Verujemo u nju zato što nam je rečeno da ćemo umreti. Ljudi se povezuju sa telima, a kao što znamo, tela umiru



BEOGRAD - Mnogi od nas se plaše smrti. Verujemo u nju zato što nam je rečeno da ćemo umreti. Ljudi se povezuju sa telima, a kao što znamo, tela umiru. Međutim, nova naučna teorija smatra da smrt nije finalan dođajaj, piše Robert Lanca, stručnjak za naprednu tehnologiju ćelija na svom blogu.

Jedan od dobro poznatih aspekata kvantne fizike jeste da određena opažanja ne mogu apsolutno biti predviđena. Umesto toga, postoji čitav niz mogućih opservacija, svako sa različitom verovatnoćom.

Jedno učestalo objašnjenje, interpretacija „mnoštva svetova“, tvrdi da svaka od ovih mogućih opservacija korespondira sa drugačijim univerzumom (multiverzum).

Nova naučna teorija nazvana biocentrizam malo je pročistila ove ideje. Postoji beskonačan broj univerzuma, i sve što verovatno može da se desi, dešava se u njima. Smrt ne postoji u pravom smislu u ovim scenarijima. Svi mogući univerzumi postoje u isto vreme, bez obzira na to šta se u njima dešava.

Iako su naša tela predodređena da budu uništena, osećaj života – „Ko sam ja?“, je zapravo fontana energije od 20 vati koja kontroliše mozak. Međutim, ova energija ne nestaje nakon smrti. Jedan od najpouzdanijih aksioma nauke jeste da energija nikada ne umire – ona ne može biti ni stvorena ni uništena.

Energija se prenosi s jednog sveta na drugi. Sudeći po biocentrizmu, prostor i vreme nisu tvrdi objekti kakvim ih smatramo. Ukoliko mahnete rukom kroz vazduh – ukoliko uklonite sve, šta je ostalo? Ništa.

Ista stvar može se primeniti i na vreme. Mi ne možemo da vidimo ništa kroz kosti koje okružuju naš mozak. Sve što vidimo i osećamo trenutno je vrtlog informacija koji se dešava u našoj glavi. Prostor i vreme samo su alati koje koristimo kako bismo sve povezali.

Smrt ne postoji u vanvremenskom i besprostornom svetu. Na samom kraju, čak je i Albert Ajnštajn priznao: „Moj stari prijatelj napustio je ovaj čudan svet ispred mene. To ne znači ništa. Ljudi poput nas znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo tvrdoglavo uporna iluzija“.

Besmrtnost ne znači neprestano postojanje u vremenu bez kraja, ona je smeštena van vremena.

B92

Činjenice o smrti koje će vas zanimati

Ne možemo znati kad će nas i kako zadesiti, ne možemo biti sto posto sigurni šta će se tačno u tom trenutku desiti, ali postoje neke pretpostavke u vezi sa smrću koje ćete možda želeti da znate.




Postoji naučno objašnjenje zašto život proleti pred očima



Umesto da se mozak "umrtvi" pre smrti, veruje se da njegova aktivnost zapravo raste, uzorkujući stanje povišene svesti. To može uzrokovati više stvari: ili "proletanje života pred očima" ili "svetlost na kraju tunela", a sve je potpomognuto smanjenjem dotoka krvi i kiseonika u oči.

Telo nas postidi i nakon smrti



Verojatno ste čuli da nakon smrti kosa i nokti nastavljaju da rastu, ali to baš nije istina: u stvari se koža skuplja i otkriva veću površinu dlake i nokta. Osim toga, kad umrete verojatno će vam telo obaviti jednu ili obe nužde, a zavisno od pola, možda i ejakulirati. To se, naravno, događa zbog prestanka rada mozga koji više ne "drži sve pod kontrolom". Ako ste muškarac i umrete okrenuti telom prema dole, krv se skuplja u delove tela najbližim zemlji pa je moguća erekcija.

A ako vas zanima koliko je potrebno da postanete kostur: nakon otprilike nedelju dana koža se može lako odstraniti, a nakon otprilike mesec dana počinju da otpadaju zubi, a i sve ostalo

Bliže smo besmrtnosti nego što verovatno mislite



"Calico" je Guglov projekat besmrtnosti ili tačnije projekat koji se fokusira na zdravstvo, sa posebnim naglaskom na istraživanje u vezi sa procesom starenja. Ali, iako je ovaj njihov start-up privukao najviše pažnje u medijima, paralelno postoji još jedan veliki projekat, a vodi ga ruski milijarder Dmitiy Iskov. On je odlučan da pitanje besmrtnosti reši do 2045. godine i to tako što će graditi androidna tela u koja će vaš mozak biti premešten ako i kad se telu nešto dogodi ili - ostari.

Postoji mogućnost da pogrešno shvatamo kad je neko zaista mrtav



Verojatno ste čuli za slučajeve u kojima su ljudi proglašeni "mrtvima" da bi se onda "vratili u život". A upravo je tome posvećeno jedno novo veliko istraživanje koje se bavi mogućnošću da imamo u potpunosti pogrešan utisak kad je neko zaista "mrtav": u nekoliko slučajeva ljudi koji su se "vratili u život" mogli su da prepričaju razgovor koji se pored njih vodio u trenucima kad njihov mozak nije pokazivao znakove života. To je naučnike nateralo da pomisle da ne postoji "trenutak smrti" već da je to proces koji se događa lagano, dok se gase pojedinačne funkcije.


presvega.