобање – последице пада с коња. Наредне године умро је Китсов деда, па је песникова мајка, Франсис, морала да се преуда. Нови брак није био срећан и она је, напустивши новог мужа, одвела децу код своје мајке, Алисе Џенингс. Тамо је Китс почео да се припрема за полазак у школу, дошавши у додир с књигама. Његова мајка умрла је 1810. године од туберкулозе, коју ће наследити и песников млађи брат Том. Песникова баба је песника дала на фармацеутски занат и он је постао помоћник у једној апотекарској радњи. Године 1816. стећи ће и диплому апотекара. Но, после једне свађе са газдом, оставио се тог посла да би се посветио литератури, у економском погледу сасвим неизвесној будућности, тим пре јер је после смрти бабе морао да се стара и о млађем брату. Првог децембра 1818, Том је умро и Китс се преселио у Хампстед, да би живео у суседству Фани Браун. С њом се верио, али на женидбу није могао да рачуна. Опште је мишљење да је ова немогућа љубав додатно оптеретила песника који је и сам оболео од туберкулозе, вероватно негујући на смрт болесног брата. Седамнаест месеци живи у кући свог друга Чарлса Ермитаџа Брауна који ће се, колико може, старати о њему и сачувати многе његове необјављене поесме. На савет лекара напушта хладни Лондон и путује у Италију са својим пријатељем Џозефом Северном. Живи у Риму, на Шпанском тргу, у кући која је данас претворена у његов музеј. О њему се стара лекар Џон Кларк, али песниково здравље се нагло урушава, тако да не може да прихвати Шелијев позив да му дође у госте. Умро је 1821. године и сахрањен на протестанском гробљу у Риму. Касније му је подигнут надгробни камен на којем пише: „Овде лежи онај чије име је писано на води“, без имена и презимена. Северн и Браун су том натпису додали: „Овај Гроб чува све што беше смртно од младог енглеског песника коме је зла смрт, уз горчину његова срца, и уз малициозну моћ његових непријатеља, пожелела да, за овај свет, под овим каменим гробом, буде неименован“. Уз тај натпис, урезана је и слика лире без (потрганих) струна. Бајрон и Шели су, са романтичарским патосом, сматрали да су Китса, колико и туберкулоза, убили напади критичара. Бајрон, који је умео да буде ироничан спрам Китсове лиричности, посветио му је осветнички епиграм који је скоро смртна осуда Китсових опадача, а Шели је за Китсову преурањену смрт окривљавао нападе на његову поему „Ендимион“, у „Квотерли ревији“, верујући да иза њих стоји сатиричар Вилијем Гифорд (касније је утврђено да је текст против Китса написао критичар Џон Крокер који није волео нову песничку школу и потцењивао је за рачун песништва осамнаестог столећа). Шели је, на Китсову смрт, написао антологијску поему „Адонис“. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 11 Jan - 21:03 | |
| Китс је мајстор сонета, нарочито згуснутих пробраних слика у њему, и, како каже Ранка Куић, међу романтичарима, „највише песник“. Та оцена произилази, вероватно, из чињенице да је Китс трагалац за лепотом, творац чувених формула да „лепота никад не умире“, и да је „истина лепота – лепота истина“. Ове дефиниције су, можда, касније, добиле развојни крешчендо у бесмртној формули Достојевског по којој ће „лепота спасити свет“. worldpressRazmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dzon Kits Pet 27 Feb - 8:13 | |
| ODA GRČKOJ URNI
Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve su to frule? Kakav zanos plah?
Pesme što čujemo drage su, al draže još su nečuvene i stoga nek zaječi, frule, ne za uvo već što može blaže, svirka duhu našem sa pesmom bez reči. Pod stablima nećeš, o mladiću lepi, stati s pesmom, kao što nikad i nisi, niti stabla mogu ikada da mru: smeli ljubavniče, blizu svrhe ti si, a ne ljubiš dragu, no zato ne strepi, volećeš večito večno mladu nju.
Srećne, srećne grane! Nikad lišće vedro neće vam proleću reći zbogom žalno: o sviraču srećni, nesmoren i štedro, sviraćeš na fruli nove pesme stalno: večna ljubav, večna, srce nek prevlasti, uvek strasno i za uživanje orno! Večno zadihana, večno mlada žud, slobodna od iga svake ljudske strasti kad nam srce klone gorko i umorno a orosi čelo grozničava stud.
Ko su ti ljudi što u hram idu trajno? Kojem žrtveniku, žrecu tajanstveni, vodiš tu junicu što muče očajno, svilenih bokova cvećem okićenih? Gradić pokraj reke il na žalu što je il na bregu s mirnim zamkom u samoći, tog smernog jutra što napušten bi? O gradiću, večno uličice tvoje biće tihe... niko nikad neće doći da nam kaže zašto pust ostade ti.
Grčko remek-delo! Sa jasnim držanjem devica i ljudi koji mramor diče, s ugaženom travom i sa šumskim granjem: mučiš misli naše, ćutljivi obliče, kao večnost. Hladna pastoralo, traješ, - kao svedok večni slušajuć tuđ vaj – da čoveku kažeš prijateljski da je lepota istina, istina lepota, i to je na zemlji sve, čoveče, znaj. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dzon Kits Čet 4 Jun - 13:56 | |
| Љубав је моја вера ЧАК И ДА МЕ НЕ ВОЛИШ... ...не бих могао да ти ускратим своју потпуну оданост – написао је славни енглески песник Џон Китс својој Фани Браун с чијим неотвореним писмима и праменом косе на грудима је сахрањен на гробљу у Риму 1821. године Осмог децембра 1865. године лондонски „Тајмс” донео је вест о смрти извесне госпође Френсис, супруге Луиса Линдона. Шездесетпетогодишњу госпођу надживео је њен дванаест година млађи муж, иначе трговац. Имали су троје деце. Тридесетједногодишњег Едмунда, двадесетседмогодишњег Херберта и двадесетједногодишњу Маргарет. Смрт госпође Линдон дубоко је погодила њену породицу, али је добре познаваоце енглеске поезије подсетила на још једну тужну причу из њеног живота. Реч је о низу догађаја који су се збили четрдесет пет година раније... У то време Френсис Линдон била је девојка по имену Фани Браун и упознала је и заволела младог песника Џона Китса. Страсна и очајничка љубав без будућности, која је једног од највећих енглеских песника везала за Фани, била је дуго скривана, управо зато што су сви унапред знали да Фани и Џон никада неће моћи да живе заједно. На известан начин, ипак се догодило супротно. Тек седам година после њене смрти, јавност је сазнала ко је заправо била госпођа Линдон. Иако је својој деци говорила о непрежаљеној и непрекинутој љубави према Китсу, те им показала његова љубавна писма, Фани их је заклела да о томе никада не говоре свом оцу Луису. Тек 1872. године, кад је Луис умро, синови госпође Линдон могли су да обелодане причу о љубави своје мајке према несрећном Китсу. И покажу драгоценост коју је она чувала – Китсова љубавна писма.
Коњушарев син
Џон Китс рођен је у Лондону, 31. октобра 1795. године, као најстарији син Томаса Китса, власника коњушнице, и Френсис Џенингс. Дечак је имао само осам година кад је његов отац пао с коња и умро. Џонова мајка преудала се за извесног банкарског службеника Вилијама Ролингса. Онда се испоставило да јој је тестаментом отац оспорио наследство. Сазнавши то, Френсис је једноставно ишчезла, да би се вратила неколико година касније, неизлечиво болесна од туберкулозе. Деца су отишла да живе с баком по мајци у Едмонтон. У ствари, два трговца била су наименована као старатељи Џона и његове браће. Будући песник имао је двојицу млађе браће, Џорџа и Томаса, као и сестру Фани. Школу је напустио у четрнаестој години да би се посветио медицини. Заправо, обучавао се за апотекара и хируршког помоћника. После пет година учења, почео је да ради као помоћник хирурга у једној болници у Лондону. Постао је апотекар и приступио Краљевском хируршком колеџу. Међутим, уместо хирурга, постао је песник. Своје прве песме показао је некадашњем школском наставнику Чарлсу Кларку који га је охрабрио да преводи Хомера и чита елизабетанске песнике. Убрзо је донео одлуку која је, по многима, била суманута – посветиће се писању. „Лепота је истина, истина је лепота. То је све што ћеш на свету сазнати и једино што ти је потребно да знаш”, написаће касније. „Љубав је моја вера, због ње бих умрети могао.
Писмо Џона Китса Фани Браун
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dzon Kits Čet 4 Jun - 13:56 | |
| Белешке на листићима
Џон Китс није био високог раста, али је имао широка рамена и држао се усправно. Према сведочанству пријатеља, очи су му биле сјајне, нежне и врло тамне. Песник Колриџ описао га је као човека који се лоше облачио. Уосталом, Џон Китс био је сиромашан младић и, по свој прилици, врло скроман. Још као дечак, показивао је нетрпељивост према неправди и често се због тога тукао. Имао је само тринаест година кад је нокаутирао професора у школи. Упркос томе, упамћен је као особа благе нарави и врло несебичан. Током кратког живота стекао је бројне пријатеље који су га искрено волели, подржавали и помагали. „Волим те више ако верујем да сам ти постао драг само због себе и ни због чега другог...” Џон Китс у писму Фани Браун Китс је писао као прави романтичарски књижевник. Волео је да шета и ослушкује природу. Бележио би речи или стихове по листићима хартије које је често давао свом пријатељу, песнику Чарлсу Брауну. Овај му је потом помагао да их састави у песму. Кад је објавио прву дугачку песму „Ендимион”, имао је двадесет две године. Критике нису биле најповољније. Неки су му, чак, саветовали да се врати медицини, а он је био уверен да ће постати прави песник тек кад умре. Тако је и било. Те, 1818, године, кад је штампана његова прва књига, Џон Китс срео је осамнаестогодишњу Фани Браун. Упознао их је Чарлс Браун који је од њене мајке изнајмљивао кућу у Хемпстеду, тадашњем предграђу Лондона. Фани је била необична девојка – врло отворена и непосредна. У почетку се песнику чинила чудном, посебно због страсти према одевању и редовном похађању балова којима он није био нимало склон. Свакако није очекивао да ће Фани, иначе посвећена шивењу нових хаљина и шешира, постати његов ватрени обожавалац, читалац његових стихова.
Било како било, песник је већ тада знао да је болестан. Баш у то време од туберкулозе је умро и његов млађи брат Том. Џон је био скрхан од бола – није имао новца, а почео је и сам да кашље. Будућност је изгледала тужна. Мада су сви мислили да ће тешке околности нарушити склад који се у међувремену успоставио између два наизглед сасвим различита духа, љубав младог Китса према Фани постајала је све јача. „Ја сам похлепан за тобом. Не мисли ни о чему другом осим о мени. Немој живети као да ја не постојим. Не заборави ме! Али, имам ли икаквог права да ти кажем да ме заборавиш? Можда мислиш на мене по цели дан. Имам ли икаквог права да желим да будеш несрећна због мене? Ти би ми опростила ако бих тако нешто пожелео, када би знала колика је неизрецива страст коју гајим само да би ме ти волела, да би ме волела као што ја тебе волим. Не смеш мислити ни о коме другом, до о мени (...) Јуче и јутрос прогонила ме је дражесна визија. Привиђала си ми се у пастирској хаљиници. Колико су сва моја чула чезнула! Колико ти је моје срце било посвећено! Колико су моје очи биле пуне суза. Заиста, мислим да је права љубав довољна да заокупи и најнеукротивије срце. Буди озбиљна! Љубав није ствар којом се игра. И још једном, немој ми писати, осим ако то можеш да чиниш кристално чисте савести. Заувек Твој Џ. Китс” Љубавни пар виђао се свакодневно, будући да су живели кућа поред куће. Касније се породица Браун преселила у кућу коју је изнајмљивала песницима. Китс и његова драга боравили су у соби до собе. Њихова наклоност била је добро позната укућанима. Девојчина мајка била је против њихове веридбе, јер је било извесно да је Китс неизлечиво болестан од туберкулозе и да ће брзо умрети. Девојци то није сметало. Напротив, како је болест напредовала, тако је њена приврженост песнику бивала све већа. Искашљавао је крв и данима немоћно лежао. Фани га је неговала: прихватила је веренички дар, прстен његове мајке који се и данас чува у музеју у кући у Хемпстеду. Девојчина мајка ипак се потрудила да вест о њиховој веридби не стигне у јавност. У марту 1820. године Џон Китс написао је Фани: „Што те више упознајем, то те више волим. У сваком погледу. Чак је и моја љубомора била агонија љубави. У најжешћем наступу спреман сам да умрем за тебе. Досађивао сам ти сувише. Али, због љубави. Шта ја ту могу? Ти си увек нова. Твој последњи пољубац је увек најслађи, последњи осмех најсјајнији, последњи покрет најљупкији. Када си јуче прошла поред мог прозора, испунила си ме таквим дивљењем, као да сам те први пут видео. Чак и да ме не волиш, не бих могао да ти ускратим своју потпуну оданост. Колико су само снажна моја осећања када знам да ме волиш. Моја душа је била незадовољна и узнемирена, душа смештена у тело сувише тесно за њу. Никада нисам осетио да моја душа ужива у нечему тако потпуно као у теби. Када си ту, моје мисли никуд не одлутају. Ти увек заокупљаш сва моја чула. Брига за нашу љубав која избија из твог последњег писма, чини ме неизмерно задовољним. С љубављу твој Џ. Китс” |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dzon Kits Čet 4 Jun - 13:56 | |
| Лептири летњег дана
И лекар и Џонови пријатељи били су уверени да песник неће преживети још једну хладну и влажну зиму у Енглеској. Одлучили су да му помогну и пошаљу га да презими у Италији. Фани Браун је тешко поднела вест о растанку. У први мах желела је да и она крене с Китсом, без обзира на то шта ће људи причати о томе. Он је молио да остане, вероватно свестан шта га тамо чека. Растанак је био мучан. Она му је поклонила бележницу како би могао да јој пише. Затим прамен косе. Облутак од полудрагог камена корналина који јој је служио да хлади руке, а њему је требало да хлади врело чело кад га обузме грозница. Тај камен Китс није испуштао из руку у Риму. У средњем веку се сматрало да корналин чува здравље, али и од урока.У Риму Џон Китс није отворио ниједно Фанино писмо, нити јој је написао иједну реч. То је за њега без сумње био сувише тежак задатак, бол с којим није могао да се суочи. Занимљиво је још нешто. Ниједно Фанино писмо Китсу није сачувано. Уз прамен косе и облутак, с песником су сахрањена на Протестантском гробљу у Вечном граду. Китсов пријатељ Северн, који га је пратио до Рима, био је сведок његове дуге агоније на самртничкој постељи, у кући на Шпанском тргу. Ниједну реч очаја ни беса није изговорио док је издисао. Као да је био нестрпљив да умре.
„Већ осећам како ме прекрива ледена земља и видим беле раде како ничу крај мене. Када ће већ доћи крај овом посмртном животу који живим?”
Китс је желео да буде сахрањен на месту обраслом љубичицама. Епитаф који је сам изабрао одавао је особу свесну привида људског постојања: „Овде почива човек чије је име исписано на води.” Двадесет четвртог фебруара 1821. године, у послеподневним часовима, Китс је прошапутао пријатељу: „Не плашите се. Захвалите Богу, она долази.”
Последња писма Фани Браун, прве и једине Китсове љубави, остала су непрочитана. Пријатељ му их је положио на груди. С њим је у гроб отишао и привезак, камен од корналина. Тај привезак Китсу је, према Северновом сведочењу, готово срастао за длан, толико га је чврсто стискао последња два месеца. Фани је из Северновог писма сазнала о Китсовој смрти. Месецима и годинама је туговала. Свакодневно је шетала и напамет научила све Китсове стихове: „Оду славују”, „Оду грчкој урни”, „Ода јесени” и сонете који су, без сумње, њој били посвећени. Чинило се да је неутешна. Прошло је више од десет година и Фани је упознала сасвим младог Луиса Линдена. Одлучила је да заснује породицу, али није заборавила Џона Китса и није престала да га воли. „Волео бих да смо два лептира и да заједно проживимо само три летња дана. Тако да бих могао да испуним та три дана с тобом, лепотом какву не могу да досегну ни педесет година заједничког живота”, написао је Џон у једном од последњих писама Фани.
Експонати из музеја - портрети Фани и Џона и веренички прстен Гроб Џона Китса у Риму са епитафом који је желео. 'Овде лежи онај чије је име написано на води'. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 12 Mar - 18:48 | |
| ODA SLAVUJU
1 Srce boli, muči utrnulost snena Moje čulo ko da kukute sam pio, Il iskapih mutan opoj, prije trena Kada sam u Letin zatvor uronio: To ne zbog zavisti na tvoj udes srećan, Već što me presrećnim čini sreća tvoja - Kad ti, lakokrila Drijado drveća, U nekom melodičnom spletu Zelenila bukvi, i sjenki bez broja, Lako, punim grlom, pjevaš pjesmu ljetu.
2 O da gutljaj berbe, što u dubinama Zemlje hlađena je dugo, i što daje Okus Flore, selske zeleni, pjesama Provansalskih, plesa, veselja pod sjajem Sunčanim, da pehar, toplog juga što je Pun, sa hipokrenskim* rumenilom pravim, S bisernim mjehurjem što iskri uz sami Rub i usta purpurne boje, Ispijem i svijet, nevidiljv, ostavim I s tobom u šumskoj da nestanem tami.
3 Nestanem, iščilim, posve zaboravim To što ti u lišću nikad nećeš znati: Klonulost, groznicu, brigu što se javi Tu gdje jedan drugog slušamo stenjati, Gdje kljenut sijede, zadnje vlasi hude Trese, mladi blijede, ko avet se tanje I mru, i gdje misliš - da pun tuge budeš, Očaja s okom od olova, Gdje oko Ljepote brzo gubi sjanje, Za njim tek do sjutra čezne ljubav nova.
4 Bježi! jer tebi će donijet me sila Ne s panterama Bahove kočije Nego poezije nevidljiva krila, Premda tupi mozak smeta i koči je. Već sam s tobom! Noć je blaga, i na tronu Možda je Kraljica Luna, i sve njene Zvjezdane je vile okružile, ali Tu nećeš nać svjetlost, sem onu Kojom, s neba, lahor mrakove zelene, Krivudavih staza mahovinu, zali.
5 Ne mogu cvijeće vidjet pod nogama, Ni kakav blag tamjan lebdi oko granja, Ali svu slast slutim, sred mirisnih tama, Koju u to doba godišnje poklanja Mjesec travi, česti, i gloga bijelog Grmu, divljoj voćki, šipku pastoralnom, Ljubicama čija svenuća su laka, Prvome čedu maja zrelog: Mošus-ruži, s rosnim vinom, zujnom stalno Stjecištu kukaca za ljetnjih sumraka.
6 Ja u tami slušam; i često bjeh prije Napola zaljubljen u smrt-olakšanje, I imenom nježnim u mnogoj pjesmi je Zvah da uzme u zrak mirno mi disanje; Sad više no ikad čini se da mrenje Raskoš je: u ponoć izdahnuti lišen Svih bolova, dok se sve u tvojoj duši Izliva s takvim ushićenjem! Još bih ti pjevao, no zalud mi uši - Bus postaše za tvoj rekvijem uzvišen.
7 Za smrt se, besmrtna Ptico, ti ne rodi! Nema naraštaja gladnih da te guše; I glas što ga slušam, dok ova noć hodi, U stara vremena car i luda čuše: Možda taj poj k srcu tužnom put napravi Rutinom, kad čežnjom za domom morena, Stajaše, sred tuđeg žita, u suzama; Taj što čarna okna zatravi, U pjeni pogubnih mora otvorena, U izgubljenim vilinskim zemljama.
8 Napušten! ko zvono već je sama riječ: Otrgnu od tebe i sebi me vrati. Zbogom! Mašta tako, kakav glas je bije, Vilenjače varljiv, ne može varati. Zbogom! Tužna himna gine svrh livada Blizih, nad potokom tihim, uz bregove Strme, put susjednih dolinskih dubrava Duboko se zagnjuri sada: Je li to vizija, il san budan? Ove Glazbe je nestalo: - bdim li ili spavam? |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 12 Mar - 18:50 | |
| Charles Brown, Portrait of John Keats, 1819.
OДА ЈЕСЕНИДоба магле, доба берићета штедра, друго зрелог сунца омиљена ти, да скупа блаженством испуните недра лози око сламног крова што се сви: да јабуке погну маховином гране обрасле, да сочност у плоду се стиче; да крупњају тикве, лешник летораст да зајезгра слатко, и да стално ниче позно цвеће, да би пчеле ужурбане помислиле да ће вечно трајат дане топло лето што им пуни саћа сласт.
И ко те не виде у обиљу твоме? Понекад пронаћи може тебе свет где нехајно седиш на гувну житноме док ти вејалица вије власи сплет; ил на непожњетој бразди, српа вита штедећ уплетено цвеће са свих страна, где мирисом булки опијена сниш; каткад где пабирчиш, пољем поносита, прелазећи поток, класјем овенчана; ил где уз муљачу јабука, стишана, сатима над самотоком бдиш.
Где су сад пролећа песме занесене? Ал ти свој склад имаш, не мисли на њих: Док нежну смрт дана облаци румене а стрништа одсјај ружичаст и тих, тада тугованка комараца лака над врбама лебди, час јаче час тише, по том како ветрић живне или мре; и крупна већ јагњад блеје с брежуљака: цврче из живица попци што се скрише, црвендаћ из врта звиждуће све више, цвркутаво јато ласта небом гре.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 12 Mar - 18:59 | |
| Pismo Fani BraunNajslađa Fani,
Plašiš se ponekad da te ne volim potpuno. Što te više upoznajem, to te više volim. U svakom pogledu - čak je i moja ljubomora bila agonija ljubavi, a u najžešćem nastupu spreman sam i da umrem za tebe. Dosađivao sam ti suviše. Ali zbog ljubavi. Šta ja tu mogu? Ti si uvijek nova. Tvoj posljednji poljubac je uvek najslađi, posljednji osmjeh najsjajniji, posljednji pokret najljupkiji. Kada si juče prošla kraj moga prozora, ispunila si me takvim divljenjem, kao da te prvi put vidim. Jednom si, blago negodujući, rekla da volim samo tvoju ljepotu. I ima li u tebi i nečeg drugog? Zar misliš da ne vidim srce koje svoja krila podvezuje zbog mene? Nikakve prepreke nisu ni za trenutak tvoje misli mogle da okrenu od mene. To može da žalosti koliko i da raduje - ali, neću govoriti o tome. Čak i da me ne voliš, ne bih mogao da ti uskratim svoju potpunu odanost: koliko su samo snažna moja osjećanja kada znam da me voliš. Moja duša je bila nezadovoljna i uznemirena, duša smještena u tijelo suviše tijesno za nju. Nikada nisam osjetio da moja duša uživa u nečemu tako potpuno kao u tebi. Kada si tu, moje misli nikud ne odlutaju: ti uvijek zaokupljaš sva moja čula. Briga za našu ljubav koja izbija iz tvoga posljednjeg pisma, čini me neizmjerno zadovoljnim: ipak, ne smiješ dozvoliti da te takve misli muče.
S Braunom je gotovo, ali tu je gospođa Vajli, kad ona ode, svanuće mi. Pozdravi tvojoj majci.
S ljubavlju, tvoj Dž. Kits
Prodato pismo pesnika Džona Kitsa / 29. Mart 2011. godine Ljubavno pismo koje je pre 200 godina napisao čuveni engleski pesnik Džon Kits prodato je na aukciji u Bonamsu za 96.000 funti (110.000 evra). Pismo je bilo upućeno Kitsovoj velikoj ljubavi Fani Braun, koja je živela u njegovom neposrednom susedstvu u Hamstedu, na severu Londona. Otkupilo ga je Londonsko gradsko veće, koje namerava da ga izloži u nedavno renoviranoj Kitsovoj kući-muzeju, gde je slavni romantičar napisao neke od svojih najpoznatijih pesama i upoznao ljubav svog života Fani. Kits je u kući živeo svega dve godine, posle čega se zbog bolesti preselio u topliji Rim, gde je ubrzo umro od tuberkuloze 1821. u 25. godini. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 12 Mar - 19:04 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dzon Kits Ned 12 Mar - 19:08 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dzon Kits Pon 23 Apr - 19:12 | |
| Osamo! Kada s toboj već vse delim, na nissan deo gradskog mnoštva tamnog; uz nagib strmi uspenji se sa mnom, i zvezdarnicu prirode poželi, gde reke teku s kristalne visine. Još oprezan sam. A ti, i bez mene, ispod krošanja razgoniš jelene što plaše divlje pčele i lisice. No i bez ovih slika, s tobom, često razgovor smislom boji svako mesto kad pročišćena reč postaje priča. Takvu punotu i duša je htela za najviše blaženstvo ljudskog bića: dva srodna duha, skupa uzletela. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Dzon Kits | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 281 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 280 Gosta :: 3 Provajderi Emelie Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
Danas u 0:40 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Misli nas "malih" ...
Pon 28 Okt - 1:59 od Emelie
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN