Na pomen Barbadosa, Kube, Jamajke, Portorika, Haitija ili Devičanskih Ostrva prvo na šta pomislimo su sunce, more, plaže i uživanje. Retko kome ce prva pomisao biti rum, iako je ovo piće značajno doprinelo popularnosti karipskih zemalja u svetu.




Istorija ruma seze čak deset hiljada godina unazad, kada je šećerna trska iz istočne Indije prenesena u Kinu, i postoje mnogi podaci koji govore o opojnom i halucinogenom piću koje se tada dobijalo fermentacijom šećerne trske u staroj indijskoj civilizaciji. Zahvaljujući španskim i portugalskim osvajačima šećerna trska početkom XV veka stiže na Kanarska ostrva, a zatim u Brazil i na Karibe, gde počinje da se koristi kao kultura za proizvodnju šećera. Na Kubu je donosi Kolumbo i upravo tamo ubrzo postaje jedna od najrasprostranjenijih biljaka. Postoje prastari zapisi koji nam kazuju da je rum prvi alkoholni napitak koji se pojavio na teritoriji Kariba i Meksika, još u vreme španske kolonizacije, a naziv mu je bio chiringuito. Tokom XVI i XVII veka, pojavom kolonizatora iz Engleske, Holandije i Francuske, uzgoj i destilacija šećerne trske poprima veće razmere, a piće dobija svoje današnje ime rum ili rhum, zavisi da li se poziva na njegovo poreklo sa engleskog ili francuskog govornog područja.

Proces proizvodnje ruma počinje zetvom šećerne trske koja traje od februara do juna, kada se trska šalje u destilerije gde ce biti pretvorena u melasu ili šećerni sirup, što zavisi od lokacije i proizvodača. Nastavlja se šećenjem trske na sitne komade kako bi se olakšalo dobijanje soka ceđenjem teškim valjkovima (presama) i pritom se odvaja sok od vlakana. Tako dobijeni sok sadrži mulj i nečistoće koji se na tradicionalan način odstranjuju, odnosno, spustaju na dno kazana krečom. Nekada je dobijeni šećerni sirup morao da ključa kako bi se kristalizovao, a danas se koriste specijalne centrifuge ili vakuum kazani kako bi se dobila sto veća količina ekstrakta iz šećernog soka. Tako se dobija crna, gusta, slatka supstanca koja se naziva melasa, a ime je dobila od španske reči za med tj. melazas. Melasa se potom razređuje i dodaje joj se kvasac kojim se izaziva fermentacija.

U novije vreme rumovi se destiluju na razne načine, a način varira zavisno od proizvođača. Light rumovi destiluju se u kazanima (column still) sa kvascem i tako se postiže kraća fermentacija, ali i “laksi” i blaži rum. “Tezi” i izraženiji rumovi destiluju se “pot still” metodom koju karakteriše duža fermentacija i njome se postiže i daleko bogatiji ukus ovog pića.

Kao i ostala skupocena alkoholna pića i rum se nakon proizvodnje podvrgava starenju tj. tzv. odležavanju. Danas se mnogi beli rumovi pre flaširanja kratko vreme skladište u tankove. Mnogi rumovi smeštaju se u drvene bačve, najčešće od američkog hrasta koje su stare i preko stotinu godina. U njima je prethodno stajao burbon, a neke destilerije koriste bačve u kojima je prethodno bio viski, konjak ili vino. Izbor bačve utiče na boju i ukus ruma. U najvećem broju slučajeva rum u bačvama stoji dve do tri godine, a za neke ukusom bogatije i izraženije rumove period odležavanja traje i više od deset godina. Sazrevanje ruma u bačvama najviše zavisi od klimatskih uslova u kojima rum stari. Stajanjem u bačvi godišnje može da se izgubi (ispari) i do 5% zapremine ruma, sto takođe zavisi od lokalnih uslova.

Kao i većina žestokih alkoholnih pića i rumovi se pre flaširanja blendiraju (mešaju) i tako neki od najpoznatijih rumova nastaju mešanjem više vrsta rumova iz različitih destilerija, sa različitih lokacija i različitih godista. Metusalem gran rešerva, nastao 1997, luksuzni je rum čiji su sastojci stari izmedu osam i 32 godine; Cruzan single barrel estate je rum koji se dobija ručnim mešanjem trostruko destilovanih rumova starih izmedu pet i 12 godina.

Danas ima mnogo vrsta rumova, a najviše Carta blanca rumova koji su beli ili bolje receno bezbojni, Carta oro koji su žuti ili zlatni, a boju dobijaju delom karamelom koja se dodaje po receptu samog proizvodača, a delom stajanjem u bačvi u kojoj je pre ruma bio viski ili vino. Zlatni rumovi u bačvama obično stare ne kraće od tri godine. Dark tj. crni rumovi, koji obično potiču sa Jamajke i Haitija, svoju tamnu boju, osim dodavanjem karamela, dobijaju i dugogodišnjim stajanjem u bačvama, a to je ne manje od sedam i često duže od 12 godina. Veoma često su vrlo skupi, a u njima se uživa pijuckanjem, koje je tipicno za uživanje u konjaku.



Poslednjih godina sve više se srećemo sa rumovima kojima su dodati voće ili začini. Tako dobijeni rumovi postaju sve popularniji širom sveta, a među najpoznatijima su Malibu Coconut i Malibu Mango, Bacardi lemon, Whalers vanille, Cruzan junkanu citrus, Cruzan banana i drugi.

Rumovi su nezobilazan sastojak mnogih popularnih koktela koji su poznati u celom svetu kao što su Cuba Libre, Daiquiri, Mai Tai, Mojito, Bahama Mama, Acapulco itd.

Mnoge zemlje proizvode više od jedne vrste ruma, ali svaka od tih pravi po jedan rum čuveniji i poznatiji od ostalih, na Barbadosu je to Lamb’s Navy i Mount Gay, na Kubi Havana Club i Bacardi, na Jamajci Appleton, Captain Morgan i Gilbey’s, sa Kariba dolazi Malibu, a iz zapadne Indije Saint-James i Martinique.


Na nasim prostorima dugo je vazilo pravilo da rumovi služe samo kao dodatak kolačima ili čaju, no, na svu sreću rumovi polako postaju sve popularniji. Najviše se konzumiraju u koktelima, ali se mogu sresti i zaljubljenici koji rum piju “cist” ili sa ledom. Ponuda rumova je takođe sve raznovrsnija i boljeg kvaliteta, pa je postalo sasvim normalno videti u ponudi mnogih klubova i restorana rumove stare po 7 i više godina.



Ako se nadjete u nekoj od zemalja koje pomenusmo u prvim redovima, nikako nemojte propustiti da probate rum ili rumove, ako ništa drugo da ne biste uvredili domaćine, a vrlo je verovatno da ce vam to iskustvo postati samo sebi razlog.



vinestyle.

Stroh Original - od 80 do  80%  – je vrsta ruma napravljen u Austriji 1832 godine, a ujedno i rum sa najvećim procentom alkohola u svetu.

Kuba ne može da prodaje rum u Americi ali ga izvozi u 120 zemalja, kaže potpredsednik državnog monopola za proizvodnju ruma, kompanije "Kuba Ron", Huan Gonsales. Prošle godine "Kuba Ron" je prodala četiri miliona kutija ruma (sa po 12 boca u kutiji), od čega je oko pola miliona bio "Havana klub", naveo je Gonsales.
"Kuba raspolaže kapacitetom za proizvodnju šest miliona kutija ruma godišnje i mogla bi da izveze milion kutija u SAD kada embargo bude ukinut", istakao je Gonsales na konferenciji za štampu u Muzeju ruma u Havani.
Američki predsednik Barak Obama ublažio je ograničenja za amerikance kubanskog porekla koji žele da putuju ili šalju novac na Kubu. Obe zemlje rade na popravljanju odnosa, međutim, u Beloj kući kažu da ne planiraju da pritisnu Kongres da ukine embargo Kubi.

"Nelsonova krv" ili piće zlikovaca,danas i u slatkim kombinacijama!
Priču o rumu, omiljenom piću mornara i gusara mogli bismo da počnemo jednom pomalo strašnom legendom. Kad je slavni britanski admiral Horacio Nelson ubijen u bici kod Trafalgara, 21. oktobra 1805. godine, njegovo telo mornari su stavili u bačvu ispunjenu rumom, kako bi ga sačuvali do povratka u Englesku. Ono što ih je zapanjilo, kada su otkovali bačvu, jeste to da u njoj nije bilo nijedne kapi ruma. Otkriveno je da je neko od mornara probušio rupu na donjem delu, stavio čep i služio se rumom koji je, verovatno bio pomešan Nelsonovom krvlju. Zbog toga se često ovo piće naziva “Nelsonova krv”. Postoji i druga teorija da je ovaj naziv nastao iz zdravice u čast neustrašivog Nelsona. Neki tvrde da se Kraljevska britanska mornarica „zaljubila“ u rum kada su Britanci napali Jamajku, 1655. godine. Ubrzo su počeli da trguju i da sa domorocima zalihe francuskog konjaka menjaju za aromatični rum. Ne uzimajući u obzir zastrašujući primer s početka priče, mornari su ga pili i sa vodom, naročito na dugim putovanjima jer su se u zalihama ustajale vode množile bakterije, koje je jedino visoki postotak alkohola moga da uspešno uništi.

Preteče i nastanak reči rum


U opticaju je nekoliko verzija. Kao skraćenica engleskog glagola rumble (krčati, tutnjati) ili latinskog naziva za šećernu trsku saccharum officinarum. Ono što ovim jezičkim objašnjenjima stvara malu “zbrku” jeste drevno malezijsko piće brum, staro više hiljada godina. Bilo kako bilo, rum je alkoholno piće dobijeno destilacijom prevrele melase od šećerne trske iz Kube, Jamajke i Brazila, gde se najviše proizvodi. Piće dobijeno destilacijom se obično čuvalo tj. starilo u hrastovim ili buradima drugog drveta. Nejveća količina ruma se proizvodila u karipskim zemljama kao i u nekoliko južnoamerčkih zemalja poput Kolumbije, Venecuele, Gvajane i Brazila. Takođe, postoje proizvođači ruma u Australiji, Fidžiju,Filipinima, Indiji, Mauricijusu… Međutim, rum nije jedino piće koje se pravilo od šećerne trske. Dokumentovano je da je podjednako bila zanimljiva i u drevnoj Indiji, Kini i već pomenutoj Maleziji. U jednom spisu iz 14. veka, čuveni moreplovac iz Venecije Marko Polo pisao je o odličnom vinu od šećera kojim su ga ponudili u Iranu.

Najbolji rum sa Barbadosa, u Evropi sabotiran
U 18. veku poklonici ruma shvatili su da je dobar i u kombinaciji sa limunovim sokom i drugim bezalkoholnim pićima. I posle toliko vekova nije izašao iz mode. Istina ne može da se meri sa pivom ali i dalje ima svoje verne obožavaoce. Danas postoje dve vrste ruma. Svetli ili bistri rum često se koristi za mešanje sa drugim pićima. Tamnom ili zlatnom rumom dodaje se karamel i najčešće se koristi za kuvanje i pravljenje koktela. Premium brendove ruma najbolje je služiti čiste ili sa ledom. Može da se pije tokom cele godine, leti kao osvežavajući Mohito ili čist zimi tokom hladnih dana. Poslastičari ga koriste u torte i kolače kao obavezan dodatak