Misli uticu na nase zdravlje

Pozitivne misli, verovanja, životni stavovi i raspoloženja kao što su optimizam, zahvalnost, unutrašnji mir i radost uzrokuju pozitivne fiziološke reakcije. Stara poslovica "U zdravom telu zdrav duh" možda će morati da doživi neke izmene.

Sve veću pažnju dobija ideja kako zdrav, uravnotežen i optimističan duh rezultuje zdravim i vitalnim telom. Nije reč o "new-age" filozofiji već o čvrstim naučnim činjenicama. Naše misli utiču na rad naših organa i čitavog organizma. 

Pojačano lučenje želudačne kiseline pri razmišljanju o situacijama koje nas ljute svima je poznato. No, malo je ljudi upoznato s rezultatima velikog broja istraživanja koji pokazuju jasne veze između negativnih misli i raznih poremećaja u telu, kao i pozitivnih misli i urednog rada svih telesnih funkcija. 

Na Istoku, ova ideja je poznata od davnina i široko je prihvaćena, no na Zapadu je relativno nova i još uvek je predmet sukobljavanja u naučnim krugovima. Mnogi naučnici starog kova se teško odriču ideje da je čovek samo mašina, a njegove misli samo rezultat hemijskih i električnih reakcija nervnih ćelija mozga uzrokovanih nadražajima iz okoline. 

Međutim uprkos tome, sa svrhom širenja spoznaja o povezanosti uma i tela, u svetu danas niču specijalizovani instituti, naučni centri, vrše se sve brojnije studije, priznati svetski univerziteti izdvajaju sredstva za projekte ove namene itd. 

I novija naučna disciplina nazvana psihoneuroimunologija, utemeljena je upravo u svrhu ovih istraživanja. Mnogobrojne sprovedene studije u sklopu ove discipline pokazuju kako pozitivne misli, verovanja, životni stavovi i raspoloženja kao što su optimizam, zahvalnost, unutrašnji mir, radost i sl. uzrokuju pozitivne fiziološke reakcije. S druge strane, pesimizam, zameranje, ljutnja, strah itd. dokazano negativno utiču na ljudski organizam. 

Iako princip po kom misao utiče na fiziologiju još uvek nije u potpunosti razjašnjen, poznato je kako pozitivno razmišljanje deluje na neurone u mozgu uzrokujući hemijske promene koje dovode do smanjenja nivoa hormona stresa, dok negativne misli imaju suprotno dejstvo. Smanjena količina stresnih hormona u telu posledično dovodi do jačanja imunološkog sistema i povećane sposobnosti borbe sa slobodnim radikalima koji mogu da uzrokuju oštećenja ćelija i tkiva. 

Ove reakcije odnose se na misli (i emocije kao njihove posledice) koje su kod ispitanika prisutne duže vreme. Smatra se kako negativna raspoloženja kraćeg trajanja ne ugrožavaju zdravlje, odnosno kako telo ima sopstveni sistem zaštite koji se aktivira prilikom takvih stanja. Zato potiskivanje negativnih misli i emocija nije od koristi za naš organizam, već ono naprotiv može da doprinese nastanku poremećaja i bolesti u telu. 

Neke od koristi pozitivnog razmišljanja, uz ojačan imunitet, su i smanjeni rizik od srčanih oboljenja te problema s probavnim, disajnim, endokrinim i drugim telesnim sistemima. Osim delovanja na našu fiziologiju, emocije utiču i na naše intelektualne sposobnosti. Tako smo na primer kreativniji, inteligentniji i usredsređeniji ukoliko smo u stanju zadovoljstva, zahvalnosti, saosećanja i sl. 

U cilju razvoja pozitivnog razmišljanja, potrebno je pre svega osvestiti svoje misli. Osvešćavanjem toka misli, možemo svesno da prekinemo negativne obrasce razmišljanja i da ih zamenimo pozitivnim. Ovo ne znači kako bi trebalo iz tek osvešćenog stanja samo-prezira automatski preći u stanje radosti, već se ova zamena može odvijati korak po korak, nadograđujući svaku misao sa sledećom koja na nas deluje da se osećamo bolje. 

Istraživanja takođe potvrđuju kako primena neke od brojnih dostupnih tehnika opuštanja i okretanja sebi, kao što su jogijske tehnike meditacije i svesnog disanja, pozitivno deluje na raspoloženje i zaustavljanje nepoželjnog i potencijalno štetnog toka misli, a time i na naše zdravlje i dugovečnost.