Zaha Hadid vodeći arhitekta sveta i njeni projekti

Zaha Hadid pretvara zgradu „Beka” u luksuzni hotel


Čuveni iračko-britanska arhitekta potpisuje projekat stambeno-poslovnog kompleksa od 94.000 kvadrata, na mestu nekadašnje fabrike konfekcije ispod Beogradske tvrđave



Novi urbani centar grada imaće mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor, a projektovan je tako da zadovolji i najviše standarde zelene gradnje

Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata današnjice,staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu nekadašnje fabrike „Beko” u podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalnicentar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor, a javni uvid u urbanistički projekat počinje danas. Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda”,koja je zgradu fabrike„Beko” u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta.

– Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni i poslovni prostor, kao i hotel sa pet zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam, šoping, šetnju, odmor. Projektovan je tako da zadovolji najviše standarde zelene gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između Kalemegdana i Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” i povezaće grad i reku. I što je najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta – kažu u kompaniji „Lamda divelopment” i naglašavaju da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u koji će uložiti više od 200 miliona evra.

Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti u ambijent”. U „Lamdi” potvrđuju da je projekat u skladu sa domaćim propisima i regulativama i da su sve sugestije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene u finalno rešenje.

Budući višenamenski centar nalazi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja za republiku. Uslove zaštite za to područje za potrebe plana detaljne regulacije koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu ove godine propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.

– Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega smo dali saglasnost – kažu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ali dok je plan detaljne regulacije prošle godine bio na javnom uvidu, deo stručne javnosti pobunio se protiv gradnje na toj lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović, arhitektom i autorom prethodnog plana za taj blok iz 1969. godine,tvrdili su da će nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zamerke su bile upućene i na Generalni plan Beograda iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj planski dokument smatrali su tada,kao što misle i danas,da industriji na toj lokaciji više nije mesto i prenamenili je u sadržaje poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.

Protivnici gradnje,umesto novih kvadrata predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta, slobodnu površinu za javne sadržaje, odnosno zabavni park sa zelenim površinama, pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.

Ko je Zaha Hadid



Rođena je 1950. godine u Bagdadu. Diplomirala je matematiku u Bejrutu i arhitekturu u Londonu. Pre nego što je osnovala svoj studio za arhitekturu i dizajn 1980. godine radila je sa svojim profesorom, poznatim holandskih arhitektom Remom Kolhasom.

Prva je žena dobitnica Prickerove nagrade za najveća dostignuća u arhitekturi. To prestižno priznanje,pandan Nobelovoj nagradi, osvojila je 2004. za „Most paviljon” u Saragosi. Dve godine uzastopnoKraljevski britanski arhitektonski institut dodelio joj je Stirlingovu nagradu: 2010. zaprojekat MAXXI centra moderne umetnosti u Rimu i prošle godine za školu u Londonu.

Ove godine britanska kraljica odlikovala ju je titulom dameza zasluge u arhitekturi.

Građevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Među najpoznatijim su Vitra vatrogasna stanica u Vajlu na Rajni u Nemačkoj (1993), Rozentalov Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju (Ohajo, 1998), Honhajm severni terminal i parking (2001, Strazbur), Skijaška skakaonica na planini Bergisel kod Inzbruka (2002), Vodeni centar u Londonu (2011), izgrađen za ovogodišnje Letnje olimpijske igre...

Rad kompanije Zahe Hadid je posvećen širenju parametricizma po svetu, stila čija je ideja vodilja uvođenje fluidnih formi u arhitekturu, oblikakakvi postoje u prirodi, u biljnom i životinjskom svetu, poput deformisanih mehurova, školjki...

Pre Zahe Hadid priliku da osmisle uređenje atraktivne lokacije podno Beogradske tvrđave imali su Boris Podreka, arhitekta rođen u Beogradu, koji živi u Beču, Džon Eliot, britanski arhitekta i grčka arhitektonska kuća „Tobazis”, ali se investitor odlučio za Hadidovu.

katarina ::

Beko Masterplan by Zaha Hadid Architects Zaha Hadid Architects has designed a swirling complex of apartments, offices and leisure facilities on the abandoned site of an old textile factory in Belgrade, Serbia

Nazalost,  odustalo se od ovog projekta.

Grci odustali od projekta hotela Zahe Hadid u Beogradu


Umesto hotela futurističkog izgleda, na mestu nekadašnje fabrike Beko nići će „jednostavan“ kompleks površine oko 100.000 kvadratnih metara.
Iako je i prvobitni projekat slavne arhitekticeZahe Hadid, uprkos mnogobrojnim spekulacijama, dobio zeleno svetlo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, on neće biti izveden. Prema novim podacima objavljenim na sajtu kompanije Lamda, od starih zdanja fabrike Beko biće zadržana glavna petospratna hala, koja će biti pretvorena u centralni deo hotelskog kompleksa s pet 
zvezdica.

gradnja.rs