Sinhrono plivanje

**Učlanjen** : 28.03.2011

Sinhrono plivanje

Sinhrono plivanje je vodeni sport koji uključuje elemente plivanja, gimnastike i plesa. Iako je na većini tkmičenja pravilima dozvoljen nastup i muškarcima, sinhrono plivanje se uglavnom smatra ženskim sportom te ga u velikoj većini praktikuju i u njemu se takmiče samo žene.

Tokom takmičenja pojedinac ili ekipa izvode program koji se sastoji od niza ritmički povezanih plivačkih pokreta i figura u vodi, i to sve u ritmu prateće muzike. Nastup ocenjuju sudije na osnovu čijih ocena se određuje poredak. Najčešće se na jednom takmičenju izvode po dva programa, obavezni i slobodni. Discipline su pojedinačn, u paru (duo) i u grupi, koje najčešće imaju 4-8 takmičarki.

Ovaj veoma zahtevan sport od takmičarki traži snagu, odličnu plivačku tehniku, fleksibilnost i osećaj za ritam i prostor. Kako se deo figura izvodi s glavom ispod vode, potrebna je i sposobnost dužeg zadržavanja daha.
Synchronized swimming - legs.jpg

Sinhorino plivanje je standardni olimpijski sport od Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984

Sinhrono plivanje Sinhrono_plivanje1_833220123

**Učlanjen** : 28.03.2011

Istorija

Preteča ovakvog plivanja su različite forme figurativnog ili umetničkog plivanja koje se pojavilo krajem XIX veka. U Velikoj Britaniji održana su 1892. prvenstva u tzv. umetničkom ili figurativnom plivanju. U Nemačkoj su od 1924. — 1935. održavana prvenstva u umetničkom slaganju figura. Godine 1934. na Svetskoj izložbi u Čikagu grupa plivačica je izvela plivački šou. Ubrzo zatim sinhrono plivanje je postalo popularno, pa ga je 1941 Amaterska atletska unija (Amateur Atletic Union (AAU) priznala kao sportsku disciplinu i propisai pravila takmičenja. Godine 1945. održana su nacionalna prvenstva u SAD, a od 1955. ulazi u zvanični progran Panameričkih igara.

Kada je 1956. osnovana Međunarodna komisija za inhrono plivanje, u sastavu Međunarodne amaterske plivačke federacije (FINA) (Federation Internationale de Natation), ova discipina sportskog livanja prodire i u Evropu, najpre u Francusku i Holandiju, a zatim i u druge zemlje.
U Jugoslavijije prvi put prikazano u Zagrebu 1957. u okviru susreta plivčkih reprezentacija Francuske i Jugoslavije. U Beogradu je sinhrono plivanje bilo na programu prvog Svetkog prvenstva u plivanju 1973. pod nazivom umetničko plivanje.

**Učlanjen** : 28.03.2011

Pravila takmičenja

Za međunarodna takmičenja vrede pravila FINA, prema kojim svaka zemlja učestvuje na programu sa jednom, dve i grupe od 4—8 plivačica. Takmičenje je podeljeno u dva dela: obavezni deo u kojem svaka takmičarka mora izvesti po pet figura, a traje 5 minuta bez prekida i slobodni sastav u kojem takmičarke izvode figure po svom izboru. Svake četiri godine Međunarodna komisija za sinhrono plivanje odabire i predlaže Birou FINA figure za obavezni deo takmičenja i koeficijente njihove težine. Redosled nastupa se određuje žrebom.

Takmičenje vodi glavni sudija sa pomoćnicima (5—7 bodovnih sudija, dva merioca vremena, kontrolor za podvodne zvučnike i kontrolor za muzičku pratnju).

Ocenjivanje

Svaku izvedenu figuru odnosno sastav (iz obaveznog i slobodnog sastava) ocenjuje 5—7 sudija sa 0—10 bodova. Najviša i najmanja ocena se brišu (poništavaju), preostale ocene (3—5 sudija) se sabiraju, a dobijeni zbir se množi koeficijentom težine za izvedenu figuru, odnosno sastav. Prilikom ocenjivanja sudije paze na sinhronost, način izvođenja, kompleksnost figura i muzikalnost.

Bazen i oprema

Takmičenja se održavaju u zatvorenom plivalištu (bazenu), a program se izvodi na površini od 12x12 m. Dubina bazena je 3—8 metara. Voda mora biti bistra, a dno bazena vidljivo. Bazen mora imati podvodnu rasvetu, te nadvodne i podvodne zvučnike. Plivačice obavezno nose triko kostime.

wikipedija

**Učlanjen** : 28.03.2011

Sinhrono plivanje je svoju premijeru na Olimpisjkim igrama imalo u Los Anđelesu 1984. godine u solo i duet konkurenciji. Iste discipline su bile i na Igrama 1988, 1992, dok je u Atlaniti 1996. uvedena grupna vežba (8 plivačica). Od 2000. godine na programu su samo ekipna vežba i duet.

Sinhrono plivanje je relativno nova disciplina i ima korene u akarobatici u vodi. Početkom 20. veka australijska plivačica Aneta Kelerman je akrobacijama u vodi na turneji po SAD privukla ogromnu pažnju, neverovatnom brzinom postala veoma popularna – i sport je rođen.

Sport je dalje razvijala Kertin Kurtis, koja je akrobacije u vodi povezala sa muzikom. Njeni učenici su svoju vežbu pod nazivom “Moderne sirene” izveli u okviru programa kojim je obeležena stogodišnjica osnivanja grada 1933/1934, gde ih je voditelj najavio kao “Sinhrono plivanje”. Vrhunac svoje populanosti je sinhrono plivanje doživelo zahvaljujući Ester Vilijams i filmu “Bal na vodi”. Takmičarski nastupi su nastali kada je Ketrin Kurtis definisala prvi set pravila.

Sinhrono plivanje je svoju premijeru na Olimpisjkim igrama imalo u Los Anđelesu 1984. godine u solo i duet konkurenciji. Iste discipline su bile i na Igrama 1988, 1992, dok je u Atlaniti 1996. uvedena grupna vežba (8 plivačica). Od 2000. godine na programu su samo ekipna vežba i duet.

Sinhrono plivanje i ritmička gimnastika su jedina dva sporta na olimpijskim igrama koja imaju samo žensku konkurenciju.

Sinhrono plivanje 160850_121-reuter-david-gray_orig

Sinhrono plivanje 160850_121-reuter-david-gray_orig

Kao i u svim drugim sportovima, da bi ostvarile dobre rezultate i jak tehnički i umetnički utisak, potrebno je mnogo truda, odricanja i ljubavi. Ono što sinhrono plivanje čini kompleksnim je spoj različitih sportskih i umetničkih veština. Da bi naše takmičarke mogle da nam prirede pravi “bal na vodi”, svaki njihov trening se sastoji iz 4 dela: 1. Vežbe na suvom koje podrazumevaju teretanu, gimnastiku i balet, 2. Zagrevanje i plivanje, 3. Ronjenje koje im omogućava da povećaju kapacitet pluća tako da dugo mogu da izdrže bez vazduha pod vodom i 4. Sinhrono plivanje, koje podrazumeva uvežbavanje koreografija kroz usklađivanje pokreta.

U umetničkom plivanju je veoma važna estetika. Pošto sudije ocenjuju osim koreografije i kompletan izgled takmičarki, koji podrazumeva atraktivane kostime i šminku, ove devojke veliku pažnju posvećuju svom izgledu. Kako bi se pojačala ekspresija lica tokom nastupa i da bi se iskazane emocije videle i sa najudaljenijih sedišta u publici, takmičarke uz pomoć jake vodootporne šminke upadljivo iscrtavaju oči i usne.

Dok nastupaju, one ne koriste kape za plivanje, već prave frizure koje daju još jedan pečat umetničkom doživljaju. Da bi svaki pramen njihove kose tokom koreografije na vodi i pod vodom ostao na mestu, one uz pomoć želatina koriste posebnu tehniku “plastificiranja” kose na koju potom dodaju različite detalje.