Kim Ung-yong – čovek sa najvećim izmerenim IQ ikada
Kim Ung-yong je čovek sa najvećim izmerenim koeficijenom inteligencije, sa neverovatnih 210. Ako znamo da je oko 100 prosek za čoveka, a sa 148 stiče pravo prijema u Mensu, udruženje najinteligentnijih ljudi na svetu, onda Kimovih 210 deluje još neverovatnije.
Ovaj Korejanac je rođen 8. marta 1962. godine i od prvih meseci života je pokazivao nesvakidašnju nadarenost.
Sa 2 meseca je progovorio prve reči, sa 6 meseci je tečno govorio, a kada je napunio 2 godine mogao je da čita na japanskom, korejskom, nemačkom i engleskom jeziku. Zapravo, bilo mu je potrebno samo mesec dana kako bi tečno naučio neki strani jezik.
Pre nego što je napunio 3 godine, već je razumeo sistem diferencijalnih jednačina. Kada je imao 5 godina, 2. novembra 1967, bio je gost na japanskoj televizije gde je rešio komplikovan diferencijalni i integralni račun. Tada se prvi put u javnosti čulo za ovo čudo od deteta.
U detinjstvu je počeo da piše poeziju i bavi se slikarstvom, što mu je, takođe, išlo veoma dobro.
Od 4. do 7. godine je bio gost na Hanyang univerzitetu u Koreji na odseku za fiziku. A potom je otišao u Sjedinjene Američke Države na poziv NASA-e, gde je završio i studije. Od 12. godine je radio za NASA-u, čak i nakon što se vratio u Južnu Koreju sa svojih 16 godina.
Nakon povratka, zainteresovao se za građevinarstvo, što je i doktorirao, a čime se bavi sve do danas. Posebno se zainteresovao za hidrauliku, o čemu je napisao 90 naučnih radova.
On kaže da je svestan da je postao poznat samo zbog toga što ima najveći izmereni IQ ikada.
Javnost je očekivala da će on postati visoki zvaničnik u Vladi ili predsednik velike kompanije, ali on je zadovoljan što radi u departmanu za prostorno planiranje u jednoj korejskoj kompaniji, zbog čega su ga neki nazvali i “propalim genijem”.
Njegov život, ipak, nije tekao glatko, kako se može očekivati za nekog tako nadarenog. Iako su neki razočarani njime, on kaže da je njegov život uspešan i da nije želeo da živi onako kako su drugi očekivali.
Kada sam otišao u NASA, moj život se svodio na samo par stvari i osećao sam se kao mašina: probudim se, rešavam jednačine, jedem i spavam. I tako u krug. Zaista nisam imao predstavu šta radim. Bio sam usamljen i bez pravih prijatelja.
Razlog zbog kojeg se vratio u Koreju je taj jer mu je nedostajala majka. Ali nije imao mira ni kada se vratio.
Bilo mi je muka od silne medijske pažnje. Osećao sam se kao da sam u zoološkom vrtu. Čak su mediji pisali da bolujem od šizofrenije jer sam se zaključavao u sobi i nisam želeo da izlazim. Ustvari, želeo sam da pobegnem od tolike pažnje.
Posle je želeo da pronađe posao u Koreji, ali nije imao zvaničnu diplomu, čak ni osnovne škole. Za godinu dana ispolagao je sve ispite i stekao diplomu osnovnog obrazovanja i dve godine je pohađao srednju škole. Tu se konačno prvi put osećao srećno.
Provodio sam vreme sa svojim vršnjacima i konačno sam se osećao kao normalno dete. Sada radim ono što volim. Koliko znate ljudi koji rade ono što vole? Za mene to znači imati srećan i uspešan život.
Kim smatra da ljudi pridodaju veliku pažnju koeficijentu inteligencije.
Mnogi često misle da su ljudi sa visokim IQ svemogući. Pogledajte mene, čovek sa najvećim izmerenim koeficijentom inteligencije a antitalenat sam za muziku, niti sam se ikada isticao u sportu. Moj talenat je što umem veoma dobro da se koncentrišem na jednu stvar. Ali postoji veliki spektar talenata i svako ima neki od njih.
Tvrdi da visok IQ ne mora ni da znači da neko ima dobru memoriju.
Umem da govorim nekoliko jezika, i brzo ih savladam. Ali posle nekog vremena nekorišćenja postanem prilično loš, moram da se podsetim.
Kim takođe dodaje:
Društvo ne treba da sudi o nekome po jedinstvenim standardima. Svi imaju različite sposobnosti za sticanje znanja, drugačije želje, talenat i snove, i to treba da poštujemo.
wordpress.
Pon 16 Sep - 20:39
