Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Virdžinija Vulf - Priča o leptirici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:56

Fatalno je biti čisto i jednostavno muškarac ili žena: treba biti žena-muškarac ili muškarac-žena.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Istorija muškog opiranja emancipaciji žena zanimljivija je, možda, od priče o samoj emancipaciji.”
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Žena mora imati novac i sopstvenu sobu, ukoliko želi da piše fikciju.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Jedino je važno da pišete ono što želite da pišete, a da li će to vredeti vekovima ili samo satima, to niko ne može da kaže.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:57

„Nikada se ne pretvaraj da stvari koje nemaš nije vredno imati.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Kada zna da čita, postoji samo jedna stvar koju je možete naučiti, a to je da veruje u sebe.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Ako ne pričaš istinu o sebi, ne možeš je pričati ni o drugim ljudima.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Nameravala sam da pišem o smrti, ali je, kao i obično, odnekud banuo život.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Tokom velikog dela istorije, Anonimni autor je bila žena.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:58

„Ne možete pronaći mir ukoliko izbegavate život.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Svetlo ovde zahteva senku onde.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Kao žena, ja nemam zemlju. Kao žena, moja zemlja je ceo svet.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Tokom svih ovih vekova, žene su služile kao ogledalo koje poseduje magičnu i privlačnu moć da reflektuje dva puta uvećanu figuru muškarca.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 15:59

„Imam duboko skrivenu i neartikulisanu želju za nečim većim od svakodnevnog života.“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 16:00

„Zaključajte svoje biblioteke ako želite; ali ne postoje ni jedna vrata, ni jedna brava, ni jedna reza kojom možete zarobiti slobodu u mom umu.“

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pet 29 Jun - 16:00

„Nema potrebe da žurite. Nema potrebe da blistate. Nema potrebe da budete bilo ko osim sebe.“
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35953

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pon 29 Okt - 14:12

Pismo Virdžinije Vulf pred samoubistvo je definicija ljubavi

Britanska spisateljica Virdžinija Vulf oduzela je sebi život 28. marta 1941. Napunila je džepove kaputa kamenjem i prosto ušetala u reku koja je tekla nedaleko od porodične kuće. Za sobom je ostavila oproštajno pismo upućeno suprugu Leonardu Vulfu.

Leonard i Virdžinija bili su vrlo uticajni u svetu književnosti i osnivači izdavačke kuće „Hogarth Press“. Venčali su se 1912. godine i imali su neku vrstu otvorenog braka. Pričalo se o Virdžinijinim vezama sa ženama, ali ona je uvek o Leonardu, o čemu svedoče kako pisma tako i njeni dnevnici, govorila kao o savršenom partneru. Poslednjim pismom je dala definiciju ljubavi koju je osećala prema njemu, boreći se sa strašnim strahovima i s potrebom da ga poštedi.

Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Lsrktk10
Nikol Kidman kao Virdžinija Vulf u filmu The Hours


"Najdraži..

Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period. Ovaj put se neću oporaviti.

Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se skoncetrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje.

Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac. Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije, dok se nije pojavila ova užasna bolest.
Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš. I moći ćeš, znam to.

Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam.

Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću. Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem, a to svi već znaju.

Da je neko mogao da me spase, to bi bio ti.

Napustilo me je sve osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život. Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo mi bili.

V."



Kultiviši se
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Pon 15 Apr - 8:24

London Virdžinije Vulf u romanu „Gospođa Dalovej“
Virdžinija Vulf je bila engleski romanopisac, kritičar i esejista, a smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka. Rođena je 25. januara 1882. godine u Londonu, gde je i odrasla. Bila je ćerka najobrazovanijeg i najuglednijeg pisca i filozofa toga vremena Lesija Stivena. Čitajući knjige iz očeve biblioteke veoma rano se uvukla u svet književnosti.

Posle očeve smrti odlazi u Blumzberi, centralni deo Londona, gde upoznaje poznate pisce toga vremena i sa njima započinje kako privatnu tako i poslovnu saradnju, između ostalog tu upoznaje i budućeg supruga pisca Leonarda Vulfa.

Njeno stvaralaštvo
Svi romani su donekle povezani sa njenom biografijom. Živela je u strahu, strah od rata, strah od bočice otrova na stolu. Pripadala je intelektualnom kružoku, u kom je i pokušala samoubistvo, bacivši se kroz prozor. Jedan od glavnih motiva njenih dela jeste depresija, do ekstrema unutrašnja borba likova.

Svoj prvi roman „Putovanje napolje“ objavila je 1915. godine. Prvi roman i drugi pokušaj samoubistva. Negativna recepcija ju je odvodila u duševnu bolnicu.

Drugi roman „Noć i dan“, objavljuje 1919. godine u kom uviđamo Virdžinijinu opsesiju vremenom, a potom 1922. „Jakovljeva soba“. Posle ovih romana, usledila su velika ostvarenja književnog modernizma.

Godina 1923. se smatra plodnom, u tom periodu je nastupila šizofrenija, ali i njeni izvrsni romani: „Gospođa Dalovej“ (1925), „Ka svetioniku“ (1927), „Talasi“ (1931) i zbirke eseja i književnih kritika „Sopstvena soba“ (1929) i „Tri gvineje“ (1938).

„Talasi“ se smatra najdubljim i najsloženijim delom, iako je Virdžinija Vulf smatrala da je to jedan od najvećih promašaja. Virdžinija je povremeno doživljavala nervne slomove, patila od depresije i melanholije, a 28. marta 1941. godine izvršila je samoubistvo.

Ostavila je dva pisma za supruga i sestru Vanesu, a između ostalog danas imamo i „Dnevnik“ Virdžinije Vulf .

„Gospođa Dalovej“ i viđenje Londona očima Pitera Volša
London Virdžinije Vulf obavijen je subjektivnošću, ali slika grada u romanu zadržava dovoljno elemenata da se prototi locira, pa tako često se naglase otkucaji Big Bena, gužva na Pikadiliju, Ridžents park. U svojim dnevnicima V. Vulf na jednom mestu kaže:

„Ali videla sam London, posebno bele gradske crkve i palate sa Hangerford mosta, očima Debroa, Njegovim očima sam videla staricu koja prodaje šibice i musavu devojku.“

Radnja je smeštena u 17 sati, što označava prosečnu budnost čoveka, a prikazuje nam junski dan 1923. godine i obuhvata misli i sećanja nekolicine likova u tom danu. Veliki događaj tog dana jeste zabava koju priprema Klarisa Dalovej, a u to će se uplesti i smrt njoj nepoznatog mladića, Septimusa Vorena Smita.

Pojedini likovi su povezani zajedničkim sećanjem na Borton, a druga je povezana sadašnjim zajedničkim iskustvom. Ono što povezuje sve likove jeste opazanje istih stvari. Virdžinija Vulf motiviše sve predmetima, pa tako imamo avion koji ispisuje reklame po nebu koji svima privlači pažnju, potom cveće koje nam ukazuje i na ekonomski razvoj Londona, automobil koji vozi neku značajnu ličnost pa svi zastanu da pogledaju ili se čuje otkucaj Big Bena. A sami likovi su povezani u prostoru, vremenu ili sećanju.

U romanu Gospođa Dalovej kroz lik opuštenog šetača Pitera Volša upoznajemo London koji se menja nakon rata, kako i sam Volš kaže:

„Tih pet godina – od 1918. Do 1923. – bile su , osećao je, na neki način vrlo važne. Ljudi drukačije izgledaju. Novine imaju drugačiji izgled. Postoji, na primer, jedan čovek koji sasvim otvoreno piše u jednom od uglednih časopisa o engleskim klozetima. To niste mogli učiniti pre deset godina – da sasvim otvoreno pišete o engleskim klozetima u jednom časopisu. A, zatim ovo vađenje karmina ili pudera i šminkanje na javnom mestu.”

Piter Volš dolazi iz Indije nakon pet godina i uočava velike promene kako u samom Londonu tako i u ljudima. Kroz Pitera Volša, flanera, koji šeta Londonom razgledajući stari – novi svet, uočavamo ekonomski razvoj i industrijalizaciju u 20. veku. Na svakom koraku prodavci cveća, razna vozila koja upućuju na industrijalizaciju.

Prikazan je London kroz političke promene koje su obeležile svet između Drugog svetskog rata, Engleska je opadala, a imperija je poput Indije počela da dovodi u pitanja britansku kolonijalnu vladavinu. „Gospođa Dalovej” prikazuje promenljivu političku atmosferu kroz likove Pitera Volša, Ričarda Daloveja, ali i mnogo dublje zalazi u problematično stanje društva kroz likove Septimusa Vorena Smita i Klarise Dalovej. Posle Prvog svetskog rata Englezi su postali ugroženi na sopstvenoj zemlji.

Godine 1923. kada se odigrava radnja, engleska građani Klarisa, Piter, Septimus osećaju neuspehe imperije podjednako jako kao što osećaju svoje lične. Oni koji slave englesku tradiciju, ostarili su. Anticipirajući kraj vladavine konzervativacca Ričard Dalovej planira da napiše istoriju velike britanske porodice Braton koja je već deo prošlosti.

London je grad u kome postoji socijalni, religijski, pritisak, ali i pritisak nauke i društvenih konvekcija. Kroz Septimusovo ubistvo vidimo najbolje kako se rat odrazio na stanovnike Londona.

Roman „Gospođa Dalovej”, prikazao je London upravo kakav je bio 1923. godine, ali isto tako Virdžinija Vulf je ocrtala različite likove, sa različitim karakterima, ali ipak imaju crtu koja ih sve spaja, a to je svakako London.

Piše: Dajana
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Sub 31 Avg - 10:22

Literatura

1. Popović, Tanja. Rečnik književnih termina, Beograd: Logos Art, 2007, strana 445

2. Dojčinović-Nešić Biljana. U lavirintu uma: Džojs, Vulfova, Fokner, Treći program Radio Beograda, broj 137-138, 1.11. 2008, str. 1

3. Marković, Vida. Engleski roman XX veka, Cetinje: Obod,1966, strane 114-117
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Sub 31 Avg - 10:25

Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Lighthouse_2-495x618
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Sub 31 Avg - 10:26

Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Lg86383-11+to-the-lighthouse-virginia-woolf-poster
Ka svetioniku“ Virdžinije Vulf
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Sub 31 Avg - 10:30

Kao što nam je poznato, presudnom godinom za britanski modernizam smatra se 1922. kada je objavljena Eliotova pesnička zbirka „Pusta zemlja”, zatim Džojsov „Uliks“ i „Džejkobova soba“ Virdžinije Vulf. Promene koje su zadesile svet posle Prvog svetskog rata naterale su umetnike da preispitaju vrednosti na kojima je počivala zapadna civilizacija, odnosno, novi umetnički senzibilitet je zahtevao nove forme i stilska sredstva. Prozu modernizma interesuje čovekova prošlost i ono što je potisnuto, a što čini njegov unutrašnji, emotivni život. Pristup tradiciji (kako kulturnoj tako i književnoj) u modernizmu je drugačiji: pozajmljuju se razni mitovi, legende i simboli, stavljaju se u drugi kontekst i menja im se tradicionalno značenje. Modernizam se takođe udaljava od objektivne stvarnosti i ističe subjektivnost- to je ona naglašenost unutrašnjeg života pojedinca u romanima Džojsa, Vulfove, Konrada, Forstera, Lorensa… Posmatranje sveta u modernizmu dolazi iznutra, a najvažnija osobina likova je njihovo sećanje.

Roman Ka svetioniku Virdžinije Vulf objavljen je 1927. godine i opisuje priču porodice Remzi tokom Prvog svetskog rata. Mnogi čitaoci koji vole romane realizma (ili u britanskim okvirima viktorijanske romane), elemente romana Ka svetioniku pronalazili su dosta teškim i nerazumljivim. Istina je da se roman Ka svetioniku dosta razlikuje od tipičnog romana XIX veka, a na esksperimente književnika sa početka XX veka uticali su brojni vanknjiževni faktori: Darvinova teorija evolucije (objavljena 1859.) koja je nesumnjivo dovela u pitanje postojanje Boga; zatim psihoanalitčka teorija Frojda i Junga koja je predstavila svetu koncept nesvesnog; progres nauke (Ajnštajnova teorija relativiteta); Bergsonova filozofija, itd. (Popović 2007: 445)Termin tok svesti prvi je upotrebio Vilijam Džejms u Principima psihologije, gde je istakao kako „empirizam greši u nastojanju da prikaže svest kao niz podeljenih utisaka, jer je mi doživljavamo kao celinu, kao tok, što je vrlo slično Bergsonovoj ideji da vreme doživljavamo kao trajanje, a ne kao niz doživljaja.“ (Dojčinović-Nešić 2008: 1) Ubrzo je ovaj naučni pojam postao književni, i počeo je da opisuje neprekidan tok opažaja, misli i osećanja likova. U XX veku, prema mišljenju kritičara, Džojs, Vulfova i Fokner ovu pripovedačku tehniku dovode do vrhunca. Dominantne teme u romanima toka svesti su usamljenost i duhovni svet likova. Koncept vremena u romanima toka svesti je drugačiji: u njima se vreme meri kroz sposobnost sećanja likova. Zatim, još jedna bitna karakteristika romana toka svesti je slab zaplet (slab u poređenju sa tradicionalnim romanom), koji modernom romanu nije važan. Zato Virdžinija Vulf koristi jednistvene tehnike koje nas drže zaintersovanim do samog kraja romana, između ostalog, koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova čime nas uvodi u njihov unutrašnji život:

„Kako onda da se reši sve ovo? Kako neko može da sudi o ljudima, da misli o njima? Kako čovek može da sabere ovo i ono, i da zaključi da je ono što oseća naklonost ili gnušanje? I kakvo najzad značenje imaju te reči? Dok je stajala, očigledno prikovana u mestu, pored kruške, utisci o ta dva čoveka navirali su, i pratiti njenu misao bilo je kao pratiti glas koji govori i suviše brzo da bi se to moglo zapisati, a glas je bio njen i kazivao je bez podsticanja neporecive, večne, protivrečne stvari, da su čak i pukotine i kvrge na kori kruškinog drveta bile neopozivo prikovane tamo za večita vremena. (…) Sve ove misli poigravale su gore-dole, kao roj mušica, svaka za sebe, ali sve čudesno u vlasti neke nevidljive elastične mreže- poigravale su gore- dole u Lilinoj svesti (…) dok njene misli, koje su se obrtale sve brže i brže, ne eksplodiraše od sopstvene napetosti; ona oseti olakšanje; pucanj odjeknu u blizini i, bežeći od sačme, zaplašeno, rastureno, šumno, dolete jato čvoraka.” (Vulf 2004: 29)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Sub 31 Avg - 10:31

Ka Svetioniku predstavlja važan doprinos britanskom modernizmu jer je u velikoj meri doprineo razvoju pripovedačke tehnike toka svesti, ali i feminističkim pokretima koji su nastali početkom XX veka, jer govori o negativnom uticaju koje patrijarhalno društvo ima na slobodoumne žene i umetnice – npr. Lili Brisko u romanu često razmišlja o negativnim komentarima koje sluša o svojim umetničkim sposobnostima: „ I ona ču neki glas kako govori da ona ne ume da slika, ne ume da stvara, kao da je uhvaćena u jedan od onih uobičajenih tokova koji posle izvesnog vremena stvaraju iskustvo u duši, tako da čovek ponavlja reči a da nije više svestan ko ih je prvobitno izrekao…” (Vulf: 2004: 171), tema je koju će Virdžinija Vulf posebno obraditi u Sopstvenoj sobi („Žena mora imati novac i sopstvenu sobu ako želi da piše.”). Romani Virdžinije Vulf se ne bave materijalnim stvarima već pitanjima ličnog identiteta, međuljudskih odnosa i sećanja pojedinaca. Virdžinija Vulf je odlična u opisivanju nestabilnosti uma i onoga o čemu se ne razgovara, a o čemu se misli… Interesantna nam je i upotreba česte interpunkcije u romanu, kojom Vulfova pokazuje razgranutost i dubinu osećanja svojih likova, koji su često kao bujica reči i misli koje će ona odvajati zarezima. Tri teme dominiraju romanom: život, smrt i umetnost. Isto tako, roman je podeljen na tri celine: Prozor, Vreme prolazi i Svetionik. Roman počinje dan pre rata (Prozor), središnji deo (Vreme prolazi) se odigrava tokom rata, a poslednji deo (Svetionik) se nadovezuje se na prvi i odigrava se dan posle rata. Radnja romana je smeštena na ostrvu Skaj (Hebridska ostrva), u Škotskoj, gde je V.Vulf provela najlepši deo svog detinjstva.

Roman počinje opisom jednog običnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece koji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj, a preko puta letnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. U realnom vremenu radnja prvog dela traje jedno popodne i veče, a kroz ceo prvi deo u fokusu je uglavnom gđa Remzi. Ona je žena filozofa, u romanu ima oko 50 godina i predstavlja zaštitinicu svih u porodici, a najviše muškaraca. Verujući da muškarci vladaju svetom i vode ratove („kontrolišu finansije“), ona smatra da je zadatak žena da budu osnovni oslonac i podrška svojim porodicama. Sin gđe Remzi, Džejms, je nestrpljiv da ode na Svetionik, i ona mu govori: „Da, naravno, ako sutra bude lepo vreme, ali moraćeš da ustaneš pre zore“. Sa druge strane, g-din Remzi (inače zamišljen po liku oca Virdžinije Vulf) mu govori: „ali, vreme neće biti lepo“. Na šta će gđa Remzi odgovoriti:„ ali možda će biti lepo- nadam se da će biti lepo“. Ovaj motiv sukoba mišljenja (između muškarca i žene) o tako običnoj temi kao što je vremeska prognoza provlačiće se kroz ceo prvi deo. Istina je da ni jedno ni drugo ne mogu da znaju kakvo će vreme biti sutra, a ova prepirka će dobiti dublje značenje: predstavljaće sukob muškog i ženskog principa- racionalnog i intuitivnog, tj. sukob principa žene koja će pružiti bezuslovnu podršku detetu bez obzira na sve, makar i padala kiša sutradan, i muškarca koji će dosta hladno uskratiti detetu čak i nadu da će sutradan otići na izlet. Gđa Remzi u romanu predstavlja snagu intuicije, njen emotivni život je kompleksan i ona je oslonac svima u porodici, a najviše svom mužu koji je njena sušta suprotnost. G. Remzi u romanu predstavlja svet bez empatije (tzv. muški svet intelekta i razuma), koji je hladan i nesposoban da se poveže sa drugim svetovima. Da nema gđe Remzi on bi ostao zauvek izolovan od porodice. On u svojoj deci izaziva nelagodnost, uznemirenost, strah:

“Ali sin ga mrzi. Mrzi ga zato što je došao do njih, zato što se zaustavio i gleda ih; mrzi ga zato što ih prekida; mrzi ga zbog egzaltiranosti i uzvišenosti njegovih gestova; zbog veličanstvene glave; zbog prisiljavanja i egotizma (jer eto, zapoveda im da ga slušaju); ali najviše od svega mrzi zujanja i brujanja očeve emocije koja, vibrirajući oko njih, uznemiruje savršenu jednostavnost i zdrav razum njegovih odnosa sa majkom. Nadao se da će nepomičnim gledanjem u knjigu naterati oca da ode; nadao se da će pokazujući prstom neku reč privući majčinu pažnju, koja se, to vidi s ljutinom, pokolebala čim se otac zaustavio. Ali ne. Ništa neće naterati g. Remzija da se pokrene. Eto on stoji tu, i zahteva saosećanje” (Vulf 2004: 42).

Gđa Remzi predstavlja neophodni oslonac u životu g. Remzija, ona pravi taj balans između realnog života i apstraktnog života intelekta i ideja. Gđa Remzi njihovom braku daje „ono umirenje koje dva različita akorda, jedan visok drugi nizak, sjedinujući se, daju jedan drugom“ (Vulf 2004: 44). Središnji deo, nazvan simbolično Vreme prolazi, u realnom vremenu traje 10 godina, najkraći je i sadrži najmanje međuljudske interakcije. U tih 10 godina rat će izbiti u Evropi, g-đa Remzi će umreti, a najstariji sin Endru će poginuti u ratu; njegova sestra Pru će umreti posle porođaja. Porodica neće posećivati letnjikovac o kom će se sada brinuti kućepaziteljka gđa Meknab, a noću će svetlost svetionika obasjavati kuću, odveć praznu i zapuštenu:

“I sad, u letnjoj vrućini, vetar je slao svoje uhode u kuću. Insekti su pleli mrežu u sunčanim sobama; korov koji je rastao blizu stakla u noći lupkao je metodično o prozorsko okno. Kad je padala noć, snop svetlosti sa Svetionika, koji se prostirao tako despotski samovlasno po tepihu u tami, osvetljujući njegovu šaru, dođe sad u mekšoj svetlosti proleća pomešanom sa mesečinom, klizeći blago kao da spušta svoje milovanje i zadržava se kradomice i gleda pa opet ljubavnički dolazi. Ali u samoj tišini tog ljubavnog milovanja, dok se drugi snop oslanjao o krevet, stena se odlomi; drugi prevoj šala se odreši; visio je, i njihao se. Kroz kratke letnje noći i duge letnje dane, kad je izgledalo da prazne sobe žamore od odjeka sa polja i zujanja mušica, dugački zrak se blago talasao, besciljno njihao; a sunce je tako pravilo pruge i preprečivalo sobe i punilo ih žutom maglom da je gđa Meknab, kad bi provaljivala unutra i klatila se tuda, prašeći, brišući, izgledala kao neka tropska riba koja vesla kroz suncem obasjane vode…”

G-đa Remzi je umrla, ali ne i njena dobrota, koja je poput svetlosti svetionika: istrajna i zauvek prisutna.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610Sub 31 Avg - 10:31

Poslednji deo u romanu, nazvan Svetionik, opisuje jutro 10 godina kasnije. G. Remzi, njegova deca i dva gosta (Lili Brisko i pesnik A. Karmajkl) će konačno otići na planirani izlet. Ovaj deo se nadovezuje na prvi (Prozor) i događa se dan posle rata. U ovom delu će Džejms doživeti svoju epifaniju i konačno videti svetionik, Kem će konačno osetiti pravu emociju prema svom ocu g. Remziju, a Lili će završiti svoju sliku gđe Remzi sećajući je se toliko dobro kao da je živa, čime Vulfova pokušava da nam kaže da je vreme nevažno dokle god imamo očuvano sećanje:

“O životu, o smrti, o gđi Remzi”- ne, pomisli ona, ne može se reći ništa nikome. Potreba trenutka uvek premaši svoj cilj. Reči odlepršaju u stranu i pogode predmet i suviše nisko. Tad čovek odustaje od pokušaja; onda misao opet potone; tada čovek postaje kao većina sredovečnih ljudi smotren, lukav, sa borama među očima i izgledom neprestane strepnje. Jer kako se mogu izraziti rečima ove emocije tela? izraziti praznina onde? (Gledala je stepenice salona; izgledale su naročito prazne.) To je osećanje tela, ne razuma. Fizički oseti koji idu sa golim izgledom stepenica postali su odjednom krajnje neprijatni. Želeti a nemati prouzrokova u celom njenom telu tegobu, prazninu, napetost. I onda želeti a nemati- želeti i želeti- kako to muči srce, i muči ga, muči neprestano! Oh, gđo Remzi! dozivala je nemo, to suštastvo koje sedi pored barke, tu apstrakciju načinjenu od nje, tu ženu u sivom, kao da hoće da je grdi što je otišla, a onda, pošto je otišla, vratila se opet. Razmišljanje o njoj izgledalo je tako bezbedno. Sablast, vazduh, ništavilo, tvar sa kojom se možeš igrati lako i sigurno u ma koje doba dana ili noći, to je bila onda, a onda, odjednom, ona ispruža ruku i kida srce ovako. Odjednom, prazne stepenice salona, stolice unutra, kuče koje se valja na tersi, šuštanje i talasanje vrta postadoše kao krivulje i arabeske koje ukrašavaju unaokolo središte totalne praznine. (…) Ipak, slika će biti obešena i bačena pod sofu; no čak neka je tako, čak i o takvoj slici, to je istina. Može se reći čak o ovom brljanju, ne baš o ovoj konkretnoj slici, možda, već o onom što se tom slikom pokušava, da to ”ostaje zauvek”, htela je da kaže… ”

Ako niste pročitali Ka svetioniku do sada, počnite već danas, jer ovo je roman toka svesti koji će promeniti vaš tok svesti, zasigurno…

Za P.U.L.S.E: Mihajlo Ravić
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Virdžinija Vulf - Priča o leptirici   Virdžinija Vulf - Priča o leptirici - Page 2 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Virdžinija Vulf - Priča o leptirici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-