Osam godina kako sam završio na urgentnom u komatoznom stanju tačnije 20.01.2012 sam primljen u bolnicu radi teške upale pankreasa.Ostali su mi samo fragmenti u sećanju od toga dogadjaja a i glasovi koje nikada neću zaboraviti,kao da je juče bilo još čujem ljude koji govore,raspravljaju se,zaključuju uz reči.....od ovoga nema ništa(misleći na mene) ali izgleda da je Čika Duki žilav pa vas evo zamaram malo ovde.
Osim upale pankreasa kada sam došao sebi primetio sam da i ne vidim,tj. bio sam slep nekoliko dana,ispočetka nisam ništa video a posle je malo po malo išlo na bolje.Čuo sam ali ispočetka nisam mogao reagovati da verovatno doktori govore, da su juče izgubili jednu devojku od 24 godine sa istim simptomima tj. upala pankreasa...sve je ovo za mene ostalo kao neki film.Šećer mi je bio pri prijemu 28. Za te skoro 3 nedelje boravka u bolnici dobio sam preko 100 kesa raznoraznih infuzija a koliko se sećam bilo je skoro svakednevno i jedna vrsta koja je pekla kroz vene kao živa vatra mislim da je bio u pitanju kalijum.Na otpusnom pismu stoji da sam primljen u teškom opštem stanju kao i da su ustanovili upalu pankreasa i dijabetes,od toga dana uptrebljavao sam insulin 4 puta dnevno tj. 52 jedinice insulina dnevno koje sam nakon nekoliko godina počeo smanjivati.
Od prvog dana u bolinici moja ženica je bila tu i svakodnevno donosila čajeve nekoliko puta dnevno,razne čajeve smo probali i našli za mene idealnu kombinaciju koju pijem i danas svako jutro a u kuhinji imamo skoro uvek oko 30 vrsti bilja za čajeve.Uz rigorozno pridržavanje u ishrani i uz fizičku aktivnost koju lekari savetuju skoro za svaku bolest te uz jednu malu dozu nazovi hrabrosti i strpljenja a u vezi eksperimentisanja na samom sebi došao sam do toga da sam dana 09.12.2019 dao poslednju dozu insulina sebi.U večernjim časovima baš u vreme kada sam si davao noćnu dozu insulina dolazi do blage hipoglikemije iako sam prestao sa davanjem insulina,sada moram da nadjem još balans za život bez insulina.
Ljudi su me pitali za savete,koje čajeve pijem,šta jedem itd.itd. ali kada čuju za fizičku aktivnost uglavnom odmahnu rukom i nastave svoj život uz svakodnevnu šaku lekova.Kada dodješ u apoteku( kojih ovde u Srbiji ima isto koliko i kafana tj. na svakom ćošku) možeš svašta videti pa i ljude koji dolaze sa praznim kesama a napuštaju apoteku sa punim kao da su bili u supermarketu.Ja sam se jednom našalio te teti iz apoteke tražio 300 grama raznih šarenih pilula i jednu rundu istih za sve.
Ovo je samo jedna moja kratka životna priča uz koju su vezane godine odricanja I eksperimentisanja na samom sebi ali nije mi sve ovo bilo teško jer naučio sam mnogo toga o sebi kao i o drugima.
Hvala na čitanju i veseli i zdravi bili!
Pozdrav od Dukija!
P.S.
Da li možda i vi imate slična iskustva u vezi ozdravljenja