Nedaleko od Čačka vekovima bitišu mnogobrojni pravoslavni manastiri. Svaka svetinja ima svoju bogatu i burnu prošlost
U OVČARSKO-KABLARSKOJ klisuri nalazi se deset manastira. Ono što je najvrednije i najlepše u ovoj klisuri, udaljenoj 18 kilometara od Čačka, od čega zastaje dah i što trajno ostaje u sećanju, stvorila je priroda: bogata i živopisna flora i fauna, proplanci, strme litice, planine, pašnjaci, ali povrh svega mnogobrojni izvori zdrave vode (čak 38), koji su, poput dragulja, rasuti u ovom krajoliku.
Manastire u klisuri nazivaju još i "mala srpska Sveta Gora". Danas žive manastiri Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sretenje i Sveta Trojica na desnoj i Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje i Nikolje na levoj obali Morave. Pored manastira, u klisuri se nalazi i zbeg-crkva Kađenica, kao i crkvica posvećena Svetom Savi - Savinje.
BLAGOVEŠTENJE
Iznad ulaza u crkvu ispisano je da je ovaj hram podignut 1601-'02. godine trudom igumana kir Nikodima. Posle manastira Svete Trojice, Blagoveštenje je po svom arhitektonskom izgledu sigurno najlepši manastir Ovčarsko-kablarske klisure. Najpoznatija je ikona Bogorodice Odigitrije, rad zografa Mitrofana. Manastirska slava: Blagovesti Presvete Bogorodice, 7. aprila.
JOVANJE
Kada je manastir obnovljen 1849. godine, nije bilo dovoljno monaha, pa se život u Jovanju opet ugasio 1879. godine, i tako je bilo sve do 1936. godine.
Tada je episkop Nikolaj Velimirović u Jovanje doveo 12 monahinja, pa je tako ovaj manastir postao prvi ženski manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Nedugo potom, manastir Jovanje je, zbog izgradnje brane u Međuvršju, potpuno porušen. Manastirska slava: Ivanjdan, 7. jula.
USPENJE
Ovaj manastir podignut je 1939. godine. Crkva je izgrađena po uzoru na crkvu posvećenu Sv. Konstantinu i Jeleni u Ohridu, što je bila želja vladike Nikolaja Velimirovića, jer je on tamo bio episkop do 1934. godine.
Od podizanja, manastir je bio pust sve do velike obnove 1998. godine, kada je crkva potpuno rekonstruisana, a oko hrama su izgrađeni konak, zvonik i lep prilaz manastiru. Manastir je oživeo 2003. godine. Crkva nije oslikana, ali urađen je ikonostas. Manastirska slava: Velika Gospojina, 28. avgusta.
VAZNESENJE
Nije poznato kada je ovaj manastir sagrađen, niti ko je njegov ktitor. Sve do 1949. godine manastir Vaznesenje bio je ženski manastir.
Danas je crkva manastira Vaznesenje jednobrodna građevina s pripratom, niskom kupolom i polukružnom apsidom na oltarskom delu. Hram nije oslikan. Manastirska slava: Vaznesenje Gospodnje, četrdeset dana posle Uskrsa.
VAVEDENJE
Nema pisanih podataka o ranoj istoriji ovog manastira, za koji legenda kaže da su ga podigli Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava. Međutim, sudeći prema arhitektonskim odlikama samog hrama, Vavedenje je podignuto najverovatnije u 16. veku.
Manastir je porušen 1690. godine, a obnovljen 1797. Nedugo zatim, crkva je dobila i ikonostas, rad Nikole Apostolovića. Zanimljivo je da se na ovim ikonama vidi uticaj baroka, što je bila novina za manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Manastirska slava: Vavedenje, 4. decembra.
PREOBRAŽENJE
Manastir Preobraženje prvi put se u pisanim izvorima javlja 1525. godine. Delatnošću vladike Nikolaja Velimirovića, 1938. godine započela je izgradnja novog Preobraženja, a dve godine kasnije radovi su završeni i manastir je osvećen.
Po blagoslovu episkopa Nikolaja, život u ovom manastiru je organizovan po svetogorskom pravilu, što znači da nema ni parohiju niti imovinu, već mu je uloga misionarska. Manastirska slava: Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta.
ILINjE
Na ruševinama nekadašnje crkve koju su Turci porušili tokom Hadži Prodanove bune 1814. godine, sagrađen je manastir Ilinje 1939. godine. Crkva manastira Ilinje je jednostavna jednobrodna građevina pravougaone osnove, bez kubeta i priprate, sa dvovodnim krovom i polukružnom oltarskom apsidom.
Nalazi se na kupastom uzvišenju iznad manastira Blagoveštenje, pod čijom upravom se i nalazi. Manastir nikada nije bio nastanjen. Manastirska slava: Sveti prorok Ilija, 2. avgusta.
SRETENJE
Manastir Sretenje Gospodnje nalazi se na zaravni ispod vrha Ovčara, na izvorištu Koronjskog potoka. Prvi pomen ovog manstira potiče iz 1528. godine.
Ovaj manastir imao je u 19. veku najbogatiju biblioteku, ali je ona porušena u bombardovanju manastira, septembra 1941. godine. Nemci su tada oštetili i toranj na crkvi, kao i crkvu. Od 1947. godine, Sretenje je postalo ženski manastir. Manastirska slava: Sretenje, 15. februara.
SVETA TROJICA
Na jugozapadnim šumovitim padinama Ovčara podignut je manastir Sv. Trojica. Po svojoj arhitekturi ovo je najlepši hram u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Jedno je od najlepših graditeljskih ostvarenja s kraja 16. veka u Srpskoj pravoslavnoj crkvi uopšte.
Manastir je najverovatnije podignut krajem 16. veka, a prvi pouzdani pisani pomen o manastiru potiče iz 1615-'16. godine. Manastirska slava: Silazak Svetog duha na apostole, Pedesetnica, pedeseti dan posle Uskrsa.
NIKOLJE
U dvoriŠtu manastirskog kompleksa nalazi se i konak Miloša Obrenovića koji je on lično poklonio manastiru Nikolje u vreme njegove prve vlade. Inače, Miloš Obrenović je bio posebno vezan za ovaj manastir, jer je tu krio svoju porodicu 1813. godine, kada je propao Prvi srpski ustanak.
U riznici se čuva i najznačajnija rukopisna knjiga u srpskoj kulturi nastala početkom 17. veka - Karansko jevanđelje. Manastirska slava: Mladi Nikola, 22. maja.
POSETE
NA desetine hiljada turista i vernika godišnje poseti klisuru i manastire u njoj. Turistima je na raspolaganju nekoliko manjih hotela, između ostalih i nedavno renoviran hotel "Kablar", kao i restoran "Dom", koji nudi i smeštaj. "Staratelj" klisure je čačanska
Hitskin.com
Himna Haoss Foruma
Facebook
» Jedna stara stvar
» Uživo...
» A malo bluesa?
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
» Šta trenutno slušate?
» Pozdrav Haossu
» Leonardo da Vinči
» Edvard Hoper
» Salvador Dali
» Pablo Picasso
» Claude Monet
» Edvard Munch
» Misli nas "malih" ...
» Pesma za moju dušu
» Pusti nešto osobi iznad
» Joseph Lorusso
» Johanes Vermer
» Završava se na TOR
» Kaladont na drugu reč