Nova izdanja knjiga

Оспораван и хваљен као „нови енглески романсијер”

Издавачка кућа "Букефал" из Београда, у библиотеци "Трампазлин", објавила
 је у два тома "Сабране приче" Роберта Луиса Стивенсона



Роберт Луис Стивенсон (1850–1894), изузетан приповедач, сјајан песник, путописац и један од стубова енглеске и шкотске књижевности друге половине 19. века, никад до краја признат и вечито оспораван, својим прозним делом увелико је надмашио своју епоху, а својим параболама и животним увидима далеко обасјао књижевне хоризонте 20. века.
„Човек је несавршен. Ипак, својом литературом, он мора да изрази себе и сопствене ставове и хтења, јер, да се прихвати нечег другог значило би да се прихвата далеко опаснијег посла, него што је ризик да се покаже неморалним: треба бити уверен у сопствену неискреност. Опонашати осећајност, чак и ону најбољу, исто је што и пародирати –је. То неће бити од користи. Сакрити осећајност, ако је човек сигуран да је има, исто је што и слободу сматрати истином”, писао је Стивенсон о етици књижевног заната.
Издавачка кућа „Букефал” из Београда, у библиотеци „Трампазлин”, објавила је у два тома, на више од 1.200 страна, „Сабране приче” Роберта Луиса Стивенсона, у преводу Милана Милетића. У првом тому су приче настале у периоду од 1864. до 1882, а у другом од 1883. до 1894. године.
И заиста, као ретко ко, истиче преводилац, Стивенсон је био веран сопственој философији и погледу на књижевно дело. Иако се окушао у сијасет литерарних праваца, још за живота је био изузетно цењен управо као мајстор кратке приче. Стивенсонов живот, који је и сам постао тема многим истраживачима, као да се огледа у његовим књижевним делима. За собом је оставио праву ризницу огледа, дневничких записа, поезије, писама, кратких прича, као и неколико незавршених рукописа.
Стивенсонов углед растао је и бледео несхватљивом брзином. Од смрти (1894), па до краја друге деценије 20. века, Стивенсон је био веома хваљен од критичара као „нови енглески романсијер”, јунак сопствених нарација и непоправљива луталица. Веома су га ценили универзитетски професори, сер Волтер Рајли с Оксфорда, који је написао и студију „Роберт Луис Стивенсон”, као и сер Артур Квилер-Куч с Кембриџа. Грејем Грин, Стивенсонов рођак с мајчине стране, по сопственим речима „веома је поштовао његове песме и највећи део прозе”, додајући, у једном писму, како Стивенсона „сматра изумитељем тог необичног начина описивања радње без придева или прилога”.
Гилберт Кит Честертон, који је 1927. објавио студију о Стивенсону, пишући у време када је већ образована „реакција” на Стивенсона, бележи: „Његова ненадмашна и величанствена карактеристика била је његова неизмерна лакоћа”. Џек Лондон хвали Стивенсона и упућује на њега у својој књизи „Мартин Идн”, додајући: „Као приповедач, нема му равна. Немогуће је отети се фасцинацији његовим делом”. Хорхе Луис Борхес, набрајајући ствари које воли, рекао је: „Волим пешчане сатове, мапе, типографију из 18. века, етимологију, мирис кафе и Стивенсонову прозу”. Итало Калвино декларисао се као „Стивенсонов обожавалац” и, хвалећи његову „чудесну просвећеност”, додаје: „Волим Стивенсона, јер одаје утисак да лети”.
Стивенсон је у своје време стекао славу, али га је добар део књижевника, после Првог светског рата сматрао другоразредним писцем. Нарочито су га одбацивали Вирџинија Вулф и њен муж. Џорџ Мур није волео Стивенсонову виртуозност стила, коју је сматрао извештаченом. На крају је одбачен као аутор романси, окривљен за лепо писање, а критика га је здушно прецртала као безначајног аутора, недостојног озбиљног разматрања. Људи су са запрепашћењем реаговали на Борхесово и Хемингвејево дивљење Стивенсону. Временом је нестао из школске лектире. Упркос свему, Стивенсон спада у двадесет пет најпревођенијих писаца на свету, испред Чарлса Дикенса, Оскара Вајлда и Едгара Алана Поа.
Занимање за Стивенсона, истиче Милан Милетић, почиње да се обнавља крајем 20. века, и то не случајно. Стивенсон нам отвара очи, указује на сурову стварност, на расцепљеност наших живота – што занима и данашње читаоце.

З. Радисављевић

објављено: 26.01.2015.

politika.rs

"Фејсбук предатор” – роман о мрачној страни друштвених мрежа

Марко Браковић написао књигу после дугогодишњег истраживања комуникације
између мушкараца и жена на интернету.



„Фејсбук предатор” наслов је романа првенца Марка Браковића, психотерапеута и музичара из Београда, у којем кроз доживљаје главног јунака приказује тамну страну друштвених мрежа и критикује њихову злоупотребу. Аутор дефинише дело као „психолошко-еротски трилер, са примесама криминалистике” настао после дугогодишњег истраживања комуникације између мушкараца и жена на друштвеним мрежама.
Када му се пре неколико година на летовању у глави појавила идеја о заплету, још није имао намеру да га преточи у књигу, али пошто је, како наводи, мало трилера у домаћој литератури, и како су му друштвене мреже послужиле као добро место за контекст приче, међу новим насловима појавио се и „Фејсбук предатор”.
Свој рукопис одређује као исповедну прозу, писану у првом лицу, са аутобиографским елементима.
– Главни јунак и у исто време главни негативац сексуални је зависник и зависник од онлајн комуникације који своје контакте са интернета претвара у стварне сусрете и ту се дешава трилер заплет. Кроз описе свакодневице главних ликова, желео сам да читалац открије и другу страну тог начина комуникације са непознатим особама – каже Браковић, додајући да његови јунаци заправо не живе виртуелни живот, већ им је интернет средство за стицање нових познанстава из којих произилазе опасности.
Иако говори о наличју друштвених мрежа, тачније о једној врсти злоупотребе која ће се можда догађати у будућности, како каже, не осуђује их, јер то да ли су корисне, опасне или добре зависи од људи који су присутни на овим мрежама.
Браковић је дипломирани андрагог, специјализирао је психотерапију којом се професионално бави, а активан је и као музичар у бенду „Урбан пулс”, са којим има има два студијска албума и четири сингла.
Р. С.
објављено: 24.10.2014.

politika.rs

Voli revoluciju Aleksandar Solženjicin
Prevela s ruskog Mirjana Grbić
Godina izdanja: 2014
Format (cm): 20 cm
Broj Strana: 190
Povez: Tvrd

ISBN: 978-86-6145-166-9

Cena: 990,00 din

Aleksandar Solženjicin je svoje književno stvaranje podredio strasnoj potrebi da, prema vlastitim rečima, bude “pamćenje, pamćenje naroda koji je doživeo veliku nesreću”. I u tome je uspeo: on zaista oličava pamćenje naroda koji je prošao golgotu Prvog svetskog rata, građanskog rata i revolucije, gulaga, Drugog svetskog rata…

Nezavršeni roman Voli revoluciju, napisan u zatvoru, govori o događajima koje je Solženjicin lično iskusio. Čvorovi autorove biografije probijaju se kroz tkivo priče. Prototip junaka Gleba Neržina, koji će potom biti junak romana U prvom krugu, zapravo je sam autor. Po svoj prilici, i Solženjicin je, kao i njegov mladi junak, sve svoje vrline i svu svoju mladalačku energiju stavio u službu lažnog idola, a suočavanje sa stvarnošću bilo je bolno i otrežnjujuće. Solženjicin je delo ostavio nezavršenim verovatno zato što je u njegovom radu prevagnula težnja da se do kraja posveti dokumentaristici. Bez obzira na to, ono samo potvrđuje da ga je napisala ruka majstora i velikog umetnika.

Mirjana Grbić

"Baltimore" Jelene Lengold objavljen u Americi!

Izdavačka kuća Bluming Tvig Buks (Blooming Twig Books) iz Njujorka objavila je roman Jelene Lengold "Baltimore" u prevodu Perside Bošković, a na osnovu njenog prethodnog objavljivanja u ediciji SPiT Geopoetike, kao primer rezultata koje u svetu postižu naši autori, zahvaljujući ovoj ediciji.

U posebno osnovanoj ediciji Savremena srpska književnost (Serbian Modern Literature Series) ovaj izdavač je već objavio roman "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca u prevodu Rendala Mejdžora (takođe prevodioca iz edicije SPiT). Ova knjiga je nedavno dosegla šesto mesto po prodaji na Amazonovoj listi prodaje pod žanrom Književnost i fikcija. U pripremi su još tri knjige srpskih autora kod ovog izdavača iz Geopoetikine edicije Srpska proza u prevodu predviđene za američko i kanadsko tržište u sva tri oblika: meko izdanje, tvrdo izdanje i elektronsko izdanje, kao i prethodne dve.

Burno putovanje ladom od Kosova do Kavkaza.

Uzbudljiva kao da je filmska, neverovatna priča o dogodovštinama na 25.000 kilometara dugom putovanju legendarnom ladom nivom koja je najvećeg srpskog putnika provela obalama Crnog mora, preko Turske i Iraka sve do čudesnih kavkaskih zemalja i nazad.

Napeta, živopisna, ponekad dramatična i tužna, ali i vedra i duhovita priča o narodima i podnebljima, njihovoj kulturi i istoriji, kao i o umeću odvažnog putnika da u reči i slike pretvori nesvakidašnje doživljaje na putu kroz čudesne kapije Istoka.

Plesanje po žeravici u Bugarskoj, u Turskoj među Kurdima, u kolu sa sledbenicima Svetog pauna i susret sa jednim od vođa Islamske države u Iraku, snaga gruzijskog vina, kupanje među ratnim ruševinama u Abhaziji, zatočeništvo u Južnoj Osetiji u ćeliji poprskanoj krvlju, molitva u drevnim hrišćanskim crkvama u Jermeniji, naftna kupka u Azerbejdžanu, snovi o nezavisnosti Adžarije, Pridnjestrovlja, Gagauzije i regiona koje retko koja mapa poznaje, verenički izlet u Černobilj, provod u Drakulinom dvorcu...

Knjiga putovanja kao stalne avanture duha, neutaživa potreba za otkrićima, jedna čudesna etapa u neprekidnoj potrazi Viktora Lazića za ljudskošću i lepotom.

Viktor Lazić, jedan od najvećih srpskih putnika, proveo je ukupno devet godina na putovanjima po svetu i sistematski obilazio sedamdeset zemalja na četiri kontinenta.

Putopis „Na vratima istoka“ Viktora Lazića možete kupiti u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca kao i na
sajtovima delfi i laguna

„Ne postoje strane zemlje, postoje samo strani ljudi.“ Lao Ce

 

Pred čitaocima će se uskoro naći reizdanja knjiga domaćih autora.

Tako iz štampe izlazi deseto izdanje knjige „Peti leptir“ i peto izdanje knjige „Tajne veštine Marte Smart“ Uroša Petrovića.

Po knjizi „Peti leptir“ snimljen je istoimeni film koji se trenutno prikazuje u bioskopima.

Napeta, uzbudljiva i nepredvidiva priča o naglom odrastanju dečaka iz beogradskog sirotišta, koji otkriva da nije povezan samo sa tajanstvenim ljudima i njihovim duhovima, već i sa čudesnim, providnim leptirima. Napisan u najboljem maniru mistične fantastike, ovaj roman je po svojim osobinama jedinstven u srpskoj književnosti za decu i mlade.

„Tajne veštine Marte Smart“ je treći deo hit serijala za sve uzraste, započetog knjigom „Misterije Ginkove ulice“. Svaki od delova predstavlja posebnu celinu i uvodi čitaoce u drugačiju vrstu pustolovine. Prve dve knjige su već ovenčane nagradama „Neven“, „Dositejevo pero“ i „Gordana Brajović“, koje se dodeljuju za najbolju knjigu godine, a priče o Martinim misterijama se već čitaju i prate i u drugim zemljama Evrope. Juče je promovisan i četvrti deo ovog serijala „Martina velika zagonetna avantura“.

„Mesto u mećavi“ Aleksandra Žikića oslikava najizražajniji portret jednog rok umetnika u domaćoj publicistici, na suptilan način tumačeći okolnosti iz kojih je iznikao mit o Milanu Mladenoviću, gitaristi, pevaču i vođi Ekatarine Velike. Iz štampe uskoro izlazi četvrto izdanje.

Pojaviće se i četvrto izdanje knjiga „Stefan Dečanski“ Luke Mičete, „San o ljubavi i smrti“ Filipa Davida, „Islamska republika Nemačka - Strahovi moćnika“ i „Islamska republika Nemačka – Britanski pečat“ Dejana Lučića.

„Stefan Dečanski“ je biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje.

„San o ljubavi i smrti“ su roman o ljubavi i roman o umiranju, dva romana koji čine jednu celinu posvećenu patnji i ljudskoj mržnji – mračnim vrtlozima istorije protiv kojih je ljubav jedina uteha.

„Islamska republika Nemačka“, čiji prvi tom nosi naziv „Strahovi moćnika“, više je od špijunskog romana, to je proročanstvo, dok je „Britanski pečat“, drugi tom ove knjige, maestralan špijunski roman koji vas sa lakoćom uvodi u svet intriga, prevara i obmana.

„Znam da misliš na mene“ je knjiga o dvoje ljudi čijoj ljubavi život i vreme stalno podmeću prepreke. Iz ugla glavne junakinje Maše, Iva Štrljić nam u ispovedno-humorističkom tonu pripoveda o vezama i vezicama, noćnom životu glavnog grada, večerama i provodima, ali i detaljno opisuje čežnju i ljubavne ožiljke mlade žene... Iz štampe uskoro izlazi treće izdanje.

Olja Ivanjicki: VODIČ: putovanje kroz umetnost i život /Fond Olge Olje Ivanjicki, Beograd, 2014, Edicija “Peto carstvo”, knjiga 1.
 
ISBN 978-86-88571-01-2