Zanimljivosti vezane za hranu

Kada biste mi rekli da nikad niste čuli za Henrija Hajnca (Henry John Heinz), verovao bih vam, jer se danas 90% proizvoda njegove firme prodaje na teritoriji SAD-a. Ali, to je čovek koji je definitivno ostavio trag u marketingu, preduzetništvu i proizvodnji hrane. Prijatno!

Rođen je sredinom XIX veka, tačnije 11. oktobra 1844. godine, kao jedno od osmoro dece Džona Henrija Hajnca (John Henry Heinz) i njegove žene Ane Margarete (Anne Margaretha), emigranata iz Kalštada, Nemačka. Mesto rođenja je Birmingem, ali ne u Britaniji, već naselje u Pitsburgu, Pensilvanija, koje je danas poznato kao Saut Sajd. Sa šest godina seli se u Šarpsburg, mali grad samo nekoliko kilometara dalje od mesta rođenja, gde cela naša priča i počinje.



Henri Džon Hajnc

Preduzetnički duh je pokazao vrlo rano, već sa šest godina, kada je sa majkom održavao bašticu u dvorištu svoje kuće. Već sa osam godina mogli ste videti dečaka koji sa dve korpe u rukama ide od vrata do vrata i prodaje povrće uzgajano u svojoj bašti. Godinu dana kasnije, sa samo devet godina, on je sadio, mleo, pakovao i prodavao sopstveni brend sosa od rena koji je pravljen po receptu njegove majke. Sa deset godina je posedovao baštu veličine tri hiljade kvadratnih metara i “motorizovao” dostavu svojih proizvoda koristeći kolica. Biznis je napredovao, pa je već sa dvanaest godina imao 14,000 metara kvadratnih bašte, a svoju robu je razvozio konjem i teretnim kolima i već je imao razrađenu dostavu radnjama u Pitsburgu i to tri puta nedeljno. Ne znam za vas, ali ja nikada nisam upoznao dvanaestogodišnjaka koji je i približno uradio nešto slično njemu. Kada mu je bilo sedamnaest godina već je imao prihod od $2,400 godišnje, što je bila i te kako dobra suma za to vreme. Posle toga odlazi na koledž – Duff’s Business College, a nakon koledža počinje da radi u očevoj fabrici za proizvodnju cigli, gde će kasnije postati partner u firmi. Iako je radio sa ocem, i dalje je uzgajao i prodavao sopstvene proizvode.

Ali, tu je priči tek početak. Sa svojim prijateljem Klarensom Noblom (L. Clarence Noble) otvara malu firmu “Heinz Noble & Company” za proizvodnju sosa od rena, ali firma ubrzo bankrotira. Zatim sa svojim bratom i rođakom otvara “F&J Heinz”, i to samo godinu dana nakon bankrota. Jedan od prvih proizvoda firme bio je kečap.

Heinz 57 ili “57 varieties” jedan je od marketinških trikova koje je primenio. Naime, inspirisan prodavnicom obuće na čijem je izlogu video “21 vrsta cipela”, kreirao je koncept pedeset sedam različitih artikala, jer je želeo da pokaže kako njegova kompanija ima najviše prehrambenih proizvoda na tržištu. Caka je u tome što je u vreme kreiranja koncepta njegova firma imala preko šezdeset proizvoda, ali je on to objasnio rečima da mu se taj broj dopao jer je pet njegov srećan broj, sedam srećan broj njegove žene, a i broj sedam utiče na psihu ljudi, jer je to generalno srećan broj, pa će oni kupovati njegove proizvode sa tom oznakom češće nego ostale. Primena psihologije, marketinga, subliminalne poruke, i to u devetnaestom veku. A mi o tome još uvek nemamo ni lekcije na mnogim fakultetima marketinškog usmerenja. Prvi proizvod koji se pojavio pod ovim konceptom bio je čuveni sos od rena. Gerila marketing je oružje kojim se često služio, tako da je jedan od primera i to što su mu na nekom sajmu dali štand na trećem spratu zgrade. Kako tada nije bilo liftova, retko ko bi se peo toliko da pogleda par štandova. On je onda odštampao kupone na kojima je pisalo da ko ih donese na treći sprat u toku trajanja sajma dobija nagradu. Uskoro su stotine ljudi sa kuponima išli na treći sprat, a za njima i stotine radoznalih koje su ovi prethodni privukli, tako da je on malim trikom privukao najveću posetu na sajmu.

Međutim, tu primena koncepta ne staje, već on pojačava brend svojih proizvoda i koncepta time što od samog otvaranja firme insistira na čistoći i kontroli proizvodnje, i na korišćenju potpuno prirodnih sastojaka i sve to bez dodataka konzervansa. Odnosno, sve ono što mi danas podrazumevamo potpuno normalnim. Međutim, sve to nije bilo baš normalno u to vreme, jer je njegova mnogobrojna konkurencija koristila različite konzervanse, ne vodeći mnogo računa o higijeni, tako da je dosta ljudi umrlo koristeći prehrambene proizvode. Tada on pravi odlučan korak i podržava zakon o standardizaciji proizvodnje, i ono što ga izdvaja u ovome je to što je on jedini proizvođač hrane koji je taj zakon podržao. Zakon je prošao u senatu, što je rezultiralo izbacivanjem njegove konkurencije iz igre, i povećanjem prodaje njegovih proizvoda.

Iako se njegovo bogatstvo merilo i meri u milijardama, “H. J. Hajnc” kompanija je uvek mislila i na opšte dobro, tako da se milioni svake godine i dan-danas daju u razne humanitarne i društvene namene i projekte, a jedan od najvažnijih je istraživanje alternativnih načina stvaranja energije.

Možda nije menjao svet, ali je neko ko je već sa dvanaest godina bio biznismen, neko ko je razmišljao o psihologiji i podsvesti, ko je kreirao brend, marketing koncept, marketing kampanju, bavio se gerila marketingom, odnosno svim onim stvarima koje će se pojaviti tek pola veka kasnije, vizionar, neko ko se borio protiv svih zarad svojih kupaca, ko je mislio održivo, i ko ne zgrće halapljivo novac već ga daje zajednici i čovečanstvu. Jednom rečju, osoba ispred svog vremena koja definitivno zaslužuje naše divljenje – Henri Džon Hajnc.

Wannabe

VINO I ČOKOLADA – savršen spoj

Švajcarska kompanija "Bari Kalebo" (Barry Callebaut), vodeći svetski proizvođač visokokvalitetnog kakaa i čokolade, povezala je svoje čokolade "kontrolisanog porekla" s različitim vrstama vina u nastojanju da iskoristi rast tržišta premijum čokolade isticanjem te "sofisticirane" ravnoteže ukusa.
Čokolada "kontrolisanog porekla" proizvodi se od kakao zrna poreklom samo iz jedne zemlje, što znači da konačan proizvod ima prepoznatljiv i jedinstven ukus.
Kompanija se nada da će isticanjem kompatibilnosti svojih čokolada s različitim vrstama vina pokazati kako takva kombinacija može još snažnije istaći širok spektar aroma čokolada.
"Bari Kalebo" je svoje čokolade s poreklom prema aromi podelio u tri grupe: blage, jake i moćne arome, a za svaku od tih grupa predlaže specifična vina.
Blage čokolade sa slabim ukusom kakaa i izrazitom voćnom ili cvetnom aromom, trebalo bi, na primer, da se jedu uz suvo ili poluslatko vino "izrazite kiselosti, suptilne elegancije i aromom voća", ukazala je kompanija.
Ističući direktnu povezanost čokolade s vinom, zvaničnik kompanije Hans Frins kaže: "U čokoladi treba da uživamo na isti način kao i u vrhunskom vinu. Čokolade 'Bari Kaleboa' s kontrolisanim poreklom su, kao i vino, u velikoj meri odraz specifičnih vrsta kakaa i jedinstvenog tla i vode u područjima u kojima se zrno kakaa proizvodi."
Ispitivanja potrošača u Belgiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Britaniji i SAD su pokazala da je 42 odsto anketiranih već otkrilo čokolade s kontrolisanim poreklom, što je za 26 odsto više nego 2006, a petina svih potrošača čokolade ih je jela bar jednom mesečno.
"Bari Kalebo" ima više od 40 različitih vrsta čokolade s poreklom, od kojih su mnoge tek nedavno lansirane kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.

(Tanjug)

Otkrijte kako su greškom nastale čuvene namirnice


Većina nas uživa u ukusu čokoladnih kolačića, čipsa, sladoleda i sendviča. Sjajne poslastice izmišljene pre dva veka imaju veoma zanimljivu istoriju i jednu zajedničku crtu- sve su nastale sasvim slučajno.




ČOKOLADNI CHIP KOLAČIĆI



Legenda kaže da je ovaj slatkiš nastao u jednom restoranu u Masačusetsu 1930. kada je njegova vlasnica Rut Grejvs Vejkfild u smesu za kolače dodala čokoladne komadiće u nameri da se čokolada istopi i da poslastica dobije braon boju. Dodaci su ostali sačuvani, a omiljeni čokoladni kolači su rođeni.

GUMENE BOMBONE



Pojavile su se 1899. kada je prodavac "Basseta" slučajno pred jednim kupcem ispustio različite slatkiše. Klijentu se dopao miks ukusa i boja pa se ubrzo na tržište pojavila kombinacija ovih slatkiša.

TART TATIN



Postoji zanimljiva priča o poreklu ove poslastice. Ona ide daleko u 1988. dešava se u hotelu dve sestre Stefani i Karoline Tatin. Umorna Stefani pravila je kolač od jabuka. Nažalost ili nasreću, jabuke su izgorele. Kako bi ispravila grešku, ona je morala da na površinu zagorelog kolača doda još jedan sloj testa. Odlično rešenje postalo je tradicija.

LOLIPOP SLADOLED



Ovu vrstu hladne poslastice izmislio je jedanaestogodišnji Frenk Iperson 1905. godine i to sasvim slučajno. Dečak je u toku noći času sa sodom i štapićem ostavio na terasi. Ujutru kada je otišao po nju, napitak se zaledio. Frenk je povukao štapić, ali je celo zamrznuto piće ostalo na štapiću. Deset godina kasnije, on je svoj izum patentirao.

BEJKVEL PUDING



Još jedna ukusna poslastica je nastala greškom. 1800. u Derbiširu gost jednog paba je poručio kolač sa džemom. Nespretni kuvar nije uspeo da to jelo napravi, ali je ono što je izašlo iz njegove kuhinje oduševilo gosta, a zatim i sve one koji su probali Bejkvel puding.

KREP SUZET



Nizu nenamerno nastalih ukusnih dezerata treba dodati Crêpe Suzette. Jedan francuski konabar tvrdio je da je on izumeo ovu poslasticu tako što je u restoranu u Monte Karlu 1895. umesto sosa za palačinke napravio krmelizovani alkohol sos. Jedan od gostiju restorana bio je i kralj Edvard sedmi koji je ovo neobično jelo ocenio odličnim, pa je osoblje zamolio da ono ponese ime njegove saputnice Suzette.

ČIPS



Amerikanac Džordž Kram, koji je proizvodio jela od krompira, jedan je od velikog broja nabrajanih izmislilaca čipsa. Po ovoj priči on je 1853. primio žalbu svoje mušterije koja je njegove kolutiće od krompira smatrala predebelim. Klam je odlučio da to ispravi, isekao je krompir na tanke komade, ispekao ih je i posolio. Mušterija je bila prezadovoljna.

DRUMSTIK LOLIPOP



1950. u švajcarskoj fabrici "Swizzels-Matlow's" u toku eksprimenta sa novom mašinom, otkriveno je da je njome moguće napraviti lolipop sa dva ukusa.

ITON MES



Kremasta poslastica od jagoda, kolača od belanaca i pavlake napravljena je pukom slučajnšću. Postoje dve verzije o njenom poreklu. Po jednoj je učenik u kulinarskoj školi ispustio dezert od belanaca, ali je odlučio da ga ipak posluži. Druga govori o tome kako je na pikniku povodom obeležavanje "Iton open deja" labrador seo na dezert smešten u korpi jednog izletnika.

SENDVIČ



Grof Džon Montagu je igrajući karte, zamolio poslugu da mu donesu meso i dva parčeta hleba kako ne bi morao da zbog obroka prekine igru. Ovo je dobra priča, ali se pretpostavlja da sendvič ima dužu istoriju.

VORČESTER SOS



Britanski hemičari Džon Vilej Lea i Vilijam Henri Perins su pre dva veka su i stvorili čuveni Vorčester sos. U nameri da pripreme sos za klijenta koji je obožavao indijsku hranu, oni su stvorili namirnicu koja je bila toliko jakog ukusa da nije mogla da se jede. Sos su sačuvali nekoliko godina i kada su ga ponovo probali, on je bio savršen.


Žena

Prema legendi “buđavi sir “ je nastao pošto je pastir
ostatak svog skromnog ručka , koji se sastojao od hleba

i ovčijeg sira , odložio u pećinu da bi ga kasnije dovršio ,

ali je zaboravio na njega . Posle nekoliko meseci vratio

se u istu pećinu i otkrio da je sir ostao ceo , ali prekriven

buđi.Pošto je bio izuzetno gladan , zagrizao je komad i

neobičan ukus mu se veoma dopao.

Tartan kolač je nastao kada su dve sestre u dvorskoj kuhinji

pravile kolač , umesile testo , nafilovale i krenule

da ga stave u rernu.Međutim ,pleh im je ispao iz ruku

i kolač se prevrnuo.Sestre su ga brže bolje vratile i tako

prevrnutog ispekle . Sa strepnjom su isčekivale šta

će se desiti posle ručka. Međutim , iz trpezarije su stigli

glasovi da je “novi” kolač pobrao silne komplimente.

Obradovane lepim vestima odlučile su da ga ubuduće

peku na isti način.

Perece su originalno osmišljene zbog

hrišćanskog posta , a način na koji su uvrnute

simbolizuju ruke tokom molitve.

Prva čokoladna torta



Da li ste znali da je prva čokoladna torta nastala u Austriji 1778. godine, svima poznata čuvena "Zaher torta".

Први чипс



Године 1853. један гост у ресторану се жалио да је његов помфрит сувише танко исечен. Да би му доказао да кромпир може да се исече још тање, шеф ресторана му је послао кромпир исечен тако танко, да је гост могао да га једе само кашиком. Међутим, госту се то допало, баш као и већини људи касније.

Čokolada - hrana za bogove

Konzumiranjem manjih količina čokolade podstičemo koncentraciju i jačamo svoje intelektualne i psihičke sposobnosti. Botaničko ime za drvo kakaovac, Theobroma cacao, znači "hrana za bogove" i malo je ljudi koji se s tim ne bi složili. Čokolada se, zbog svoje osnovne arome, uglavnom koristi za pripremu poslastica. Međutim, ukus gorke čokolade dobro se slaže i sa slanim jelima. Tako se u Meksiku služi Pollo en Mole, piletina uz izvrsni mole umak od čilija s dodatkom tamne čokolade.



Opis i poreklo

Čokolada je namirnica koja predstavlja vredan izvor energije specifične arome, slatkog ukusa i jedinstvenog osećaja topljenja u ustima.

Osnova i glavni sastojak čokolade je zrno kakaa. Zrno kakaa je plod biljke kakaovca koju čovečanstvo poznaje već hiljadama godina. Ono raste na stablu kakaovca koje je, ako raste u divljini, visoko dvadesetak metara i živi do 150 godina, dok su stabla uzgajana na plantažama visoka 5-10 metara. Stablo kakaovca daje plod tek nakon pet godina, a maksimalan rod postiže između 10 i 25 godina starosti.

Čokolada ima dugu istoriju koja seže sve do Maja, starog naroda iz srednje Amerike. Maje su prvi upotrebljavali plodove kakaovog stabla, koje raste u tropskim kišovitim šumama Amazonije, za izradu ukusnog napitka zvanog chokolatl. Taj gusti, bogati napitak dobijali su kuvanjem i mlevenjem plodova kakaa koje su zatim mešali u vodi sa sojom, vanilom i čilijem.

Maje su plodove kakaa upotrebljavali i kao valutu i darove za proslave. I kad su njihovi bogati trgovci odneli plodove kakaa u Meksiko i prodali ih Astecima, kakao je i tamo postao pravi hit.

U vreme kada je Kristofor Kolumbo doneo vest o čokoladi i kakau u Evropu tokom 15. veka, Asteci su chokolatl pili već stotinama godina. Međutim, tek kad je 1528. godine Don Kortes u Španiju doneo kakao i opremu za pravljenje čokolade, Evropljani su počeli da cene njegovu vrednost. Španci su napravili svoju verziju chokolatla. Izostavili su čili papriku i dodali cimet i šećer. To je vrlo brzo postalo pomodno piće španskog dvora. Zbog nedovoljne količine kakaa, recept za čokoladu ostao je tajna nekoliko vekova.

Put do čokolade počinje zrnom kakaa koje raste u toploj i vlažnoj klimi. Bere se i prži, a onda mrvi u "čokoladni liker". Termin navodi na pogrešan zaključak, jer je zapravo reč o čvrstoj i još uvek nezaslađenoj materiji. Od ovog trenutka počinje dodavanje šećera, arome, emulgatora i dodavanje ili oduzimanje kakao maslaca, tj. prirodne masnoće biljke kakaa.

Energetska i nutritivna vrednost

Čokolada je veoma bogata fosforom i magnezijumom, a sadrži i veće količine gvožđa, cinka i kalijuma. U 100 g kvalitetne čiste čokolade s visokim udjelom kakaa ima 400 mg kalijuma, 300 mg magnezijuma, 280 mg fosfora, 100 mg kalcijuma, 12 mg natrijuma, 3 mg gvožđa, u tragovima bakra, 500 mg teobromina, 68 g kofeina, 54 g ugljenih hidrata, 30 g masti, 9 g dijetalnih vlakana i 6 g belančevina.

Osim toga čokolada sadrži i folnu kiselinu, beta karoten, lecitin i vitamine B1, B2, B5, B6, E i PP.



Lekovitost

Čokolada je namirnica koja sadrži neke materije koje su do sada bile nepoznate, a pomaže nam da povratimo dobro raspoloženje. Podstiče stvaranje serotonina (hormona "dobrog raspoloženja") u našem organizmu, koji nakon obroka izaziva osećaj prijatnosti. Nakon konzumiranja čokolade u našem se organizmu oslobađaju endorfini. Te se materije nazivaju još i unutrašnjim ili endogenim opijatima, jer imaju prirodno smirujuće i antidepresivno dejstvo.

Kofein je prisutan u vrlo malim količinama u čokoladi, a teobromin u znatno većim količinama i deluje kao regulator krvnog pritiska, osigurava dobar protok krvi, aktivira izlučivanje mokraće, reguliše nervni sistem i koristan je u slučajevima postojanja anemije. Razumljivo je stoga zašto u slučaju težeg fizičkog ili psihičkog napora samo mala količina čokolade postiže zapanjujući učinak na opšte stanje organizma.

Poželjno je izbegavati čokoladu pre odlaska na spavanje, jer može uzrokovati pojavu nesanice.

Uprkos činjenici da je čokolada bogata masnim materijama, ona se vrlo brzo vari. Kakao maslac, koji je glavna lipidna komponenta u čokoladi, asimiluje se u telu u količini 95-98 odsto. Uz to sadrži stearinsku kiselinu - zasićenu masnu kiselinu koja u jetri brzo prelazi u oleinsku kiselinu (tzv. „dobru" mast) koju u najvećoj količini nalazimo u prirodi u maslinovom ulju.

Iako se smatra da je čokolada pomalo nepoželjna namirnica, jer sadrži masnoće i veoma je kalorična, često se zaboravlja da sadrži znatne količine fenola. Polifenoli su glavni antioksidansi u čokoladi ili "hvatači slobodnih radikala" koji sprečavaju da holesterol oksidira u krvi i začepi krvne sudove.

Да ли сте знали да је на краљевској свадби југословенског краља Александра I Карађорђевића и румунске принцезе Марије 8. јуна 1922. након свадбеног ручка нестала половина кашика, виљушака и ножева тако да је после тога на двору решено да се свечани обеди са толиким бројем званица у будућности избегавају.

Evo zašto hrana u reklami izgleda puno bolje od one na tanjuru

Sprej za kosu, laštilo za cipele, tamponi, vata, spužva... Ne ovo nije popis za kupovinu nego samo neki od proizvoda koji se koriste kako bi nam hrana u reklamama izgledala primamljivo.



Marketinški stručnjaci jako dobro znaju kako privući klijentelu k određenom proizvodu. Jennifer Eustock je, kako ona kaže, vizažistica za hranu. Njen posao je je uljepšati hranu na sve moguće načine kako bi u reklami izgledala neodoljivo. Hrana s reklame, zbog koje mnogi iste sekunde ogladne, u stvarnosti je daleko od jestive. Mentalfloss je izdvojio 10 trikova za uljepšavanje hrane.

1. Ljepilo

Ljepilo se često koristi u reklamama za žitne pahuljice. Naime, mlijeko u vrlo kratkom vremenu razmoči pahuljice zbog čega one postanu oku manje privlačne. Zato djeca u reklamama 'jedu' pahuljice u bijelom ljepilu ili čak šamponu.

2. Spužva, vata i tamponi

U reklamama je vrlo bitno da hrana vruća kao da je taj tren izašla iz pećnice. Kako bi se dobio dojam hrane koja se još uvijek *****, često se koriste vata, tamponi ili spužve namočeni u vruću vodu i vješto sakriveni u hranu.

3. Let lampa, štap za žigosanje i laštilo za cipele

Mesni proizvodi uglavnom nisu termički obrađeni do kraja kako se ne bi smanjili i isušili. Stoga se proizvodi poput odrezaka ili pljeskavica 'dotjeruju' štapovima za žigosanje i let lampama, te se na kraju premazuju laštilom za cipele kako bi izgledali neodoljivo.

4. Karton i čačkalice

Karton se koristi u reklamama za hamburgere kako pecivo ne omekšalo od mesa, a čačkalice se umeću kako bi salata, rajčica, luk i krastavci u sendviču savršeno stajali.

5. Motorno ulje i tekućina za zaštitu tkanine

Američki televizijski program obiluje reklamama za palačinke prekrivene javorovim sirupom, no palačinke inače brzo upiju taj sirup, pa se u reklamama često premazuju raznim tekućinama koje inače služe za zaštitu tkanine. A budući da ni javorov sirup ne izgleda baš primamljivo na TV-u često ga u reklami 'glumi' motorno ulje.

6. Sprej za kosu i dezodorans u spreju

Ovi proizvodi se koriste u reklamama za voće, posebno grožđe, jer im daju poseban matirani izgled.

7. Papirnati ručnici

Kako bi sladoled na reklami izgledao što primamljivije često mu se dodaju raznovrsni preljevi, no oni često vrlo brzo iscure, pa se po sladoledu često pobacaju komadići papirnatih ručnika koji navodno čine čuda kada je riječ o zadržavanju preljeva na sladoledu.

8. Hrana koja drugu hranu čini neodoljivom

Pravi hit u reklamama za hranu je pire krumpir koji se uštrcava, primjerice, u meso kako bi ono izgledalo sočnije. Također se koristi i kao zamjena za sladoled, tako da ga se oboji u različite boje.

9. Tablete protiv žgaravice i baloni od sapunice

Ovi preparati su najnormalnija stvar u snimanju reklame za gazirana pića jer im daju osvježavajući izgled.

10. Pinceta

Da bi hamburger izgledao savršeno isto tako mora izgledati i pecivo. Zato se sjemenke sezama vrlo pažljivo nanose pincetom na pecivo uz pomoć malo ljepila.



dnevnik.

ČINJENICE I BAJKE

7 mitova o kuhanju

Sigurno ste čuli barem jedan od tih mitova, a budite sigurni da nisu istiniti ...



Tijekom godina postali su toliko integrirani u sveopće vjerovanje, da su danas prihvaćeni skoro bez pogovora. Iznose se kao činjenice, a ponavljaju se i u knjigama o kuhanju, časopisima i emisijama, tako da se čini gotovo nemogućim da možda nisu točni. Kao i ostali mitovi, neki sadrže nešto istine u sebi, no većina uopće nije točna. Pogledajte o kojim mitovima je riječ.

1. Ne možete duboko pržiti u maslinovom ulju - recite ovo ljudima u Italiji, Španjolskoj ili Grčkoj. Maslinovo ulje ima nešto nižu točku dimljenja za razliku od drugih, poput suncokretovog ili biljnog, što znači da može postati gorko, čime i sastojci koji se prže preuzimaju neugodan ukus. Ipak, ukoliko ste oprezni te zagrijavate ulje na pravoj temperaturi, odličan je izbor za prženje ukusnih jela poput čipsa od krumpira.

2. Sol podiže krvni tlak - sol je postala jedan od glavnih neprijatelja medicine, ipak mnogi nisu svjesni koliko je potrebna u prehrani. Mit datira iz 1950-tih, od testova koje su proveli britanski liječnici, koje su pak opovrgnuli kasniji testovi. Kao i s drugim stvarima vezanim za zdravlje, umjerenost je najbolji pristup, no reputacija soli kao velike opasnosti čini se malo pretjeranom.

3. Svježe voće je zdravije od sušenog - dodavanje voća u prehranu dobra je odluka, no ostaje mit kako je svježije bolje od sušenog. I dok može biti nekih manjih razlika u sadržaju minerala i vitamina, istina je da obje varijante sadrže slične količine šećera i vlakana. S obzirom da je voda veći dio svježeg voća, ista količina sušenog može donijeti više koristi nego svježa varijanta.

4. Dodavanjem ulja u vodu tjestenina se neće zalijepiti - ulje zapravo nema nikakav utjecaj na to. Ono će jednostavno isplivati na vrh. Ipak, pomaže da voda previše ne zavrije. Povremeno mješanje tjestenine tijekom kuhanja, donijet će još bolje rezultate.

5. Gljive se ne smije prati - kako navodi francuski priručnik "Larousse Gastronimique", u svrhu zadržavanja pune arome gljiva, najbolje ih je ne guliti ili prati, nego samo obrisati vlažnom hrpom i posušiti. Ipak, recentna istraživanja pokazuju da većina vrsta gljiva apsorbira vrlo malo vode ukoliko ih se nakratko opere.

6. Alkohol ispari prilikom kuhanja - i dok će kuhanje alkohola koji se dodaje umacima, juhama ili gulašima na visokoj temperaturi reducirati njegov učinak, istina je da bi ste ga trebali kuhati skoro tri sata kako bi u potpunosti ispario.

7. Jastozi "vrište" kad ih se kuha - s obzirom da rakovi uopće nemaju vokalne mogućnosti, sposobnost "vrištanja", čak i kad ih se stavi u vruću vodu, ostaje u domeni nemogućeg. Taj zvuk najvjerojatnije uzrokuje zrak koji izlazi iz ljušture nakon što se jastoga uroni u vruću vodu. Ukoliko ste osjetljivi, pokušajte staviti jastoga u hladnu vodu, te polako zagrijavati.


metroportal.

Da li ste znali: Pasta ne potiče iz Italije, čili nije iz Meksika, a čizkejk dolazi iz Grčke


Jedno istraživanje pokazalo je da većina ljudi ne zna odakle potiče najpoznatija hrana, iako je 70 odsto ispitanih bilo ubeđeno da dobro poznaje svetsku kuhinju.



Tri četvrtine od 1003 ispitanika pogrešno je verovalo da se čili prvi put jeo u Meksiku (tačan odgovor je SAD), dok je samo 10 odsto znalo tačan odgovor na pitanje odakle potiče čizkejk (kolač sa sirom) – iz stare Grčke.

Vuster sos je nastao u Bengalu a ne u zapadnoj Engleskoj (što bi mu naziv nagoveštavao), dok je samo 11 odsto pogodilo da je domovina pomfrita – Belgija.



Manje od pet odsto je znalo da pasta tj. testenine dolaze iz Kine.


Top 10 „zbunjujućih” jela:

1. Vuster sos; poreklo: Bengal
2. Pasta; poreklo: Kina
3. Lazanje; poreklo: Grčka
4. Vindalu (indijski kari); poreklo: Portugal
5. Čili; poreklo: SAD
6. Hleb s lukom; poreklo: SAD i Azija
7. Čap sui; poreklo: SAD
8. Čizkejk; poreklo: antička Grčka
9. Pomfrit; poreklo: Belgija
10. Fahita; poreklo: Teksas


blic.

Da li ste znali da se med ne može pokvariti?



Visok sadržaj prostih šećera, oksidativni enzimi i nizak pH čine med sredinom u kojoj je razvoj i dejstvo mikroorganizama nemoguć.

Med predstavlja najbolji proizvod koji nam je priroda podarila. On sadrži skoro sve sastojke koji grade ljudski organizam.

Jabuke su učinkovitije od kofeina pri jutarnjem razbuđivanju.

Do 3000. godine prije Krista u Egiptu je postojalo najmanje 6 vrsta piva.

Coca-Cola je prvo bezalkoholno piće konzumirano u svemiru.

Čiji je đevrek - turski ili grčki?

Historijski rivali - Turska i Grčka - koji se spore oko mnogih političkih pitanja, sada su otvorili još jedan front neslaganja: čiji je đevrek, pecivo koje se vekovima priprema i u jednoj i u drugoj zemlji.

Istanbulska komora prodavaca đevreka (simita) traži da se taj proizvod zaštiti kao turski, pošto Grci tvrde da je to pecivo njihovo, poznato pod nazivom kouluri.
Povod za najnoviji spor otvorio je atinski list "Elefteros tipos", koji je pokušao da dokaže da je đevrek još od pre Krista bio popularan i u Solunu i u Istanbulu. Prema tome, to je vizantijski proizvod, ali ni u kom slučaju nije turski.

U Grčkoj to pecivo nazivaju "solunski kouluri".
U Istanbulu su te tvrdnje dočekali na nož.

"Đevrek (simit) je simbol Istanbula. To je deo turske kulture i za bogate i za siromašne. Postoji velika razlika između turskog i grčkog đevreka u načinu kuvanja i stavljanju susama preko njega", kažu u Komori proizvođača đevreka.
Turski institut za patente najavio je da je spreman da se uključi u ovu akciju, kako bi se zaštitio đevrek, odnosno simit . Ali i u Grčkoj imaju svoje argumente gde se đevrek naziva solunski kouluri.
"Svako može da tvrdi da je đevrek njegov, ali historijski je potvrđeno da datira iz doba Vizantije i da se tada zvao kolikou", objašnjavaju u Udruženju pekara u Solunu.
Atina i Ankara ne mogu da nađu zajednički jezik ni oko mnogih političkih pitanja: rešenja kiparskog problema, kao i pomorskog i vazdušnog razgraničenja na prostorima Egejskog mora.
U poslednje vreme, i pored poboljšanja odnosa, nesporazumi se javljaju i oko druga sitnih pitanja. U Istanbulu su pre nekoliko godina oštro reagovali i kada je na jednoj priredbi u Evropskoj uniji baklava predstavljena kao tipičan dezert kiparskih Grka.Slično se desilo i oko lokuma.
Dakle, važno je "ratovati", nije bitan povod!?

Kozije mlijeko koristi se češće od kravljeg.

* Konzumacija špinata u SAD-u skočila je 33% zahvaljujući popularnosti stripa Popaj 1931. godine.

* Prvi proizvod označen bar-kodom bio je Wrigleyev paketić guma za žvakanje.

* Procjenjuje se kako se na godišnjoj razini diljem svijeta na čokoladu potroši više od 7 milijardi dolara.

* Godine 1995. KFC je prodao 11 komada piletine svakom stanovniku SAD-a.



* Louis Lassen 1900. godine izmislio je hamburger.

Sendvič je dobio ime prema Johnu Montaguu, 4. Grofu od Sandwicha (18.st), čovjeku koji ga je volio jesti tokom kartanja.

* Kinezi godišnje iskoriste oko 45 milijardi štapića za jelo.

* Gumu za žvakanje izmislio je zubar.

* Kina je najveći proizvođač češnjaka na svijetu, s otprilike 77% ukupne svjetske proizvodnje.

* Papar je najprodavaniji začin na svijetu.



* Poznati napitak 7-Up ime je dobio iz sedmog pokušaja. Otuda i ime.

Da li znate zašto se u indijskim McDonald's-ima ne služi Big Mac?



Razlog je veoma jednostavan. Big Mek se pravi od goveđeg mesa, a krava u Indiji je sveta životinja.

Umesto Big Meka, Indijci mogu da naruče "Maharadža mek" (Maharaja Mac), sendvič s jagnjetinom.

Sladoled na štapiću



Sasvim slučajno nastao je i leti veoma omiljen sladoled. Godine 1905 tada 11-godišnji Frank Epperson napolju je napravio čašu gaziranog pića i u njoj štapić za mešanje. Preko noći tekućina je smznula i dečko ju je naravno probao. Video je da je dobro a svidjalo se i njegovim prijateljima. Nešto kasnije time je počeo zaradjivati a 1924 godine tu je zamisao i patentirao.

Saharin




I veštačke smese mogu nastati greškom. Tako je nastao saharin. Godine 1879 hemičar Constantin Fahlberg po svojim je rukama prosuo greškom neku tekičinu. A pošto mu se žurilo na večeru nije oprao ruke. Za vreme večere uzeo je rukama komad hleba i iznenadjen konstatovao da je sladkog ukusa. Zatim je liznuo prste i sinulo mu je da je otkrio veoma slatku tečnost. Iako je obzirom na svoje navike imao sreću da nije otkrio nešto otrovno.

Bele jagode predstavljaju novu vrstu jagoda koje kada sazreju postaju bele boje. Voće poreklom iz Južne Amerike pronašli su holandski farmeri, a mogu se uzgajati u staklenim baštama.
Ukusom i mirisom ove jagode više nalikuju na ananas. Manje su od domaćih crvenih jagoda.

Kada dovoljno sazreju jagode postaju bele sa sitnim crvenim semenkama i izuzetno su ukusne. Zbog ukusa koji podseća na ukus ananasa, jagode su u Engleskoj nazvane “pineberry” (pineapple-ananas, strawberry-jagoda).

Saznajte zašto je kafa gorka, a čili ljut



Svi znamo da kafa ima gorak ukus, da je čili papričica ljuta, da će nam luk naterati suze na oči... Jedan britanski hemičar pozabavio se sastojcima ovih i mnogih drugih namirnica i otkrio šta u njima izaziva ove 'nuspojave'.

Sigrno vam se nebrojeno puta dogodilo da uzmete da sečete luk i shvatite da gotovo ne vidite od suza koje su vam navrle na oči. Britanski naučnik otkrio je da zbog neisečenog luka ne lijemo suze zbog toga što se enzimi koji iritiraju naše oči nalaze u ćelijskim zidovima luka, a aktiviraju se tek kada ih oštetimo nožem.

Ako volite ljuto i jeli ste čili papričice, onda znate i kakvo peckanje i „vatru” izazivaju u ustima. Za takav osećaj kriva su jedinjenja - kapsanoidi, koja se nalaze u čili papričicama, a koja iritiraju sluzokožu unutrašnjosti usta. Ova jedinjenja deluju tako što dolaze u kontakt sa centrima za osećaj bola i neuronima odgovornim za osećaj toplote, zbog čega osećamo kao da nam u ustima gori. Jedna od komponenti koje se nalaze u čili papričicama je kapsaicin, a neke studije su pokazale da to jedinjenje ubija kancerogene ćelije u organizmu, kao i da može biti opasno ukoliko se unesu u velikim količinama.

Sladokusci, naročito oni kojima je omiljena poslastica čokolada, sigurno su već čuli da ovaj slatkiš može bit i afrodizijak, kao i da ga ne bi trebalo davati psima. Feniletilamin, supstanca poznata i kao „ljubavna droga” nalazi se u mozgu, ali i u čokoladi. Ovo jedinjenje u nama izaziva osećaj zadovoljstva, ali, na žalost sladokusaca, britanski naučnik smatra da ona ne deluje kao afrodizijak. Još jedna od supstanci koja se nalazi u čokoladi je teobramin, koji na ljude ima efekat sličan kao kofein. Teobramin u malim dozama nije štetan za zdravlje ljudi, a negativne posledice pojavile bi se kada bismo pojeli desetine kilograma čokolade. Ipak, ova supstanca negativno deluje na životinje, izazivajući kod njih povraćanje i dijareju, a naučnik tvrdi i da bi 50 grama crne čokolade imalo fatalne posledice na pse.

Često se govori o tome da čajevi pozitivno utiču na zdravlje ljudi, a britanski hemičar objašnjava da kesica čaja u sebi sadrži između 180 i 240 miligrama polifenola – supstance za koju su brojne studije pokazale da ima dobre efekte na zdravlje srca.

Ljubitelji kafe, posebno oni koji je piju bez šećera uživaju u njenom gorkom ukusu. Da li ste se zapitali šta je to što joj daje takav ukus? Hemičar se i time pozabavio – hlorogenična kiselina koja se nalazi u ovom napitku, odgovorna je za to. On je, takođe, objasnio i da se u šoljici kafe u proseku nalazi oko 100 miligrama kofeina, koji blokira supstance u mozgu zadužene za osećanje umora. Naravno, kafa ne deluje tako da se osećate odmorno, ali to je razlog zašto vam prija šoljica ovog napitka kada ste umorni.